Uvek je zadovoljstvo polemisati sa mojom koleginicom Vjericom Radetom i naravno, nema tu dileme, valjda imamo svi jednog predsednikaSA svih 7,2 miliona građana Republike Srbije sa kojim zasigurno, bez obzira kojoj političkoj partiji ili ideologiji pripadamo možemo da se ponosimo s obzirom na rezultate i ono što je urađeno na planu politike, ekonomije i modernizacije naše zemlje u prethodnom periodu i prethodnih nekoliko godina. Apsolutno ne da nemam problem sa tim nego sam i ponosan na to, to i kažem i govorim i u javnosti i ovde u parlamentu.

Ono što je suštinski važno, nije u pitanju ambasador SAD ili UK, pitanje je jednog pragmatičnog pristupa politici i međunarodnim odnosima. Mogu da prihvatim, znate i sami, kao što poštujem vaš stav da budemo orjentisani drugačije prema drugim nekim zemljama, to je vaša i suvereno pravo i deo vaše ideologije i programa vaše stranke, ali želim da zadržim pravo na svoje mišljenje da moramo poštovati one koji imaju nekoliko milijardi investicija ovde u našoj zemlji, koji zapošljavaju kao što su SAD negde oko 17.000 ljudi i to sve u visoko tehnološkim i u fabrikama i kompanijama koje zahtevaju visoko kvalifikovano i visoko-obrazovnu radnu snagu, što je u svakom slučaju jako važno za našu zemlju kako bi u onom delu ispunjavanja javnih politika, a to je da ovde ostanu naši mladi ljudi pogotovo oni koji su najbolji i najobrazovaniji. Znači, mi jednostavno moramo da budemo partneri i prijatelji sa svima i to naša teza i pokazujem rezultate. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi vrhovni revizori, poštovani gospodine Pejoviću, ispred SNS, a nismo danas dovoljno pričali upravo koje efekte daje ovakav jedan izveštaj DRI, egzaktno u brojkama. Pored podatak koje smo imali prilike da čujemo od mog kolege iz Odbora, gospodina Vladimira Marinkovića, makroekonomski pokazatelji u 2018. godini očito idu paralelno sa izveštajima DRI, jer kako se smanjuju troškovi, odnosno povećavaju se prihodi u budžetu, a paralelno sa tim Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije aktivno rade na nastavku ekonomskih reformi, na otvaranju novih fabrika. Za ovih šest godina praktično smo od onog negativnog rasta, odnosno pada ekonomije iz 2012. godine sa minus 3,1% rasta BDP došli smo do 4,4% za prošlu godinu, a u ovoj godini projekcija je vrlo konzervativna na 3,5%, a imali smo prilike da čujemo da će taj rezultat biti mnogo veći 3,7% rasta BDP.

Šta to govori? Govori da naš izvoz raste, da naša privreda raste, da se otvaraju nova radna mesta, samim tim da nezaposlenost pada, ona je već na 11,3% sa tendencijom da padne ispod 10%, što je u stvari karakteristika razvijene ekonomije, a ovaj podatak da je nivo stranih direktnih investicija 3,3 milijarde evra, predstavlja ukupnu količinu svih investicija na teritoriji zapadnog Balkana, odnosno bivšeg država SFRJ.

To pokazuje da je Srbija ekonomski bum i da je država koja svojom uspostavila konkurentnost, jer da nema saradnje sa zapadom, sa zapadnim zemljama, sa EU, ne bi bilo isključivo ni saradnje sa istokom. Prema tome, Srbija sarađuje i sa istokom i sa zapadom, jer to je u interesu Srbije, jer takav predsednik države vodi politiku koja je isključivo u interesu Republike Srbije i to pokazuju i ovi rezultati. Izvoz je porastao za 10% u odnosu na prošlu godinu.

Ono što je važno da je i program MMF-a, koji je isključivo bezbednosnog karaktera, takođe sklopljen u slučaju da dođe do određenih ekonomskih poremećaja, MMF može da reaguje, ali on je, uglavnom sada savetodavnog tipa, to znači da smo mi potpuno izašli iz recesije, suficit i dalje je četiri godine uzastopce. Kreditna aktivnost, znači u prvom kvartalu 2019. godine pokazuje da je udeo tzv. negativnih učešća kredita opao i da je konstantna i dalje inflacija od 2%.

