Hvala, predsedavajući.

Za mene, do 2012. godine, javne nabavke, sinonim je - korupcija, kriminal. A šta se dešavalo? Pa, sve što se ticalo javnih nabavki išlo je preko kumova, rodbinske veze, prijatelja. Opšta katastrofa. Opustošili su ovu zemlju, to već znamo. Dugujemo, zahvaljujući njima, 24 milijardi evra.

Samo grad, zahvaljujući Đilasu, duguje 1,2 milijarde. Obezglavio je ovaj grad. Na grbači naroda se obogatio. Pravio je karijeru na grbači ovog naroda. Sram da ga bude. Tada, 2008. godine, otpušteno je 400 hiljada ljudi. Nezaposlenih 26%. Đilas je Beogradu ostavio afere, propale projekte.

Hajde da vidimo njegovu najveću aferu. Najveća afera je Most na Adi, koji košta 400 miliona evra. Znači, 400 miliona evra, dužina 0,9 kilometara. Isti takav puta tri, duži i najviši na svetu, most u Francuskoj, košta isto toliko. Što znači - nestalo negde 250 miliona, ko zna gde. Pa, znamo gde je - kod najbogatijeg, kod Đilasa.

Druge afere. Podzemni kontejneri. To je trebalo da bude projekat svetskih razmera, a ispostavilo se da je to bio potpuni fijasko, tek nestalo šest miliona evra.

Netransparentnost što se tiče „Bus plusa“, nema transparentnih javnih nabavki, grad u minusu.

Idemo dalje, seča platana. Nema transparentnosti, nema ni para. Puni se budžet gospodina, privatni džepovi DOS-a i gospodina Đilasa.

A sada da vidimo šta se dešavalo na jednoj od najlepših opština, na opštini Voždovac. Napravili su tzv. „Pazl grad“. Trebalo je da bude divno mesto za zabavu naše dece, 350 miliona je koštao taj propali projekat, nikada nije dobio građevinsku dozvolu, upotrebnu vrednost, nikada, a nalazi se na samoj raskrsnici najprometnijih puteva, nebezbedno, bez toaletnih čvorova, užas jedan. Nijedan jedini dan nije radio, a 350 miliona evra netragom nestalo. Realno, prava vrednost bi bila od 10 do 50 hiljada evra, pa sa sve toaletnim čvorovima. Ni toga nije bilo. Znači, 300 miliona nestalo.

Idemo dalje. Šta bi sa takođe parkom „Terazije“, replika? Sedamdeset dva miliona, ono ruglo. Sad kažu – čiste ovi naši komunalci, pošto se tamo nalazi leglo zmija, pacova i svega ostalog, biće i neverovatno lepa autobuska stanica, 72 miliona za to plus 40 miliona za održavanje, ukupno 112 miliona. Nema.

E sad da vidimo malo šta kaže „Srbija danas“, internet portal, što se tiče i dalje DS vlasti. Nažalost, ja ne znam šta je tim ljudima tamo i šta radi gospodin Saša Paunović. Kaže – Saša Paunović nalazi se i dalje na čelu opštine Paraćin, neće još dugo, a pod njegovim okriljem u toj opštini cvetaju razne malverzacije. Opština Paraćin je, zahvaljujući načinu na koji njome rukovode „lojalni džepovima svojim“ i lokalni javni funkcioneri, postala sinonim za afere, sukobe interesa, nasilje i bahato ponašanje uskog kruga ljudi koji sarađuju sa predsednikom opštine Sašom Paunovićem. Naravno, i tamo ide svaka javna nabavka, ili žena ili svastika ili kum, u ovoj priči ima svega, znači, kompletne rođačke veze.

Prema podacima do kojih smo došli, kaže portal „Srbija danas“ – Udruženje građana „Srcem za naš grad“, možete misliti, konkurisalo je dva puta za isti konkurs za lizing radnika opštine Paraćin, odnosno za nabavku usluga socijalne zaštite, pomoć u kući, a većnik opštine Paraćin Goran Kotačić u obe dokumentacije koje su dostavljene opštini Paraćin potpisan je i kao predsedavajući osnivačke skupštine Udruženja građana „Srcem za naš grad“. Goran Kotačić, koji je u isto vreme član veća u opštini Paraćin našao se u sukobu interesa jer je Udruženje građana „Srcem za naš grad“, gde je on potpisan kao predsedavajući osnivačke skupštine Udruženja građana „Srcem za naš grad“, poslalo prijavu na ovaj opštinski konkurs.

