Kolega Vukadinoviću, jeste vi sportski sudija?
Zatražite ponovo reč.
Dobićete na svaku njegovu repliku isto vreme. Izvolite.

Zato što građani treba da znaju da je replika dva minuta, a gospodin Martinović koristi uvek preko tri, tri i po itd. Nije problem, meni sigurno ne biste toliko dozvolili, ali ni ne treba mi.

Dakle, još jednom moram da kažem i tu nema pomoći, ne izmišljam ni jedan dijalog, to su stvarno živi ljudi. Ali, sve ovo što je rekao sada, i postojeći ljudi i vaši glasači, ima svakojakih među raznim glasačima. Nažalost, to je ono što jeste problem, iako ja pokušavam da ukažem, ali slabo to ko čuje, da se mržnja, omraz širi, širi se iz centra političkog, iz epicentra i po periferiji i to neće biti lako vratiti. Ovi incidenti, ovi napadi na lidere opozicije, nezavisno od toga da li se ja sa njima slažem ili ne slažem, recimo što je bilo u Šapcu neki dan itd, verbalno i svako drugo nasilje prema pripadnicima opozicije, isto je simptom toga.

Dakle, to je problem. Meni na pamet ne pada, ali to namerno kažete da se ismevate sa građanima, ima raznih, pa ja, i vi se toga plašite, kao što rekoh, zato me i napadate, ja računam na deo vaših birača gospodine Martinoviću. Zato me i pljujete ovde, zato me gazite ovde. Na neke razumne, normalne ljude koji su zavedeni bili u nekom trenutku, pa su poverovali u ono što ste pričali vi ili vaš prethodni lider, zato sam ja ovde meta, zato vi stalno naglašavate to kakvi su po meni, ne znam, glasači iz SNS.

Ja sam, uostalom, pola takav kakav… ja navijam za Zvezdu, a njih nazivaju, je li tako, Ciganima, nemam ni ja pola ili ne znam koliko zuba u glavi, znači ja sam običan prosečan građanin Srbije, ništa bolji od birača jednih i drugih i trećih. Često živim kao… kako živim i funkcionišem, niti gde se jurcam i pokušavam da stignem, živim zapravo teško uprkos svojoj slici koja se stvara o meni kao nekom tajkunu, bogatašu i profiteru.

Dakle, gospodine Martinoviću, to je slika koju vi zapravo iz straha i brige, neosnovanog, preteranog, da vam kažem, straha stvarate o meni da biste me ogadili kod normalnih, ne kod svojih birača, kod normalnih građana Srbije, nije bitno čiji su birači.

Što se tiče popularnosti, završavam time, to je jedan kriterijum, to je srednja ocena. Dakle, to je srednja ocena, gospodine Martinoviću, ne znači da bi na izborima ja dobio više glasova od ovih svojih kolega, ali videćemo na kraju balade. Dakle, srednja ocena, ali sa druge strane šta je problem, da se vi ne brinete da bih ja mogao dobiti neku pozitivnu ocenu od vaših birača, ne biste me vi ovde napadali. Taj bolji prosek u odnosu na moje kolege iz opozicije, pa to je upravo ono što su mi vaši birači dali i zato me sad ovde pljujete i predstavljate mene kako ja njih ponižavam i pljujem. Ni jednu repliku nisam izmislio, ni jedan dijalog nisam izmislio, mogu da vam dovedem ljude, svedoke, žene koje su anketirale te ljude, možda je nešto čak i snimljeno na traku gospodine Martinoviću. Ali, to vama ne ide u glavu ili se pravite da vam ne ide u glavu. Hvala.

Eto vidite kolega Vukadinoviću i Vi tri minuta.

Pravo na repliku Aleksandar Martinović.

Dakle, ja stojim iza onoga što sam rekao, gospodine Vukadinoviću. Sve i jedan razgovor ste izmislili, predstavljajući birače SNS onako kao što su nacisti svojevremeno prikazivali Jevreje, na onim plakatima gde su Jevreji nacrtani sa đavoljim rogovima, sa repom koji se vuče iza njih i onda evo ovo je đavo, ubijte ga, kada njega ubijete, a to je u ovom slučaju Aleksandar Vučić, onda će Srbiji navodno da krene bolje.