Kada govorimo o evropskim integracijama, primetili ste u prošloj godini, a i sada, uglavnom se otvaraju poglavlja koja su vezana za finansije. Ja ću vas podsetiti da je prvo bilo Poglavlje 32, koje predstavlja eksterni nadzor u kojem učestvuje i DRI, kao što i poglavlje vezano za javne nabavke, ali mi smo u međuvremenu otvorili i Poglavlje 33, znači budžet određene finansijske odredbe budžeta EU, zatim, finansijske usluge - Poglavlje 9, zatim, Poglavlje 4. - kretanje kapitala, 17 - ekonomska i monetarna politika, zatim, statistika - Poglavlje 18, pored toga, imamo pravo privrednih društava - 6, 29 - carinska unija i 20 su preduzetništvo i industrijska politika.

Šta nam ovo govori? Ovo nam govori da paralelno sa onim što kažemo da su standardi u računovodstvu i reviziji, idemo na ekonomski razvoj, ali nema toga ukoliko mi ne kažemo koliko ste vi u svojim preporukama na osnovu vašeg izveštaja uštedeli para. Te uštede mora da se kažu. u proteklih 10 godina računa se da je to negde išlo milijarda dinara godišnje, odnosno za 10 godina, da je to bilo 10 milijardi, ali kada vi pogledate koliko je urađeno time što ste vi razložili vaše izveštaje, posebno finansijski, posebno poslovanje, a posebno na svrsishodnost, onda vidite da pravite još veći prostor za uštede. A, evo kako?

Na osnovu vašeg izveštaja za prošlu godinu, efekti revizije pokazuju da ste ostvarili na osnovu finansijskih efekata, znači samo finansijskih izveštaja negde oko 733,72 miliona dinara i usklađivanjem poslovanja sa propisima preko 2,94 milijarde dinara, čime je izvršen popis imovine koja do tad nije bila upisana.

Šta nam to govori? To znači da je kapital države sam povećan za ovoliko. Znači, ovo namerno govorim zbog ljudi koji možda i ne prate finansije i ne zanima ih ova tema. Šta znači jedan izveštaj ovako važne institucije, šta znači za državu?

Drugo, kada govorimo da preporuke institucija određeni subjekti prihvataju, tim prihvatanjem svojim, takođe prave velike prihode za državu, odnosno za velike uštede. Tako je sama ušteda u troškovima bila za prošlu godinu 433,18 miliona dinara. Zatim, određeni su prihodi koji su bili uvećani, a vi ste ih doveli na to da se oni na određeni način u skladu sa zakonom prilagode izveštajima onako kako treba na određeni način pravilno da se knjiže, dovedena ušteda od 218,53 miliona, zatim, korist samih građana koji su pored određenih propisa izvršen je 34,85 miliona dinara.

Pored navedenih ovih efekata, finansijski podaci u ukupnom iznosu od 482, 4 milijardi dinara u završnom računu budžeta Republike Srbije, u finansijskim izveštajima 68. subjekata revizije prikazani su na objektivan u skladu sa određenim klasifikacijama.

To znači, uvođenjem reda, upravo ono što je i moj kolega Marinković govorio, mi sada pravimo određene uštede na osnovu kojih, u stvari, povećavate i kapital same imovine i kapital države. Svake godine da pronalazite po jednu, dve ili koliko god milijardi dinara, vi, u stvari, povećavate vrednost same države, a samim tim i taj rejting privredni, a i bankarski, samim tim vas gledaju potpuno drugačije oni koji sa vama žele da rade.

To je ono o čemu mi danas želimo da pričamo, koji su efekti ovakvih rada institucija i koji su efekti političkim odlukama kojima je SNS krenula da oslobodi da institucija od 2012. godine slobodno rade svoj posao, ono što nisu mogli da rade do tada.

Svake godine je sve bolje i bolje. Da li je savršeno? Nigde nije savršeno, ali svaka godine pokazujemo da imamo rezultate u tom podizanju lestvica kada su u pitanju standardi, kada su u pitanju privreda, kada su u pitanju finansije.

Mislim da je zaista ovakav izveštaj predmet rasprave danas u parlamentu, treba da bude podržan od svih političkih aktera, jer on pokazuje boljitak Srbiji, i prema tome, u tom delu, ne treba politički da se delimo.

U danu za glasanje poslanici SNS podržaće ovaj izveštaj. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Tomić.
Obzirom da se više niko ne javlja od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite, kolega Zukorliću.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, uloga i smisao postojanja i rada DRI jeste postojanje efikasnog mehanizma, nadzora i kontrole trošenja budžetskih sredstava na svim nivoima.

To je jedan od dokazanih mehanizama u naprednom svetu koji se u svakoj državi u kojoj je dosledno i profesionalno uspostavljen, zapravo pokazao kao veoma bitan i veoma efikasan.

