Hvala koleginice Kovačević.
Na član 24. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Aleksandra Belačić i zajedno narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Reč ima Aleksandra Belačić.

Ovim amandmanom predlažem brisanje člana 24. Predloga zakona koji se odnosi na ovlašćenje komunalne milicije da privremeno oduzima predmete pribavljene, upotrebljene ili nastale kršenjem propisa iz domena delovanja komunalne milicije.

Da bih objasnila zbog čega smatram da ovaj član Predloga zakona treba obrisati, vratiću se na priču koju smo tokom ove sednice više puta imali prilike da čujemo, kao glavni argument za opravdanost povećanja broja komunalnih milicajaca i proširenja njihovih nadležnosti.

Naime, na leto pre dve godine, 2017. godine, u Centru za socijalni rad u Rakovici dogodio se jedan tragičan incident kada je jedan čovek ubio svoje dete, bivšu ženu i ranio par zaposlenih u Centru za socijalni rad. Tog čoveka su potom savladali pripadnici komunalne policije, što je zaista impresivan primer herojstva i čin vredan svakog divljenja. Međutim, ono što zaboravljate da pomenete svaki put kada ponavljate ovu priču, jeste činjenica da ti komunalni policajci nisu bili po službenoj dužnosti raspoređeni u Centru za socijalni rad, već su se tu slučajno zatekli.

Nedelju dana pre ovog incidenta odigrao se sličan incident na Novom Beogradu, takođe u Centru za socijalni rad, gde je muž ubio ženu, potom pobegao, niko ga nije savladao i izvršio samoubistvo. Tom prilikom pripadnici komunalne policije ga nisu zaustavili, što naravno nije njihova krivica, jer nisu bili ni dužni da se tu nađu.

Dakle, ovaj argument koji vi iznosite apsolutno nije validan. Pored Centra za socijalni rad u Rakovici, gde su pripadnici komunalne policije savladali ubicu, takođe se nalazi podrum pića, tako da se moglo desiti da su ga umesto pripadnika komunalne policije mogli savladati ljudi koji piju ispred podruma pića, pa me zanima, ne bi ste li onda istom analogijom zaključili da nam je zbog toga potreban veći broj alkoholičara?

Naravno da ne biste. Dakle, analogija vam je prilično manjkava. Niste me ubedili i nema veze što niste ubedili mene, još strašnije je što niste ubedili ni građane.

Hvala.
Na član 25. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Nikola Savić i zajedno narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Hvala kolega Orliću.
Na član 26. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Dubravko Bojić i zajedno narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Reč ima prof. Bojić. Izvolite.

Samo ne znam ko me sa njima spoji.

Tražio sam brisanje člana 26. uz obrazloženje da je amandman u skladu sa stavom iznetim u amandmanu na član 18. o kome je danas ovde bilo najviše reči.

Za 10 godina važenja Zakona o komunalnoj policiji, opšta slika rada ove službe je prilično muta i nejasna i sada predlagač hoće da je popravi, izoštri, donošenjem novog zakona o komunalnoj miliciji.

Osnivamo nove službe, preslikavamo proceduru prijema ljudi u te službe, ali preslikavamo po inerciji i službu unutrašnje kontrole za koju moram odmah da kažem da u našim uslovima nikad nema dovoljno samostalnosti. Iz Predloga ovog zakona se ne vidi da postoji odredba po kojoj opštine mogu da formiraju komunalnu miliciju, jer je to ostavljeno da urade prema svom nahođenju.

Mišljenja sam da bi ipak bilo bolje da postoji odredba po kojoj bi to mogli da čine. Srpska radikalna stranka smatra problematičnim preuzimanjem ingerencija policije, kao primena prinude zaustavljanje i pretres vozila, snimanje, dovođenje i posle pažljivog slušanja i juče i danas, ovaj termin, ova ingerencija, dovođenje mi nije jasno.

Kada sam danas pročitao, do duše, u anglosaksonskom pravu postoji tzv. ulični pritvor. To je ono zadržavanje osumnjičenog na licu mesta tokom identifikacije, najproblematičnije po meni u svakom slučaju je način primene ovlašćenja komunalne policije prema maloletnim licima.

O čemu se ovde najmanje danas govorilo? Bez obzira na sve nivoe edukacije i provere bezbednosnih i psihofizičkih sposobnosti, komunalni milicajci nisu ni akademici, a ni oni koji vrše komunalne prekršaje nisu sveci i tu uvek pri primeni zakona, znači u praksi može doći do velikih problema i nejasnoća. Hvala.

Hvala prof. Bojiću.
Reč ima Vjerica Radeta, po amandmanu.

Između ostalog, evo zbog čega ovaj amandman mora da se prihvati.

