Hvala dr Martinoviću.
Prof. dr Miladin Ševarlić, izvolite.

Da li to znači da i skupština opštine i skupština grada koji su sadržani u Ustavu mogu da menjaju po svom nahođenju promenu naziva tog organa u drugačiji, kako njima odgovara?

Ako mogu, to znači da je Beograd eksteritorijalan u odnosu na Republiku Srbiju. Hvala.

Hvala profesore.
Dr Martinović, objasnili ste kao profesor ustavnog prava sve, ako hoćete još jednom izvolite.

Pokušaću još jedanput, ne znam da li ću uspeti.

Institucija Obusmana, odnosno Zaštitnika građana je u pravni sistem Republike Srbije uvedena 2007. godine. Tada je donet Zakon o Zaštitniku građana. Posle toga je ta institucija Zaštitnika građana sa različitim nazivima uvedena i na nivou AP Vojvodine u jednom broju opština i gradova u Republici Srbiji. Tu je i ministar Ružić, može to da potvrdi, te institucije se u različitim lokalnim samoupravama različito nazivaju. Negde se zovu zaštitnici građana, nekada se zovu obusmani itd. Tako je i na nivou Evrope, negde se Obusman zove narodni advokat, negde narodni pravobranilac, negde zaštitnika prava građana, ali suština je ista.

Da sada prestanemo da budemo duhoviti i da se bavimo suštinom. Dakle, ono što biste trebali da znate, a što bi trebalo da znaju i građani Republike Srbije, budući da se ta institucija pominje u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, ma kako da se zove ta institucija, Ombusman je neko ili Zaštitnik građana je neko ko treba da štiti ljudska prava i slobode onda kada su ta prava i slobode ugrožene pogrešnim ili nezakonitim postupanjem organa uprave. Dobro je što ova institucija postoji u pravnom sistemu Republike Srbije.

Kada pogledate statistiku profesore Ševarliću, ova institucija postoji pod različitim nazivima u preko stotinu zemalja sveta. Dobro je što ta institucija postoji u pravnom sistemu Republike Srbije. Zaštitnik građana kada dobro radi svoj posao, pri tome ne mislim na bivšeg Zaštitnika građana Sašu Jankovića koji je politizovao tu funkciju, ali kada Zaštitnika građana radi svoj posao, on je korektiv i to veoma dobar korektiv lošeg postupanja uprave prema građanima. Da li je to tako pokazuje vam i najnoviji primer stanara Hotela „Bristol“ kada je aktuelni Zaštitnik građana, gospodin Pašalić intervenisao i pronašao neko rešenje za ljude koji su stanari tog hotela.

Tako da Zaštitnik građana ima tu ulogu da bude na neki način i medijator, da bude posrednik između uprave, bila ona državna ili lokalna i građana. Zbog toga mislim da je dobro što je ova institucija Ombusmana ili Zaštitnika građana, nebitno je kako se zove, bitno je da ta institucija postoji, zadržana i u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.

Hvala dr Martinoviću.
Ponovo se javio profesor Ševarlić, replika.
Daću vam repliku, mislim da ste razjasnili sve što se tiče pravne strane, a što se tiče ove jezičke, da zovemo Šipku ili Ivana Klajna pa da napravimo jedan okrugli sto, jer se očigledno ne slažete oko toga. Izvolite.

Šipka je moj prijatelj, jer je moj sin oženio, odnosno snaja mi je iz familije Šipka. Prema tome, možemo i drugačije, ali hajde da se vratimo na član 10. Ustava Republike Srbije.

Jel u članu 10. Ustava Republike Srbije je propisano da je srpski jezik i ćirilično pismo službeni jezik i službeno pismo? Jel tačkom 19. Izjave o pristupanju Republike Srbije EU propisano da je srpski jezik i ćirilično pismo i službeni jezik u EU, radi bogatstva različitosti kultura?

Ako hoćete tako, onda predlažem da promenite u popisu poljoprivrede kategoriju bikovi, nazivajte ih mufloni. Hvala lepo.