Idemo dalje. Jedna od afera koju portal „Srbija“ danas takođe navodi, govori o tome kako je sadašnji direktor Direkcije za izgradnju opštine Paraćin, Aleksandar Milojković, dok je bio direktor „Vodovoda, kanalizacije i gasifikacije“ dao nalog za kopanje bunara u vrednosti od 10,2 miliona dinara, u kome nema vode. Nema vode, što da ima vode. Taj bunar nikad nije ni proradio, a para nema.

Takođe, ostala prazna rupa, verovatno da se napuni njihovim parama. Jedna u nizu afera u Paraćinu uključena i firma „Putotehna“ doo, čiji je vlasnik prema podacima iz APR Aleksandar Ljubinić, pobeđivala na javnim nabavkama koje raspisuju javna preduzeća koja posluju u okviru opštine Paraćin, 248 miliona dinara.

„Putotehna“ je, inače osnovana 15.1.2014. godine, a sve do 2016. godine, nije imala ni jednog zaposlenog. Ta ista „Putotehna“, međutim, 2015. godine, kada nije imala zaposlene, dobila je javne nabavke u vrednosti od 50 miliona dinara. Godinu dana nakon toga „Putotehna“ počinje da dobija zaposlene. Zamislite. „Putotehna“ je u APR registrovana kao preduzeće sa društveno ograničenom odgovornošću, a na javnim nabavkama dobijala je ugovore za izgradnju trotoara, izgradnju puteva, seoskih ulica, fudbalskih terena, itd. Ko je to gradio, to valjda znaju ti koji su zgrtali pare.

Mnogo primera korupcije ima do 2012. godine. Bogu hvala dođe SNS na vlast i 2013. godine smo i doneli Zakon o javnim nabavkama, upravo da bismo stali na put korupciji, kriminalu i od tada počinje da nam raste BDP, drugačija je ekonomija, da gradimo puteve, pruge, da zapošljavamo ljude. Danas je u 2019. godini 11% nezaposlenih, sa tendencijom da taj broj bude za par godina 5%. Hvala na pažnji.

Hvala, koleginice Malušić.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice Žarić Kovačević.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo celog dana na terenu javnih nabavki, ja ću govoriti o onim postupcima koji znače kršenje Zakona o javnim nabavkama, a posledice takvog ponašanja, naravno, trpe lokalne samouprave i građani.

Radi se o Beogradu. Jedna od najvećih afera koja je podrazumevala kršenje Zakona o javnim nabavkama je vezana za sistem „Bus Plus“, koji se i danas koristi. Na čelu Beograda tada je bio Dragan Đilas. Posao je dodeljen firmi „Apeks solušn tehnolodži“, posle polu javnog konkursa čiji su uslovi izbacili, čak 50 firmi iz nadmetanja.

Još jedna afera koja je išla preko Gradske uprave Beograda odnosila se na promotivne usluge. Godine 2008. firmi „Advans prodakšn“ dato je 68 miliona dinara. Do polovine 2012. godine, grad Beograd je za promotivne usluge izdvojio 270 miliona dinara, a najveći deo je izdvojen za produkciju emisija koje su, naravno, promovisale gradsku vlast.

Vlast u Beogradu, koju je vodio Dragan Đilas, 2009. godine kupila je softverski paket koji je koštao skoro 10 miliona evra. Složićete se da je cifra ogromna. Ono što je posebno interesantno je činjenica da taj softverski paket, zapravo, nikada nije korišćen.

Ovakav način vršenja vlasti stvorio je velike probleme finansijske prirode za grad Beograd, pa se kao konačna i najveća afera u medijima, zapravo navodi zaduživanje grada za enormne svote novca i procenjuje se da je grad Beograd zadužen za više od 900 miliona evra, od čega je jedan deo dug grada, a drugi deo je dug javnih preduzeća.

Još jedan afera koja je aktuelna desila se u opštini Stari grad. Naime, rukovodstvo te opštine, na čelu sa Bastaćem, a kako iz pisanja medija možemo da vidimo, potrošilo je skoro milion dinara u skupim kafanama. Budžetska inspekcija je utvrdila da je novac potrošen bez sprovedenog postupka javne nabavke.

Trošenje budžetskih sredstava na protivzakonit način najbolja je potvrda za šta se zalažu Marko Bastać i Dragan Đilas i kakva je zapravo politika stranke Slobode i pravde.

