Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite, kolega.

Dame i gospodo, poštovani revizori, mislim da slika koja danas ide iz Skupštine Srbije govori više nego sve ove diskusije koje su pozitivne, a ona kaže da je strašno važno kakva je saradnja između Skupštine Srbije i DRI. Koliko je Skupština Srbije bitna DRI to govori broj ljudi koji danas sedi ovde sa nama, a koliko je Skupštini DRI bitna, to ste mogli da čujete iz gotovo svakog izlaganja, bez obzira da li je ono vladajuće ili opoziciono.

Kada Skupština Srbije donosi zakone, ona u stvari određuje pravila i pravi norme kako društvo treba da se ponaša. Kada određuje norme i pravi pravila, onda zahteva od svojih građana da ta pravila i te norme poštuje.

Sasvim je normalno da Skupština Srbije sama i institucije koje su u njenoj nadležnosti poštuju ta pravila na nivou opšte države. Državna revizorska institucija je ključni faktor koji doprinosi da institucija javnosti, Skupština Srbije i Odbor za budžet ima informacije. Drugim rečima, Državna revizorska institucija je mehanizam, alat, oružje srpske javnosti, Skupštine Srbije i Odbora za budžet kako sredstva koja pripadaju svim građanima Srbije treba da budu trošena transparentno i, naravno, u skladu sa zakonom.

Godine 2005, nije davno bilo, obnovljen je rad Državne revizorske instituciji, pre desetak, petnaest godina. I ne samo što nismo imali Državnu revizorsku instituciju pedesetak godina, nismo imali kod ljudi misao da postoji mehanizam kontrole upotrebe javnih državnih sredstava. Posle 15 godina teško je kada nemate nasledstvo, kada nemate ideju da uspostavite potpuni sistem funkcionisanja, a Državna revizorska institucija, pre svega, zahvaljujući ljudima koji su u njoj radili na različitim pozicijama i koji danas ne rade, ali i podršci koju dobija od Skupštine Srbije, jeste pokazala značajne rezultate i nije sporno da je Državna revizorska institucija danas jedna od ključnih revizorskih institucija u ovom delu Evrope i može da se poredi sa državnim institucijama u Evropi koje traju stotinama godina.

Pre 185 godina, 26. jula 1844. godine, formirana je glavna kontrola Kneževine Srbije. Pre 185 godina Srbija je imala neke poslanike koji su razumeli ekonomske tokove i bili spremni da prihvate stvari kakve jesu.

Naravno, u istoriji smo negde zalutali i danas smo došli tu gde jesmo i moramo da shvatimo da Državna revizorska institucija jeste trend, jeste proces, a taj proces neminovno pokazuje da su javne finansije u Srbiji drugačije.

U 2018. godini Državna revizorska institucija je učinila 221 kontrolu, 215 post izveštaja. U stvari, donela je 436 proizvoda i to je više nego što je bilo kad učinila. Učinila je to, a 2019. godine, mi iz Odbora za budžet znamo, učinila je još i više. Broj od 2.436 preporuka, od kojih je prihvaćeno 70%, govori o želji i tih ljudi koji se kontrolišu da se menjaju.

Državna revizorska institucija ovde, kažu, ima edukativnu funkciju. Nema edukativnu, ona ima nadzornu funkciju da učini da onima koji greše više to ne čine.

Možda smo mi u Srbiji ponekad, u Skupštini Srbije iz ekonomske struke u potrebi da izgledamo drugačije, da stignemo tamo negde gde smo zacrtali, neobjektivni. Znate, Srbija je država koja 15 godina, od 2014. doživljava značajne reforme. Pre 15 godina niste imali Državnu revizorsku instituciju, niste imali programsko budžetiranje, niste imali rodno budžetiranje, niste imali internu reviziju, niste imali računovodstvene standarde koji su značajni i evropski. Da li znate šta je to za jednog običnog činovnika u javnom preduzeću, u opštini, koliki je to pritisak, a on se školovao negde sedamdesetih godina?

Ne branim ja te ljude, zakon mora da se poštuje, ali moramo da shvatimo da je ovo proces i mi nismo tu da u tom procesu budemo samo neko ko kažnjava, upozorava. Mi radimo svoj posao. Svaka vaša prijava je dokaz koliko je bitna i Skupštini Srbije i DRI.

Ako sudstvo ne radi, ako tužilaštvo ne radi, to nije ključna stvar, mi svoj deo posla u Skupštini Srbije, u Odboru za budžet i Državnoj revizorskoj instituciji radimo.

Ovde se uglavnom prigovara za stvari koje kada pogledate u suštini na nivou budžeta opšte države, a to je budžet Republike Srbije i lokalni budžeti, nisu značajne cifre. Ono što vidimo jeste suštinski problem sa imovinom i to je glavni problem.

Kada vi kažete da neko ko je predmet revizije ima problem sa imovinom, onda je pogrešno ako neko misli da je taj problem on izazvao ove godine. Desetinama godina traju institucije i javna preduzeća, desetinama godina traju lokalne uprave. Pa, te lokalne uprave u tom vremenu nisu uspele da naprave jedan običan popis imovine.