Dakle, vi gospodine Vukadinoviću, primenjujete recept iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka koji je bio praktikovan u Nemačkoj. Vi kada analizirate razgovore, ove vaše izmišljene razgovore sa muškarcima i ženama iz Subotice, Kruševca, Beograda, Leskovca itd. i kada vidite ko se pozitivno izjašnjava za Vučića i za SNS, vi iz konteksta vidite da sa tim čovekom nešto nije u redu, po vašem mišljenju. Neobrazovan je, glup je, krezub je, potpuno je neupućen u to šta se dešava na političkoj sceni Srbije, Rom je, bolestan je, dakle, ima neki fizički ili psihički problem. To je suština stvari o kojoj ja sada govorim. Dakle, vi tako satanizujete birače SNS. Zato što ste vi umislili, nije to vaša novina, to su umislili mnogi pre vas, da su oni intelektualna elita, a da smo svi mi ovde iz SNS neka bagra i da su svi ljudi koji su glasali za nas neka bagra koja ne vredi po lule duvana.

Vi ste neki veliki intelektualci, vi ste neki veliki evropejci, vi nam solite pamet kako treba da se ponašamo u parlamentu, vi ste neki veliki istraživači javnog mnjenja i tako dalje. Sada čujem da teško živite, mučite se itd, sa sve Patrikom Hoom, sa sve onim vašim muljatorima i kriminalcima iz Hong Konga, Amerike itd. koji vam finansiraju partiju i koji vam finansiraju celu ovu jadnu, žalosnu opoziciju u Srbiji, koja navodno treba da preuzme odgovornost za vođenje Srbije.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Da je bilo ovoliko razumevanja za mišljenje i stavove opozicije i prava da dobije reč, verovatno sada ne bismo imali i prazan ovaj deo sale, ali svejedno ja pohvaljujem ovaj gest predsedavajućeg koji je omogućio ovu široku repliku. Ja ću svoj doprinos dati time što ću pokušati da završim, odnosno da ne nastavljam, ukoliko ne bude baš nešto strašno brutalno, što zavređuje odgovor.

Dakle, mislim da smo u ovoj raspravi, možda delom suvišne, a možda delom i potrebne, pokazali nekoliko stvari. Gospodin Martinović ne može da shvati da neko stvarno ne želi da izmišlja, nego prenese onako kao što čuje i kao što ljudi glasaju. Ja nisam srećan zbog raznih rezultata u tim istraživanjima, uostalom za predsedničke izbore naše istraživanje je objavljeno u istom tom vremenu koje hoćete, koje držite u ruci, i pokazivalo je da Aleksandar Vučić ima preko 50% podrške i nisu bile srećne moje kolege i prijatelji zbog tog nalaza. Broj 52, 53% otprilike, čak je i vaš predsednik to negde registrovao, taj nalaz.

Nekada se pogreši, ali generalno namera je dobra i objektivna. Ono što vas žulja i to se vidi sada iz ovoga, vi deseti put pokušavate da me predstavite kao nekoga ko satanizuje vaše birače. Jasno je šta je namera, briga ili strah da bi do nekog od njih moglo dopreti to da taj Đorđe što govori nije tako besmisleno i zapravo i dobronamerno i u osnovi tačno i da je to vrlo blisko onome što ste vi govorili ili barem svojim biračima govorili doskora ili svojevremeno, kada ste se borili da dođete u poziciju na kojoj se sada nalazite.

Dakle, to je suština ovih napada. Ne karikiram ja vaše birače. Ima ih raznih, ali činjenica je da ima i takvih, kao što je činjenica da najveći deo vaših birača, to sam u prošlom broju „Vremena“ objavio, kada vas i to zanima, ne zna kako se zove gradonačelnik Beograda, upravo najveći broj simpatizera koji su glasali za njega, odnosno za SNS na poslednjim gradskim izborima. To je činjenica, a više znaju ovih iz opozicije.

Ja ne mislim da živim teško. Ja samo kažem da nisam taj tajkun ili taj profiter kao što mi se ovde predstavlja. Živim kako živim, sigurno ne bolje ili mnogo gore od većine građana ove zemlje, ne žalim se. Ali vam kažem da pravite jednog pogrešnog foto-robota, vratiće vam se u jednom trenutku o glavu, ubiće se i ta arogancija koju ste demonstrirali ovde u Skupštini, ne prema meni samo, nego pričam o čitavoj opoziciji. Mislim da oni greše što nisu ovde, ali ne mogu im zameriti jer je činjenica da su trpeli često, i moje kolege i koleginice ovde iz moje poslaničke grupe. Šta ste samo radili gospođi, vi ili vaš pobratim politički, šta ste radili gospođi Sandi Rašković Ivić, jednoj ozbiljnoj gospođi, dami i predsedniku i šefu moje poslaničke grupe. To je sramota bilo, gospodine Martinoviću. Vi ste prvi trebali na to da reagujete, čak iako vi to niste izrekli.

