Hvala, kolega Miričiću.
Reč ima Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Da li se još neko javlja za reč? (Da)
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, pitanje postavljam javnom tužilaštvu Srbije - zašto javno tužilaštvo Republike Srbije nije procesuiralo članove udruženog zločinačkog poduhvata oličene u liderima Saveza za Srbiju, koji su svojim izjavama o Kosovu i Metohiji ugrozili celovitost Republike Srbije?

U Čačanskoj kafani „Moravski alasi“ sastali su se 4. jula 2018. godine. Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Dušan Petrović, Janko Veselinović, Nebojša Zelenović, Milan Stamatović i drugi čelnici Saveza za Srbiju i skovali plan da pokrenu proteste i da Aleksandra Vučića ruše na temu Kosovo. Umesto da ruše Vučića, trebali su se dogovoriti da vrate Kosovo tamo odakle su ga oterali. Tako su nisko pale te moralne nakaze da su nesreću sopstvenog naroda koristili za svoje sebične interese. Pođimo redom.

Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine, izjavio, citiram – ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat. Time je zabio nož u leđa sopstvenoj zemlji.

Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN i time, po drugi put, zabio nož u leđa vlastitoj zemlji.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije, je oktobra 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao, citiram – meni je svejedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija, završen citat.

Boris Tadić u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom, izjavio je, citiram – nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno odredi u glavama birača, završen citat.

A Sergej Trifunović, u narodu poznat pod nazivom „jedan gram odmah, a dva za poneti“ je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat.

Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine rekao, citiram – Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova, završen citat. Nenad Čanak je 5. marta 2017. godine kao predsednički kandidat bez stida i bez srama rekao, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova.

Nemački diplomata Gert Arens je u svojoj knjizi „ Diplomatija na rubu“ otkrio nam je kako je Nenad Čanak 13. decembra 1991. godine poslao Lordu Karingtonu na Konferenciji o Jugoslaviji memorandum o Vojvodini u kojem kaže, citiram, da je budućnost Vojvodine da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati onda će Vojvodina biti nezavisna država, završen citat.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine izjavio, citiram – država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat.

Profesor dr Rade Veljanovski, blizak saradnik Sergeja Trifunovića i Dragana Đilasa je 21. aprila 2018. godine izjavio, citiram – da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i obezbedi stolicu u UN, završen citat. A Dragan Đilas je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade Dženifer Braš rekao, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova, a Milan Rođen je u razgovoru sa Vukom Jeremićem je majku Srbiji i Crnoj Gori, a Vuk mu odgovara – ti Srbiji, a ja Crnoj Gori u p. materinu, a Rođen – nije nego obrnuto, smejući se ludački. Užas, strava, koji su nas ludaci vodili, dobro smo živi i ostali.

Ovo zločinačko udruženje svakodnevnim lažima i podmetanjima satanizuju predsednika republike Vučića i njegovu porodicu i najbliže saradnike u momentu kada on čini nadljudske napore u iznalaženju trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja.

Kada se budu ovi iz Saveza za Srbiju, stavili u cipele Aleksandra Vučića i njegove porodice, za koju smo navikli da neopravdano trpi udarce lažima i podmetanjima sa dna kace profesionalnih, deformisani ludaci kao što su ovi iz Saveza za Srbiju, neće moći da dobiju značajnu ulogu na političkoj sceni Srbije, a neki Boga mi, i predavati na fakultetima.

Hvala, uvaženi prof. Atlagiću.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici - Stefana Miladinović, nije u mogućnosti da prisustvuje.

Nastavljamo zajednički, jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 4. do 7. dnevnog reda, prema redosledu prijava za reč.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite, dr Ljubiću. Prijavite se.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici DVT i VSS, poštovani narodni poslanici, danas u načelnoj raspravi imamo predloge odluka o izboru zamenika javnih tužilaca i izboru sudija koji se prvi put biraju.

U vreme bivše vlasti imali smo tzv. reformu pravosuđa. Ona je sprovedena u toku 2009. godine. Izazvala je teške posledice, a završena krajnje spornim reizborom sudija i tužilaca. Trebalo je godinu dana da prođe da bi oni razumeli šta su napravili. Odluka Ustavnog suda nije bila uzeta u obzir, kao ni mišljenje ljudi iz pravosuđa.

Toliko o primeni Ustava i zakona i funkcionisanja pravosuđa za vreme vladavine DS. Sve je to uticalo na stvaranje lošeg imidža države u tom periodu. Suštinski o nekim reformama ili nekim evropskim standardima nije bilo ni govora.

