Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, sada najpre Visoki savet sudstva, očekivali smo danas ili neki dan pre, ili neki dan posle, da ćete nam predložiti izbor predsednika sudova. Veliki broj sudova nema predsednike. Mi smo ovde na vaš predlog razrešili veliki broj predsednika sudova, i mislimo da je nedopustivo stanje, bilo je to negde, mislim 2010. godine, kada su po dve tri godine sudovi bili, odnosno predsednici sudova bili u v.d. stanju i to je bilo jako loše. To je svakako, bilo moguće iskoristiti od strane izvršne vlasti korišćeno je, da se razumemo i zato mislimo da je to trebalo biti vaš prvi posao.
Drugo, ove konkretne predloge koje ovde imamo, mi imamo onako, načelne, ovaj put se nismo bavili, nećemo se baviti pojedinačnim slučajevima, samo nekoliko načelnih primedbi, a to se odnosi i na tužioce i na sudije.
Prvo, ovo nepotrebno forsiranje ove Pravosudne akademije, to je naš odavno poznati stav. Mislimo da to nije dobro, i da nam to kao neka tekovina evropska, Evropske komisije, nije potrebna, ali dobro, neki su mislili da nam treba. U svakom slučaju mi smo dalje protiv toga da neki ljudi koji završe tu akademiju posebno forsiraju, jer se zna da u tu akademiju ne mogu svi ni da se upišu, i da to ne zavisi od uspeha, već od nekih drugih stvari.
Šta smo primetili ovde, ne samo sad, ali uopšte, od pre, u stvari nije to bilo od samog početka, najpre ste kod kandidata označavali kada su završili, za koliko godina su završili studije i kojim prosekom. Proseka više nemamo. Kažu sudije koje su birane i one koji bi želeli da budu, a nisu na vašem spisku i predlogu za izbor, davi to namerno radite, zato što predlažete sudije koje su fakultet završile sa prilično niskim prosekom. Evo, sad smo čuli za kandidata za zamenika javnog tužioca u Šapcu da imate podatak da je u pitanju gospođa za koju je stavljena primedba da je član DS, što je ovako prilično, pa rekla bih i neozbiljno. Ne možemo da razumemo da postoje, zaista nisam obraćala pažnju, apsolutno ne znam o kome se radi, ali nije to ozbiljan razlog. Prvo, zato što sve sudije i svi tužioci imaju bar određene simpatije prema nekim strankama, i to je normalno, znate, da nije tako, onda bi te sudije i tužioce bili proglašeni ljudima drugog reda i zabraniti vam da izlazite na izbore, ako ćemo u krajnjem slučaju. Ali, vi ste rekli, npr. da je ta gospođa završila fakultet sa prosečnom ocenom devet. Nama nedostaje taj podatak za sve ostale kandidate.
Pogledala sam, naravno, svaki od ovih predloga, istina, najveći broj kandidata su završili fakultet negde oko 24 godine života, što može da se uzme kao redovno studiranje, ali ima jedan broj kandidata koji su studirali do 27, godine, do 29 i do 32 godine života. Mislimo da neko ko je toliko studirao ne bi mogao biti sudija, ipak, sudija je, da kažem, neki poseban pravnik. Prvo, treba da je i odličan student i da je na vreme završio i fakultet i pravosudni ispit, prosto to je grana vlasti od koje i narod očekuje nešto posebno i koji sami po sebi morate biti, prosto, takvi, morate da se izdignite iznad mnogih stvari i tako dalje, zato je to naša primedba.
Takođe, ono što nedostaje kod svih ovih predloga, vi kažete da ste formirali komisiju i da je taj neki kandidat ocenjen ocenom pet, da je na sednici Vrhovnog suda dobio najbolje ocene i tako dalje, ali, šta je sa drugim kandidatima? Mi nigde ne znamo koliko je tačno i koji su tačno kandidati prijavljeni bili na određeno sudijsko ili javno-tužilačko mesto. To bismo voleli da znamo, pa da možemo da uporedimo tog kandidata za Šabac, sa možda još pet kandidata kojih je bilo, pa onda možemo da razgovaramo o nekim objektivnim razlozima zašto je ovaj predložen, a zašto nije onaj. To bi trebalo u buduće.
Ove dve stvari morate da ispravite za sve buduće predloge koji kod nas dolaze, jedno je prosečna ocena studiranja, uz ovo što imamo i druga je ko su kandidati i kakve su njihove ocene. Imamo mi ovde u nekim od obrazloženja kažete, kandidat taj i taj se predlaže, a ostali kandidati koje je komisija ocenila ocenom pet su predloženi za neki drugi sud jer su tamo konkurisali. To možda jeste, možda nije. Znate, ne znamo, moramo imati konkretno. Vi znate koliko precizni morate biti vi u vašem izražavanju kad donosite presude ili vi kad optužujete, tako morate i ovde kada je u pitanju razgovor sa narodnim poslanicima.
