Kolega Fehratoviću, samo trenutak, molim vas.
Vratiću vam vreme, ali nismo prešli na drugu objedinjenu raspravu. Ovo je prva objedinjena rasprava. Vi ste se verovatno prijavili za drugu objedinjenu raspravu. Da li želite da govorite o prvoj objedinjenoj raspravi?

Ne želim.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.

Izvolite, kolega Damjanoviću.

Gospodine predsedavajući, nažalost, vrlo sam pomno pratio kada ste vi govorili, kao i svi prethodni govornici, i moram priznati da ste vi delimično u pravu, ali je taj vaš govor više zvučao i izgledao kao da ste u našim klupama kao predstavnici opozicije, ali legalistički na pravi način potpuno poentirali, pa se postavlja pitanje zašto vi i vaša poslanička grupa svih ovih godina unazad kada je problem identifikovan na pravi način niste reagovali?

Ostao sam iznenađen, zaista, kada sam video da nekakva Stranka moderne Srbije, nisam znao ni da to postoji u našem parlamentu, zaista moram da govorim zbog građana Srbije, da shvate da ovaj saziv nema legitimitet onda. Zašto? Četiri poslaničke liste nisu prešle cenzusni prag. Sami ste konstatovali da je vršen pritisak te izborne noći, o čemu smo i mi govorili. Kako je moguće, čija je to snaga u ovoj zemlji da dozvoli bilo kome da prekrši svesno zakone i da pusti u parlament poslaničke grupe koje nisu prešle cenzus.

Znate, SRS u Mladenovcu nije prešla cenzus na lokalnim izborima zbog jednog i po glasa i mi smo prihvatili te rezultate. Nismo tukli žene, niti smo pozivali ambasadore da tražimo da nam ponavljaju izbore n a nekakvim biračkim mestima. I, šta je rezultat takvog vašeg poraza pred ljudima koje je uveo američki ambasador? Vi ste spomenuli nekoliko narodnih poslanika. Nažalost, bosanski lonac je mnogo dublji u ovom sazivu.

Uzmimo primer poslanika Marinike Tepić. Ona je izabrana za poslanika na listi Saveza za bolju Srbiju, koju su činile LDP, SDS i LSV, koalicija koja nije prešla cenzus i to je prvi poraz vladajuće većine. Krajem januara 2017. godine napustila je ligu i pristupila je novoj stranci. Član je bila predsedništva te partije. Od kraja maja 2018. godine član je Kluba samostalnih poslanika u Skupštini Srbije. U martu mesecu 2019. godine postaje šef poslaničkog kluba Samostalnih poslanika nakon što je izmenjen sastav tog kluba. U poslaničkom klubu Samostalni poslanici više nisu bili poslanici Nove Stranke Zoran Živković i Aleksandra Čabraja, koji su, kako je tada izjavila Tepić, odlučili da ne ostanu u njemu. Živković je, međutim, rekao da je laž da je odlučio da ne bude više član tog kluba, navodeći da se za izlazak iz kluba mora potpisati izjava koju nije potpisao.

To je parlament Republike Srbije, medijski jedni druge napadaju i vi ovde verifikujete, jer ste takav zakon doneli i zakon koji je donela tada Demokratska stranka, na čelu je stožer bila Demokratska stranka, a vi ga danas sprovodite.

Tepić je u medijima odbacila navode da će Klub samostalnih poslanika biti klub buduće stranke jednog od lidera Saveza za Srbiju, a onda u aprilu 2019. godine postaje potpredsednik novoformirane stranke Slobode i pravde, na čijem je čelu Dragan Đilas i mi danas u ovom parlamentu koju sliku šaljemo građanima Srbije zato što SNS nije imala snage, ni želju, ni volju da prave zakone donese, izmeni zakone, odnosno vrati odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika.

Imamo situaciju da oni koji imaju novac mogu da kupe i rade šta hoće, da kupe poslanike, poslaničke grupe, da predlažu amandmane i postavlja se onda pitanje svrhe izlaska na izbore. Zašto mi koji poštujemo Zakon i Ustav Republike Srbije moramo da govorimo na ovaj način? Da bi uveli legitimitet u ovaj parlament.

