Hvala, koleginice Jovanović.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Nemanja Šarović i narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milorad Mirčić.
Na član 4. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandra Belačić i zajedno narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Aleksandra Belačić. Izvolite.

Svojim amandmanom predlažem brisanje člana 4. Predloga zakona, koji se odnosi na pomoć u izvršenjima izvršnih odluka od strane pripadnika komunalne milicije.

Ovim članom predviđeno je da komunalni milicajci asistiraju i pri izvršavanju odluka koje donose organizacione jedinice lokalne samouprave, preduzeća, organizacije ili ustanove, a takođe predviđeno je da, ukoliko građani pružaju fizički otpor komunalnim milicajcima, da se tek tada uključi policija.

Mi predlažemo da se ovaj član obriše, zbog toga što je protivustavan. Smatramo da jedina lica koja bi smela da intervenišu i da se fizički obračunavaju sa građanima, kako bi ih prinudnom silom naterali da poštuju propise, jesu policajci. Može se desiti situacija da komunalni milicajci budu u civilu, s obzirom da Predlog zakona o komunalnoj miliciji predviđa da oni mogu da deluju i bez uniforme i da tako u civilu pokušaju da intervenišu na određeni način, što će dovesti do otpora građana. Mi smo već imali takve situacije u prošlosti.

Ja sam bila ta koja je ovde pomenula nemili slučaj sa prodavcem lubenica, koji je preminuo nakon sukoba sa pripadnikom komunalne policije i ministar je tada rekao da ne treba pominjati taj slučaj kao jedan izdvojeni primer, da se to dešava. Jeste to izdvojeni primer, ali u pitanju je ljudski život i bez obzira što je samo taj jedan život izgubljen, to je strašna tragedija i ne bi smela ponovo da se desi, a mi se plašimo da će biti još takvih slučajeva ukoliko ostane ova odredba da komunalni milicajci mogu da intervenišu i vrše fizičku prinudu na građane.

S obzirom da nismo uspeli da vas ubedimo argumentima da povučete ovaj amandman i zakon u celosti, mi samo možemo da upozorimo građane šta će se dešavati i da ih pozovemo da ne prihvate ove odredbe i da ne dopuste da komunalni milicajci budu ti koji će ih na bilo koji način sankcionisati. Ja u svoje ime mogu da vam kažem da ukoliko ikada napravim bilo kakav prekršaj, neću imati ništa protiv da policija reaguje, ali sa komunalnim milicajcima niti ću razgovarati, niti ću dopustiti da me na bilo koji način sankcionišu. Hvala vam.

Za reč se javio Aleksandar Marković.
Da li želite po amandmanu? Izvolite.

Zahvaljujem.

Nekima je lakše, pri tom odmah da se ogradim, ne mislim na prethodnog govornika nego na ostale predlagače ovog amandmana, nekima je očigledno lakše da podnesu amandman, nađu za shodno da u tom obrazloženju napišu ama baš šta žele, ne dođu na sednicu parlamenta da odbrane svoje amandmane, već preko nekakvih saopštenja ili konferencije za štampu pokušaju da iznesu neku argumentaciju s tim u vezi, koja, naravno, apsolutno nema smisla i ne može se nazvati suvislom u tom smislu.

Međutim, želeo bih zbog građana i zbog pokušaja da se stvori neka vrsta panike, kako se sada uvodi neki novi institut prinude nad građanima, represije, itd, čisto nekoliko podataka da iznesem.

U Srbiji, kao i u svakoj drugoj državi, jedini institut prinude je policija i vojska. Ovde je reč o asistenciji nadležnim državnim organima. Dakle, neće ta komunalna milicija, kako će se ubuduće zvati, neće ona glumiti, niti zamenjivati policiju ili vojsku ili bilo koji drugi aparat prinude koji država ima na raspolaganju, prosto, reč je o pružanju pomoći u adekvatnim situacijama, propisanim zakonom i pružanju pomoći nadležnim državnim organima. Niko ovde neće glumiti nikakvu policiju, nema nikakvog nasilja.

Spominju se neki događaji iz prošlosti. Ja mogu da kažem da se slažem sa ocenom da je bilo nekih grešaka u prošlosti i da je bilo nekih nemilih scena, svi mi živimo u istoj zemlji i svedoci smo svega šta se dešavalo, nije to sporno. Sporno je to što ne može SNS da bude odgovorna za tako nešto.

Dakle, u krajnjem slučaju, ovaj zakon, Zakon o komunalnoj policiji, je donešen 2009. godine. Doneli su ga neki drugi, mi smo ga nasledili. Sad pokušavamo upravo evidentiranjem svih onih nedostataka koje je ovaj dosadašnji zakon imao u praksi, upravo sada želimo sve te nedostatke da ovim novim zakonom otklonimo. To uspešno i radimo. Sve je to, u krajnjem slučaju, i sadržaj predloženog zakona, s tim što je bilo potrebno verovatno samo ga pročitati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Neđo Jovanović se javio po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Amandman se ne može prihvatiti zbog verovatnog nerazumevanja sistematizacije propisa, s jedne strane, a sa druge strane razgraničenja nadležnosti.

U konkretnoj situaciji, i ovim zakonom i prethodnim Zakonom o policiji veoma su bila jasna, a naročito sada, u Predlogu zakona, definisana ovlašćenja komunalne milicije. I ona ni u kom slučaju ne zadiru, niti uzurpiraju nadležnosti policije, konkretno, ovlašćeni službenik lica Ministarstva unutrašnjih poslova.