Uspostava ovog mehanizma i u sistemu naše države, zapravo, predstavlja veoma važan iskorak i ne sporno treba podržati razvoj ove institucije i njenu efikasnost. Svakako da ono što smo do sada imali od praćenja rada ove institucije možemo zabeležiti uzlaznu liniju u kretanju njenoga razvoja. Međutim, pošto je u pitanju veoma važna institucija jer se bavi veoma delikatnim poslom, potrebno je biti jako oprezan i zapravo, obratiti pažnju na moguće probleme i moguće nedostatke.

Zapravo, ako analiziramo bilo koji problem recesije u državnom sistemu, jedan od ključnih razloga za ostajanje u privredi i društvu, odnosno u recesiji, jeste nenamensko trošenje budžetskih sredstava.

Onaj mehanizam, onaj sistem, ona država, ona vlast koja uspe da se izbori sa ovim problemom, zasigurno će politička borba u suočavanju sa svim drugim problemima biti mnogo lakša. Nenamensko trošenje budžetskih sredstava je jedan od najvećih izazova, a isto tako, jedan od najvećih problema.

Na raznim nivoima države, moje iskustvo je veće na lokalnom nivou, često ćete čuti kada građani podnesu neki zahtev ili kada se pokrene inicijativa za nekom investicijom ili rešavanjem nekoga problema - nema para. To je obično efikasan odgovor da se zahtevi odbiju. Međutim, država ne može da nema para na bilo kom nivou.

Država koja normalno radi, ubira poreze i ostvaruje svoje regularne prihode uvek ima para, samo je pitanje ko je domaćin u toj državi, kao i ko je domaćin u određenoj porodici, određenoj kući.

U sistemu, porodičnom ili državnom, u kome se radi maksimalno, troši racionalno i zaustavi se krađa, taj sistem i u mikro i na makro planu ne može nikada biti u problemu sa novcem. Prema tome, opština, grad, država, uvek imaju para ukoliko se spreči lopovluk, odnosno ukoliko se spreči nenamensko trošenje sredstava.

Ono što smo imali od popravljanja stanja u državnom sistemu u poslednjih nekoliko godina je zapravo ostvareno na ovaj način. Smanjite zloupotrebe budžetskih sredstava. Dobili ste sredstva i zapravo je na tom i ova Vlada proteklih godina ostvarila vrlo značajne rezultate i onda su ta sredstva, kao što znate, iskorišćena za izgradnju velikih investicionih projekata, kao što su putevi, autoputevi, infrastruktura i ostale investicije.

Ono što jeste moja želja da skrenem pažnju i ovoj Skupštini i Vladi i DRI jeste pitanje efikasnosti u pogledu procesuiranja izveštaja, odnosno procesuiranja zloupotreba trošenja budžetskih sredstava.

Mi imamo nekoliko slučajeva na lokalnom nivou gde ja živim, gde smo imali veoma negativne izveštaje revizorske i čak i početak procesuiranja i prema tužilaštvu i prema pravosuđu, ali nikada epilog ili nekakav beznačajan epilog. To je drugi deo priče na koji treba staviti akcenat, jer tek tada ćemo onda imati ono što se postiže na nivou Vlade da se postigne i na nivou lokalnih uprava. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Zukorliću.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre svega bih hteo da skrenem pažnju javnosti i molbu resorno nadležnim državnim organima da učine sve što je moguće da spreče pomor pčela.

U poslednje četiri godine 226 miliona pčela je ugnulo. Samo u jednom danu, 23. maja, ako se ne varam, u jednom naselju u Kikindi uništeno je 1.680 košnica pčela. Posledice su katastrofalne po ekosistem. Posledice su katastrofalne po poljoprivrednu proizvodnju, jer se smanjuje poljoprivredna proizvodnja za 400 evra po jednoj košnici pčela kao oprašivaču. Posledice su katastrofalne i po zdravlje poljoprivrednika, a i po zdravlje potrošača koji koriste hranu sa ostacima pesticida.

Drugo, ovde slušamo polemiku ko je najveći investitor. Najveći investitor je naša dijaspora. Koliko godišnje naša dijaspora poklanja sredstava građanima Srbije? Šta smo im se mi zahvalili i kako im se zahvaljujemo? Tako što smo im oduzeli jedinu kuću, kuću dijaspore i ustupili Komisiji ili, kako se već zove, Komitetu za Kinu i Rusiju.

Iza toga najveći investitori su naši unuci i praunuci ukoliko ostanu da žive u Srbiji i budu otplaćivali ove kredite. Dvestasedamnaest milijardi dinara ili svaki šesti dinar budžeta je nepravilno ili nenamenski utrošeno, nenamenski oko 10% od toga, kažu.