Znači, taj običan popis koji izgleda formalno, u stvari izaziva desetine problema. Ne znaju da imaju imovinu, pa onda ne znaju koliko vredi, pa onda imate sve probleme koji izazivaju takvo funkcionisanje, ali je to proces.

Srbija je država u kojoj smo svi na istom zadatku – da je reformišemo. Nismo mi nasledili Švajcarsku ni u makroekonomskim parametrima. Od 2014. godine pokušavamo da je sredimo i da budemo ozbiljna ekonomska država. U formalnom ekonomskom smislu takođe nismo Švajcarska. Mi smo, ljudi, pioniri u vraćanju ekonomskog i svakog dostojanstva Srbiji koji smo tamo negde nekih godina zbog nekih drugih izgubili.

Kada Skupština Srbije podržava i poštuje i ima ovakvu raspravu o DRI, onda je to dokaz sinergije koja postoji. Nesporna je saradnja između Odbora za budžet i DRI i preterao bih ako bih rekao da je ona podignuta na gotovo najvećem mogućem nivou. Uvek može bolje, uvek može više. Nikada ne treba da zaboravimo i saradnju koju imamo sa Ministarstvom finansija, jer smo mi tu ne samo da čitamo izveštaj i kažemo ko je grešio, a ko nije grešio, već da u budućnosti donosimo kao tim zakonska rešenja koja će učiniti da niko u Srbiji ne greši, jer kada greše u stvari treba da popravimo te greške. Skupština Srbije, Ministarstvo finansija i DRI jeste tu na zajedničkom poslu.

Ne treba svakako ni u ovoj raspravi zapostaviti nevladin sektor koji pruža veliku podršku, jer Srbija u ovom poslu može da bude primer zemljama na Balkanu, ali može i puno toga da nauči od zemalja u kojima DRI funkcioniše stotinama godina i u kojima su državni revizorski činovnici gotovo ključni. Dovode do nivoa božanstva u oblasti finansija.

Mislim da ste vi svojim radom, svojom zaslugom učinili jednu stvar, svako od vas pojedinačno, da se vama veruje. Mnogo je to bitno u Srbiji. Nisam čuo ni danas u raspravi, ni u javnosti Srbije da je neko rekao da državni izveštaj bilo kakav, bilo koje vrste nije tačan ili da ga osporavamo.

Možda predmeti mogu da zastare u sudu, možda u Tužilaštvu, što je, takođe, vaša obaveza, što nije u skladu sa dobrom praksom svuda u svetu i Evropi da se i ne podnose prijave za neke prekršaje, ali naša vizija i naša misija jeste da od Srbije učinimo bolju zemlju u kojoj će trošenje javnih sredstava, a to nam je ključna uloga, izgleda potpuno onako kako građani Srbije zaslužuju, pošteno.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vi ste u svom izveštaju napisali da je DRI ona koja kontroliše javna sredstva, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara.

Znači, težak posao. Čini mi se vrlo težak, pogotovo kada uzmemo reči – državna, pa još – revizorska, pa još – institucija.

To što radi DRI je sigurno težak posao, odgovoran, a nadasve stručan. Vi verovatno treba da budete ispred mnogih koji rade u raspodeli i trošenju prvenstveno budžetskih sredstava i verovatno morate edukativno da idete napred i ispred svega. Nije to lako, pogotovo jer su ljudi različiti i čim su u pitanju finansije itd, to je podležno raznoraznim kontrolama i mogućnošću da dođe do zloupotrebe.

Ja ću ukazati na par stvari. Više volim da budem praktičan, jer mislim da se to tako najbolje razume i da treba dati akcenat na pojedine stvari i predložiti nešto što smatrate da treba uraditi.

Javne nabavke. To je teška oblast za svakog i za reviziju. Ovaj zakon je urađen i usvojen da se spreče mahinacije, nedozvoljeni postupci u trošenju sredstava. Dalje, za poštene Zakon o javnim nabavkama verovatno nije ni potreban, ali je dobro i za poštene i za one koji smatraju da treba da vrše mahinacije u javnim nabavkama. Imaju propisana pravila kojih se treba pridržavati i onda se smanjuje mogućnost i zloupotrebe i mahinacija.

Sav napad na finansije i lopovluk ide na budžetska sredstva, na javnu svojinu jer privatnici, uglavnom, i ne daju na svoj deo. Svi nekako osećaju potrebu, misle da je lopovluk, iako se ne plaćaju porezi, doprinosi, ili se smanjuje osnovica da se ne bi platio pun iznos obaveza prema budžetu i doprinosima. Tako da je kontrola i usmeravanje svega toga nije laka, a smatram da iako to usporava sam postupak, čim usporava sam postupak javnih nabavki samim tim usporava i brzinu razvoj. Međutim, kada to ide na pravi način onda se sve stavlja u drugi plan.

