Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mislim da nije sporna lojalnost ideji, kako je rečeno, kada je reč o nama koji danas vodimo raspravu. To apsolutno nije sporno i ma koliko se razlikovali u određenim političkim stavovima, ali je dobro da imamo jednu konstruktivnu raspravu.

Maločas je pomenuta jedna konstatacija – politička sankcija. Tačno je, politička sankcija postoji i tu je sud građana, kao što sam rekao, najmerodavniji. Sud građana koji će biti izrečen na izborima, i politička sankcija za to tzv, da se izrazim tim vokabularom, preletanje iz jedne poslaničke grupe u drugu, ali i politička sankcija za ne učestvovanje u radu parlamenta onda kada govorimo o životnim pitanjima, onda kada govorimo o pitanjima koja se tiču nacionalnih i državnih interesa.

Nije ovde reč da je propuštena samo sednica sa jednom tačkom ili dve tačke dnevnog reda, ovde je čini mi se da taj deo opozicije koji nije učestvovao, izbrisan je sa političkog dnevnog reda Srbije.

Gospodin Martinović je pomenuo samo jedan primer, da je neko tražio gašenje SPS. Nije on jedini, mi smo se toga mnogo naslušali za ovih 29 godina. Ali, zaboravljaju jednu stvar, šta je demokratija? Demokratije se ne ostvaruje na ulici, demokratija se ostvaruje jedino i jedino na izborima. Jedino izbori određuju politički kurs Srbije.

Kada govorimo o izborima i kada govorimo o onom delu opozicije koji najavljuje navodni bojkot izbora, ako je to, ako govorimo, a nazovite tim političkim protestima, ako je to odziv građana, uz dužno poštovanje građana, ali ako je to odziv građana koji želi da promeni ovu vlast i ovu vladajuću koaliciju, onda ova vladajuća koalicija apsolutno u tom kontekstu nema nikakav problem i treba da nastavi posao za koji je preuzela odgovornost.

Tačno je, gospodin Martinović je rekao – setili su se 2018. godine promene izbornog zakonodavstva, udružili su se da bi predstavljali nekakav novi DOS. Nažalost, oni su, odnosno na našu sreću, a njihovu žalost, oni su samo bleda kopija DOS-a. Udružili su se da bi predstavljali alternativu vladajućoj koaliciji kada su shvatili da to nije moguće i da ovako udruženi ne bi politički preživeli neki naredni izborni ciklus, sada se naravno zalažu za, imaju novi političku floskulu i zalažu se za navodni bojkot izbora zbog već razloga o kojima sam govorio.

Maločas je navedena jedna godina, 2012. Nije samo pritisak vršen na SNS, pritisak je vršen i na SPS. O tom pritisku su nedavno govorili na konferenciji za štampu predstavnici ovog saveza, je ne znam kako se zove, saveza nekog, nije ni važno, govorili su i pominjali neke navodne afere, pominjali nešto, nekakve stvari za koje je sudski proces dobio konačan epilog, pominjali nekakve snimke u kojima ništa nije bilo tajno. Ti susreti su bili javni, jedino je bilo tajno to što su oni snimali kako bi pokušali to da iskoriste da baš te 2012. godine naprave određeni pritisak na SPS kako bi donela drugačiju političku odluku nakon parlamentarnih izbora. Koliko smo ih se uplašili, videli ste te 2012. godine, a zamislite koliko ih se tek sada plašimo ove 2019. godine.

Maločas je pomenut Vuk Jeremić. Nije on predstavnik građana, nema legitimitet i poverenje, a i kad ga je imao, vrlo retko smo ga viđali ovde u skupštinskim salama. S obzirom da su pre nekoliko dana kritikovali ekonomsku i finansijsku politiku koju vodi Vlada Republike Srbije, samo jedna digresija, ispravite me ako grešim, da li je gospodin Vuk Jeremić glasao u celini za budžet koji smo usvajali decembra 2013. godine? Da li smo tada postavljali temelje reformskog kursa Vlade Republike Srbije? Da li smo 2014. godine ciljeve koje smo tada postavili, da li smo ostvarili rezultate koji su iznad ciljeva koje smo postavili? Odakle sada ta naknadna pamet? Dakle, sve se svodi na kritiku zarad kritike, bez ideje, bez konkretnog programa, bez podrške naroda i građana, kao i uvek. Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Miljan Damjanović. Izvolite.

Hvala. Vrlo ću kratko.

