Hvala vam, gospodine ministre na razumevanju i hvala vam što ste pomenuli ministra Vukosavljevića. Mi kao poslanici ovde očekujemo da ćete vi u vašem dnevnom radu, kao kolege, razgovarati o tome i naći mogućnost i način za zajedničko delovanje i učiniti ono što je od istorijskog značaja za Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam, koleginice Petrović.
Reč ima Andrijana Avramov.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, danas je na dnevnom redu u Narodnoj skupštini Predlog zakona o nauci i istraživanjima koje je predložila Vlada Republike Srbije. Naglasila bih da je Predlog zakona zasnovan na dobroj evropskoj praksi.

Prethodne nedelje smo organizovali javnu raspravu povodom predloga ovog zakona gde smo došli do zaključka da namera ovog zakona mogu samo unaprediti i pospešiti dalji rad zakona o nauci i istraživanjima.

Podsetiću na prijem naše zemlje o punopravnom članstvu evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN. Osim toga, na osnovu dva javna poziva do sada je na projekte uključeno 1157 mladih istraživača. Ministarstvo podržava uključivanja istraživača povratnika iz inostranstva na projekte koji se realizuju u tekućem ciklusa istraživanja.

Pomenutim predlogom zakona obuhvaćen je celokupni sistem nauke i istraživanja u Republici Srbiji i to planiranje i ostvarivanje opšteg interesa u nauci i istraživanju obezbeđivanju kvalitetnog naučno istraživačkog rada, rešavanje statusa i položaj instituta, osnivanje i upravljačke strukture u institutima, dobijanje statusa i izdvajanje istraživača, finansiranje i organizacija, kao i mnoga pitanja koja se tiču nauke i istraživanja, kao i akademske zajednice u celini.

Mi narodni poslanici svesni smo da je nauka i istraživanje pokretač razvoja celokupnog razvoja sistema Republike Srbije, što je od izuzetnog značaja za društveni, privredni i kulturni razvoj. Ne smemo zanemariti i pohvaliti značaj naših naučnika na polju nauke i istraživanja koji su dali doprinos u međunarodnoj sferi nauke.

Inovativnost, sticanje novih znanja i veština sistematski su prepoznati u predlogu ovog zakona, a sve u cilju opšteg društvenog razvoja.

Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine kao strateški cilj prepoznata je i predstavljena mera promene modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti koja je predstavljena sa namerom da unapredi i obezbedi stabilnost i efikasnost finansiranja.

Ono što bih pohvalila jeste što je njime predviđena bolja koordinacija fakulteta sa naučnim institutima, ali i sa privredom, što je od strateški važnog značaja za celokupni sistem Republike Srbije.

U proteklih par godina u Srbiji su nastavljena ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke, a tu mislimo na izgradnju naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i Nišu, izgradnja zgrade Biosens instituta u Novom Sadu i stanova za mlade istraživače u Kragujevcu.

Na ovaj način mi na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao i ministrom za obrazovanje, gospodinom Šarčevićem, težimo da naša država, prvenstveno naš naučni kadar, ima apsolutno sve uslove za napredak i rad u svojim oblastima.

Država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem će nastaviti na unapređenju uslova za nauku i tehnologiju, jer time poboljšavamo način obrazovanja naše dece i naših budućih naučnika.

Smatram da je navedeni zakon od velikog značaja za budući razvoj nauke i istraživanja i zato u Danu za glasanje ću svakako podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Hvala, koleginice.
Reč ima dr Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, posle višegodišnje primene Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti iz 2005, 2006, 2010. i 2015. godine, uočeni su nedostaci koji su se pojavili u praksi i u akademskoj zajednici postignut je konsenzus o neophodnosti promene postojećeg sistema finansiranja nauke i istraživanja.

Osnovni razlog za donošenje novog zakona u oblasti nauke i istraživanja je promena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti. Krajnji cilj ove reforme finansiranja naučno-istraživačke delatnosti je uspostavljanje uravnoteže, odnosno kombinacije institucionalnog i projektnog finansiranja.

Pored institucionalnog finansiranja, formiraće se poseban fond za podsticaj istraživanjima tzv. projektno finansiranje.