Hvala profesore.
Reč ima Muamer Zukorlić.
Nije tu.
Reč ima Danica Bukvić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. O posebnostima glavnog grada koji je finansijski, kulturni, saobraćajni, administrativni i univerzitetski centar Srbije govorile su moje kolege, a ja bih posebno istakla najvažniju izmenu koju ovaj zakon donosi, a to je decentralizacija grada.

Poslanik sam iz prigradske opštine Lazarevac koja se godinama bori za izmene koje su predviđene ovim zakonom, jer prigradske opštine su celina za sebe i ne mogu se tretirati kao centralne gradske opštine. Opština Lazarevac je od 1971. godine u sastavu grada Beograda, ali je od Beograda udaljena 55 km. Ima površinu od 384 km2 i u njoj živi oko 60.000 stanovnika. Svakako ima svoje posebnosti i specifičnosti.

Na žalost 2011. godine Statutom grada Beograda i potpunom centralizacijom grada, Lazarevac je izgubio značajan deo svojih nadležnosti, pa i budžeta, a život građana je otežan jer su mnoge administrativne poslove kao i saglasnosti, dozvole i druge usluge mogli da dobiju samo u gradu Beogradu. Ovim zakonom prigradskim opštinama se daju mnogo veća ovlašćenja nego što danas imaju i to je svakako za pohvalu. Predviđa se mogućnost da one mogu osnivati javna preduzeća uz prethodnu saglasnost skupštine grada.

Ovo rešenje obezbeđuje efikasnije i kvalitetnije urbano planiranje, jer će sada same opštine sprovoditi proceduru za izradu i donošenje tih planova, a one imaju svakako celovitiji uvid u urbane probleme i potrebe građana na svom području. Prigradske opštine će moći sada da izdaju takođe i građevinske dozvole, kao što smo čuli za objekte do pet hiljada metara kvadratnih, ali i da vrše legalizaciju objekata do tri hiljade metara kvadratnih, što do sada nije bio slučaj, a što će svakako ubrzati proceduru dobijanja ovih dozvola.

U opštinama je predviđeno osnivanje uslužnih centara čime će se omogućiti efikasnije pružanje usluga građanima koji će na taj način brže doći do potrebne dokumentacije, a što jeste u osnovni zadatak i obaveza lokalnih samouprava.

Prigradske opštine takođe će imati pravo da osnivaju ili ukidaju mesne zajednice. Posebno bih istakla i pohvalila prenošenje osnivačkih prava i prava upravljanja sa grada na prigradske opštine, pa i na Lazarevac koji se odnosi na javna komunalna preduzeća, a posebno imajući u vidu da je i Lazarevac, kao i druge prigradske opštine, koje su imale takva komunalna preduzeća, decenijama ulagao sredstva u njih.

S druge strane, ova komunalna preduzeća će prihodovati, odnosno ostvarivati svoje prihode prodajom svojih usluga i delatnosti i na taj način obezbeđivati sredstva za razvoj, a istovremeno povećavati i budžet. Na taj način će se stvoriti uslovi za efikasnije i kvalitetnije obavljanje ove delatnosti. Veća nadležnosti prigradskih opština svakako znači i povećanje opštinskih budžeta, čemu se i mi u Lazarevcu nadamo.

Zbog svih ovih pozitivnih promena koji ovaj zakon o glavnom gradu donosi, u Danu za glasanje, poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala koleginice Bukvić.
Reč ima Nataša Jovanović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Beograd je grad sa tradicijom dugom sedam hiljada godina čime se svrstava u najstarije gradove Evrope. Beograd je na mestu idealnom za otvaranje regionalnih predstavništva, zato je Beograd i prvi u regionu po broju održanih kongresa i konferencija. Ali, da bi se vodio ovakav grad potrebno je znanje, timski rad i ono što je važno, a to je vizija razvoja grada.

Grad Beograd je tek posle smene Dragana Đilasa i dolaskom SNS, omogućila konsolidacijom javnih finansija da se ujedno vraćaju nagomilani dugovi, koji su nam u nasledstvo ostavljeni, od strane prethodnika koji bi ponovo da se vrate na vlast, a sa druge strane da se grad razvija kroz investicije.