Gospodine Milićeviću, zaista, možemo kao i sa prethodnim govornicima da se složimo oko više stvari, ali samo jednu stvar želim da vas podsetim, jer ste vi potpredsednik Narodne skupštine. Od prvog dana ovog saziva poslanička grupa Srpske radikalne stranke je upravo tražila promenu ovako lošeg Poslovnika, da Poslovnik, ukoliko je već zakon loš, delimično loš, ima nedostatke, da prosto i Poslovnikom te nedostatke pokrijemo. Samo u tom smeru treba onda ići. Od prvog dana govorimo da ste nasledili Poslovnik za koji znamo da nije dobar, da ovaj saziv ako je krenuo, da treba novi Poslovnik i, naravno, ne da ga donose, kao što je neko malopre govorio, od saziva do saziva, ili pojedinci, ili samo vladajuća većina, već je valjda interes, ako smo svi mi ovde poslanici treba da poštujemo taj Poslovnik, da zajednički sednemo, jer ovo je pokazatelj da kada postoji volja, nije bitno ko će koliko minuta govoriti, bitna je diskusija i rasprava koja ima neku svrhu, poentu i poruku i to je ono što od nas građani Srbije žele da čuju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, jako ću kratko govoriti, iako je rasprava do sada bila vrlo inspirativna i nadahnuta. Ne bih voleo da se ova rasprava pretvori u svojevrstan lament nad političkom sudbinom Saše Radulovića i tog njegovog pokreta.

Znate, Saša Radulović je uspeo nešto što je na granici nemogućeg bilo, a to je da sa 16 poslanika, koliko je imao u svojoj poslaničkoj grupi, dovede do toga da bude samostalni poslanik u ovom trenutku. Dakle, ostala mu je samo ta Branka Stamenković od poslanika. Razumem donekle potrebu te Branke Stamenković, znate, ona bi htela da po svaku cenu ostane član radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije, dakle, da ostane u odborima, da ostane u delegacijama, znate, ona voli da putuje. Najviše voli da putuje u Strazbur. Prosto obožava da putuje u Strazbur i ja mislim da je to osnovni motiv cele te kuknjave koju je ona imala na konferenciji za štampu. Voli da putuje u Strazbur, tamo lupeta razne gluposti na zasedanjima, bruka našu zemlju, ali šta je briga, ne oseća nikakvu odgovornost u tom smislu.

Ali ima jedan problem, ovo o čemu mi raspravljamo nije fontana želja. Dakle, ne može se članstvo u nekom odboru, u nekoj delegaciji, u nekom radnom telu Narodne skupštine svoditi samo i isključivo na želju da neki poslanik bude član nekog odbora ili neke delegacije. Dakle, prosto, postoje procedure, postoje pravila. Postoji i Poslovnik o radu Narodne skupštine, šta god ja mislio o tom Poslovniku, kakav god on bio. Tako da, nije ovo fontana želja.

Drugi problem je taj što Saša Radulović i Branka Stamenković nemaju poslaničku grupu, jednostavno nemaju poslaničku grupu i niko im za to od nas prisutnih nije kriv. Srpska napredna stranka ni na koji način nije kriva za to što ljudi ne veruju Saši Raduloviću i što je sam sebe doveo u situaciju da ostane bez poslaničkog kluba, da bude samostalni poslanik. Sami su krivi za to.

Naravno da osuđujem i kada Sanda Rašković Ivić pređe iz jednog poslaničkog kluba u drugi poslanički klub, kada Dijana Vukomanović napusti SPS na čijoj listi je izabrana i pređe u partiju tog Vuka Jeremića, koji je kupio, opet, od poslanika Mike Aleksića postojeću stranku, i naravno da osuđujem kada Marinika Tepić promeni verovatno ni ona sama ne zna koliko stranaka i koliko poslaničkih klubova.

Spominjao se u protekloj raspravi Saša Radulović u kontekstu kako je bio ministar u Vučićevoj vladi svojevremeno. Ja želim, zarad građana, samo da kažem da nije Saša Radulović nikad bio ministar ni u kakvoj Vučićevoj vladi. Dakle, on jeste bio ministar, ali u toj vladi je predsednik Vlade bio neko drugi. Tada je Vučić bio potpredsednik Vlade, a ne predsednik Vlade. Predsednik Vlade je bio Ivica Dačić, to je bila Vlada od 2012. do 2014. godine, I brže-bolje je najuren iz te i takve Vlade. Shvatili su ljudi brzo s kim imaju posla, najurili ga iz Vlade, kao jedno logično rešenje.

