Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS se odnosi na član 10. stav 1. tačka 5. Predloga zakona, gde se kaže briše se, sa obrazloženjem da opisna odredba ne može biti pravna norma, pa je tako i predložena tačka neprimenjiva.

Komunalna služba postoji u 18 gradova. Na delu u osam gradova nije ni formirana, a tri izveštaja nisu nikada ni dostavljena. Od svih gradova, građani su u Beogradu i Novom Sadu imali kakvo takvo poverenje u komunalnu policiju i 60% svih prijava građana su baš iz ova dva grada. Ali, valja reći da je i 62% komunalnih policajaca od ukupnog broja 649 upravo radi u ova dva grada. Po gradu podneto je devet prijava za dve godine, u samo osam gradova je pokrenuto 37 disciplinskih postupaka, a samo u jednoj sredini su suspendovana tri komunalna policajca.

Srpski radikali smatraju da ovoj službi nije neophodna uniforma, dovoljna je legitimacija ili značka da bi se razlikovali od same policije. Umesto da komunalna milicija bude što bliža građanima sa onim ovlašćenjima da ih u svakom trenutku mogu zaštiti.

Kako reče gospodin Šarović u načelnoj raspravi, da vi ovim predlogom zakona pravite nekakvu tajnu policiju, odnosno miliciju. Ne mogu naši zakoni bez inovacija, u ovom slučaju su raspršivači sa nadražujućim sredstvima i sredstvima za snimanje što je i tehnički opravdano, ali tehnika ne može biti suština posla.

Sve u svemu, mali zakon od šezdesetak članova gde je javna rasprava vođena samo dvadesetak dana. Glavnu reč u raspravi iz pregleda potenciranih pitanja vodili su zainteresovani, jer dominiraju pitanja samo vezana za njihov status, organizaciono rukovodeća i druga pitanja. Hvala.

Hvala gospodine Despotoviću.
Reč ima, po amandmanu, Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam predsedavajući.

Iz mišljenja Vlade vidimo da amandman treba odbiti, a ja ću pokušati da objasnim zašto se sa time slažem.

Amandmanom se predlaže brisanje tačke 5. u stavu 1. člana 10. U članu 10. propisani su poslovi komunalne milicije i šta se smatra komunalnim redom, odnosno na koji način se održava komunalni red. Takođe je propisan odnos između jedinica lokalne samouprave i komunalne milicije.

Tačka 5. se odnosi na podršku sprovođenja propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u jedinici lokalne samouprave, očuvanje dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Smatram da bi bilo nelogično brisati tačku 5, ako predlog ima ideju da veza između jedinica lokalne samouprave i komunalne milicije bude jača, ako znamo da bi međusobno trebalo da sarađuju, da razmenjuju podatke i informacije i pružaju međusobnu pomoć.

Dakle, komunalna milicija jeste ta koja će obezbeđivati nesmetano odvijanje života u nekoj opštini ili gradu, jeste ta koja će štititi građane od bahatosti, uvesti komunalni red, sa jedne strane preventivno delovati, ali sa druge strane upućivati na prekršeno kažnjavanje.

Iz svega navedenog, ja ipak smatram da je dobro da se ovakav amandman odbije. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Žarić Kovačević.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč?
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč?
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč?
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Na član 18. stav 1. amandman su podneli Tatjana Macura itd, koji predlažu da se tačke od tri do osam brišu. Naravno u obrazloženju Vlade stoje razlozi koji su na strani odbijanja ovakvog amandmana, a ja bih volela da mi krenemo korak po korak od tačke tri do tačke osam kako bismo zapravo na praktičnim primerima videli šta bi to značilo za samu komunalnu miliciju i koliko bi strašno bilo kada bi se ovakav amandman prihvatio.

Dakle, tačka 3. se odnosi na proveru identiteta. Kada se neko lice zatekne u prekršaju mora se utvrditi njegov identitet, provera identiteta od strane komunalnog milicionara kada zakon bude stupio na snagu, vršiće se uvidom u ličnu kartu ili neki drugi validni dokument koji je izdat od strane nadležnog organa.

Tačka 4. je dovođenje. Dakle, prilikom provere identiteta lica koje je zatečeno u prekršaju, ukoliko se utvrdi da to lice kod sebe nema ličnu kartu, niti bilo koji dokument koji je izdat od strane nadležnog organa, a da ne postoji sa njim lice koje će pod krivičnom odgovornošću potvrditi njegov identitet, komunalni milicionar će moći da pristupi dovođenju, odnosno identitet tog lica će biti utvrđen u policijskoj stanici.

Tačka 5, zaustavljanje i pregled lica, predmeta i vozila. Na primer, ako je lice koje upravlja vozilom izvršilo prekršaj ili se u vozilu nalazi predmet prekršaja, komunalni milicionar ima pravo da zaustavi lice ili da pregleda vozilo.

