Ima jedno pravilo, najlakše je igrati na kartu zaboravnosti. Ovde kolega gubi jedno iz vida kada su u pitanju ove agencije za obezbeđivanje lica i imovine. Srpska radikalna stranka je bila tu jasna, upozoravala je da su to paravojne, odnosno parapolicijske formacije.

Znali smo da iza toga stoji Montgomeri i da Montgomeri ima kontrolu nad većinom takvih agencija. Tada smo jasno predočili da posedovanje dugih cevi, uz dozvolu, uz zakonsku mogućnost ne isključuje mogućnost da jednog dana to bude zloupotrebljeno. Kada saberete broj dugih cevi i broj ljudstva kojim raspolažu agencije za obezbeđivanje lica i predmeta, sa brojem regularnih pripadnika vojske i policije, doći ćete do proste činjenice da je to maltene izjednačeno.

Tada smo mi govorili - vodite računa kakva ovlašćenja dajete i ko može sve da se bavi tim poslom, upravo jednim delom navodeći i ovu argumentaciju, ali tada je partija koja je pripadao kolega bila iz petnih žila da se usvoji taj zakon, da li iz razloga što su mislili da je dobar zakon, ili iz razloga što iza toga stoji, kao što sam rekao bivši ambasador Montgomeri, to sad nije tema.

Mi ovde ne koristimo jeftine političke trikove da bismo pridobili građane, nego upozoravamo na mogućnost zloupotrebe na osnovu neizdefinisanog tačno nedorečenog zakona. Jel znamo šta to znači?

Sutra može Montgomeri i njegovi kompanjoni sve te agencije, pripadnika tih agencija, da angažuju, ne daj Bože, u nešto što je protiv ove države. Poseduju duge cevi, poseduju naoružanje, a ko to kaže da sutra neki lokalni moćnik, kakav je bio recimo na čelu grada Beograda, pa iz neke sujete, evo kako je nastala ova komunalna policija, da javnost zna, u poseti je bio gradonačelnik Njujorka, primio ga je tadašnji gradonačelnik Beograda, naravno, čovek da ne bi imao izraženu sujetu čuo je da ovaj ima tu lokalnu policiju, da je šerif, pa i on osnovao sebi komunalnu policiju. Šta im je bio zadatak u početku? Zavrtanje ruku na leđa onima koji nisu platili kartu. Kakva im je bila uloga do kraja njegovog mandata? Pa, ista uloga, samo što je uvedena jedna novina, a to je BUS PLUS.

Hvala kolega Mirčiću.
Po amandmanu, Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Nisam imao nameru da se javljam, ali mislim da se oko ovog člana prelama suština ovog zakona, čitavog zakona, pa i ideje, kontroverzi i dilema koje postoje u vezi sa uvođenjem, odnosno sistemom komunalne milicije.

Što se tiče ovih agencija za zaštitu, koje su pomenute, ja tu isto imam sve dileme i rezerve i sumnje i mislim da će se tu morati pre i posle uvesti red. Dakle, to nije, ne može biti ali bi argument da sada budemo blagi prema ovom zakonu o komunalnoj miliciji, zato što imamo problem druge vrste ili potencijalni problem kada je reč o, tako bih rekao, haosu ili neuređenosti sfere ovih agencija privatnih za obezbeđenje. Kao što rekoh, biće mi drago i da ova ili neka druga vlada u tom pogledu pokuša da uvede red, imajući na umu i neke dileme i sumnje koje je ovde maločas kolega pomenuo.

No, kada je reč o samoj komunalnoj miliciji, ovom članu i ovom amandmanu, zaista mislim da upravo ovde se navode ovlašćenja. Ovde se navode ovlašćenja te komunalne milicije i vidi se, kao što rekoh, suština problema. Šta je suština problema, po meni i ne samo po meni, mada o tome je i bilo ali ne dovoljno reči? Jedno gotovo neminovno preplitanje nadležnosti. Znači, preplitanje nadležnosti. Jeste i kolega Jovanović rekao da tu suštinski i formalno može da se uvede jasna distinkcija, ali u praksi te distinkcije nema, nije je bilo ni do sada, plašim se da će je biti još manje u budućnosti. Dakle, prosto se prepliće nadležnost, od toga ko zove, koga zove i zašto zove, ko interveniše i zbog čega interveniše, uz svu najbolju volju, ne sumnjajući u dobre volju i dobru nameru predlagača.

Zaista mislim, možda je bilo bolje da se sreže ovaj spisak nadležnosti, zbilja na, samo citiram: upozorenje, usmeno naređenje, ja bih dodao i – proveru identiteta i prikupljanje obaveštenja. Za sve ovo između, dovođenje… i privođenje je, praktično diskutabilno i može da postane diskutabilno.

Dakle, od dovođenja, zaustavljanja, pregleda i lica predmeta i vozila, oduzimanje tih predmeta. Pa, ljudi moji, to je nešto što se u principu vezuje za posao policije, redovne policije, to je neko rekao ovde, svako će pre onda zvati policiju, čak i kada ne treba, pogotovo ako imate dve uniformisane informacije.

