Gospodine Obradoviću, da bih vam samo malo pomogao, pre dve godine bio je jedan sastanak u Valjevu, ja ne znam sad tačno koliko hladnjačara je imalo sastanak gde su se oni dogovorili vezano za cenu, čak su jedni drugima uzimali i menice, kao sredstvo obezbeđenja da se neće izlaziti sa cenama koje nisu dogovorene među njima. Ima li boljeg primera od toga, od kršenja propisa? Ne samo da se tu krše propisi, nego je pitanje da li će ta proizvodnja moći ponovo da se obnovi.

Ja ću vam navesti još jedan primer kada je u jednom momentu, ne bih rekao država, ali pojedinac, u to vreme direktor poreske uprave, intervenisao u jednoj fabrici za primarnu preradu duvana i zloupotrebio svoj položaj, da je na tom području uništena proizvodnja duvana, gde je najveći uloženi živi rad. Ja ne znam koliki profit oni koji se bave tom proizvodnjom i kasnije primarnom ili sekundarnom preradom ostvaruju, a tu su gubitnici od proizvođača fabrika, naravno, i država kroz poreze koje treba da uvede. To pogledajte malo. Ja sam spreman neke dokaze do kojih mogu da dođem da vam ponudim, a pogledajte i vi, jer kako ste rekli, to jeste u vašoj nadležnosti.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Zapravo, samo kratka dopuna, ako dozvolite, u svrhu ove diskusije.

U situacijama kada se reaguje na tržištu, ne mora da znači po pravilu da ta reakcija može ići samo u negativnom smeru. Dakle, upravo na temu ovoga da je postignut dogovor između, slobodno me ispravite ako grešim, proizvođača iz Zlatiborskog, Moravičkog okruga i više različitih hladnjačara da će 150 dinara biti početna vrednost prilikom otkupa. Sada se mi pitamo šta se može očekivati u periodu koji tek dolazi. Dakle, reč je o dogovoru, a neke stvari bi trebalo prosto da se urade na osnovu onoga što tržište na kraju bude diktiralo.

Vest od jutros, čini mi se, upravo vezano za one najkvalitetnije maline je da u ovom trenutku postoji procena na svetskom tržištu da će tih najkvalitetnijih nedostajati. Samim tim, mi imamo realni osnov da očekujemo da će potražnja za tim najkvalitetnijim malinama iz našeg područja biti veća nego što je bila. Šta bi to moglo da znači? To ne može niko da garantuje, ali bi moglo da znači, to govorimo sa realnim očekivanjima, ne zato što bismo mi voleli, da će ova cena od 150 dinara možda biti i nadmašena, da će biti i bolja.

Dakle, država uvek treba da radi ono što država može da uradi, dakle, to nije sporno i oko toga se slažem, ali da ne treba da u ovom trenutku nikoga unapred brinemo ili plašimo, mislim da je to pravi i odgovarajući pristup. Uostalom, ta malina bitna je iz nekih razloga o kojima mi govorimo u ovoj sali ovde, pomaže i nama da bolje razumemo i odnose u svetu, ne samo kada je reč o svetskom tržištu, nego i odnosi među zemljama.

Sećate se, podsećali smo nekoliko puta da baš ovo tržište koje je za nas posebno interesantno čine te zemlje sa kojima mi, stalno ponavljamo, vredi sarađivati, jer se to nama ekonomski isplati. Neki ih malo manje vole zato što pripadaju političkom zapadu, ali oni su, recimo, ovde, nama interesantni upravo kao tržište. Baš kao što nam je Srbija interesantna kao tržište za neke druge proizvode.

Dakle, mi treba da radimo sve što mi možemo da radimo, da mi prođemo maksimalno dobro. Kada je reč o našim proizvođačima, konkretno u ovom slučaju malina, verujem da bi dobro i pozitivno iznenađenje za sve nas moglo da bude da se potvrde dogovori i da se ti dogovori čak i nadmaše, da 150 dinara bude samo početna vrednost a da se završi na nečemu što je za našeg proizvođača još bolje i još korisnije. Hvala vam.

Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.

Kolega Orliću, naš cilj jeste da isprovociramo, naravno, pod znacima navoda, sve državne organe i sve relevantne faktore koji mogu da pomognu građanima Srbije. Za nas ni vlasnici hladnjača, izvoznici, nisu neprijatelji ovog naroda. To su takođe neko od nas, ja mislim da ima ovde kolega koji imaju svoje hladnjače i to nije ni bitno, nego želimo da se ne napravi ni jedan propust.

Situacija na svetskom tržištu maline je nešto povoljnija zato što je Čile kao jedan od najozbiljnijih proizvođača u toj prvoj berbi imao negde oko 34 hiljada kilograma, u Poljskoj je malina uništena i to se stekla šansa da malina u Srbiji bude nešto bolje plaćena.

Ja vam tvrdim da je na jučerašnji dan bilo onih koji su proizveli i prodali svoju malinu i dobili otkupni list na kojem piše 10 dinara za jedan kilogram. Naravno, to nije cena koja će biti isplaćena, ali to je ono što se drži na stend baj aranžmanu, što ni u kom slučaju nije dobro. Jer, na taj način i sa takvom igrom se ubija i želja i potreba i mogućnost onog ko se bavi isključivo tim da nešto i zaradi.