Sledeće što sam htela da vam kažem, bojim se da nešto ne preskočim, evo, nešto što je zaista problem o kojem morate da razmišljate, pre svega vi sudije, morate da nađete način, neke sudije u nekom prethodnom periodu su bile zaista pod direktnom, pa mogu reći, vlašću, ali uticajem u svakom slučaju izvršne vlasti. Sećamo se svi Nate Mesarović, dobili smo presudu umesto doneli smo presudu i znamo kako je sve to završilo, ali podsećam vas da je u Srbiji do novembra 2001. godine najviša kazna bila 15 godina zatvora i 20 godina zamena za smrtnu kaznu. Krivični zakonik je 2001. godine menjan i smrtna kazna je zamenjena kaznom od 40 godina zatvora. Taj zakon stupio je na snagu 1. marta 2002. godine. U to vreme Vladan Batić je bio i ministar, i tužilac, i sudija, i advokat, sve je bio. Taj Vladan Batić je na neki interesantan način obavezao sudije da su sudije, sudska veća donosile presude gde su izricale kaznu od 40 godina navodnim učiniocima nekih krivičnih dela koja su učinjena u vreme kada takva kazna nije bila predviđena. Konkretno, govorim o Miloradu Ulemeku Legiji, o kaznama od 40 godina koje su njemu izrečene za pokušaj ubistva Vuka Draškovića, za ubistvo Ivana Stambolića, jedno je krivično delo učinjeno 2000. godine 25. februara, ovo drugo 3. oktobra 1999. godine, odnosno 16. juna 2000. godine. Dakle, mnogo pre nego što je bilo moguće izreći kaznu od 40 godina zatvora. Vi morate reagovati na zahtev advokata Milorada Ulemeka i ovi postupci moraju da se vrate na početak i mora da se sudi u skladu sa zakonom.
Dakle, to što je neko hteo, govorim o vladavini Zorana Đinđića, koji je imao interes da Stambolić bude ubijen, koji je hteo da neku drugu političku pozadinu tu da napravi, on je imao interes da se odredi Ulemek da bude osuđen za ubistvo Stambolića, ili pokušaj ubistva Vuka Draškovića, kao što je neko kasnije imao interes da istog tog Ulemeka osude za ubistvo Zorana Đinđića, a nikada nije pravno valjano dokazano da su Zvezdan Jovanović i Milorad Ulemek učestvovali u tom ubistvu. I, zato sad vama iz Tužilaštva, koristite tužilačku istragu, mi smo puno puta govorili, ali sada se i sam Rodoljub Milović pojavio u javnosti sa nekim svojim informacijama, pa lepo uzmite, zabavite se tim Rodoljubom Milovićem. Pomoći ćemo vam, istražite tajne operacije: „Kaktus“, „Šumadija“ i „Mačva“ i u kombinaciji sa utvrđivanjem od strane, pre svega, svedočenja Rodoljuba Milovića o ubistvu Mileta Lukovića i Dušana Spasojevića, dobićete preciznu sliku o tome ko stoji iza atentata na Zorana Đinđića i o tome ko je njega stvarno ubio.
Mi iz SRS, insistiramo na ovome godinama, ne zato što mi razmišljamo o Zoranu Đinđiću, nego zato što mislimo da je to državni interes, a o državnom interesu i vi morate da vodite računa. Dakle, bez obzira ko je u pitanju, to je nešto što mora da se istraži.
Takođe u našem Odboru za pravosuđe i upravu, imamo pismo advokata Ljubiše Buhe Čumeta, koji kaže da 36 meseci nije dobio odgovor zato što su pisma koje je slao braniocu bila otvara i što pismo koje je branilac njemu dostavio nikada nije stiglo do njega, nego je završilo u spisima predmeta, vi jednostavno, da li to ne dolazi do vas, kad kažem vi, naravno mislim na one sudije koje su to radile. Da li vi kada imate tako, kolokvijalno rečeno, škakljive predmete, jedva čekate da ih završite, zatvorite i u fioku? Ne možete tako, sve su to ljudi i o svim ljudima i o njihovim ljudskim pravima i procesnim pravima mora da se vodi računa, ne smete dozvoliti tribunalizaciju našeg sudstva koja je u dobroj meri prisutna.
Još jedan minut vremena imam, želim i tužioce i sudije, da vas lepo zamolim da se otrgnete od uticaja izvršne vlasti. Vaše funkcije su trajne, izvršna vlast je prolazna. Vodite računa o zakonu, vodite računa da je svako pred zakonom isti, imajte hrabrosti, nemojte da čuvate predmete u fiokama. Slobodno izvadite svaki predmet, sudite po zakonu i nemojte ničega da se plašite. Nemojte da se plašite da će neko da vam kaže da ste član ove ili one stranke, da može da vam zapreti da ćete biti predloženi za razrešenje itd. Ko časno radi svoj posao ne treba i ne sme nikoga da se plaši. Od vas se sudije i tužioci očekuje da čuvate pravni sistem. Nemojte vi da budete izvor strahova, vi morate da budete ti koji ste pravna sigurnost, a ne da zbog vas pravna sigurnost građana se dovodi u pitanje. Očekujemo predloge za predsednike sudova. Hvala vam.