Uspeh nije došao preko noći. Moralo se mnogo raditi kako bi ubedili potencijalne investitore da je Beograd poželjan, moderan i stabilan partner. Da se ponovo stekne poverenje koje je izgubljeno sa Draganom Đilasom, na čelu grada, kome je upravljanje gradom značilo samo pribavljanje milionske lične koristi, ne mareći za kvalitet života svojih sugrađana.

Srpska napredna stranka je znala da joj ništa drugo ne preostaje, nego da radi brže, jače, bolje. Zato smo taj slogan i upotrebili na izborima. Građani su to prepoznali i podržali, jer su videli znanje i snagu i volju koju može da iznese samo SNS.

Reći ću samo delić onoga što je učinjeno. Na primer, posle 26 godina otvoren je Naučno-tehnološki park Beograd, prvi nacionalni Naučno-tehnološki park koji je privukao domaće i strane investitore, tehnološke razvojne kompanije, omogućio razvoj ekonomije zasnovan je, ono što je važno, na znanju.

Beograd je decenijama bio prepun zapuštenih neiskorišćenih lokacija koje su predstavljale ruglo grada. Zahvaljujući projektu "Beograd na vodi", Beograd je ponovo dospeo na mapu sveta. Osim "Beograda na vodi", Beograd je napokon dobio robnu kuću "Ikea", švedskog proizvođača i koji predstavlja svetski brend. U Beograd je stigao i lanac hotela "Hilton", sa investicijom od 70 miliona evra, na čijem gradilištu je u nekim trenucima bilo zaposleno i oko 700 domaćih radnika.

Veliki stambeni i poslovni kompleksi, kao što su "Voždove kapije", "A Blok", "Central Garden", "GTC", "Beograd Skyline", državni centri "Kapitol park", "Ada mol", "Big fešn", "Stop šop" Lazarevac, "Aviv park" Rajićeva, "Big fešn" na Vidikovcu i brojni drugi.

Ali, susrećemo se sve više sa destrukcijom tzv. opozicije, što se više radi, to više oni ruše. Mi želimo da Beograd postane prava svetska metropola, a da bi to bio, mora da se ulaže i da se gradi. Oni blokiraju gradilišta i razlog tome je, zato što nam uspeh ne praštaju, jer njihovo vreme je zauvek prošlo.

Posle 11 godina, Beograd je dobio svoju fabriku i to u Obrenovcu "Meita", koja ima proizvodne pogone širom Evrope i Azije. Osim Obrenovca, u Lazarevcu je pokrenut proizvodni pogon, turski investitor je kupio fabriku "Beko".

Dolazim iz Mladenovca i mnogi moji sugrađani bi rekli da je sve to lepo, ali zašto to nije u Mladenovcu? To je bio veliki industrijski centar koji je uništen mnogo pre 2012. godine, mnogo pre SNS. Mladenovac je dugo bio na margini grada. Sam grad ima 17 sela u svojoj opštini, koji nisu imali elementarne uslove za život. Od 2015. godine do danas, to su kilometri asfalta, trotoara, vodovodnih i kanalizacionih mreža, obnovljenih škola, rekonstrukcija mosta Gazela, a upravo se radi kompletna rekonstrukcije doma zdravlja, prva posle 40 godina, tj. od formiranja, tj. od izgradnje.

Novac je obezbedila Vladina Kancelarija za investicije u iznosu od milion i 200 hiljada evra. Potpuno rekonstruisana železnička stanica, otvoren muzej grada koji je bio zatvoren deset godina, a u očekivanju smo da proradi "Beovoz" kako bi se približili prestonici, jer preko deset hiljada Mladenovčana radi u Beogradu itd.

Tek sa dolaskom SNS da vodi Beograd, se i Mladenovčani osećaju delom glavnog grada. Navešću samo neke važnije realizovane projekte u Beogradu, Pupinov most, Bulevar Heroja sa Košara, Brankov most koji je godinama bio u lošem stanju, obnova Ruzveltove ulice koja je totalno rekonstruisana, Trg Slavija i Beograd Oslobođenja.