Institucionalno finansiranje će imati dve komponente. Prvo - osnovnu, koja će obezbediti stabilno finansiranje i drugo – razvojnu, koja će zavisiti od stepena ispunjenosti parametara uspešnosti. Projektno finansiranje znači u okviru programa Fonda.

Dodeljena sredstva kroz projekte Fonda biće određena prema predloženim potrebama projekata, a ne kao što se trenutno dešava prema broju istraživača i sa minimalnim doprinosom materijalnim troškovima koji su u osnov naučnog istraživačkog rada.

Naime, na osnovu analize u okviru izveštaja Nacionalnog saveta za naučno i tehnološki razvoj o stanju u nauci od 2016. do 2017. godine, u Republici Srbiji možemo reći sledeće. Najveći deo budžetskih sredstava, 73%, se distribuira na istraživačke programe koji se finansiraju projektno. Sredstva namenjena istraživačkim projektima se najvećim delom troše na finansiranje rada istraživača 76,86% ukupnih sredstava, a udeo sredstava usmerenih u materijalne troškove istraživanja je bio izuzetno nizak. Upravo ta sredstva namenjena za materijalne troškove istraživanja presudna su za kvalitet naučno-istraživačkog rada, ali i pored toga, važno je istaći sledeće.

Nauka Republike Srbije je visoko kotirana na međunarodnim rang listama. Univerzitet u Beogradu je na najprestižnijoj rang listi univerziteta, tzv. Šangajskoj listi. U 2018. godini rangiran je između 301. i 400. mesta, mada je to pad u odnosu na 2017. godinu, kada se nalazio između 201. i 300. mesta. Objašnjenje se može potražiti u kvalitetu pojedinih docenata, odnosno profesora, kao što je npr, da li je docent ili profesor, Jovo Bakić.

Tražeći njegove radove sa profesorom Atlagićem, koje referiše baza WOS, odnosno Kobson lista, nisam našao nijedan naučni rad, pa se pitam na osnovu kojih radova i referenci je izabran po treći put u rang docenta, osim što bi mogao da dobije titulu akademika kao gospodin Todorović po patološkoj mržnji i jednog i drugog prema predsedniku Aleksandru Vučiću, zaboravljajući šta je rekao veliki pesnik Dučić, da mržnja najpre pogađa onog koji je nosi.

Zato, cenjeni narodni poslanici, poštovani ministre i gosti, pazite šta pričate, jer Jovo Bakić vas gleda.

Osim beogradskog, u najnovijem rangiranju po oblastima na Šangajskoj listi su se našli i drugi naši univerziteti. Drugu godinu za redom Univerzitet u Nišu i Kragujevcu je između 401. i 500. mesta u oblasti matematike.

Na toj poziciji prošle godine je bio i Univerzitet u Novom Sadu, međutim, on je zadržao plasman između 101. i 105. mesta u oblasti prehrambene tehnologije, hemijskom inženjerstvu i veterinarskim naukama.

Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet u Leskovcu je u grupi od 500 najboljih u hemijskom inženjerstvu.

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu je u prvih 300 mesta, ali da napravimo jednu analizu u naučno-istraživačkim rezultatima. Tu dominiraju naučni radovi. Od ukupnog broja, 55% čine naučni radovi objavljeni u međunarodnim časopisima sa petom recenzijom, znači N20 i N25. Od ukupnog broja naučnih radova, 46,5% čine radovi objavljeni u časopisima koje referiše baza WOS, 49,8% u časopisima iz Kopus baze. U vrhunskim međunarodnim časopisima sa najvećim impakt faktorom publikovano je 30% od ukupnog broja naučnih radova.

Istraživačka izvrsnost zavisi od oblasti istraživanja. Raspored objavljenih radova u vrhunskim međunarodnim časopisima nije uniformisan niti po programima, niti po oblastima unutar programa. Najveći procenat objavljenih radova ostvaren je u okviru programa osnovnih istraživanja, 49%, a najveći udeo radova u vrhunskim međunarodnim časopisima je 72% i to iz oblasti fizike. Mislim da tu doprinosi Institut "Vinča" najviše po tom pitanju.

