Hvala, koleginice Žarić Kovačević.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Na član 32. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Javlja se za reč Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući. Samo kratko. Slažem se sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Upravo iz ovakvog amandmana vidi se jedna bezidejnost, jedna apsolutna nezainteresovanost da se iskoristi institut podnošenja amandmana na ispravan način, a to je zapravo predlaganje rešenja koje će upotpuniti ili poboljšati zakon. To je cilj podnošenja amandmana. Tek tako predložiti nekim amandmanom brisanje nekog člana ili nekog stava nikako u tome ne pomaže.

Brisanje člana 33. samo bi stvorilo problem u funkcionisanju komunalne milicije. Donošenje podzakonskih propisa je neophodno da bi se utvrdio način vršenja kontrole komunalne milicije. Dakle, član 33. se odnosi na ono što nije regulisano članom 15, odnosno odnosi se na način i postupak vršenja kontrole komunalne milicije, propisuje se da će to bliže propisivati ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Kada ne bi bilo člana 33, već samo člana 15, normiranje bi bilo nepotpuno, samim tim, primena ovog zakona sutradan bi bila neadekvatna.

Prema tome, smatram da ne treba glasati za ovaj amandman. Hvala.

Hvala, koleginice Žarić Kovačević.
Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Ovaj član propisuje da prava i dužnosti iz radnog odnosa komunalnih milicionera podležu pravima i dužnostima iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. Ovako kako ste vi koncipirali ovaj zakon tako jedino i jeste moguće, ali ste onda iz potpuno nepoznatih razloga dodali i – ako ovim zakonom nije drukčije uređeno. Prvo, ne može biti drukčije uređeno, jer su to zaposleni u lokalnim samoupravama i mogu samo da funkcionišu u skladu sa zakonom sa kojim funkcionišu svi zaposleni u lokalnoj samoupravi. Osim toga, nije predviđeno ništa drugačije, pa je ovo potpuno nepotrebno i zato je trebalo i da se briše.

Da ste vi poslušali SRS, još uvek nije kasno, možda i hoćete do kraja rasprave, gospodine Ružiću, pa ovaj zakon povukli, pa predložili kolegi Nebojši Stefanoviću da se dogovorite da u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova se formira grupa koje će se baviti ovim poslovima, onda bi to bilo mnogo drugačije. Znate, u pravilnicima i zakonu na osnovu kojih funkcionišu službenici policije strogo je utvrđeno kako službenik policije mora da se ponaša sa maloletnim licem, sa punoletnim licem, sa invalidom. Sve mogućnosti su precizirane zakonom. Piše i precizno kako moraju da se ponašaju sa životinjama. A kod ovih vaših komunalaca, ovih milicionera komunalnih ništa nije napisano, oni mogu da rade šta god hoće, važno da imaju palicu, da imaju lisice i da mogu da se bahate kako njima padne na pamet.

Zamislite sad, grad Beograd je doneo ovu odluku, pominjali smo tu odluku o nekim decibelima koji moraju da se poštuju, ne sme biti buka preko 30 decibela u stanu, a kažu stručnjaci koji se razumeju da je disanje valjda 20 decibela i ne znam šta još 10, uglavnom, ako hoćete da ne umrete, morate potrošiti tih 30 decibela, toliko ste bučni u stanu.

Između ostalog, u toj odluci stoji i recimo da vlasnici pasa ne smeju na javnom mestu, u parkovima, tamo gde šetaju svoje kučiće, da im daju nikakvu hranu. I sad zamislite šeta neko kuče i iz svoje ruke mu da dve-tri granulice da pojede, a naiđe vaš komunalni milicioner koji ne voli životinje, pa onda palicom udri po vlasniku, a nogom šutiraj kuče. Dakle, takve će vam se stvari dešavati.

Nije dobro, niste dobro koncipirali ovu zaštitu komunalnog reda. Vratite se na komunalne inspektore, vratite se na ono što je i do sada dobro funkcionisalo, pojačajte rad komunalnih inspektora, komunalnih redara, zaposlite nove ljude, a u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova neka se formira policija, kako god je nazvali, može i komunalna, ali da bude u okviru MUP-a i da pomaže ovim službenicima lokalne samouprave. To vam je jedino čisto, ustavno i bezbedno za građane.

Hvala, koleginice Radeta.
Vladimir Orlić se javio po amandmanu. Izvolite.

Vezano za napomene koje se tiču neposredno člana 34. Dakle, šta je razlika između bilo kakvih obaveza, dužnosti, kako god želite, komunalnog milicionera i čoveka koji se bavi drugim poslom u okviru jedinica lokalne samouprave?

Evo, već u članu 35. nalaze se neke obaveze i neki uslovi koji su usko vezani za posao komunalnog milicionera, između ostalog, on treba da prođe kroz odgovarajuće bezbednosne provere i da ima položen ispit. To je, recimo, nešto na šta se odnosi obaveza koja postoji, utvrđena je ovim zakonom, a nije onim zakonom koji se bavi obavezama ljudi zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave generalno.

Dakle, kada se kaže da postoje neke stvari koje su propisane ovim zakonom i one predstavljaju razliku, evo, recimo, to je jedna obaveza i mislim da je potpuno jasno i da nije ništa sporno da tu obavezu treba da ispuni ili zadovolji čovek koji je zaposlen u komunalnoj miliciji.