Ovde, u cilju ulepšavanja centralnog trga, krasi jedna velika muzička fontana sa impozantnim osvetljenjem i odmah smo se susreli sa destruktivnim ponašanjem, zato što je nekoliko puta u nju sipan, zamislite, deterdžent. Pod parolom tzv. opozicije i njihovih malobrojnih simpatizera, sve što je lepo i reprezentativno, hajde da uništimo zato što je to Vučić gradio.

U poslednje tri godine usvojen je strateški plan razvoja sistema vodosnabdevanja i kanalisanja naselja na široj teritoriji grada Beograda do 2025. godine. Generalni cilj koji je usvojen i razložen strategijom jeste da svaki stanovnik u narednih deset godina ima priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. U okviru plana, definisana su četiri cilja koji se odnose na novu vodovodnu i kanalizacionu mrežu za zamenu postojeće, izgradnju fabrika za prečišćavanje vode od kojih će jedna biti u Mladenovcu u naselju Međulužje. Zatim, fabrika vode "Makiš 2" je jedan od kapitalnih investicija grada Beograda i fabrika za prečišćavanje vode u kojoj je primenjena najnovija tehnologija za prečišćavanje, a njen kapacitet je dve hiljade litara pijaće vode u sekundi. Otvaranjem ove fabrike obezbeđeno je sigurno snabdevanje pijaćom vodom u narednih 20 godina.

Vodovod Makiš-Mladenovac je stao sa gradnjom 80-ih godina i nada se izgubila da će iko nastaviti sa projektom. Ali, od 2014. godine SNS nastavlja projekat. Vodovod je došao do Ralje, a do 2021. godine očekujemo spajanje sa Mladenovcem kao krajnje tačke vodovoda, što omogućava stabilno snabdevanje vodom, jer smo do sada iskopavali arterske bunare.

Đilas je marginalizovao prigradske opštine. Izuzetno nam je bilo teško funkcionisanje i stanje koje smo nasledili 2015. godine, kada je došao privremeni organ na vlast je bilo blizu kolapsa. Od tada se uradilo mnogo. Da li je dovoljno? Mogu reći da nije, jer teško je sustići godine nerada DS i rad samo u sopstvenom interesu.

Srpska napredna stranka sada vodi Beograd, želi decentralizaciju, da se svaki deo Beograda brže razvija sa dodelom većih ovlašćenja, sa ciljem sa kojim je podneta ova inicijativa za izmenu zakona. Promenom u zakonu će biti omogućene građevinske dozvole za prigradske opštine do 5.000 metara kvadratnih, a legalizacija do 3.000 metara kvadratnih na nivou prigradskih opština, što će znatno ubrzati postupak.

Kod nas su veliki problem nerešeni vlasnički odnosi, što takođe usporava razvoj. Problem predstavlja nadležnost između opštine i grada oko mnogih pitanja koja muče moje sugrađane. Nadam se da će ova decentralizacija doprineti bržem rešavanju ovog pitanja. Nadam se takođe da će to doprineti razvoju Mladenovca, prvenstveno kao jedne i jedine beogradske banje, turističkog potencijala zbog blizine takođe i planine Kosmaj. Iskreno se nadam i otvaranju neke nove fabrike i otvaranju novih radnih mesta za Mladenovčane, naravno i dovođenje potrebne infrastrukture za nove investitore kroz brže izdavanje dozvola, što očekujemo u skorijem periodu. Na ovaj način se omogućava da svaka gradska opština ima veću inicijativu, veća ovlašćenja i više direktno utiče na kvalitet života u svom gradu, jer ko zna bolje potrebe svojih sugrađana od onih koji sa njima svaki dan žive i udišu isti vazduh.

Sigurna sam da ovim izmenama u Zakonu o glavnom gradu će se znatno ubrzati mnogi procesi koji dovode do rešavanja brojnih problema koji muče moje sugrađane. Hvala na pažnji.