Kako je, nažalost, i sad ljudima ružno zvuči, krenula u zadnje vreme, a moramo tako da kažemo, politička prostitucija, za mene su to, moralnih nakaza u sprskom parlamentu? Ne tako davno, vladajuća koalicija, inače je bila na čelu ovih danas koji nisu ovde, Demokratske stranke, je, čuli smo već i od poslanika Vjerice Radete, bila cilj uništenja SRS i jeste i ja ću sada citirati jedan deo nakon krađe blanko ostavke, a onda i krađe mandata SRS od Tomislava Nikolića i njegovih sledbenika, gostovao je tada srpski radikal i narodni poslanik Aleksandar Martinović i zaista pogodio pravu stvar kada je tamo govorio i rekao je ključnu stvar. Samo ću deo citirati: „Od septembra meseca 2008. godine u sprskom parlamentu se desilo nešto čega nema ni u jednom demokratskom i civilizovanom parlamentu, a to je da se obrazuje neka poslanička grupa neke političke stranke koja uopšte nije učestvovala na parlamentarnim izborima. Ako se legalizuje kriminal u Narodnoj skupštini, kako onda možete da očekujete da će kriminal biti iskorenjen u ministarstvima, javnim preduzećima i jedinicama lokalne samouprave“? Apsolutno se slažem sa izrečenim, ali ima jedan mali problem, Aleksandar Martinović je tada bio poslanik opozicije, SRS, a sada šef poslaničke grupe vladajuće SNS. Postavlja se pitanje zašto i sedam godina nakon svega što se dešavalo, jer vi ste ove izmene zakona, ako se ne varam, primena je krenula 2011. godine, zašto niste promenili i vratili u parlament onako kako treba da bude?

Druga stvar, nakon toga, nedugo zatim, vi ste tvrdili u medijima, predstavnici vaših koalicija, pričam DS, SPS i G17, kaže – pod pritiskom EU, morali smo da izmenimo Zakon o izboru narodnih poslanika i nažalost time je uništen parlamentarizam.

Kada je reč o ulozi Skupštine o ispunjavanju uslova neophodnih za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, ispunjenje akcionog plana Vlade u 96 tačaka tadašnji predsednik parlamenta, Slavica Đukić Dejanović, je rekla da tu nisu u pitanju samo zakoni i njihovo donošenje već da je na putu jako važno da građani imaju veću ulogu u primeni zakona.

Đukić Dejanović je kao primer navela Zakon o izboru poslanika gde će građani glasovima odlučiti kako će koja politička ponuda proći na izborima i onda nastavivši u istom tonu podržala i hrabrila sve one poslanike koji su krali mandate, rekavši: „Predsednica parlamenta je dodala da je u prošlosti postala praksa potpisivanja blanko ostavki, ali da ona već duže postoji samo formalno, što potvrđuje činjenica da je u ovom sazivu Skupštine nekoliko poslanika napustilo svoje klubove, a da nisu trpeli nikakve sankcije“.

Kada od predsednika parlamenta u javnosti izađe budućim poslanicima informacija da neće trpeti nikakve sankcije, zašto se onda čudimo da se dešava danas ovo što se dešava i dešavaće se i ubuduće? Vi ćete biti gori od Gordane Čomić ukoliko budete danas glasali tako. Bićete gori, jer ste vi dobili glasove građana Srbije, jer ste tada obećavali da ćete promeniti ono sve loše što je donosila DS.

Naprotiv, vi ste nastavili da još jače sprovodite i Poslovnik i zakone koje je donela DS i zaboravili kako je Gordana Čomić tada kažnjavala poslanike SRS i izbacivala iz parlamenta.

Da li je to sada vaša politika? Da li ćete na taj način i dalje da postupate? Zašto je bila ova izjava bitna, predsednika parlamenta, tada? Zato što je rekla otvoreno pod pritiskom EU. Zato govorim da ste isti kao DS, jer vi i dalje donosite zakone, svaki zakon koji je stigao u plenum piše zato što to traži od nas EU, usaglašavanje sa propisima EU, 90% zakona.

Znači, EU kaže - napravite moralne nakaze, političku prostituciju od parlamenta; nema problema, kupite poslanike. Zašto izlazimo na izbore? Koliko košta taj poslanik? Koliko košta poslanička grupa? Da li se za to borimo? Jedan čovek je povodom svih tih takvih tvrdnji, jedan političar, rekao: „Ne stidim se da kažem da sam se promenio, samo se magarci ne menjaju“.