Što se tiče upotrebe sredstava prinude, a to je takođe definisano ovim zakonom to nije ostavljeno na proizvoljno tumačenje bilo kome, član 26. – sredstva prinude, dakle sva sredstva prinude, komunalni milicioner može da upotrebi samo ako u obavljanju poslova na drugi način od sebe ili drugog ne može da odbije istovremeni protivpravni napad radi sagledavanja otpora, odnosno sprečavanje pokušaja bekstva. Dakle, situaciju u kojoj je neko kako je sada opisano hrani svog psa nije situacija u kojoj se vrši protivpravni napada na komunalnog milicionera, pa je potpuno jasno da ne može doći niti će doći do upotrebe sredstava prinude, ni na prihvatljiv ni na ne prihvatljiv način. Neće doći nikako.

Ali, što se tiče drugih pitanja da li su definisani tehnički uslovi koje treba da zadovolje sredstva prinude, da li su definisani protokoli postupanja u različitim situacijama? Rečeno je, i to je tačno, ja se sa tim slažem, da je za problematiku koja se tiče policije ili kolokvijalno ove standardne obične policije sve to definisano do tančina. I tehničke karakteristike različitih sredstava pa i ove službene palice i različiti protokoli postupanja, sve je to vrlo poznato, vrlo jasno i to smo zajednički ovde i ocenili kao kvalitetno.

E, baš to što je tako dobro opisano, baš to što je tako potpuno jasno, baš to se tako u tom obliku primenjuje i na komunalnu miliciju. To vam kaže član 28. Ovlašćenja komunalne milicije utvrđena odredbama 18. do 27. što dakle obuhvata sve o čemu smo govorili danas, ali apsolutno sve, ništa nije izostavljeno, ovog zakona, primenjuje se pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuju unutrašnji poslovi i podzakonskim propisima o policijskim ovlašćenjima i načinu obavljanja policijskih poslova.

Sve to što ste zajednički danas ocenili kao dobro definisano na ispravan način utvrđeno, kvalitetno, tako dobro, tako kvalitetno biće primenjeno i u slučaju komunalne milicije. Mislim da možemo samo zajednički da zaključimo da je dobro što je tako iako nam je zaista stalo do toga da ova oblast bude adekvatno uređena, da je zajednički podržimo i glasanjem, naravno. Hvala lepo.

Hvala, doktore Orliću.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, kolega Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u članu 37. predviđa se stručno osposobljavanje pripadnika komunalne milicije. Ovako kako ste ga predložili ne daje uopšte valjano obrazloženje kako će to biti regulisano i da obuka pripadnika komunalne milicije bude rešena na jedinstven način. Ne može biti na ovakav način rešen sigurno. Tu će biti šarenila. Jedino rešenje jeste, ako usvojite ovaj predlog, te da ne bude izmena i dopuna za mesec dva dana, a što je očekujem, jer ovaj zakon neće moći da bude primenjen dok ne bude menjan Zakon o policiji.

Jedino rešenje za stručno osposobljavanje pripadnika komunalne milicije jeste da oni budu školovani u srednjoj školi pripadnika organa unutrašnjih poslova u Kamenici ili u Višoj školi unutrašnjih poslova u Zemunu. Na taj način bi jedino bilo moguće da se na jednom mestu vrši obuka pripadnika komunalne milicije, ali od strane predavača iz organa unutrašnjih poslova tj. MUP-a. Samo tako mogu predavači obučiti koji imaju bogato iskustvo na ovim poslovima, kao što su to poslovi pre svega primene posebnih ovlašćenja i održavanja javnog reda i mira, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela a i prekršaja u ovoj oblasti.

Jedino, jeste rešenje da predavači budu pripadnici MUP-a i da se u školi MUP-a ti kadrovi školuju da tamo polažu ispite, da tamo dobiju diplomu i da budu raspoređeni u opštine na obavljanje poslova …(Isključen mikrofon.)

Hvala kolega Jojiću. Hvala puno.
Reč ima Đorđe Vukadinović. Izvolite kolega.

Samo kratko, hoću da kažem da se slažem, odnosno podržavam amandman gospodina Jojića iz razloga koji se ovde više puta navođeni i ne želim da trošim vreme ili otvaram polemiku, ali ne bežim od nje.

Dakle, vrlo je bitno, uopšte rečeno, s obzirom da delikatnost i komplikovanost i kompleksnost tih zaduženja i ovlašćenja ove komunalne policije, onda bi dobro bilo da barem njihova obuka bude kako je rekao na nivou. Ovo uz sve moguće mane i manjkavosti dosadašnjeg sistema obrazovanja ovih naših policijskih kadrova, ali on nije bio loš, naprotiv na svetskom nivou je bio svojevremeno, malo je urušen u međuvremenu. Dakle, mislim da bi onda neka predohrana kakva takva, protiv zloupotreba vršenja ove dužnosti bilo upravo usvajanje ovog predloga, to jest da barem oni koji školuju, obučavaju, budu iskusni pedagoški, oni koji su to radili i sa policijom. Hvala vam.