Ne želim da pričam o Saši Raduloviću više, o njemu su građani rekli šta misle na održanim beogradskim izborima 2018. godine, kada nije uspeo da pređe cenzus, i to sve u koaliciji sa onim Boškom Obradovićem, tada su bili zajedno u koaliciji on i Boško Obradović, kome su građani Srbije dali najnoviji nadimak – Jenki, Boško Jenki, verovatno zato što ne izbija iz američke ambasade, verovatno zato što je na sedmom nebu otkako je dobio VIP pozivnicu za američku ambasadu i verovatno je to razlog zašto su mu građani dali nadimak Jenki.

Iz svih ovih razloga, želim da kažem da ćemo glasati za ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što ovoj raspravi prisustvuju predstavnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Pitate se možda zašto. Pa, evo, iz argumenata koje iznose narodni poslanici moći ćete da vidite, jer postoje tu i neka dela koja bi se mogla nazvati krivičnim delom. Krađa izborne volje šta je drugo nego krivično delo.

Zanimljivo je da ove izmene sastava članova skupštinskih odbora, ima ih 19 plus 20. Odbor za prava deteta, on je poseban, činjenica da je njegov predsednik tog odbora i predsednik Skupštine, i uglavnom je tačno naznačeno ko su članovi tog odbora, znači, 20 odbora po dva člana – 40 članova imaju ti odbori. Ova poslanička grupa koja predlaže izmene sastava ovih odbora ima ukupno, ako se ne varam, šest, onda jedan član poslaničke grupe neće biti član osam odbora, nego 7,80. Je li tako, gospodine Rističeviću? Da li je to moguće? Ali uopšte nije tu ni bitno u koliko odbora će neko da bude, nego mi na nešto drugo vama želimo da ukažemo. I vi znate do sada da je ovo bila neka uspostavljena dobra praksa kad se biraju članovi skupštinskih odbora, tu uglavnom nije bilo neke rasprave jer je bila uspostavljena dobra praksa, ali posle ovog moramo da raspravljamo, posle ovog moramo da neke stvari još značajnije podcrtamo.

Uporno mi, ne računajući od 2012. do 2016. godine, pričamo stalno da menjati Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, i ne samo Poslovnik, ako treba i Zakon o izboru narodnih poslanika, a treba, Zakon o Narodnoj skupštini Republike Srbije takođe treba menjati i uskladiti i upodobiti. Narodni poslanici ne moraju da budu najstručniji ljudi, ali je veoma važno i bitno da su moralni ljudi, to je nešto što građani Srbije cene. Ne moraju da budu najstručniji zato što od tri načina demokratije, znači, ona direktna koja nije više možda ni nešto posebno i nemoguće, imajući u vidu ove moderne tehnologije, pa na osnovu tih modernih tehnologija nastala je jedna politička stranka koja je upravo i dovela do ovoga da mi sada razmatramo izbor članova tih skupštinskih odbora.

Naša demokratija je parlamentarna demokratija, izbori su neposredni i građani svoju volju izražavaju na taj način što određenim političkim listama, ponekad sa vrlo poznatim pojedincima znaju ko će ih predstavljati i oni izražavaju na taj način svoju volju. Bitno je, i mi na tome insistiramo, naravno da i građani, naši birači, to žele, da ono što se pričalo u izbornom ciklusu, da to bude zastupano, dok traje određeni skupštinski saziv.

Nije tako davno bilo, mi to nismo zaboravili, kada je u parlamentu Republike Srbije bilo i 306 narodnih poslanika. Znate kako su ove kartice prilagali neki poslanici, vraćali predsedavajućem u to vreme, ali mi želimo da se to više ne ponovi.

Život se odvija na osnovu prirodnih i društvenih zakona. Prirodne zakone mi ne možemo, kao pojedinci, pa čak ni kao organizovano društvo, tako brzo da menjamo, ali društvene, oni su podložni. Zar je trebalo, ili treba još uvek, 10, 15 godina, koliko vama treba, gospodo, da se promeni ovaj Poslovnik o radu Narodne skupštine, pa da neke stvari ostanu potpuno iza nas?

Da li je sad sve u redu? Ne možete vi više da se pozivate na poslovnik neke druge skupštinske većine, neke Demokratske stranke. Ona jeste donela ovakav Poslovnik i to za svakog normalnog čoveka, a i moralnog, bogami, sigurno je neodrživo stanje. Oni su uveli, kolega Đorđe Milićević je tu pričao kako nam ponekad izgledaju ove skupštinske klupe, ali vrlo često, da nije zvonca koje se nalazi u neposrednoj blizini predsedavajućeg, da li bi vi, drage kolege, znali za koji predlog, a da ne kažem amandman, da glasate? To je tvorevina Demokratske stranke Srbije. Građani su rekli šta misle o takvoj politici.