Proces reizbora sudija i tužilaca bio je sproveden na netransparentan način. Objektivni kriterijumi za reizbor razrađeni sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope nisu bili primenjeni. Sudije i tužiocu nisu imali mogućnost da se izjasne za vreme postupka, niti su im dostavljena adekvatna obrazloženja odluka.

Zatim, ukupan broj sudija i tužilaca nije bio izračunat na pouzdan način, i bio je menjan nekoliko puta posle objavljenog reizbora. Zbog svega navedenog više od 1000 sudija i tužilaca ostalo je bez posla. Arogancija, neznanje i bahatost su obeležile taj period.

Sve to jasno govori na koji način su odluke donošene, koji su kriterijumi primenjivani. Suština je da je postupak sproveden netransparentno i neustavno. Procesni zakoni nisu bili adekvatno izmenjeni. Dakle, sa puno nedostataka.

U praksi smo imali nestručne sudije. Korist od ovakvog urušavanja pravosuđa su imali oni koji su ispumpavali novac i koji su nas doveli do ivice bankrotstva. Sve je to državu koštalo, a cenu su platili građani iz svojih džepova.

Danas je stanje u srpskom pravosuđu bolje nego 2012. godine. Ministarstvo pravde je od 2012. godine uložilo velike napore da se stanje u srpskom pravosuđu popravi.

Za zadnjih nekoliko godina ostvareni su značajni rezultati u pogledu stručnosti, nosilaca pravosudnih funkcija. Radilo se na unapređenju kapaciteta, transparentnosti, kao i mehanizama disciplinske odgovornosti. Rezultati u pogledu efikasnosti su ostvareni kroz smanjenje broja nerešenih predmeta.

Sve ovo u cilju dostizanja evropskog standarda. Vidljivi su pomaci sudija, tužilaca i policije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tužilaštvo je imalo dobre rezultate u radu. Borba protiv korupcije je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Pokrenut je postupak izmene Ustava u oblasti pravosuđa u cilju jačanja sudske nezavisnosti i samostalnosti tužilačkog sistema. Usvojen je Zakon o lobiranju i Zakon o sprečavanju korupcije.

U martu 2018. godine, otpočela je primena novog Zakona u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene i dopune Krivičnog zakonika, uvedeno je sedam novih koruptivnih krivičnih dela u pravni sistem Srbije, formirana su četiri nova anti-koruptivna regionalna centra pri višim javnim tužilaštvima i višim sudovima. Srbija se više ne nalazi na listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Pozdravljen je napredak i ukazano je da je Srbija ojačala mehanizmu u tom domenu.

Vlada Republike Srbije se zalaže da učini sve neophodne napore kako bi se borila protiv svakog oblika kriminala. Nacionalna strategija ima za cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa, kao i sveobuhvatne mere na unapređenju nepristrasnosti i stručnosti i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.

Na ovaj način imaćemo brže i efikasnije pravosuđe i odgovornije sudije. U postupku izbora važno je naglasiti da su predviđeni kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije koji se prvi put biraju. Zahvaljujem.

Hvala, dr Ljubiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnik SNS, gospođa Jelena Žarić Kovačević, je u svojoj raspravi istakla sve ono loše što smo doživljavali za vreme vlasti bivšeg režima.

Kada je reč o sudstvu, načinu izbora sudija, načinu izbora tužilaca, katastrofalnoj reformi pravosuđa itd, ja sam apsolutno siguran da je, ne daj Bože, Đilas na vlasti da bi se taj i takav trend nastavio i da bi sudije i tužioce birali, taman onako kako su se birali za vreme njihove vlasti. Kako su po opštinama, sećate se raznih primera, iz raznih opština, na primer opština Vlasotince, o tome smo govorili nekoliko puta i ovde u Narodnoj skupštini, međutim ne bi sudstvo samo bilo ugroženo kada bi Đilas i ta ekipa bila na vlasti.

Verovatno da bi tada funkcioneri, onako sasvim slobodno mogli da prebijaju građane kao onda kada je Dragan Đilas u Ralji, pored Sopota, nasrnuo na građanina koji je za njega imao nezgodno pitanje. Usudio se čovek da ga nešto pita i umalo nije dobio batine od Đilasa, verovatno da bi i svi investitori bili proterani iz Srbije u skladu sa njegovim napadima na investitore koje intenzivno vrši poslednjih meseci u svojoj nervozi.