E, vidite, ja kažem ovako – ne stidim se što nisam napustio SRS i 2008. i 2012. godine, kada nije prošla cenzus i 2014. godine kada nije prešla cenzus i kada je Vojislav Šešelj sve vreme bio zatočenik u Haškom tribunalu, antisrpskog tribunala i ne stidim se što ne menjam mišljenje, jer moje mišljenje je da sam u stranci koja ima ideologiju i samo oni koji su zadojeni jakom ideologijom ne menjaju mišljenje, jer ideologija nije mišljenje, ideologija je put, ideologija je cilj.

Dok ne budemo imali u parlamentu da ideološki raspravljamo i da ozbiljno svakom zakonu pristupimo, imaćemo situaciju koju imamo danas. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Damjanoviću.
Nažalost, sa mesta predsedavajućeg ne mogu da vam odgovorim na ovaj politički deo, obzirom da ste se osvrnuli na ono što sam govorio tokom rasprave, ali želim da vam kažem da smo mi kao poslanički klub uvek imali principijelan i jasan stav.
Slažem se sa vama u potpunosti. Mora se poštovati i Ustav i zakon i Poslovnik o radu, a što se tiče izbacivanja poslanika, to mogu da vam kažem. Kao predsedavajući se i vi to jako dobro znate, a mislim i ostali predsedavajući, odnosno ubeđen sam i uveren da i ostali predsedavajući imaju isti stav, ne izbacujemo poslanike kako se to činilo i kako je to činio predsedavajući kojeg ste konkretno pomenuli i mislim da ste svedoci svega toga.
Gospodine Martinoviću da li želite repliku?
(Aleksandar Martinović: Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema koju smo otvorili je veoma ozbiljna. Ja se slažem, gospodine Damjanoviću, sa onim što ste rekli. Dakle, to su zaista moje reči.

Ono što se u međuvremenu desilo je sledeće. Donet je Zakon o Narodnoj skupštini koji jednostavno je ispustio iz vida jednu odredbu Ustava, koja kaže da je poslanik slobodan da pod uslovima koji su propisani zakonom, može svoj mandat da stavi na raspolaganje stranci koja ga je kandidovala. Tadašnja vladajuća većina, predvođena DS, je smatrala da ta odredba u zakonu ne treba da se nađe.

Slažem se sa vama u još jednoj stvari, Demokratska stranka tada Jedinstvena demokratska stranka, inače sve ovo, da se mi mnogo ne lažemo i da se mi mnogo ne, što bi rekli mladi, ne foliramo, sve ovo Đilas, Jeremić, Boris Tadić, Borko, sve vam je to DS, samo fragmentirana u najsitnije moguće delove. Ta DS je smatrala, sada ću biti malo grub u izrazu, smatrala je ono što smatraju neki ljudi koji imaju, odnosno koji su potencijalno zaraženi HIV, da se HIV dešava nekom drugom.

Tako su i oni smatrali da prelazak iz jedne u drugu poslaničku grupu se dešava samo nekom drugom. Kada su 2012. godine doživeli da se to njima desi, onda su počeli da kukaju na sav glas i to im se dešava i dan-danas. I danas ih napuštaju pojedini pokrajinski poslanici i to je njihova politička sudbina i oko toga se slažemo.

Šta je ovde sada problem? Kažem, donet je Zakon o Narodnoj skupštini. U međuvremenu, jedan od standarda koji smo morali da prihvatimo na našem putu ka EU, jeste i taj standard koji inače važi u evropskim država da je poslanik, uslovno rečeno, vlasnik svog mandata.

Naš problem je, ne što je to standard, nego što jedan deo naše političke javnosti očigledno nije dovoljno sazreo da prihvati taj politički standard i onda je taj politički standard kod nas oteran u jednu totalnu krajnost i sve ovo što ste vi rekli, ja se slažem, mislim da ne postoji ni jedan demokratski parlament u Evropi u kojem je moguće da u toku jednog mandata promenite dva, tri ili četiri poslanička kluba.

Treba raditi na malo drugačijoj političkoj kulturi. Treba voditi računa koga ljudi, odnosno koga stranke kandiduju na izborima i ono što je evidentno, o čemu su pisali mnogi teoretičari, o dijaboličnoj moći novca u politici.

Dakle, nemojte da mislite da je Marinika Tepić prelazila iz jedne, druge u treću i četvrtu poslaničku grupu zato što je imala neku ideologiju. U pitanju je bio goli interes, u pitanju je bio novac. Ko je najbogatiji u tom Savezu za Srbiju? Dragan Đilas.