Ono što je po meni najbitnije vi ste ovde napisali i nazvali ste efekti realizacije. Ja ću samo dva napomenuti, koja su meni jako bitna. To je poslerevizorni postupak. To je ono nešto gde je praktično produžetak vašeg rada, uz vaše angažovanje, a ako su oni koji su bili kontrolisani imaju dobre namere oni će se vama i obratiti za pomoć, u svakom slučaju, i da oni dobiju naviku pravilnog rada.

Doneti su pojedini novi zakoni. Ja ću napomenuti samo jedan, mislim da je on nekako iz moje oblasti itd, i ja ću ga pomenuti, to je Zakon o javnoj svojini gde je omogućen upis javne svojine po službenoj dužnosti na objektima koji ne mogu biti prometu, gde su jedinice lokalne samouprave upisane kao držaoci. Mislim da je to veliki pomak i to je vaš doprinos, jedan od doprinosa za promenu zakona i propisa koje prate zakone.

Ono što nije urađeno, a gde vi preporučujete izmenu propisa, odnosno zakona, ja ću opet napomenuti dva, od tamo petnaestak koji ste predložili. To je Zakon o odbrani od grada. Donet je nov Zakon o odbrani od grada. Mislim da je on sjajan zakon, da je modernizovan, da se uvodi automatizacija u odbrani od grada, da ta automatizacija daje rezultat, čak i u ovoj godini se to pokazalo. Ali, što se tiče finansiranja, stalno je problem bio oko finansiranja, prvenstveno protivgradnih strelaca i kupovinu protivgradnih raketa, pa je država dala deo sredstava, deo je lokalna samouprava davala bez dovoljno pokrića u zakonima, odnosno podzakonskim aktima.

Lično mislim, s obzirom da je protivgradna zaštita nešto što mora da ima svoju vertikalu, ne može se uporediti do kraja, ali kao što je komandovanje u vojsci. Vi ne možete tu da radite proizvoljno i šta hoćete. Mora da postoji vertikala. Ako postoji stroga vertikala, mora da postoji i vertikala u finansijama. Mislim da ni jedan surogat u finansiranju nečega nije dobar. S obzirom da zakon ovde jasno definiše ko treba da finansira protivgradnu zaštitu, mislim da tu ne treba postavljati dilemu.

Drugi zakon koji vi predlažete da se promeni, to je Zakon o budžetskom sistemu i taj fiskalni deficit. Znate šta, fiskalni deficit on je nešto što ograničava mogućnost potrošnje na lokalu, odnosno trošenje budžetskih sredstava. Ali, ako se neki budžeti lokalnih samouprava na pravi način se vode, ako nisu zaduženi, ako nemaju nikakvih dugova neplaćenih, ako nemaju ni jedan kredit, ako servisiraju korisnike budžeta i imaju sredstava, zašto to sve ograničavati jednim aktom. Ako neki budžeti treba da se ograniče, treba zakonski propisno tačno reći šta treba ograničiti.

Zato vaš predlog koji ste naveli ovde, u vašem izveštaju, to je da se u fiskalni deficit uključe i sredstva koja se prenose, neutrošena sredstva koja se prenose iz ranijih godina. Ja bih to čak rekao da u fiskalni deficit treba uključiti u punom iznosu, a ne samo 10% od prenetih sredstava, neutrošenih sredstava iz prošlih godina. Tu smatram da u vašem predlogu treba da istrajete, zato što ste u pravu, i da je to jedna pozitivna promena i da je to dobro i za lokalne samouprave, a dobro je i za ovu državu.

Ja ne bih dugo gospodine Pejoviću sa vašim saradnicima, mislim da ste na dobrom putu i želim vam sreću. Samo napred.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predsedniče Saveta DRI sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ja ću svoju diskusiju, svoje izlaganje započeti na sledeći način.

Sećam se dobro svog profesora iz onih školskih studentskih dana, koji nas je naučio šta je to društveno koristan, a šta društveno nekoristan rad. Tu lekciju sam zapamtio za čitav život i kroz čitav svoj radni vek, svoju karijeru, trudio sam se da ono što radim bude društveno korisno i cenio sam tuđ rad koji je bio koristan za društvo.

Zašto sam ovako započeo izlaganje? Reći ću vam tamo negde u toku izlaganja. Da krenemo redom. DRI je najviši državni organ, kako ste i sami izneli u svom izveštaju, revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, Ustavom Republike Srbije, ona je ovlašćena i zadužena da kontroliše izvršenje svih budžeta. Samo stalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj je odgovorna. Ona ima važnu ulogu u jačanju odgovornosti nosilaca javnih funkcija, a u kojoj meri će DRI ostvariti tu ulogu, zavisi od kvaliteta odnosa koji uspostavi sa okruženjem.

U tom smislu, najvažnija je saradnja sa Narodnom skupštinom i sa javnošću.

Izveštaj koji ste nam podneli za 2018. godinu o radu DRI prikazuje kako DRI ispunjava svoje nadležnosti i misiju, predstavlja i dokaz posvećenosti i profesionalnosti zaposlenih u DRI. Ti su vaše reči.