Tačka 6, privremeno oduzimanje predmeta. Ako se lice, na primer, zatekne u vanpijačnoj prodaji ili u prodaji nekih stvari na zelenim površinama bez odobrenja nadležnog organa, komunalni milicionar će moći da oduzme predmete prekršaja i da naravno u skladu sa svojim ovlašćenjima postupa i izda potvrdu za oduzete predmete.

Tačka 7, audio i video snimanje. Ovde se radi o novini, dakle komunalni milicionari će prilikom postupanja moći da sačinjavaju audio i video zapise, sa jedne strane da ne bi bilo zloupotreba, da bi se lakše dokazivali prekršaji, ali sa druge strane i na taj način će se povećavati odgovornost komunalnih milicionara prilikom njihovog postupanja.

Tačka 8, upotreba sredstava prinude. Mi smo mnogo ovde mogli da čujemo o tome kako su komunalni policajci, odnosno sutradan komunalni milicionari pristupali sredstvima prinude, kako su jadni ljudi koji imaju susrete sa komunalnom policijom, ali moramo sa druge strane da znamo i da njima nije baš lako da u svim situacijama postupaju i da su se dešavali slučajevi da su oni bili napadnuti od strane nekih lica koja su bila zatečena u prekršaju.

Dakle, pod uslovom da se ovaj amandman usvoji, šta bi onda radila komunalna milicija? Onda bi komunalnoj miliciji ostala tačka 1) upozorenja, tačka 2) usmeno naređenje, tačka 9) prikupljanje obaveštenja, kako bi prikupljanjem obaveštenja komunalna milicija mogla da izvršava, da ostvaruje sva svoja ovlašćenja i da praktično ispunjava one uslove zbog kojih postoji, odnosno da ispunjava očekivanja i građana i jedinica lokalne samouprave, koja je formirala tu komunalnu miliciju i koja je izrazila potrebu za određenim brojem komunalnih milicionara? Oni će morati da imaju svoja ovlašćenja da bi mogli da rade i da reaguju. Ta ovlašćenja će, naravno, morati da ostvaruju u skladu sa zakonom i samo na taj način se može očekivati održavanje komunalnog reda na nivou koji zaslužuje konkretna jedinica lokalne samouprave.

Prema tome, ja sam mišljenja da ovaj amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Žarić Kovačević.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Ima ovde različitih objašnjenja. Jedno objašnjenje je da ne treba strahovati od toga što komunalna milicija ima ovlašćenja da legitimiše, ima ovlašćenja da snima, ima ovlašćenja za dovođenje, ima ovlašćenja za primenu sile, ne treba strahovati. Ima ona narodna – ko se opeče na mleko, taj i u jogurt duva. Gledali smo svi kako komunalna policija u gradovima primenjuje represiju nad putnicima u gradskom saobraćajnom, gledali smo i u drugim situacijama.

Dovoljan je jedan slučaj, gospodine ministre, samo jedan slučaj da bude opomena. Gledajte, to je uniformisana formacija koja se zove komunalna milicija, imaju uniformu, jednoobrazno obučeni, imaju palicu, imaju lisice, sredstva prinude je palica, imaju sprejeve koji mogu da budu isto sredstvo. Čekajte, o čemu mi pričamo tu? Pričamo o tome da li je moguće da jedan pojedinac zloupotrebi, pa će to da izazove određene reakcije u javnosti. Pa, valjda je bolje da izbrišemo zakonsku mogućnost bilo kakvu za to. Znate, kad je neko uniformisan, to odmah deluje na građane. Hajde da su to komunalni redari, da su obučeni, a da nisu tako uniformisani, da nemaju te kape, da nemaju takvu uniformu, negde je zelena, negde plava, pa hajde da čovek kaže u redu, i do sada je bila komunalna inspekcija, ali mi govorimo o maltene militantnim nekim ili militarnim nekim formacijama ili policijskim formacijama i kažemo – neće doći do zloupotrebe.

Gledajte, ogromna sredstva se ulažu finansijska da se postave kamere u svim urbanim sredinama, to je jednostavnije, mnogo efikasnije. Zašto onda dajemo još dodatna ovlašćenja komunalnoj miliciji da može da primenjuje silu? Pri tome tvrdeći – ne, ne, u krajnjem slučaju, u krajnjoj nuždi to će biti. Ne, biće i ako pojedinac, a biće i ako se neko osloni na ovaj zakon, može da primenjuje tu silu. Onaj kome je zavrnuta ruka, onaj ko je fizički izmaltretiran ne vredi mu kasnije da kuka, da se žali, to mu ne vredi.

Ovde je jedina bezbednost zakonom regulisana, to je da policija, regularna policija, to radi. Oni mogu da zaustave, mogu da legitimišu, ali nema fizičkog dodira. Mogu i stvari da zaplene, mogu predmete da zaplene, ali nema fizičkog dodira. To je policija. To je kao onaj Živković što objašnjava akciju „Sablja“. Trinaest hiljada više nego Pinoče pohapsio i kaže – to je bilo opravdano. Kad ga upozorite da je dosta pojedinaca nastradalo fizički, on kaže – to je zanemarljivo u odnosu na ukupan broj. Ma, bitno je jedan građanin ove Srbije da je oštećen. O tome se radi.