Broj rezultata koji mogu biti od značaja za privredu je nizak. Od ukupnog broja ovih ostvarenih rezultata, patenti i tehnička rešenja čine svega 2,3%. Zato jedan od mnogobrojnih ciljeva koji se postiže donošenjem ovog zakona je primena rezultata istraživanja, kao i efikasniji rad komisija u sistemu naučno-istraživačke delatnosti.

Ukoliko želimo privredu zasnovanu na znanju, onda i ukupna izdvajanja za nauku u Srbiji moraju biti veća. U 2017. godini to je bilo 0,93% BDP. Znači, to je duplo niže od proseka u EU, gde je 2,03%, ali zato u 2019. godini obezbeđena su sredstva u budžetu u iznosu od 14.805.000.000 dinara.

Procenat potrebnih finansijskih sredstava za 2020. godinu u iznosu, znači raste, 15 milijardi 408 miliona 760 hiljada, a u 2021. godini u iznosu od 17 milijardi 218 miliona 243 hiljade.

Usvajanjem ovog zakona o nauci i istraživanjima, koji je sistemski zakon, stvoriće se uslovi za institucionalizovan sistem podrške naučnim istraživanjima i realizovanjem strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2016. – 2020. godina kroz istraživanje za inovacije, kao krovni i razvojni dokument.

Na kraju, vama gospodine Šarčeviću, mogu da čestitam na tome što ste napustili emisiju na televiziji „N1“ i time pokazali snagu svog autoriteta. Hvala vam.

Hvala, dr Rančiću.
Reč ima Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovaj Predlog zakona, konačno garantuje materijalna prava istraživačima i autorima naučnih dela, te će bez sumnje podstaći razvoj naučno-istraživačkog rada. Zakonom će se dostići strateški cilj u oblasti nauke i istraživanja, koji je postavljen strategijom naučnog i tehnološkog razvoja od 2016. do 2020. godine, da se izvrši promena modela finansiranja kojim bi se obezbedilo stabilno finansiranje uz efikasno i optimalno korišćenje budžetskih sredstava.

Šta je to novo u ovom predlogu zakona? Novo je uspostavljanje uravnotežene kombinacije institucionalnog i projektnog finansiranja naučno-istraživačke delatnosti. Institucionalno finansiranje imaće dve komponente - osnovnu komponentu koja će obezbediti stabilno finansiranje i razvojnu komponentu koja će zavisiti od stepena ispunjivosti parametara uspešnosti.

Ovim zakonom zajedno sa Zakonom o fondu za nauku Republike Srbije suštinski, kompetetivno projektno finansiranje podići će kvalitet projekata, dodatno će motivisati naučno-istraživački rad, oživeće takmičarski duh i konkurenciju među istraživačima.

Dobro je ponoviti i ovom prilikom da je već raspisan prvi poziv istraživačima, da konkurišu sa svojim projektima u junu ove godine, a da će do kraja godine biti raspisana još dva poziva.

Donošenjem ovog zakona, otklonićemo nedostatke koji su uočeni tokom višegodišnje primene Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, a istovremeno ćemo prilagoditi naučno-istraživački rad novom rešenju razvoja nauke, kulture i umetnosti, kao jednom od strateških ciljeva kojem teži SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem i njegovim koalicionim partnerima.

Donošenjem ovog zakona postići će se još jedan ključni cilj, a to je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji može biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora i koji će pozitivno uticati na privredni rast Srbije i na njen napredak. Smatram da je Predlog zakona o nauci i istraživanjima dobar i predlažem da ga usvojimo. Hvala na pažnji.

Hvala, kolega Đokiću.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, na početku svog izlaganja ja bih vama se zahvalila na načinu na koji branite srpstvo, srpski jezik i Srpsku akademiju nauka, gde god se pojavite, na jedan dostojanstven i argumentovani način.

Što se zakona tiče, Zakon od 2005. godine pa redom do 2015. godine, sa dopunama, ovo je jedan krovni zakon, jedan nov zakon, jer je neminovno da postoji nov zakon. Prosto, nauka je uznapredovala i pojavila se potreba za zakonom.

Zakon o nauci i istraživanjima u stvari se svodi na osnovnim ciljevima, ali jedan od glavnih ciljeva je način finansiranja. Naime, do sada je uglavnom bilo projektovano finansiranje, sada će se napraviti balans ili ravnoteža između institucionalnog i projektovanog investiranja i to je dobro. Ne treba štancovati naučnike, nego imati kvalitet i taj kvalitet ćemo negovati.

Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije je upravo bila nauka, odnosno obrazovanje, tehnološki razvoj. Ja se ponosim time i baš zato u periodu od 2015. godine do 2018. godine je izdvojeno mnogo više nego do tada, odnosno 36% više sredstava upravo zato.

O tome kako vi, odnosno mi radimo, mislim na Vladu, na našeg predsednika, upravo govore novi naučno-istraživački centri. Konkretno tehnološki centar na Zvezdari, koji je premali, nema dovoljno mesta da primi sve mlade istraživače. Mislim da treba, postoji još jedan takav centar, a onda napravili smo dobre projekte za Novi Sad. Počela je gradnja. Zatim, za Niš, napravljen je dobar projekat, počeće gradnja.

Takođe, napraviće se ovaj novi tehnološki centar u Kragujevcu i ne samo to, tendencije da se naprave novi naučni centri, naučno-istraživački centri poput „Petnice“ i u „Tršiću“, ali i u mnogim drugim krajevima širom naše lepe Srbije, u mnogo manjim mestima. Evo, čula sam od vas i to je za ponos da se u Beloj Crkvi otvara geo-naučni centar sa NIS, što je jako dobro. Otvoriće se, takođe, istraživački centri u Valjevu, Trsteniku. Odlično. Za te mlade ljude koji se nalaze u tim manjim sredinama i koji misle da nema šanse za njih. Naprotiv.

Javna rasprava je održana o ovom zakonu i to je jako dobro. Svi su mogli da se izjasne o tome, da daju svoje predloge, od Akademije nauka, pa redom preko akademskih zajednica, mladih istraživača i ostalog, a ono što je još bolje, što su svi imali prednacrt, odnosno nacrt zakona, dat je Akademiji nauke i umetnosti, pa je to pogledao i Beograd i Niš, lektorat u Nišu, Univerziteta u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu. Znači, postala je jedna, onako široka lepeza.

Svako ko je želeo mogao je da da svoje predloge, sugestije i vidim da je kroz ovaj zakon dosta toga usvojeno. Ono što se meni najviše dopalo, to je u stvari briga o mladim kadrovima, budućim naučnicima i o tome na koji način bi mogli brže da zasnivaju porodice.

Znamo da su naučnici, ponesu se naukom pa se to ni ne desi. E pa desiće se i o tome je brinula Vlada Republike Srbije, jer smo pre dve godine doneli zakon o tome da će miliciji, odnosno MUP, kao i BIA, ali i mladim naučnicima biti data mogućnost da mogu sebi da priušte stanove koji će koštati 500 evra po kvadratnom metru, što je izuzetno dobar stimulans za ovu decu. Kad kažem decu, to su sve mladi naučnici, istraživači, koji će ostati u ovoj zemlji.

Mnogo toga ima dobrog u ovom zakonu, ja ću samo nabrojati neke karakteristike i šta to ovaj zakon može da stimuliše, a stimulisaće privrednu aktivnost i povećati tržišnu konkurenciju, što je izuzetno važno, jer mi opstajemo zahvaljujući tržišnoj konkurenciji ako smo u tržišnoj privredi, ako smo sa dobrim kadrovima, dobrim potencijalom, a jesmo. Srbija je zemlja dobrih potencijala. Imamo izuzetno dobre mlade naučnike u matematici, u biologiji, hemiji, fizici.

Vidim da smo 23. što se tiče CERN-a. To je inače posebna oblast u istraživanju nuklearne fizike i ponosna sam što se to dešava u mojoj zemlji.

Treba reći još da se novim Zakonom o nauci i istraživanjima obezbeđuje se sledeće- institucionalno finansiranje nauke, zatim efikasnije praćenje ocene rada instituta, mehanizam za osnivanje novih institucija. Ono što je meni bilo bitno je da se poveže Institut sa fakultetima i da im postane partner.

Može još mnogo toga da se govori o ovome, mislim da je bilo dovoljno od mene. Hvala na pažnji.

Reč ima Jelena Žarić. Kovačević.
Izvolite koleginice.