Shodno tome, verovatno da bi i sve fabrike bile zatvorene. Uostalom, njegov najverniji potrčko, Boško Obradović, Boško jenki, je u više navrata najavljivao zatvaranje fabrika, ako bi oni bili na vlasti.

To je bilo u onom periodu dok nije dobijao VIP ulaznice za Američku ambasadu, dok je glumio Rusofila, dok je glumio velikog nacionalistu, velikog patriotu, velikog Srbina, e sad kad je dobio VIP ulaznicu za Američki ambasadu, sada ga to više ne zanima, kažu ljudi da je na sedmom nebu već nekoliko dana, otuda i nadimak Jenki.

Dalje, mnogi mediji bi bili zatvoreni u Srbiji, ili bi bili ugašeni ili bi ostali bez nacionalne frekvencije kada bi Đilas i ekipa došli na vlast, jer to su njihova obećanja, koja svakodnevno Dragan Đilas daje, svaki dan čovek obećava nekim medijima u Srbiji da će ostati bez nacionalne frekvencije i sve to pod firmom – borbom protiv cenzure.

Dakle, snažno se borimo protiv cenzure, istovremeno uvodeći najstrašniju cenzuru. Postojali bi u tom slučaju mediji koji bi samo odgovarali Draganu Đilasu, Draganu Šolaku i Mlađi Đorđeviću. Dakle, verovatno da bi tada „N1“ dobila nacionalnu frekvenciju, verovatno da bi možda „N1“ tada postala javni servis, možda bi čak „N1“ bila i jedina televizija u Srbiji, ko će ga znati. Znate, Šolak ne voli konkurenciju.

Ta ista N1, opet smo svedoci izvesne histerije koja se ovih dana vodi na toj televiziji… Pazite sad ovako, samo jedan dan nakon što je ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, najavio opsežnu istragu protiv Dragana Đilasa, koja bi uključivala i to kako je Dragan Đilas zaradio onoliki novac, kako su ispumpavali pare preprodajući one sekunde itd. dakle, samo jedan dan nakon najave opsežne istrage u tom smislu, kreće histerija na N1 televiziji, naravno, sve po nalogu Dragana Đilasa, koji se usudio, zamislite, da podnese nekakvu krivičnu prijavu.

Zamislite koliko ga je pogodilo to? Zamislite koliko je nervozan na samu najavu istrage kako je zaradio onolike milione, da on sad pokreće kao neku krivičnu prijavu za neku priču koja je ispričana već sto puta o nekoj diplomi itd. itd, umesto da objasni kako je zaradio tih sada ću reći 25 miliona evra. Zašto 25 miliona evra? Zato što on sam priznaje 25 miliona evra. Naravno da svi znamo i cela Srbija zna da je ta cifra mnogo veća od 25 miliona evra, ali on sam priznaje tu cifru.

Njegove firme, po dokumentima koji su dostupni javnosti, u Češkoj su za sve godine poslovanja zaradile samo 74.000 evra i umesto on da objasni sada ovu razliku i kako je uopšte moguće da smo trenutno u ovakvoj situaciji, a imaće prilike da objasni kada istraga bude zvanično otpočeta, on sad u svojoj nervozi pokreće kampanju, pokreće hajku na ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića.

Kakva bi dalje slika u Srbiji bila? Da bi udovoljio svojim koalicionim partnerima, recimo Bošku jenkiju, verovatno da bi u tom slučaju, kada bi oni bili na vlast, Ljotića proglasili narodnim herojem da bi udovoljio drugom koalicionom partneru, recimo onom Veselinoviću, lažnom sindikalcu. Verovatno da bi tada pozivi na silovanje u našoj zemlji postali legalni i dozvoljeni.

Da bi udovoljio nekim trećim koalicionim partnerima, verovatno da bi pozivi na vešanja bili potpuno formalna stvar u Srbiji, bili potpuno dozvoljeni, normalni, svakodnevnica.

Spoljna politika bi bila vođena taman onako kako je vođena u vreme Vuka Jeremića i taman onako kako je Vuk Jeremić u razgovoru sa onim Roćenom govorio – j… majku Srbiji i j… majku Crnoj Gori, uz onaj ludački smeh i uz ostale uvrede na račun srpskog naroda. Vojsku verovatno ne bi imali ili bi imali taman onakvu kakvu smo imali za vreme onog Šutanovca, vojvode od pašnjaka itd. itd.