U skladu sa njihovom politikom da treba ugasiti sve ostale političke partije ponašale su se i prema odbornicima SNS, kada su ih izbacili iz Skupštine opštine Stari grad. Šta više reći o ljudima koji su čelnici jedne gradske opštine, a koji se hvale, i to javno, blokadom radova?

Bastać kaže – blokadama smo spasili Trg republike i Topličin venac, a njegov šef Đilas ga, takođe javno hvali. Kaže – Marko je pokazao kako se zaista bori za ključnu stvar u politici, itd. To je sve objavljeno na Tviteru, 21. juna. Eto, to su, dame i gospodo narodni poslanici, njihove vrednosti.

Nažalost, primera je mnogo i mnogo bi vremena bilo potrebno da se o svemu govori. Ne zaboravimo rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, nabavku tramvaja, izgradnju mosta na Adi, nabavku podzemnih kontejnera, rekonstrukciju stadiona „Tašmajdan“, itd.

Napominjem da su neki od ovih učesnika u aferama procesuirani. Ali, čini mi se iz svega što sam navela i iz svih navoda iz medija da ima više nego dovoljno materijala da se ispitaju nedozvoljene radnje i postupanja koja nisu u skladu sa zakonom, jer to je, na kraju krajeva sve novac građana Srbije i oni imaju pravo da znaju kako je tim novcem raspolagano. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, narodni poslanici, javne nabavke su u direktnoj vezi sa korupcijom, odnosno korupcija predstavlja kršenje zakona, u ovom slučaju Zakona o javnim nabavkama i sticanje protivpravne imovinske koristi.

To nas sve dovodi do Dragana Đilasa, o čemu je bilo reči dosta u dosadašnjoj raspravi i to od više kolega. Ako vas zanima, predsedavajući, zašto nisu prisutni Đilasovi poslanici na današnjoj sednici, mogu da vam kažem – kako očekivati od Đilasa da podržava antikorupcijske mere, kad svi znaju da se on obogatio, upravo pomoću korupcije. Korupcije i monopola.

U Đilasovoj viziji Srbije verovatno da bi korupcija bila legalna i dozvoljena. Na sreću, Srbija danas nije ona Đilasova Srbija, kada su vladali upravo korupcija, kriminal, monopol, već je zemlja u kojoj se zakoni poštuju.

Zna to vrlo dobro i on i zato je nervozan toliko poslednjih dana. Na sam pomen istrage njegovih korupcionaških afera on je postao odjedanput toliko nervozan, odmah je počeo da divlja, da vodi hajku protiv Nebojše Stefanovića, da vodi neke besmislene kampanje.

O čemu se zapravo radi? Na taj način želi zapravo da skrene pažnju sa pomenute korupcionaške istrage, istrage koja ga je očigledno toliko uznemirila.

Sad se postavlja pitanje – čemu bežanje od istrage? Čemu nervoza? Čemu strah ako je čist kako tvrdi?

Onda, izvlačenje tema nekih koje su sto puta već ispričane, prepričane, koje su sto puta bile na dnevnom redu, nema veze što je to već mnogo puta dokazano, nema veze što su se sve komisije nadležne oglasile, nema veze što je to mnogo puta potvrđeno od svih relevantnih institucija. Nema veze, izmisli aferu, organizuj kampanju, medije imamo. Jel tako? Imaju „N1“, imaju tu televiziju, imaju novine, imaju „Danas“, imaju „Nin“, „Vreme“, tamo ćemo po ceo dan da vrtimo tu istu priču.

Sve to, samo da se ne bi pričalo o Đilasovim aferama. Samo da se izbegnu te teme, samo da građani zaborave aferu kako je neko rekao skoro od govornika prethodnih – po podzemnim kontejnerima, samo da građani zaborave aferu „Pazl grad“, da građani zaborave aferu „Bus Plus“, da zaborave aferu rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, da zaborave aferu nabavke španskih tramvaja, da zaborave aferu Mosta na Adi, da građani zaborave i Pajtićev „Heterlend“ i Šutanov pašnjak i Jeremićeve milione od onog Patrika Hoa, da zaborave 400.000 otpuštenih ljudi, stotine i stotine ugašenih fabrika i preduzeća, svih pljačkaških privatizacija, da zaborave katastrofalnu reformu pravosuđa, uništenu vojsku, kriminalizovanu policiju, da zaborave to što smo bili država i društvo bez imalo nade i vere u bolju budućnost. E, pa građani, to neće zaboraviti i to će vam vrlo brzo na izborima pokazati. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče poslaničke grupe SNS, gospodine Martinoviću, obraćam se i vama večeras, jer ste vi u ovim kasnim večernjim satima jedini predsednik poslaničke grupe u ovom visokom domu.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije u znak protesta zbog otkrivanja razbojničke i užasavajuće i po otadžbinu pogubne politike Vuka Jeremića, jednog od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, u transkriptu razgovora između savetnika Mila Đukanovića, Milana Roćena i Vuka Jeremića u kojem ova dva gubavca, citiram, jebu majku Srbiji i Crnoj Gori, završen citat, užasnut i šokiran tim saznanjima, odustajem večeras od svoje diskusije. Hvala.