Ovog momenta želim da iskažem svoje ogromno zadovoljstvo celokupnim radom i rezultatima koje postiže DRI. Veoma sam zadovoljan vašim uvodnim izlaganjem, poštovani doktore Duško Pejoviću i objašnjenjima koja ste davali na izlaganja pojedinih poslanika.

Bilo mi je, mogu reći, u trenucima i teško, što bi mlađi rekli „smorno“ da slušam kako vas neko ubeđuje da radite ono što vam nije posao i da izlazite van svojih ovlašćenja.

Ja ne spadam u one ljude koji kažu – ma možete malo da kraduckate, ali malo, nemojte mnogo. Ne može. Zato ste vi tu.

Državna revizorska institucija je jedna od najvažnijih institucija u ovom društvu i svakako je jedna od najzaslužnijih što postižemo ovakve uspehe na ekonomskom planu.

Vratiću se vašem izveštaju. Najviše pažnje u vašem Izveštaju o radu u 2018. godini privukla su mi delovi - drugi, treći i četvrti. U drugom delu daju se podaci o poslerevizionim postupcima i po izveštajima o reviziji. U trećem delu, koji sadrži podatke o propisima koji su izmenjeni ili doneti na osnovu nalaza sadržanih u izveštajima DRI i merama koje su preduzete u 2018. godini, mi vidimo da li su one izmene propisa i zakona, gde smo i sami učestvovali, dali određene rezultate. I četvrti deo, koji sadrži preporuke za izmenu, odnosno donošenje propisa koji bi na prikladniji način uredili finansijsko upravljanje i transparentno korišćenje javnih sredstava.

Idemo dalje. Prema članu 40. Zakona o reviziji, revidiraju se subjekti u čijem su poslovanju bile otkrivene nepravilnosti koje nisu otklonjene u toku obavljanja revizije - dužan je da podnese instituciji izveštaj o otklanjanju otkrivenih nepravilnosti, tzv. odazivni izveštaj, o kome ste i vi govorili, u roku koji odredi institucija, a to je 30 do 90 dana.

Vi ste nama u Izveštaju napisali i to lepo objasnili, da ste u prvom kvartalu 2018. godine dobili od subjekata koji su bili revidirani tokom prethodne 2017. godine, u skladu sa datim rokovima, za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, te odazivne izveštaje. Analizom tih odazivnih izveštaja, 21 subjekat revizije nije dostavio dovoljno odgovarajućih dokaza neophodnih za ocenu verodostojnosti odazivnog izveštaja, pa je sprovedena provera verodostojnosti odazivnog izveštaja. Cilj ove provere bio je pribavljanje odgovarajućih i dovoljnih dokaza za izricanje mišljenja o verodostojnosti odazivnog izveštaja.

Vi ste naveli da ste proverili 20 odazivnih subjekata revizije i utvrdili da je 11 odazivnih izveštaja verodostojno, dok devet odazivnih izveštaja nije dalo verodostojan prikaz mera preduzetih radi ispravljanja stanja iskazanog u revizorskom izveštaju.

Ja ću ovde navesti ono što stoji u vašem izveštaju, zbog javnosti, da vidimo kod kojih to subjekata iskazano stanje nije bilo dobro: grad Valjevo, opština Lučani, Turistička organizacija opštine Lučani, Dragačevo, Guča, Centar za kulturu i sport opštine Lučani u Guči, opština Preševo, Dom kulture "Abdula Krašnica" Preševo, predškolska ustanova "8. mart" Preševo, Apoteka Bor, Apoteka Šabac. Nakon ocene verodostojnosti odazvanih izveštaja, kao i provere istinitosti izvoda o merama ispravljanja, institucija je sačinila 197 poslerevizionih izveštaja. Ovaj podatak je veoma bitan. Od tih 197 poslerevizionih izveštaja, zadovoljavajuće je bilo 176. Znači, vaša revizija je dala rezultate. Oni su postupili onako kako ste ih savetovali.

Međutim, nezadovoljavajuće je bilo ukupno 21, i to - kao kršenje obaveze dobrog poslovanja ocenjeno je 17, a kao teže kršenje obaveze dobrog poslovanja četiri.

Kroz svoje školovanje sam naučio, kada analiziramo greške, kada pronalazimo greške, veoma je bitno da se uspostavi tzv. povratna sprega. Znači, došli smo do određene faze kada smo ustanovili da pojedini subjekti nešto nisu uradili kako treba, da su učinili nešto što nije bilo po propisima i dali ste im savet kako da to isprave. Šta znači ta povratna sprega? Sada je bitno, veoma bitno, da se ustanovi da li je u pitanju slučajna ili sistematska greška. Ako je u pitanju slučajna greška, onda one koji su odgovorni, tj. protiv onih koji su odgovorni treba preduzeti odgovarajuće mere. Ako je u pitanju sistematska greška, treba videti da li je možda u pitanju neki zakonski propust ili neka zakonska neusaglašenost, a to je u stvari posao za sve nas. Znači, kako ste vi odgovorni za svoj deo posla, tako smo zajedno, i vi i mi, ali i Vlada Srbije, odgovorni da zaokružimo čitav sistem i da ispravimo neke stvari, kako se u narednom periodu greške ne bi događale.