Dvadeset milijardi nenamenski utrošenih sredstava je otprilike jedna polovina agrarnog budžeta namenjenih za subvencije i podsticaje. Zamislite ako bi ta sredstva koja su nenamenski utrošena uložili u poljoprivredu, a mi smo recimo za bušenje bunara u ovoj godini izdvojili svega 15 miliona dinara ili jednu šestinu onoga koliko smo poklonili za obnovu crkve ili katedrale Notr Dama u Parizu? Šest puta više za obnovu Notr Dama u Parizu nego za bušenje bunara u Srbiji?

Šta je sa viškom prihoda iznad usvojenog godišnjeg budžeta? Krajem svake godine usvajamo budžet za narednu godinu. Pošto nije bilo rebalansa veći broj godina, a kažemo da smo ostvarili suficit u budžetu, kako su trošena sredstva? Na osnovu čega? Ko odlučuje o tome? Zašto mi nemamo ni za jednu godinu razmatranje završnog računa?

Kritikujete bivši režim, a on je barem do 2008. godine imao razmatranje završnog računa, četiri zadnje godine nije i vi ste nastavili njihovu praksu iz poslednje četiri godine.

Koliko je planiranih neutrošenih sredstava 2018. godine i po kojim razdelima? Ja sam gledao završni izveštaj, izveštaj za četvrti kvartal Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Osamsto miliona dinara je neutrošeno, a najveći deo na poziciji vodoprivrede, a sada kukamo za posledice poplave da nije bilo sredstava da se rade mikroakumulacije u brdsko-planinskom području.

Imamo dve obmane javnosti. Prvo, planiran budžet koji se ne ostvari, pa na taj način prikazujemo da smo fiktivno samo obezbedili sredstva, a manje smo ih utrošili. Da li je i koliko više utrošenih sredstava iz budžetske rezerve nego što je budžetom za 2018. godinu bilo planirano? Ko može da odgovara na ta pitanja?

Takođe, pitam predlagača ovog dnevnog reda, skupštinsku većinu – zašto nema rasprave o završnom računu? Mi tražimo od svakog udruženja građana sa tri člana da podnese završni račun i da bude razmatran prilikom ili neposredno pred predaju APR, a mi u Narodnoj skupštini, gde se troši preko 1.200 milijardi dinara, nemamo završnu raspravu o budžetu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da govorim tek na kraju. Budžet je plan prihoda i rashoda. Revizori treba da kontrolišu rashode. Nemam ništa protiv da kontrolišu oni i pčele, ali to nije u opisu njihovog posla, ali to govori o prethodnom govorniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, s tim u vezi, kada su vladali oni na čijoj listi je izabran, podsticaj u poljoprivredi su bili od 120 do 180 miliona evra. Pri tome, dug je bio 15,2 milijarde, koji je ostavljen. Ni to nisu isplatili.

Tada se ćutalo. Danas, kada su podsticaji 350 miliona evra, 43 milijarde u odnosu na 19 milijardi 2012. godine, uz isti kurs od 117 dinara, danas imate koji su više nego duplo manje plaćali. Imate pravu kuknjavu, suze. Veoma dirljivo je kako su subvencije malo. Nije tačno, dva puta i nešto su veće.

Kada smo već kod pčela, a gospodin Miletić će govoriti iza mene, pa ću uštedeti vreme, za vreme njihove vlasti, kada je potpisan najgori sporazum za poljoprivredi, najgori deo u SSP, potpisan 2008. godine, tada su ćutali. Dakle, tada su za pčele izdvajali nula dinara, a sada se po košnici izdvaja 720 dinara, a nadam se da će taj iznos biti daleko veći i radi se, da gledaoci znaju, o stotinama i stotinama miliona dinara koje mi izdvajamo za pčele, a oni nisu.

Na kraju, od istog govornika smo čuli ranije da su za pomor krivi cvetovi suncokreta zbog tretiranja semena. Pošto u maju mesecu suncokret ne cveta, još nije procvetao, sada imamo neku drugu dilemu, na čast pčelama, meni je žao što je došlo do uginuća, na to treba paziti, pre svega treba da paze poljoprivrednici, a ne revizori, moram da iznesem ove podatke i da kažem da revizori rade ono što ranije nisu radili, da sam ja imao čast još ranije da upoznam direktora revizorske ili predsednika koji je uradio jedini na kršten način reviziju u opštini Inđija 2013. godine, koja je rezultirala sa sedam krivičnih i četiri prekršajne prijave. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.