To su dve uniformisane informacije. Slažem se da imaju samo legitimacije, barem da nemaju uniforme i to bi bilo bolje. Ovako ćete stvoriti paralelizam, faktički ćete ga, u praksi ćete ga stvoriti, čak i ako nemate nameru da tom vrstom paralelizma i dvojstva.

Da ne govorimo o mogućim zloupotrebama, da ne govorimo o tome da u nekim delovima, čak tu ne mislim toliko na Beograd, Novi sad, nego nekim mogućnostima, to stvarno postane neka vrsta lokalne paravojske onih koji su trenutno na vlasti u toj sredini, uz pogotovo meni, dubiozno, diskutabilno i problematično uvođenje mogućnosti različitih uniformi, od sredine do sredine, od opštine do opštine, pa onda još mogućnost da imate par opština da mogu da imaju zajedničku miliciju komunalnu.

Pa, na šta će to da liči, gospodine Ružiću? Na šta će ličiti kad, na primer neke opštine na severu Vojvodine grupišu, odnosno zajedno naprave svoju komunalnu miliciju sa sličnom, odnosno istom bojom, sa istim oznakama? Mislim, to je naravno legitimno, ali hoću da kažem to da je loša slika, čak i da ne bude neke zloupotrebe, već je sama po sebi loša slika.

Znači, bolje da nisu uniformisani, nemam ništa protiv da imaju neka sredstva za zaštitu i samo zaštitu, nisam protiv toga da budu potpuno nemoćni glineni golubovi. Činjenica je jedno i drugo. Nekada su komunalni milicajci bivali žrtva i meta napada i agresije i to je tačno, ali isto tako su i oni nekada bili akteri prekomerne agresije prema građanima za nepostojeće ili za minorne prekršaje.

S toga, mislite li možda, zaista srezavši ovlašćenja dobili više od onoga i postigli više od onoga što hoćete, a ne obrnuto proširujući ovlašćenja čineći ih gotovo preplićujući ih sa ovom redovnom milicijom, odnosno policijom. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Đilas će verovatno pomisliti da ga je prethodni govornik upravo kritikovao. Zašto ovo kažem? Zakon o komunalnoj policiji nije nešto što je od juče u Srbiji, Zakon o komunalnoj policiji je donošen pre deset godina, nismo ga mi doneli, doneli su ga vaši prijatelji, vaši prijatelji na čelu sa Draganom Đilasom.

Ali, znate kako, predsedavajući, neki su ovde u ovoj sali od deset jutros, neki su došli na svoj posao u deset, neki su i pre deset jer su imali sednice skupštinskih odbora, a neki su došli u tri sata na posao, da li posle ručka i onda dođu ovde i drže nam neke pridike koje nemaju veze sa vezom.

Kaže – preplitanje nadležnosti. Nema nikakvih preplitanja nadležnosti. Znači, tačno se zna i ovim zakonom je utvrđeno šta je čija nadležnost u tom smislu, šta će biti nadležnost komunalne milicije, a šta drugih nadležnih organa.

Ako je i bilo nekih preplitanja, pa to su onda preplitanja po starom zakonu, zakonu koju je doneo vaš prijatelj Dragan Đilas. Tako da, ja vam iskreno savetujem da ne kritikujete mnogo rad Dragana Đilasa, znate može da vam zameri, u toj vašoj koaliciji može doći do nesporazuma, može čak i da bude nekih konsekvencin. Ja vam ovo, krajnje dobronamerno savetujem.

Tako da, kad je reč o samim ovlašćenjima, želeo bih tu još da se zadržim. Dakle, i po starom zakonu su bila određena ovlašćenja o kojima smo malo pre slušali. I, kada je reč o pregledu lica i kada je reč o privremenom oduzimanju predmeta i tako dalje. Dakle, neće biti da SNS na ovaj način stvara nekakvu dodatnu represiju. Želim zbog građana da odagnam takve primedbe kao potpuno neosnovane i mi smo i u načelnoj raspravi više puta o tome pričali, bez obzira na neke pokušaje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Sve vreme pokušavam da se otrgnem te banalizacije i trivijalizacije, ali na kraju krajeva zbog građana čovek opet nešto mora da pojasni što bi svakom elementarno pismenom građaninu, odnosno onom koji ima opštu kulturu trebalo da bude jasno.

Nemoguće je, uvaženi ministre, da ukoliko komunalni policajac ili milicioner sada po novom zakonu ne koristi određena sredstva represije da adekvatno sprovede svoj zadatak. To je nemoguće. Nemoguće je da on pronađe, identifikuje učinioca protivpravne radnje i kaže – sad sačekaj ti tu, stani, nemoj da si se mrdnuo, a ja ću da zovnem policiju, da dođe policija da te privede. Da, baš će da čeka. Baš će da čeka i poštovaće vrlo često autoritet naređenja i reći – u redu, neću se mrdnuti odavde.