U tom smislu, posebno je bitno da ste u svom izveštaju dali jedan pregled preporuka za izmenu i dopunu propisa. Vi ste naveli propise kod kojih je potrebno da se izvrši odgovarajuća izmena ili dopuna, a na jednom mestu čak i da se donese propis koji uopšte nije donesen. Ja ću ih samo nabrojati, neću govoriti šta ste vi to predložili, a svakako da to imamo u obzir.

Prema vašem predlogu, potrebno je izvršiti određene izmene u Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći, zatim, Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, određene izmene i u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Određene izmene treba učiniti i u Zakonu o javnoj svojini, zatim, Zakonu o visokom obrazovanju, u Zakonu o javnim nabavkama, Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, tj. Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Ima još dva: Zakon o odbrani od grada i Zakon o ozakonjenju objekata. Ali, predložili ste i da se donese propis, koji nije donesen, a odnosi se na to da se zakonom uredi zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika.

Ionako sam prekoračio puno vremena, ovim bih zaključio, uz napomenu da u potpunosti podržavam vaš izveštaj. Glasaću za njegovo usvajanje. U potpunosti se slažem sa uvodnim izlaganjem koje je iznela dr Aleksandra Tomić, kao predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i u onom delu gde oni podnose predlog zaključka, gde se kaže da kod većine revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, te u tom delu moramo povesti zajedno više računa. Hvala vam i čestitam na uspesima.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Pejoviću sa saradnicima, koleginice i kolege, zadovoljstvo je čuti ovoliko dobrih i lepih reči o samoj instituciji, o izveštaju. Posebno je meni zadovoljstvo s obzirom da sam član Odbora za finansije i član pododbora za reviziju.

Ali, ono što je na mene ostavilo utisak je nešto što se nalazi na drugoj ili trećoj strani izveštaja, nešto što ja u svojim govorima mnogo ovde zloupotrebljavam, da kažem, pod znacima navoda.

Uvek govorim – kad čovek ima cilj, ima i rezultat, a vi ste stavili nešto što ja pomenem u svakom govoru. To su misija i vizija. Za divno čudo, za nezavisnu instituciju ta misija i vizija se slažu sa misijom i vizijom, pre svega, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa misijom i vizijom Vlade Republike Srbije i misijom i vizijom svih nas poslanika ovde iz većine, odnosno iz vladajuće koalicije. To je jedna zdrava, bogata, uređena Srbija, Srbija budućnosti. To se vidi iz vaše misije i vizije. To se vidi i iz vašeg dosadašnjeg rada.

Pomenuli su svi 2005. godinu, datum kada je ponovo krenula DRI. Imalo je tu turbulencija, imalo je padova, uzlaza, imalo se i problema, pre svega, kadrovskih, organizacionih, prostornih. Mislim da smo i mi malo pomogli. Kad kažem mi, mislim na Odbor za administrativne poslove, koji je znao da razume i vaše potrebe za novim kadrovima u zadnjem periodu i za vaše probleme sa prostorom. Sećam se kada smo prvi put dolazili kod vas: bilo je lepo, zdravo, zagušljivo i bilo nas je mnogo na malom prostoru. Sada je to već mnogo bolje.

Ono što posebno želim da istaknem, jer govoriti iza kolege Arsića, iza koleginice Aleksandre Tomić, iza gospodina Kovačevića, koji su bezmalo rekli šta sam i ja hteo da kažem, vrlo je teško, ali ono što posebno želim da istaknem jeste što vi radite kontrolu trošenja javnih sredstava. Javnih sredstava koja su nam, hvala Bogu, i vidi se to, sve veća i veća i imamo sve više i više sredstava koje možemo upotrebiti za nove investicije, za razvoj, za razvoj naše države. To su sredstva koja su teško zarađena i jedan čovek se mnogo trudi da ta sredstva donese, da otvorimo novu fabriku, jer nova fabrika doneće i nova radna mesta, nova radna mesta doneće poreze i doprinose, doneće priliv i prihod u budžet. Vi ste tu da sprečite neke tamo koji bi da zavuku ruku.

Vidi se iz vašeg izveštaja da je mnogo ljudi koji su grešili u svom poslu, koji nisu imali namerne greške, koji nisu imali zadnje namere. Vi ste njih lepo posavetovali, upozorili, dali mogućnost da sve to u odazivnom izveštaju isprave. Neki to nisu shvatili u prvom trenutku kao savet. Oni su mislili kao lični napad. Drago mi je, a vi, gospodine Pejoviću, znate o kome pričam, što sam imao zadovoljstvo pre neki dan da mi čovek koji je bio protiv DRI kaže – svaka čast, mi smo imali tri primedbe, sve tri smo ispravili. Video sam zadovoljstvo u njemu. Znači, shvatio je da je njemu to bila pomoć, a ne nešto što je nametnuto.