Na kraju, ne sumnjam ni najmanje da bi stvar prestiža u toj i takvoj Vladi bila - koliko stotina miliona evra si uspeo da zaradiš na krajnje sumnjiv način za vreme dok su građani Srbije rapidno siromašili. Ne želim da zamislim takvu Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Reč ima Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo dosta detalja od kolege Ljubića, od kolege Markovića o nedelima bivšeg režima, međutim na sam pomen tužilaca i sudija, obavezno se setimo katastrofalne reforme pravosuđa koju je bivši režim sproveo i svih ucena, malverzacija i pritisaka.

Da je sada tu kolega Vukadinović, koji ima selektivnu amneziju, pa je oprostio sve greške dosovske vlasti, jer mora nekome da se prikloni da bi uopšte postojao u političkom životu, prvi bi nam osporio pravo da se toga sećamo, da se sećamo 2008. i 2009. godine i svih posledica koje su iz tog perioda nastale, a neke od njih i danas ispaštamo.

Mi ne možemo i ne smemo zaboraviti, naravno, bivšem režimu bi savršeno odgovaralo da se o tome ne priča, da se ne priča ni o tome kako su u parlamentu donosili zakone kojima su legalizovali svoje pljačke, kako su postavljali isključivo svoje kadrove za sudije i tužioce i diktirali im presude, iako je sudijama i tužiocima zabranjeno da budu članovi političkih partija. Ne možemo zaboraviti, dame i gospodo, jer građani pitaju kada će ti ljudi odgovarati pred zakonom.

Izgleda da nisu baš sve uspeli da sakriju i da nisu pokrili baš sve malverzacije, pa tako sada imamo tu istragu tužilaštva i policije, jer postoje osnovi sumnje da su Dragan Đilas i njegovi zaposleni u kompaniji, zajedno sa delom nekadašnjeg rukovodstva RTS, učestvovali u ozbiljnoj korupciji, vezano za kupoprodaju sekundi različitih televizijskih emisija po uslovima protivnim zakonu, a to, praktično, znači da su firme Dragana Đilasa ostvarile profit koji se meri desetinama miliona evra.

Prema informacijama istraživačkih novinara, njegove firme u inostranstvu ostvarile su najveću dobit baš u vreme vladavine njegove stranke u Srbiji. Novac ispumpan kroz ovakvu vrstu malverzacije je novac građana Srbije. Dakle, jasno nam je kako je Đilas zaradio i tih 25 miliona evra, koje je prijavio, a opravdano i sumnjamo da to nije potpuna imovina koju on poseduje.

Povežite sada način rada Đilasovog dugogodišnjeg partnera Šolaka i njegov SBB sa načinom rada Đilasovih kompanija. Isti metod, ista praksa, kompanije registrovane van Srbije, priključci za kablovsku i internet su mu nelegalni, bez dozvole koristi stubove za javnu rasvetu, a struju koju i SBB koristi plaćaju građani.

Čujem da je i Šolak državljanin Malte. Međutim, Srbija samo traži da, kao i svi drugi koji posluju u Srbiji, i Šolak plaća svoje obaveze ovde u Srbiji, gde posluje. Umesto toga, on je našao drugo rešenje. Svoje medije koristi da bi nas blatio ne bi smo li prestali da insistiramo da svoj posao uvede u legalne tokove.

Eto posla za istražne organe i za tužilaštvo – ispitati 60 kilometara nelegalne mreže, čije postavljanje je u Beogradu kompaniji SBB omogućio lično Dragan Đilas u vreme kada je bio gradonačelnik. Međutim, dug je spisak ugovora kojima je Đilas vezao grad Beograd za svoje firme i za firme svojih prijatelja. Taj odnos prema budžetu, prema građanima, prema Srbiji, koji su pokazali svi zajedno iz bivšeg režima je poguban za Srbiju i njene građane, a taj isti bivši režim traži da sve to zaboravimo i da im građani ponovo poklone poverenje. Po meni, to je vrlo licemerno.

Čuli smo i Vuka Jeremića kako razgovara sa svojim tadašnjim kolegom savetnikom iz Crne Gore i šta čovek reče za sopstvenu zemlju. Mi treba na to da ćutimo? Ne možemo da ćutimo, ne možemo da zaboravimo, nemoguće je, jer ko ne poštuje Srbiju, ne poštuje ni njene građane, a takav nikada više ne sme biti ni na jednoj državnoj funkciji.

Smatra da je obaveza svakog časnog čoveka da kada god ima priliku građane podseti i da im predoči o kakvim se tu licemerima radi, bilo da se radi o Jeremiću, o Đilasu ili o Bošku Obradoviću. Zahvaljujem.