Mi smo ušli i u nekvalitetnu proizvodnju iz razloga što se ne obrađuje na način na koji treba, a ne obrađuje se zato što se ne zna koja će biti cena, zato što vrlo često pada ispod proizvođačke. Toliko.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Čisto da bismo se razumeli do kraja.

Ja sam upravo zbog toga što postoji opasnost da se, makar i slučajno, makar i ako to nismo želeli, utiče na loš način na želju i volju proizvođača, dakle, da to izbegnemo. Da se kaže, u pravu ste, ja sam upravo imao na umu Čile kada sam rekao da je podbacio rod u mnogim zemljama koje značajno utiču na svetsko tržište, dakle, "roland", čini mi se, može gospodin Rističević da potvrdi ili da dopuni, pošto se on neposredno bavi ovom problematikom, nalazi se na čelu nadležnog skupštinskog odbora, to znate, dakle, slobodno vi gospodine Rističeviću intervenišite ako treba, "roland" je podbacio u Čileu i zbog toga je očekivanje, o tome je danas govorio ministar Nedimović, da bi moglo iz našeg kraja da bude mnogo veće tražnje za malinom nego što je to inače slučaj i da bi to moglo na pozitivan način da formira i cene.

Dakle, sa ovih 150 dinara, mi kažemo u ovom trenutku, to jeste nešto čime su zadovoljni proizvođači i hladnjačari i čak prevazilazi onu kalkulaciju o troškovima koji se snose po kilogramu koju ste dali malo pre. Dakle, to je pozitivna stvar u samom startu ako bude na toj vrednosti. Ali, ta vrednost bi mogla, još jednom, to je realno očekivati, ali videćemo da li će biti potvrđeno od strane tržišta ili ne, ali realno je očekivati da hoće, da ta vrednost bude nadmašena.

I zbog toga kažem da je dobro da ljudi to znaju i da znaju da ne treba da se brinu unapred. Možda ćemo mi uspeti ove godine da u tom smeru budemo i uspešniji nego inače.

A kolegi Odbora za poljoprivredu verujem, ako treba šta dopune, uradiće to stručno, kao što rade i inače. Mislim da smo se razumeli. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta tzv. "hend" malina je i demografsko pitanje. Ona je očuvala mnogo stanovništva, od Ivanjice, Arilja, Prijepolja, Nove Varoši, Ljubovije, itd. Zahvaljujući toj ručnoj malini, to stanovništvo je tamo opstalo.

Mi imamo interes u malinama, ali, u poslednjih nekoliko godina, a mi nismo hteli da sprečavamo, čak smo subvencionisali, podignuto je dva puta više zasada nego što je bilo. Mi smo, dame i gospodo, napravili Poljsku i Čile sami sebi. Posebno sam ja bio protiv, ali ne možete ljude da sprečite da to ne subvencionišu, da se podižu veliki zasadi u Vojvodini. Onda se ta kvalitetnija malina sa polanom i polkom meša i onda gubite malo na kvalitetu, a kvantitet nadmašuje tržište, odnosno ne možete da prodate koliko proizvedete.

Rešenje je, po meni, a mi smo to preporučili, da poljoprivredni proizvođači ujedno budu i skladištari. Dakle, da imaju skladišne kapacitete i da tako rešimo pitanje i blokade puteva itd. Ako slučajno ne zarade na njivi, u malinjaku, da to mogu da zarade u pakovanju, preradi, prodaji. Uglavnom da mogu da sklone sa tržišta određenu količinu robe i da kasnije prodaju. Pa, ako su nešto izgubili u proizvodnji, onda će kao skladištari to da zarade.

To je bilo rešenje, moram da vas podsetim, da su u Prilikama poljoprivrednici od države dobili hladnjaču od 10 hiljada tona. Nažalost, oni su je prodali. Umesto da budu faktor na tržištu i da na takav način sklone viškove, oni su je prodali.

Zato je moj predlog bio na Odboru, a tu ima i članova Odbora još, da ubuduće im omogućimo ponovo da budu skladištari, ali da država na određen način zabrani da se takav objekat otuđi, pa ako zadruga na tom području propadne, da neka sledeća koja posluje na tom području ima pravo da skladišti maline i tako da utičemo na tržište.

I još nešto, država i dalje subvencioniše sadni materijal, zalivne sisteme, protivgradne mreže. Ukoliko bi se umešali u tržište, narušili bi SSP, pri tome bi doveli u pitanje neke naše druge izvozne proizvode, a CEFTA, koju takođe potpisujemo, mi nismo Albanci, mi ne možemo da sprečimo neviđene količine koje dolaze iz Republike Srpske i Crne Gore, koji nisu možda kvaliteta kao ona u Arilju, Ivanjici itd, ali pri svemu tome glavni instrument treba da bude skladištenje i da seljaci mogu sa svojim zadrugama da budu korisnici skladišnih kapaciteta koje država treba da im omogući i da im da ponovo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.