One mere represije koje imaju ovlašćena lica komunalne milicije su ograničenog karaktera i te mere represije ne prekoračuju granice koju podrazumeva represija koju može, u odgovarajućim situacijama, propisanim zakonom, sprovoditi ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova.

Drugo, mantra oko toga da li se može intervenisati sa uniformom ili bez uniforme je lišena svakog smisla, imajući u vidu odredbe Zakona o policiji, s jedne strane, Zakonika o krivičnom postupku, s druge strane. Imajući u vidu da je ovlašćeno službeno lice sa svojim statusom, sa svojim referencama, sa svojom osposobljenošću, sa svojim zadacima koji su mu dati, maltene svakodnevno, u svakom trenutku, u bilo koje vreme, da li radno ili van radnog vremena, na zadatku i na terenu. On može sprovoditi radnje i bez uniforme. Da li će se pri obavljanju tih radnji legitimisati ili neće, to je sad pitanje određenih pravilnika i pravila ponašanja. Ali, u svakom slučaju, radnju može da sprovede.

Mislim da ste, uvaženi ministre, dali jedan dobar primer prilikom obrazlaganja Predloga zakona, kada ste ukazali na jednu pojavu koja je imala tragičan epilog, ali se tragedija u nekom daljem nastavku cele situacije, i to daleko teža tragedija, sprečila kada su upravo komunalni policajci intervenisali, sprečavajući učinioca teškog krivičnog dela, najtežeg krivičnog dela da se udalji sa lica mesta i izbegne organima gonjenja. Dakle, to su učinili komunalni policajci.

Da li su to uradili po zakonu? Jesu. Da li su to uradili zbog toga što je u tom trenutku to bilo nužno? Jeste. Odredbe Krivičnog zakonika kažu da se nužna odbrana kao krivično-pravni institut primenjuje i u situacijama kada se otklanja istovremena opasnost od napada, a krajnja nužda, opasnost po okolinu, u konkretnom slučaju se delovalo u situaciji krajnje nužde.

Da li postoji utemeljenje u zakonu? Naravno da da. Naravno da krajnja nužda i nužna odbrana opravdavaju u svakom slučaju sve mere koje se sprovode kada su u pitanju zadaci koje ovlašćena službena lica preduzimaju. Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima po amandmanu prof. Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, veoma je bitna komunalna milicija, kao što su kolege i rekle. Međutim, mi u proteklom periodu smo imali određenih problema na nivou grada, kada su razne mafije bile u pitanju. Među njima jeste bila i jedna komunalna mafija, poznata pod nazivom tzv. đubretarska mafija, koja je jedna od prvih koja se našla na udaru posle sloma bivšeg režima. Sumnja se da je đubretarska mafija u vreme vlasti DS, odnosno dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki mafija, oštetila građane Srbije, u prvom redu građane Beograda za 310 miliona dinara i bila je osuđena na 73 godine zatvora, međutim Apelacioni sud je to oslobodio, iako je sudski proces trajao desetak godina.

Sumnja se da je đubretarska mafija bila povezana sa tadašnjim gradonačelnikom Draganom Đilasom, poznatim pod nazivom Điki mafija i Đilasovim političko-finansijskim mafijašenjem.

Međutim, ono što je bitno jeste da i novinari trebaju objektivno izveštavati kada mi donosimo zakone u ovom visokom domu, pa i Zakon o narodnoj policiji. Ja nemam osećaja da to novinari rade, pogotovo novinari sa „N1“ CIA.

Tako izvesna novinarka Jovana Gligorijević, između ostalog, kaže: „Neki Atlagić psuje svoje političke protivnike tako što mekeće u Narodnoj skupštini“.

U prvom redu, ja nisam neki, neki Atlagić, a nisam ni ovca, ni koza da mekećem. Ono što radim jeste da vrlo argumentovano iznosim kritike na račun svojih političkih protivnika, nekad uspešno, nekad neuspešno. Istina jeste da, na primer, kad moj kolega Vlada Orlić kaže, citiram sada, da je Dragan Đilas, ja dodajem „Điki Mafija“, 2011. godine oštetio državno preduzeće „Telekom Srbija“ prodajom četiri kablovska kanala za 7,7 miliona evra, a onda ja učinim „Au“. Au je normalni oblik parlamentarnog rada, i u ovom parlamentu, i evropskom, svetskim, itd.

Znate vi ko je ta Jovana? Evo, samo jednu rečenicu. Radi se o novinarki koja radi za jedan hrvatski portal.

Citiram Ratka Dmitrovića – Jovana Gligorijević piše za jedan hrvatski portal kojeg finansira Ministarstvo kulture Hrvatske, a ministar tog ministarstva je ustaša Hasanbegović, završen citat. Dmitrović dodaje: „Jovana počinje jedan tekst – Današnja Srbija je horor“, to je muzika za Hasanbegovića“, završen citat. Upravo tako moj je komentar. Hvala lepo.

Hvala, prof. Atlagiću.
Sada ćemo napraviti jednu pauzu kraću nego uobičajenu.
Nastavljamo sa radom u 14.35 časova. Pauza je 30 minuta.
(Posle pauze )

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na naslov iznad člana 4. i član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Jelena Žarić Kovačević, izvolite.