Prošlo je dovoljno vremena da se napravi jedna analiza i bez toga što mi stalno ukazujemo na sve pogubnosti ovog Poslovnika. Vi bi i bez toga trebali da to uradite. Da vas podsetim, mnoge lokalne samouprave, nakon konstituisanja lokalnih samouprava, odnosno skupština u jedinicama lokalne samouprave, donose poslovnik o svom radu. Ako to rade lokalne samouprave, onda bi Narodna skupština Republike Srbije morala bez ikakvih predloga da to uradi i da se tim pitanjem pozabavi.

Glasanje na zvonce, glasanje vezano za budžet, konkretno za 2019. godinu, na koga da bacite probleme, odnosno kome vi da zamerite što je budžet za 2019. godinu usvojen na način na koji je usvojen? Da, potrebnom većinom svakako, to nije bio problem, ali kakva je rasprava vođena po pitanju tog budžeta? Nisu to više problemi Demokratske stranke. To su vaši problemi.

Još je neko podsetio da je Nikola Pašić rekao - kad ste na poziciji, treba da donosite zakone koji će vam odgovarati kad budete u opoziciji. To je potpuno normalno. To treba tako uraditi i otkloniti sve sumnje i dileme. Jer, građani Srbije nemaju više ni izbliza potrebnog poverenja ni u političare, ni u političke stranke. Političar je apstraktan pojam, osim kad se zna konkretno na koju ličnost se misli, ali, političke stranke su ustavna kategorija i one se već negde u osnovnim načelima Ustava pominju kao stranke koje treba da artikulišu određen način i da vode politiku i tačno propisanu u kojim slučajevima može biti zabranjena jedna politička stranka.

Ja se nadam iskreno, ne znam da li će to tako biti, da će ovaj predlog za izmene članova skupštinskog odbora proći kao predlog stranke Nenada Čanka vezano za donošenje Zakona o finansiranju AP Vojvodine. Ako se odlučite za takvu odluku, ona je ispravna. Svaka druga odluka bi bila pogubna, ne samo za građane Srbije, nego i za demokratiju, za parlamentarnu demokratiju, a svakako i za građane Srbije, jer oni gube poverenje.

Mi moramo svojim načinom rada u ovom parlamentu, svojim zalaganjem na terenu, da pokažemo kako i na koji način treba raditi u interesu građana.

Neko je dobro rekao da Demokratska stranka nije pobeđivala u momentu kada je uspevala da napravi skupštinsku većinu i vlast. Od 2003. pa sve do 2012. godine, isključivi pobednik na svim izborima je bila Srpska radikalna stranka. Posle su građani Srbije rekli da žele nešto drugo i drugačije, ukazali poverenje Srpskoj naprednoj stranci, koja je nastala pre svega na krađi mandata Srpske radikalne stranke. Dobila je veliki medijski prostor i mogućnost da neke svoje interese predstavlja građanima Srbije. Kasnije su, na uspešan, više ili manje način, dobili još poverenja. Ali, naša obaveza je da, kao ljudi koji su dobili pravo građana Srbije da zastupaju njihove interese ovde, radimo u njihovom interesu. Da li radimo ako Poslovnik ne menjamo više od 10 godina, ako zakone koji se odnose i na Poslovnik i na rad ovog parlamenta ne menjamo takođe 10 godina? Tome bi trebalo pristupiti što pre. Onda bi se pojavljivalo mnogo manje problema ove vrste. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, u skupštinska radna tela i skupštinske odbore biraju se najbolji narodni poslanici poslaničkih grupa, vodeći računa o stručnosti, zainteresovanosti i moralnosti narodnih poslanika, kao što to trebaju biti i mnoge druge profesije. Na primer, profesori univerziteta, a počesto nisu, kao što su ovi pokretači inicijative "105 od pet miliona" sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su prekjuče poslali otvoreno pismo javnosti, građanima Republike Srbije, u vezi mog govora na Skupštini Republike Srbije, 3. 07. 2019. godine, u kome iznose laži, poluistine i podmetanja, tvrdeći da sam ja na sednici tada rekao za profesorku Dubravku Stojanović da je najveći falsifikator i da sam joj pretio smrću, a Jovi Bakiću da sam rekao - da je najobičniji govnar Bila Klintona a mene da treba hitno uhapsiti.