Za onaj drugi deo, za one koji hoće da zavuku ruku u ćup i da uzmu, ne pet miliona, ne 500 hiljada, ma ni pet evra, vi ste tu da sprečite to i da taj novac ostane tu gde i treba da bude.

Pomenuli su neki subvencije. Mislim da smo i kod subvencija došli do nekih lepih zaključaka u svim onim našim divnim razgovorima. Subvencija da, ali subvencija koja će krajnjem korisniku, koja će potrošaču pomoći. Neće mu povećati cenu neke naše usluge u javnim preduzećima, već će upravo tu subvenciju upotrebiti da tehnički i tehnološki podignemo nivo, da imamo bolji kvalitet usluge, a da krajnji korisnik to ne plati. Plati on to kroz budžet, ali nećemo svi mi, kao fizička lica, kao privredni subjekti, plaćati.

Pomenuli smo nekad kao divan primer vodovod. U zadnjem trenutku javno preduzeće za snabdevanje vodom sve manje i manje koristi subvencije. Zašto? Zato što su stali na zdrave noge, zato što zdravo posluju i zato što poštuju nekakva pravila.

Ono što bih posebno, a mislim da je to i Goran Kovačević pomenuo, to je ono što ste vi uradili da najzad imamo spisak, ja bih rekao spisak, ili kako god ga nazvali, imovine. Od lokala, pa do države. Mi smo ovde, makar ovaj saziv, već četiri, pet puta pomerali rokove da se nešto uradi. Pravu pomoć imamo od vas, jer mi i ne znamo koliko imovine imamo i koliko smo bogati na lokalu. Neki znaju, znaju i za svaku garažu, znaju i za svaki hektar zemljišta, svaki ar zemljišta, znaju za svaki stan za koji niko ne zna ili za neki poslovi prostor. Verovatno imaju interesa. Nemoguće da se sve to koristi, a da mi to nemamo uknjiženo, da nemamo prihode i da je to negde virtuelno. Tu nam je ogromna pomoć. Kad neko vidi da smo finansijski jaki, onda će nam i pomoći.

Tu bih završio, pošto stvarno ovo je bila divna i duga diskusija. Mi ćemo se viđati i sarađivati i dalje. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Saveta DRI, poštovane kolege, poštovani građani, dan koji smo čekali, može se reći, jako dugo, imajući u vidu da je ovo prva rasprava ovakve vrste u Narodnoj skupštini, i to je prva rasprava u kojoj mi upravo pričamo sa DRI. Znači, pričamo sa ustanovom koja, između ostalog, služi upravo da zaštiti budžet, i to čiji budžet, pa upravo budžet građana Srbije. Da li je to lokalni budžet, da li je republički, da li je u pitanju javno preduzeće, sve to što se nalazi u budžetima koje kontroliše DRI upravo su sredstva građana Srbije.

Veoma je važno to što do sada građani nisu imali prilike da vide te ljude. Evo, to je ta ekipa, to su ti ljudi. Predvodi ih predsednik i ono što je dobro, ja sam i ponosan time i u prošlom sazivu sam učestvovao u radu sa DRI, je to da upravo na poslovanje ove DRI nema niti jedne mrlje na koju bi neko ukazao, niti jednog lošeg, da ne kažem negativnog odziva od strane onih kojima je rađena kontrola. Upravo to je taj način na koji može da se posluje u državnim institucijama.

Ono što imamo od 2012. godine je upravo je posvećenost, pre svega i pre svih, upravo Aleksandra Vučića i Vlade, pa sad na poziciji predsednika države Republike Srbije, a to je posvećenost rezultatima, posvećenost poštenog odnosa prema građanima. Upravo taj pošten odnos prema građanima je, između ostalog, u jednom delu, da li je on skroman i koliki je ne moramo meriti, ali je vrlo značajan taj deo koji ostvaruje i koji može da napravi i za koji garantuje DRI.

Mi svakako ovde imamo problem da ti nalazi, koje smo videli, koji su zaista za svaku pohvalu… To su, verujte, hiljade i hiljade strana izveštaja, a da bi došao do hiljade strana izveštaja ovog DRI, ove Državne revizorske institucije, oni pregledaju na desetina hiljada različitih akata, dopisa, ugovora, prepisa, dogovora. Sve ono što prođe kroz njihove ruke, to su zaista kilogrami, tone materijala, odnosno tone predmeta, tone listova. Ono što je dobro ovaj izveštaj je vrlo precizan, vrlo jasan i tu nema nepoznanica. Ono što nije dobro, i to zaista nije problem DRI, možda je naš zajednički problem, kad kažem nas, mislim na narodne poslanike i DRI zajedno, a to je da nađemo načina da upravo ovi izveštaji budu osnova jačeg rezultata. Kad kažem jačeg rezultata, mislim na rezultate odzivnog rezultata, odnosno šta je postignuto sa tim.

Zamolio bih, ako je uopšte moguće, evo, ovde imamo izvešta šta je urađeno u 2018. godini, hajde da napravimo presek na kraju 2019. godine u odnosu na ovo što je izveštavano za 2018. godinu i da vidimo kakva su pomeranja i šta je urađeno upravo u tim institucijama koje su kontrolisane u 2018. godini.