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Gospodine Arsiću, ja sam sve čekao strpljivo, svi smo mi iz SRS čekali da se završi ova rasprava, ova polemika koja je besmislena i besciljna i očekivali smo da će ta polemika na nivou pojedinaca imati neki smisao, ali sad smo već ušli u vode kada se iznose neki podaci od nekih istraživanja javnog mnjenja u koji svi mi sumnjamo, samo jedan čovek ne sumnja koji kaže da je autor toga i kaže da je autentično. Mislim da nema više svrhe voditi raspravu o tome. Vi ste čovek koji je juče, koliko mi se čini, upozorio predsedavajućeg Marinkovića, tada u to vreme, da je besmisleno toliko puta da se daje replika na repliku. Ako ste to uradili kao poslanik iz poslaničke klupe, nema razloga da ostanete bar u ovom delu dosledni sami sebi, pa kao potpredsednik da prekinete ove replike.

Mi smo sad u vodama istraživanja javnog mnjenja, gde se aluzijama nekim spočitava pojedinim kolegama na njihovu stranku u prošlosti, na njihovu stranku kojoj sada pripadaju, a pri tome, molim vas, moramo da vodimo računa ne šta se govori, nego sa koje strane se to govori. Spominje se čak i koleginica koja nije ovde prisutna. Ne znam sad, da me stavite na vatru, na muke, ne bih mogao da znam kojoj poslaničkoj grupi pripada. To je kao na buvljoj pijaci, mi dođemo ovde, osvane druga poslanička grupa. Evo, kolegu sam sa moje desne strane pitao pre neki dan za koleginicu Macura šta znači ta skraćenica, kojoj sad poslaničkoj grupi pripada.

Mislim da je besmislena ova rasprava. Duboko smatram i molim vas da napravite pauzu, kao što to redovno činite, a vi ste vešti u tome, i da nastavimo, na kraju krajeva, tu je i ministar, i te kako je bitno da čujemo ministra i odgovore na neka pitanja koja imamo u vezi zakona. Što ste onda gospodina Ružića zadržavali tu, ako će on slušati ova istraživanja za koja sigurno zna da ne oslikavaju realnost?

Kolega Mirčiću, sve ste rekli, osim jedne jako važno stvari, koji sam to član Poslovnika prekršio.
(Milorad Mirčić: Rekao sam, član 27.)
Niste rekli, nemojte tako.
(Milorad Mirčić: Izvinjavam se ako nisam rekao, član 27.)
Evo, član 27. Prihvatam da je to mali previd.
Nemojte mi nikada stavljati reči koje nisam rekao, replika na repliku je dozvoljena i ne bi ni trebalo da bude zabranjivana.
Što se tiče događaja u Skupštini, da se ovde vodi polemika između poslanika, pa i treba da se vodi. I treba da se vodi, samo bez uvreda, bez pretnji, bez omalovažavanja, kao što smo imali to priliku da vidimo dok je bivši režim bio u sali. Tako da je ovo jedan, po meni, najobičniji deo života jednog parlamenta.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Milorad Mirčić: Ne. Želim da poštujete ovaj parlament i da napravimo pauzu.)
Tražili ste reč. Izvolite.

Evo, gospodine Arsiću, pošto ste se vi upustili u komentarisanje onoga što je bilo juče, polemika je bila između mene i gospodina Orlića i vi ste ustali i rekli da nema smisla više da toliko gubimo vreme na te silne polemike. Između ostalog, mi smo polemisali, sasvim normalno smo polemisali, nikakvih uvreda nije bilo, ali nismo se ni ljutili kada je napravljena pauza, pa onda smo krenuli po tački dnevnog reda. Nije to nikakva ljutnja. Ovo stvarno sad, iznošenje neproverenih podataka, to što gospodin Martinović čita, on čita nešto što ne može niko da poveruje.

Znate, da je jedan Đorđe Vukadinović anonimus na političkoj sceni popularniji od Vojislava Šešelja, koji je svetska zvezda gledajući politički, pa i sportski. Pa, to je van pameti. To može da bude profesoru koji se bavi strukom, da bude predmet njegovih analiza ili mladim stručnjacima.