Zamislite kad je u većim urbanim sredinama, kako će to biti u manjim opštinama, gde kada obuče uniformu, bogami teško ko da može da ga kontroliše da to ne primeni i u neke privatne obračune, iskoristi neku priliku tamo na pijaci, ispremlaćuje čoveka i onda kaže – evo, zakon mi omogućava da u samoodbrani primenim fizičku silu.

Svega tu ima. Mi moramo trezveno da razmislimo šta ove odredbe u ovom članu 18. tačka 4, dovođenje, šta to znači. Da li će neko to zloupotrebiti? Ako postoji i malo sumnje da će neko zloupotrebiti, treba izbrisati, treba je drugačije izdefinisati. Na poverenje ne može ništa, daleko od toga.

Što se tiče ove tradicije, ministre, da vam kažem, ako gledate na tradiciju, nije tradicija milicija da se zove, nego da se zove žandarmerija. Ali žandarmerija, to su specijalne jedinice u okviru regularne policije, a to je tradicija Srbije i srpskog naroda. Milicija je posle Jajca i već šta je bilo posle, iznad Jajca, to je bio Bihać valjda.

Hvala, kolega Mirčiću.
Po amandmanu se javio Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Znate kako, interesantno je da smeta postojanje komunalne milicije i uniforme komunalne milicije, a s druge strane ne smetaju uniformisana lica koja su angažovana, čak radno angažovana, u brojnim firmama, ne znam sekjuriti ovaj, sekjuriti onaj itd, koji obezbeđuju i imovinu i lica. Brojne firme su angažovane za obezbeđenje novca, i to onog novca koji se iznosi iz poslovnih banaka, pa se transportuje tamo gde mesta gde je to zakonom predviđeno. Ta lica nose uniforme, čak nose vatreno oružje, za razliku od komunalnih milicajaca koji ne nose vatreno oružje, gde su sredstva koja ona koriste ograničena što se tiče represije. S druge strane, ta ista lica koja nose vatreno oružje imaju pravo da održavaju red tamo gde su zaduženi da obezbeđuju imovinu. Kako da održavaju red? Tako što obezbeđuju okolinu. Dakle, niko ne sme prići čak ni blizu mesta gde se preuzima novac, gde se faktički postavljaju čak i zaštitni kordoni, pa se preusmeravaju građani da idu nekim drugim pravcem. Tada mere represije ne smetaju, ali zato smetaju kada je u pitanju komunalna milicija.

Dakle, ti aršini nisu baš ovde dovoljno jasni. Drugo, mi nećemo da se dodvoravamo građanima političkim pričama, hajde da govorimo stručno. Mera dovođenja i privođenja nije isto. Meru privođenja sprovode ovlašćena službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova. Imaju pravo i na meru zadržavanja, i to čak zadržavanja koje podrazumeva ako je u pitanju učinilac krivičnog dela do 48 časova, dok ne bude izveden pred sudiju za prethodni postupak. Ovde se mera dovođenja ograničava samo na jedan jedini slučaj i jednu situaciju, a to je identifikacija identiteta učinioca protivpravne radnje i ništa više od toga. Sve ostalo je u nadležnosti regularnih ovlašćenih, tako da ih nazovem, službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako da ta razgraničenja nadležnosti moraju se znati. Osim toga, komunalni milicionar ili milicajac reaguje onako kako sam malopre rekao, po pozivu, radi utvrđivanja određene protivpravnosti. Ali koje? One koja nije krivično delo, one za koju nije potrebno angažovati policajca, odnosno ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova. Pa neće pozvati on komunalnog milicajca ukoliko se desilo nešto banalno ili benigno, da je neko namerno ispred ulaznih vrata stambene zgrade izbacio ulje kako bi se drugi sapleo, podapeo, povredio itd.

Da ne vršimo trivijalizaciju i banalizaciju ove priče, tačno se znaju razgraničenja nadležnosti komunalne milicije u odnosu na nadležnost ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova. Tačno se zna kad se mogu upotrebiti mere prinude i zato se te mere definišu posebnim pravilima, Pravilnikom o radu komunalne milicije. Postojao je Pravilnik o radu komunalne policije po ranije važećem zakonu i edukacija onih koji se bave ovim poslom.

Dakle, ako komunalni milicajac ima pravo da podnese prekršajni nalog, prekršajnu prijavu, onda je u tom inkorporirano i njegovo pravo na dovođenje lica radi provere identiteta i tu apsolutno ne može biti ništa sporno i to je čisto, hajde da kažemo, zakonsko i činjenično utemeljenje ovog stava, a ne propaganda. Hvala.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Pravo na repliku prvo ima Milorad Mirčić, pa onda Đorđe Vukadinović po amandmanu.
Reč ima Milorad Mirčić. Izvolite, kolega.