Uzeću za primer, koji je zaista negativan primer za poslovanje jedne gradske uprave, ali pozitivan primer za poslovanje, odnosno način kontrole DRI, a to je upravo grad Šabac. Podsetiću na 2015. godinu. Vrlo je značajno da podsetimo da postoji gradska uprava koja je u svom poslovanju, a u kojoj je gradonačelnik u poslovanju za 2015. godinu uspeo da zloupotrebi svoj položaj, dođe do nelogičnosti, odnosno do poslovanja u kome je neusaglašeno, ni manje, ni više, nego 598 miliona 920 hiljada dinara. Da, građani, 598 miliona 920 hiljada dinara nije usaglašeno u skladu sa budžetom. Budžet je vrlo jednostavna stvar i postoji prihodna strana, postoji rashodna strana gde se tačno zna gde se troše pare koje se pojave u budžetu. U Šapcu je 598 miliona 920 hiljada potrošeno mimo budžetom predviđenih stavki.

Između ostalog, u pitanju je gradonačelnik Nebojša Zelenović, koji je svakako, kao i u svakom drugom gradu, kao i u svakoj drugoj opštini jedino odgovorno lice, a to piše u budžetu, ne znam tačno na kojoj strani, ali u budžetu svakog grada piše da je jedino odgovorno lice za trošenje budžeta gradonačelnik, u ovom slučaju Nebojša Zelenović, u jednoj opštini predsednik opštine u drugoj opštini drugi predsednik opštine. Znači, odgovorno lice je gradonačelnik.

Između ostalog, tih 598 miliona su na različitim pozicijama, ali samo nekoliko 297 miliona je potrošeno više od odobrenih, aproprijacija 297 miliona, 89 miliona dinara bez validne, verodostojne dokumentacije, 31 milion bez zaključenog ugovora ili bilo kakvog drugog pisanog akta. Zamislite, ovako lepo piše u izveštaju - bez zaključenog ugovora ili bilo kakvog drugog pisanog akta.

Znači, neko je u gradskoj upravi u Šapcu, potrošio 31 milion dinara, što kaže kolega, da je pet evra, ali 31 milion dinara bez zaključenog ugovora ili bilo kakvog drugog pisanog dokumenta. Potrošili su 42 miliona bez sprovođenja zakonom predviđenih javnih nabavki. Znači, 42 miliona u budžetu za 2015. godinu.

Zašto sam čitao sve ovo, zašto je značajno, a značajno je, pričam o budžetu iz 2015. godine, imamo 74 stana. Državna revizorska institucija je našla 74 stana koji jednostavno ne postoje, koji se ne vode u evidenciji, što je upravo kolega pre mene rekao - ta 74 stava neko vrlo dobro zna gde su, vrlo dobro zna ko ih koristi i vrlo dobro zna da nisu evidentirani u budžetu.

Zašto pričam o 2015. godini? Zato što, kada je konstatovano šta je urađeno, na današnji dan te 2019. godine, taj isti gradonačelnik, još uvek zloupotrebljava svoju funkciju, zloupotrebljava budžet, zloupotrebljava sredstva građana Šapca, budžet građana Šapca.

Znači da smo uspeli da preduzmemo nešto, ali nismo, nekako sporo, DRI naravno, ne može sve, ali osim DRI, naravno da i Tužilaštvo i pravosuđe moraju da urade svoj deo posla.

U 2016. godini imamo gradonačelnika koji upravo pred izbore na Skupštini grada Šapca budžetom predviđa 2,7 milijardi kapitalnih investicija, 2016. godine pred izbore. Od tih kapitalnih investicija to je - 500 miliona toplana na bio masu, podzemna i nadzemna garaža, centar za voće, Sava park. Pričamo od 2,7 milijardi predizbornog budžeta. To je bila 2016. godina. Na današnji dan 2019. godine, tri godine kasnije, nijedan od tih projekata ne da nije urađen, nego nije ni započet.

U međuvremenu je konstatovani to što je konstatovano, ali u 2019. godini na današnji dan, gradonačelnik još uvek nije tamo gde treba da bude. Da li on treba da bude u Sremskoj Mitrovici ili u Šapcu, da li treba da bude osuđen ili ne, nije na nama, upravo je na pravosuđu. Ali, šta ćemo kada gradonačelnik upravo zahvaljujući sporosti države ima mogućnost da radi to što radi i da iz godine u godinu troši budžet građana Šapca. Pričam o gradonačelniku koji nastavlja sa zloupotrebama.

Pominjemo 2016. godinu, u toj 2016. godini taj gradonačelnik je kupovao glasove. Nije možda je kupovao, možda nije. Sigurno je kupovao glasove i postoji i tonski zapis. Postoji i presuda tužilaštva u kome je njegov aktivista priznao da je kupovao glasove. U tom tonskom zapisu kaže – kupujem glasove za gradonačelnika Nebojšu Zelenovića. Glas plaćamo pet do 10, 12 hiljada dinara u zavisnosti od veličine porodice.