Vi ste ovde samo naveli da taj komunalni milicionar može da koristi silu, može da koristi palicu, može da koristi fizičku snagu, sredstva za vezivanje, raspršivač sa nadražujućim sredstvima itd. Ovo je toliko uopšteno da je prosto neverovatno, pogotovo kada ste dali u nadležnost lokalnim samoupravama, da one rade šta god hoće, kako kod uniformi tako i kod ovog.

Mi ćemo imati situaciju da će u nekim lokalnim samoupravama da koriste bejzbol palicu, negde motke, negde motke sa bodljama, negde buzdovan Marka Kraljevića, kod vezivanja negde će biti pokvašen kanap, negde će biti bodljikava žica, dakle sve je ovo moguće, jer je tako napisano u zakonu. Kako to izgleda u ozbiljnim slučajevima kada je u pitanju policija? To je ono na čemu mi insistiramo.

Pravilnik o tehničkim obeležjima i načinu upotrebe sredstava prinude kod policije, pa između ostalog, službena palica, pa kaže izrađena je od smeše prirodnog i veštačkog kaučuka, prilagođena nameni, tako da sa njom na propisan način mogu da se nanesu udarci i primenjuju zahvati, sredstva za vezivanja su službene lisice, plastične zatege i druga za to namenjena sredstva.

Onda imate službena palica tonfa, pa službena palica za policajca konjanika, pa službene lisice izrađene od metala sa rotirajućim polukružnim zupčastim delom za vezivanje, pa plastične zatege i druga sredstva namenjena za vezivanje itd.

Ovako nešto može da koristi policija i policija može da obavlja poslove koji su predviđeni ovim Zakonom za komunalnu miliciju. Vi ste zaista, koliko god vam smešno, malopre kad sam rekla kakva sve sredstva prinude će se primenjivati, u zavisnosti od lokalnih samouprava, bićemo nažalost svedoci da će se slične stvari stvarno dešavati. Biće kasno onda da kažete da smo mi bili u pravu, da ovde dolazite sa izmenama i dopunama zakona, ali pamtimo sve šta ste rekli pa kada dođu izmene i dopune onda ćemo vas podsećati na sopstvene reči, kao što smo danas podsećali neke poslanike koji su pre deset godina tvrdili da ovo nije u skladu sa Ustavom, a danas jeste. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Reč ima Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Kroz ovaj amandman se ogleda stav podnosilaca koji je dobro poznat našoj javnosti i sa kojim direktno staju na stranu bahatih i neodgovornih članova društva. Njihovo protivljenje tome da komunalna milicija ima ovlašćenja kojima će konkretno kažnjavati kršenje komunalnog reda, potvrđuje i njihovu potrebu da u svakom segmentu uspore napredak ove zemlje.

Ko bi i pomislio da neko može biti protiv uvođenja reda, ko bi pomislio da će neko podržavati one koji su sipali deterdžent u fontanu na Slaviji itd. ili one koji ruše tamo gde se gradi, jer to su javna dobra građena našim novcem, novcem građana Srbije i ta dobra treba da koriste ne samo nama, već i nekim budućim generacijama. To pravdanje bahatosti je čak dotle da prekršaj nazivaju slobodom izražavanja mišljenja. To nije način da se izrazi mišljenje, pustimo priče i budimo jasni, komunalna milicija će građanima ove zemlje koji poštuju red i zakon omogućiti da ne trpe posledice onih koji su bahati i neodgovorni. Ovog zakona plaše se oni koji su navikli da izazivaju nerede. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Kovačević.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Izvinjavam se predsedavajući, javio sam se već bio po prethodnom amandmanu koji je nekako brzo prošao.

Međutim, pošto postoji kompatibilnost u pogledu ovih amandmana svi imaju, na kraju krajeva, jedan jedinstven cilj koji ne želim da ponavljam. Želim samo da ukažem da je, kada je u pitanju amandman na član 28, zanimljivo je zbog čega se amandman podnosi tamo gde je zakonska regulativa veoma jasna i gde imamo apsolutnu saglasnost između zakona, jer se radi o maloletnim licima i to prevashodno Krivičnog zakonika, kao i propisa koji se odnose na krivično-pravnu zaštitu maloletnih lica.

Dakle, u konkretnom slučaju, ako postoji bilo šta što mora biti maksimalno zaštićeno, govorim u smislu pravne sigurnosti i pravne zaštite, a to su deca, to su maloletna lica i upravo je ovim zakonom i to upravo članom 28. kako je predloženo u ovoj normi, na najbolji mogući način ostvaren interes koji ima najveći stepen značaja, a to je interes zaštite dece. Zato mislim da ovakav amandman, zamolio bih da zaista uvek imamo u vidu ako podnosimo amandmane da znamo zbog čega se taj amandman podnosi, da ne vređamo one koji ni u kom slučaju ne smeju da trpe, a to su deca. Hvala.