Hvala, prof. Atlagiću. Mada, nedostajaće nam vaša duža diskusija kao što smo navikli.
Reč ima dr. Vladimir Orilić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno je nemoguće govoriti o Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a ne osvrnuti se detaljnije na onaj slučaj o kom je govorila gospođa Žarić Kovačević, a koji se neposredno tiče pitanja javnih nabavki u slučaju uvođenja Bus-plus sistema, naravno, od strane Đilas Dragana, poznatog žutog tajkuna i njemu potčinjenog ansambla.

U trenutku kada su uvodili Bus-plus sistem uradili su to, da se zabeleži, po pravilima koja su sami doneli, a ne po zakonu i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Taj zakon je tada postojao, mogao je da se primeni, međutim, oni su zaključili da je za njih mnogo komotnije da primene ona pravila koja su doneli sami i to nisu ni krili.

Dakle, potpuno je tačno da su profit dodelili konkretno jednoj firmi i to tako što su ta pravila definisali na način da sve ostale firme apsolutno otpadnu iz postupka.

Pričao je Ševarlić danas ovde o tome da se vodi računa o ćiriličkom pismu. Dragan Đilas je mnogo vodio računa. Napravio je kompletnu dokumentaciju za taj posao na srpskom, ćirilicom. Rekao je da je reč o međunarodnom poslu koji će biti oglašen u međunarodnim glasilima. Oglasio ga je na jednom sajtu, u „Službenom glasniku“, isključivo na srpskom jeziku i tražio od svih da dođu da lično u papiru preuzmu dokumentaciju, na srpskom je predaju. Nije hteo da čuje da se pomeri bilo kakav rok, da bi neko ko eventualno iz bilo koje strane zemlje dolazi, a nije unapred obavešten o ovom poslu i o ovoj dokumentaciji, mogao da učestvuje, zato što je bio jasan cilj da se taj posao dodeli onome kome ga je namenio Đilas Dragan.

Tako je, naravno, i bilo. Na kraju je ostala samo jedna, jedina kompanija koja ako voli Dragan Đilas da se bavi pitanjima osnova i razvijenosti firmi koje se bave bilo čime na ovom svetu i njihovih ulaganja. Ta jedna kompanija bila je, naravno, formirana fiktivno i imala jed ukupan kapital od 500 nečega. Da li jer reč o dinarima ili evrima, apsolutno ne pravi razliku.

U svakom slučaju, taj posao je prošao tako. Nije postojao Zakon o javno-privatnim partnerstvima, nije hteo Đilas da ga sačeka, a ovaj o javnim nabavkama nije hteo ni da primeni.

Između ostalog, šta to znači, pošto pričamo o Komisiji koja treba da zaštiti nečija prava? Da je primenjen Zakon o javnim nabavkama, mogla bi Komisija da ospori ceo poduhvat. Pošto nije primenjen ovaj zakon, niko, apsolutno niko nije mogao da u ovoj meri i ovako ogoljeno koruptivan posao ospori. Zbog toga se i dogodilo da posao bude zaključen sa onima koji su dobili priliku da fantastičnih 8,57% profita ubiraju u svoj džep. Sa kim ga je tu ko dalje delio, treba da bude predmet interesovanja istražnih organa koji se interesuju za Đilas Dragana, kao što dobro znate, između ostalog i zbog onih čuvenih preprodaja sekundi na RTS.

U svakom slučaju, Đilas Dragan je bio dovoljno licemeran i tada, kao i svaki put, da se pojavi u emisiji kod Olje Bećković i kaže – pa, mi smo usvojili najnižu moguću ponudu. Kad ima jednu jedinu ponudu da izgovori rečenicu - usvojili smo najnižu moguću ponudu, sve vam govori o prirodi i karakteru tog čoveka. To ne tvrdimo mi iz SNS, to se nalazi u izveštaju koji su napravili Đilasovi BIRN-ovi, KRIK-ovi, ne znam kako se ti ljudi zovu i objavili 2012. godine.