Šta ćemo sa gradonačelnikom koji je 2016. godine kupovao glasove, a još uvek 2019. godine je na vlasti u Šapcu? Taj isti gradonačelnik, to mu nije dovoljno, u 2017. godini, kada smo imali izbore za predsednika Republike Srbije, sve one koji nisu hteli da glasaju, odnosno ne da glasaju, da rade spisak sigurnih glasova za Vuka Jeremića, tu pre svega mislim da direktora doma zdravlja, na zaposlene doktore u domu zdravlja, u vodovodu, svi oni su ostali bez posla. Pošto su ostali bez posla, bez bilo kakve zakonske osnove, posle godinu dana kada su se obratili sudu, svi su vraćeni na posao i svima će biti nadoknađeni lični dohotci upravo iz budžeta grada Šapca.

U tom trenutku kada ovi ljudi ostaju bez posla, on, između ostalog, zaposli veterinara u domu zdravlja jer je veterinar bio na listi njegovih odborničkih kandidata.

Sa druge strane vozač predsednika Skupštine, koji je zaustavljen od strane policije, naravno na pokušaju zaustavljanja nije stao, pokušao je da pobegne, zvanično vozač predsednika Skupštine koji je na p.p. poslovima u neprekidnom trajanju, nije imao vozačku dozvolu. Kakva je to gradska uprava koja dozvoljava sebi da vozač predsednika Skupštine radi na p.p. poslovima kao vozač predsednika Skupštine, kada ga zaustavi policija ne može da stane jer nema vozačku dozvolu, pokušava da beži. Pričamo o tome da neko u gradskoj upravi produžava ugovor o radu nekome ne mestu vozača u trenutku kada taj čovek nema vozačku dozvolu.

Prosto ne želim da dužim, samo želim da dočaram i vama u DRI i Srbiji kakav je problem u tome da ono što konstatuje DRI ne bude realizovano na brz i korektan i pošten način kroz tužilaštvo i kroz sud. Ako je neko zloupotrebio 598 miliona 920 hiljada dinara, a zloupotrebio je sigurno, to uopšte nije sporno, ono što je dobro kod DRI to je da vaše izveštaje niko ne osporava.

Jedini koji je zaista uspeo svojim ponašanjem da ga ospori je sudija osnovnog suda koji je u prvom stepenu oslobodio odgovornosti gradonačelnika. Dva njegova saradnika koja su u isto vreme prijavom DRI, krivičnom prijavom, osuđena od strane osnovnog suda za zloupotrebe u budžetu. Gradonačelnik je kao treći, odnosno najodgovorniji jedini oslobođen u osnovnom sudu da nema dovoljno dokaza. Zar je moguće da neko oslobodi gradonačelnika 598 miliona. Naravno, sreća je da postoji i viša instanca pa kada se žalilo osnovno javno tužilaštvo na Višem sudu u Šapcu on je osuđen pa se on naravno žalio Apelacionom sudu. Sada je Apelacioni sud naravno, imajući u vidu kako to sve funkcioniše, kada se žalio gradonačelnik Zelenović, on nije osporavao nalaz DRI. On se žalio i verovatno će doći do zastarenja slučaja.

Jako je bitno da i on zna da je zloupotrebio budžet, ali samo oni u osnovnom sudu koji su sudili to nisu znali da vide.

Ono što je dobro i bar to imamo, ne mora, iz nekog razloga ne može da stigne pravosuđe, kada postoji DRI građani vrlo dobro znaju da je to što su oni napisali sigurno tačno i vrlo dobro znaju ko je zloupotrebio budžet. U tom slučaju i u svakom slučaju će presuda gradonačelniku Zelenoviću i njegovom mentoru Dušanu Petroviću svakako biti izrečena od strane građana na sledećim lokalnim izborima.

Ono što je dobro, da ne oduzimam previše vremena, imali smo prošle nedelje izbore za Mesnu zajednicu „Majur“, pa su građani Mesne zajednice „Majur“ na izborima gradonačelniku dali jednu ogromnu nulu. Znači, od 15 kandidata koliko je podržala SNS, sa druge strane je bilo 15 kandidata koje je podržavala druga opcija SNS je pobedila sa 15 nula. Ono što je još bitnije, kandidati SNS su osvojili oko 1.800 glasova, a kandidati upravo ovog gradonačelnika koji zloupotrebljava budžet su osvojili 300 glasova. Znači, šest puta više glasova je dobila SNS i politika poštenog odnosa prema građanima, politika poštenih i podeljenih subvencija i stranim investitorima i poljoprivrednicima i svima kojima su subvencije potrebne.

Ono što je jako bitno, Srbija uz pomoć DRI, uz pomoć drugih institucija i zahvaljujući Aleksandru Vučiću ide hrabro napred u petoj brzini. Imam osećaj da ovih iz žutog preduzeća ne da nisu vozili trećom i drugom, nisu vozili ni prvom, vozili su u rikverc i to kao Miško u „Ko to tamo peva“ vezanih očiju. Hvala vam.