Zahvaljujem kolega Martinoviću.
Kolega Damjanoviću, dobićete pravo na repliku, ali pre vas Neđo Jovanović. Izvinite.
Izvolite kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

S obzirom na pominjanje SPS, smatrao sam za shodno da prokomentarišem nešto što je uvaćeni kolega Damjanović istakao, ne da bih mu oponirao zbog toga što je izneo činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju i sve što bi se reklo suprotno tome bi bilo krajnje besmisleno.

Šta to znači? To znači da sve ono što je istaknuto, kao što to reče i uvaženi kolega Martinović stoji i mi to nažalost trpimo. Mi smo svedoci jednog procesa koji podrazumeva jedan nakaradni pristup, ali zaista nakaradni pristup.

Šta je problem? Problem je što se ovo o čemu mi danas pričamo, može samo sistemski rešiti, a sistemsko rešavanje podrazumeva donošenje novog zakona ili izmena postojećeg zakona.

Dakle, ono što mora da bude usaglašeno sa Ustavom, a da bi bilo usaglašeno sa Ustavom, to podrazumeva promenu određenih delova Ustava.

Prema tome, problem nije baš jednostavan, problem je delikatan. To je, sa jedne strane, čisto pravno-formalno posmatranje koje niko neće dovesti u sumnju i ne može ga dovesti u sumnju, a sa druge strane, imamo problem koji podrazumeva te, takozvane međunarodne standarde, koji podrazumevaju opet standarde kojima se moramo povinovati sa stanovišta demokratije, ali demokratije koja se posmatra kroz prizmu Evrope, kroz prizmu evropske zajednice, EU, svih onih koji na neki način, biću grub, kao što je to malopre pokušao da izbegne uvaženi kolega Martinović, kao što nam se nameće, bez obzira da li mi to želeli ili ne želeli, mi neke standarde prihvatamo bez obzira da li se sa njima slažemo ili ne slažemo.

Konkretno, uvaženi kolega Damjanoviću, nemamo potrebe da vodimo polemiku oko nečega što je savršeno jasno i zbog čega vi stojite na stanovištu koje mi prihvatamo kao ispravo, ali moramo prihvatiti činjenicu dok se ne promeni regulativa, a to podrazumeva s jedne strane promenu Ustava, promenu zakona, koji svakako mora biti usaglašen sa Ustavom, a to je i ono što je moj uvaženi kolega i šef, predsednik poslaničke grupe SPS istakao, razmišljati o promeni izbornog sistema, onda ćemo doći do ovog rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović, pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine Jovanoviću, gospodine Martinoviću, da li se mi slažemo ili ne, ne možemo da se ne složimo u nečemu što je logično.

Gde se ne slažemo? Ne slažemo se u tome, a i vi, gospodine Martinoviću i gospodine Jovanoviću, ste diplomirani pravnici, kažete - to su bili standardi EU. Ne može standard EU, preporuka EU, papir EU, ultimatum EU, molba EU, da bude iznad Ustava Republike Srbije. U Ustavu Republike Srbije, Ustav sam ne poznaje definiciju da je poslanik, gradski odbornik, opštinski odbornik, član mesne zajednice, vlasnik bilo čega.

Da li su napravili štetu? Jedino dobro što je uradila ova desna strana, DS i frakcije njihove i ti Jeremići, Đilasi, Obradovići, više ne znam kako se zovu, jednino je dobro što ne dolaze ovde, jer nisu ni zaslužili da budu ovde. Uništavali su Srbiju tolike godine. Ali, ne možete se oprati od činjenice da je taj zakon stupio na snagu krajem 2011. godine, da je prošlo više izbornih ciklusa i da ste vi znali da će doći do ovog problema i imali ste period od 2012. do 2014. godine da to izmenite, vratite, uskladite sa Ustavom, od 2014. do 2016. i sad od 2016. do 2020. godine.

Pa, ne možemo prihvatiti, svesni smo da je to što nam je dala EU, taj predlog ne valja i mi da ga prihvatimo, jer je to rekla EU. Ja nemam problem da prihvatimo nešto što je dobro, ali je problem kada prihvatimo evo upravo ovo. Zašto to nije na dnevnom redu? O tome treba da razgovaramo. A, Ustav Republike Srbije je jasan. Hvala.