Kad ovo dolazi iz usta ljudi koji su Đilasovi poslušnici i njegovom taboru pripadaju, onda vam je jasno da je istina ne samo to, nego može biti samo još u mnogome gora.

Kakve su posledice kad se ovako postupa? To se vidi na primeru sudbine gradskog prevoza u Beogradu i to opet govore ovi njegovi BIRN-ovi, KRIK-ovi i ostali, kako god se zvali.

Kažu ovako – završili smo sa tako kvalitetnim prevozom da smo imali 390 isključenja iz saobraćaja na dnevnoj bazi, zato što je vozni park bio u havarisanom stanju. Đilas je tada delio privatnim prevoznicima, na koje danas nešto strašno kuka, mada danas imamo javno-privatna partnerstva regulisana zakonom, i to se sve radi po strogo kontrolisanim pravilima. Danas Đilas kaže – ne, to se u nečije džepove stavlja kada se finansiraju privatni prevoznici. Tada je zbog toga što je upropastio GSP Đilas finansirao, i to obilato privatne prevoznike. Koliko obilato? To takođe kažu ovi njegovi BIRODI, KRIK-ovi, i ostala čuda.

Na svake dve milijarde koje su išle GSP iz budžeta grada, išle su još dve i po milijarde u istoj zoni jedan, u koju je radio GSP, a u drugoj zoni, u kojoj nije ni bilo GSP, išlo je na svake dve milijarde po milijardu i po do dve privatnim prevoznicima. Zašto? Jer drugačije grad nije ni mogao da funkcioniše i nikoga nije bilo briga koliko novca ide po kom osnovu, ne samo za planirana davanja, već i za ono što se častilo. Na svake planirane dve i po milijarde, plaćalo se četiri milijarde privatnim prevoznicima opet od strane Dragana Đilasa, koji je rekao da se uvodi čitav taj Bus-plus zato što, pod jedan, treba da smanji troškove funkcionisanja, pod dva, da ljudi budu zadovoljni, da bolje plaćaju karte zato što su zadovoljniji.

Kada pričamo o efektima, dakle, ne samo da su efekti da je 50% više išlo privatnim prevoznicima, nego pre toga, nego je poskupeo taj prevoz, nego su ljudi bili toliko zadovoljni zato što su ih premlaćivali kontrolori i ona komunalna milicija kako je izgledala u Đilasovo vreme, koje je bila zaista prava privatna vojska, da je opala svaka moguća naplata, jer ljudi više nisu hteli da plaćaju karte. Grozili su se i GSP i grada Beograda, a ponajviše samog Đilasa lično.

Kada se suoči sa ovim stvarima, koje opet objavljuju njegovi BIRN-ovi i KRIK-ovi i BIRODI, šta će Dragan Đilas da kaže, hoće li pružiti bilo kakav racionalan odgovor na ove podatke? Ne. Da li znate šta će da vam kaže, kazaće onom svom potrćku Bošku Obradoviću – hajde sada trči tamo, zapljuni ovog čoveka i kaži mu tebi ne valja diploma, a sam Đilas će da se okrene i da zakuka preko svojih medija – pokojna Verica Barać ugrožava moju prezunkciju nevinosti i to je kompletan odnos prema bilo kojoj ozbiljnoj temi.

Ono što je Vuk Jeremić sa onim sladostranim smehom, sa onom cikom i vriskom objašnjavao da su svi zajedno radili i Srbiji i Crnoj Gori, na ovim stvarima se to jako dobro vidi. Posebno je radio Dragan Đilas i gradu Beogradu, ali to ih nikada neće lišiti obaveze da odgovore na pitanja odakle 500 miliona u vašim džepovima u isto ono vreme dok je 500.000 ljudi u ovoj zemlji ostajalo bez mrve belog hleba.

Velika gospodo koja smatra da je neka strašna elita, što tvrdi preko ovih svojih birodija, šta god vi mislili o sebi, od ovih pitanja pobeći nećete. Hvala lepo.

Hvala, dr Orliću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, a s obzirom na to da na Predlog odluke o izboru člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki nisu podneti amandmani, Narodna skupština će, saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika, u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke o izboru člana Republičke komisije za zaštitu prava o postupcima javnih nabavki u celini.
Saglasno članu 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem sredu, 10. jul 2019. godine, sa početkom u 10.00 časova kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Dame i gospodo narodni poslanici, istovremeno vas obaveštavam da će Dvadeset peta posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu početi odmah nakon glasanja o tačkama dnevnog reda sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Hvala.