Šta ukoliko taj isti komunalni milicioner u izvršavanju svojih poslova i radnih zadataka bude napadnut? Da li tada sme da koristi ono što mu je zakonom dozvoljeno da koristi, sprej i palicu? Naravno da može. Da li to može da koristi da bi otklonio opasnost od drugih? Naravno da može. Da li to može da koristi da bi zaštitio druge? Naravno da može. To treba da činimo svi.

Ja sam namerno ukazao na krivično-pravne institute, nužna odbrana i krajnja nužda. To je nešto što je dužnost svakog građanina, a ne samo komunalnog milicionera.

Prema tome, nemojmo da budemo kontradiktorni, kao što je bio govornik koji je diskutovao pre kolege Markovića, da postoje razgraničenja nadležnosti kada je u pitanju formalni deo u zakonu, ali navodno i kobajagi ne postoji u praksi. Ako ne postoji u praksi, onda će reagovati neko ko je nadležan u odnosu na komunalnu policiju, pa će onaj koji je te nadležnosti prekoračio i zloupotrebio biti sankcionisan, protiv njega podneta krivična ili prekršajna prijava, neko odgovarati za zloupotrebu službenog položaja, pa će se opametiti i uvešće se red i u komunalnu miliciju. Šta je tu sporno?

Prema tome, ne postoje ovde, osim političkih i dnevno političkih nadgornjavanja, dovoljno jaki argumenti da bi se mogao ovaj zakon obesmisliti i dovesti u sumnju. Hvala.

Hvala gospodine Jovanoviću.
Reč ima po amandmanu gospodin Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Gospodine Markoviću, ja se svojim prijatelja ne odričem, ali ne znači da se slažem sa njima u svakoj stvari i svakoj tački. Ovde govorim u svoje ime i ono što ja mislim da je od koristi za građane ove zemlje, nezavisno od toga za koga su i kako glasali.

Uopšte nije bitno ko je uveo ovu komunalnu miliciju i policiju. To može biti bitno u nekoj predizbornoj kampanji. Ovde gledamo da taj zakon učinimo boljim ili da mogućnosti za opasnosti od zloupotrebe smanjimo. To je moja intencija.

Isto tako, u tom svetlu je potpuno irelevantno ko, koliko i gde sedi. Niko ne mora da sedi ovde ako neće, a pogotovo je mazohistički sedeti ovde da bi bio vređan. Ja ne kažem da vi niste bili korektni uz nešto malo zajedljivih aluzija. Nema ništa protiv, to je u sve u granicama, ali isto tako sam ovde ja, a često i moje kolege, bili zaista predmet najgorih uvreda protiv kojih je i nelogično ući u taj prostor i sedeti sa tim ljudima.

Bilo kako bilo, kažem, to se sada ne odnosi na vas, hoću da kažem da smisao moje intencije je bio krajnje dobronameran. Nije bio uvredljiv ni prema ministru, nego je bio blagonaklon. Dajte da vidimo kako stvar može da se izbegne.

Realno, zloupotrebe postoje. Moguće je da ih bude što manje. Šta je problem da se i naknadno … Neka se usvoji zakon. Prosto vam sugerišem da i naknadno razmislite o tome da možda eliminišete uniformu, pa da ostane samo na nivou legitimacija, npr. ili da malo srežete ove nadležnosti baš zato da bi se izbeglo preplitanje sa ovim nadležnostima redovne policije.

Znate, na papiru često nešto dobro zvuči, a u praksi to bude malčice drugačije, kao što i jeste bivalo drugačije. Kažem, to ko je uveo zakon i ko je nastavio da ga sprovodi, to građane slabo zanima, osim možda u predizbornoj kampanji, a i tada ne preterano, tako da ovu sugestiju, kao i ovu moju intervenciju … Dakle, vrlo je konkretna.

Možemo se raspravljati generalno ko je kriv za sadašnje stanje i ko se sa kim druži i na kom nivou, ali to će nas odvesti daleko. Poenta je u tome da bih ja, ponavljam i završavam time, ovlašćenja komunalne milicije, znači, ne predlažem ukidanje kao kolege, možda su oni u pravu, ali mislim da je to radikalno, verujem da postoje mere i stvari gde je zaista možda i nepotrebno cimati, što bi se reklo, redovnu policiju i u tom smislu treba nam ta neka vrsta službe, redarske. Zašto redarstvena? Zašto ne redarska služba, uzgred budi rečeno, gospodine ministre? Redarstvo vuče previše na zapadnu varijantu jezika ili na hrvatski jezik – redarska služba.

Bilo kako bilo, zovite ih kako hoćete, dakle poslovi upozorenja, usmenog naređenja, provere identiteta i eventualno prikupljanja obaveštenja bi bili dovoljni, po meni, za to da se razgraniči od posla redovne policije, a da ipak imamo ljude koji se bave tim nekim sitnim, ali za život zajednice važnim poslovima, bez mnogo mogućnosti zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.