Poštovani potpredsedniče, pošto se radi o osetljivosti teme, a otvoreno pismo upućeno je građanima Republike Srbije, dozvolite da ja iz stenograma pročitam ono što sam rekao.

Citiram iz stenograma: "Nije gospodin Martinović prozvao Filozofski fakultet u Beogradu, nego pojedine profesore, i to ja vrlo često činim argumentima. Pitam profesora Ševarlića da li on podržava ovaj stav profesorke Dubravke Stojanović, koja je izrekla 17. februara gospodnje 2014. godine, citiram, "Srbija je izgubila 700 hiljada stanovnika u Prvom svetskom ratu a time umanjila broj srpskih žrtava za 400 hiljada". Time se, gospodine Ševarliću, svrstala u red najvećih falsifikatora broja srpskih žrtava u Prvom i Drugom svetskom ratu, uz istoričare i naučnike, akademika Stjepana Razuma, dr Franju Tuđmana i bivšeg predsednika Predsedništva SFRJ Stjepana Mesića i druge. To nije sve, da li gospodine Ševarliću podržavate uvaženu profesorku kada kaže, citiram "Gavrilo Princip je terorist, a ne atentator", završen citat. To gospodine Ševarliću piše samo u austrijskim i nemačkim udžbenicima.

Profesorka Stojanović se zalaže, citiram, "da se Srbija odrekne Kosova i Metohije i Republike Srpske", završen citat. Znate, gospodine Ševarliću po Ustavu i po Krivičnom zakoniku gde bi spomenuta profesorka trebala danas da boravi? U buvari. Znate šta je buvara, u zatvoru, da ne kažem po Kaznenom zakoniku Knjaza Miloša kako bi završila.

Dalje, ako branite te profesore, ona je izjavila i ovo, citiram, "najveći problem Republike Srbije je to što je pobedila u ratovima", završen citat. Znate šta to znači, da je trebalo biti fašistički gubitnik Srbija. Uvažena profesorka, verovatno i vi kada je branite i to ne samo nju, ne zna da je pobednički i oslobodilački, slobodarski duh srpskog naroda sastavni element srpskog nacionalnog identiteta i to je ono što nas je vekovima održalo. "

Da li vi, gospodine Ševarliću, branite prof. Stojanović koja je 19. jula 2018. godine, izjavila, citiram – da su danas na vlasti u Srbiji elite koje su napravile rat, pa u njihovom interesu je da se zaboravi odgovornost? Završen citat. Ona ne zna, a verujem da vi znate da su rat izazvale SAD, EU, Vatikan, u prvom redu i Nemačka. Nema ni jednog istoričara, valjanog, na zapadu koji ovo danas ne tvrdi što ja kažem.

Ne samo to. Da li vi branite gospodina Jovu Bakića, koji je dao master rad studentu, citiram – ulogu „Pink-a“ i „Hepi-ja“ u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“? Završen citat.

Vi ste profesor Univerziteta, da li je ovo mešanje politike, ova tema u nastavi? Koje je dao pomenuti profesor sociološke izvore, a koju literaturu? To je isto kao da sam ja dao svom studentu ovakvu temu – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma i analiza izbora po treći put docenta dr Jove Bakića.

Uvaženi dr, docent po treći put, Bakić izjavio je za predsednika Vučića, citiram, 17. januara 2014. godine – Vučić je izmećar Angele Merkel. Završen citat. Da li to podržavate?

To je isto kao da ja sada kažem – docent dr Bakić Jovo je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Šta bi bilo da sam ja to rekao, a nisam rekao?

Zamislite Jovu Bakića kada kaže, 15. januara 2015. godine, citiram – Vučić može povesti na tv duel i Malog i slinavog. Završen citat.

E, ja mu preporučujem da sve ove citate koje večeras govorim, i one koje nemam vremena da izgovorim, uokviri u jednu fasciklu i da svakoga dana se podseti listajući u radnoj sobi na svoje naučno dostignuće – demokratsku i civilizacijsku kulturu.

Još jedan put, svaka čast Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali pojedini profesori su zalutali. Završen citat.

Poštovani građani Srbije, to je ono što sam ja rekao. Nisam pretio smrću nikome. Žao mi je što pokretači inicijative „ Sto pet od pet miliona“ podržavaju ovakve profesore u svojim redovima i što su se svrstali u ovakve profesore.

Poštovani građani, vi presudite ko je govorio istinu. Hvala.