Hvala, gospođo Gojković.
Reč ima Stanojla Mandić. Izvolite.

Pokušaću da odgovorim na neka pitanja koja smo čuli.
Ja se najpre izvinjavam zbog tog tona, ako je on zaista delovao takav, ja po prirodi niti sam takva osoba, niti se bavim politikom. Prosto, možda sam spontano reagovala, kao profesionalac, na neke stvari za koje sam smatrala da ne stoje. U to ime se izvinjavam.
Na pitanje za koga radi Poverenik, da li radi za građane ili radi za Fond za humanitarno pravo, CINS i ostale, evo, to najbolje možete da vidite na strani 41 Izveštaja. Tu smo rekli - od ukupno 3.974 rešene žalbe samo u oblasti slobode pristupa informacijama od javnog značaja, dakle, rešavano, Poverenik rešavao kao drugostepeni organ, žalbi građana je bilo 2.660 ili 66,94%. Dakle, najveći broj žalbi jesu upravo žalbe građana.
Tu su dati i podaci koliko su zastupljeni novinari, koliko sindikalne organizacije, predstavnici političkih stranaka, organi vlasti, privredni subjekti i ostali.
Dozvolite mi da se podsetimo ne samo ove 2018. godine, o kojoj govorimo, nego i u ranijem periodu, i sami znate da su i sada vladajuće političke stranke bile takođe korisnici ovog instituta, slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, kao što su i sada neke opozicione stranke i to je nesporno. Dakle, nema tu diskriminacije i Poverenik mora da rešava po bilo čijoj žalbi koja mu je izjavljena.
Mislim da je samo pogrešno izveden zaključak na osnovu ovog spiska koji ste vi pominjali, pregleda rešenja, a koji je sastavni deo Izveštaja. Dakle, radi se o pregledu neizvršenih rešenja. Na strani 40. Izveštaja imate podatak da je Poverenik od ovih 3.900 i nešto žalbi u 1.004 slučaja naložio prvostepenom organu da se informacije dostavi javnosti, a u oko 1.890 slučajeva je obustavio postupak, jer je organ to uradio sam, kad je saznao za izjavljenu žalbu, u 436 slučajeva je poništio rešenje i vratio na ponovni postupak, ili je poništio rešenje zato što nije bilo osnova za njegovo donošenje. Dakle, tu su precizni podaci kako je Poverenik postupao.
Onih 300 i nešto rešenja, radi se o slučajevima u kojima informacije nisu dostavljene javnosti, odnosno gde organi vlasti nisu postupili po rešenju i to stoji u naslovu tog pregleda. Dakle, nismo mi birali da li ćemo tu da prikažemo ove ili one, to je prosto taj spisak rešenja koja su ostala neizvršena.
Bilo je pitanje vezano za platu Poverenika. Plata Poverenika je utvrđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama i jednaka je plati sudije Vrhovnog suda. Ona nominalno iznosi 207.508 dinara. Plata Poverenika znate da je manja i od plate Zaštitnika građana i od plate direktora Agencije za borbu protiv korupcije i od plate Državne revizorske institucije, itd. Ne želim to da poredim, ali, eto, to je taj podatak. Taj podatak je javno dostupan, objavljen je u Informatoru o radu koji se nalazi na sajtu Poverenika.
Govorilo se o tome da mi nismo ranije isticali da izveštaji nisu razmatrani pre 2014. godine. Ja vas molim, pogledajte, sve naše izveštaje imate na sajtu Poverenika. U svakom izveštaju ćete naći tu konstataciju, da su izveštaji razmatrani samo na odboru ili nisu uopšte i da li su ili nisu razmatrani na plenumu i da je to neophodno. Dakle, na sajtu Poverenika sve izveštaje od početka pogledajte.
(Vladimir Orlić: Šta piše u Izveštaju?)
U ovom izveštaju piše to što piše.
Evo, pročitaću ponovo rečenicu - Narodna skupština je razmatrala u plenumu samo tri izveštaja Poverenika, i to za 2010, 2012. i 2013. godinu, što znači da u poslednje četiri godine, od 2014. do 2017, izveštaji Poverenika nisu bili predmet razmatranja u Narodnoj skupštini. Iz čega se zaključuje da se govori o razmatranju u plenumu.
Dalji sled pojašnjava koji su odbori i kada razmatrali, u kojoj godini, ovo što je narodni poslanik čitao i to je sve tačno. Ja se izvinjavam ako je ta rečenica nejasna. Možda je trebalo ponovo na kraju rečenice da ponovimo - u plenumu, ali lično mislim da je sasvim jasno, jer na početku kaže: "Narodna skupština je razmatrala u plenumu". Znači, govorimo o plenumu.
Ako je bilo nejasnoća, ja vam kažem, spremna sam da se izvinim, ali dalji tekst Izveštaja zaista vrlo jasno i konkretno govori koji je izveštaj na kom odboru razmatran i kada.
Govorili ste da sam ja rekla da nije bilo političkog zapošljavanja. Ja sam govorila da zaista nije bilo zapošljavanja mimo zakona, nisam pominjala političko zapošljavanje. Tačno je da je gospodin Bojan Maršićanin bio jedan period kraći zaposlen u službi Poverenika, ali je napustio, nažalost, mogu da kažem slobodno nažalost, službu Poverenika i sada radi na visokoj poziciji u kompaniji „Telenor“, kao stručnjak za zaštitu podataka. On je bio primljen po konkursu. Pa i ta kompanija ima lica zadužena za zaštitu podataka o ličnosti i ima poseban centar zapravo koji se bavi, čitavu službu koja se bavi tim pitanjima.
Bilo je pitanje, pominjano je jedno rešenje koje se tiče kliničkog ispitivanja, ili tako nešto, i opaska da li je Poverenik tu vodio računa o pristupu naročito osetljivim zdravstvenim podacima. Naravno, kada su u pitanju informacije od javnog značaja, nikada Poverenik nije naložio objavljivanje nekih informacija koje su poput ovih zdravstvenih podataka, dakle, i ako se objavljuju ove informacije, one se objavljuju anonimizovano, znači bez imena i prezimena na koga se odnose, jer se ovde radilo o statističkim podacima, a ne konkretno o osobama na kojima je vršeno ispitivanje. Tako da nema bojazni da mi ne vodimo računa, imajući u vidu da smo mi zaštitnik i jednog i drugog prava i jako vodimo računa o tome da balansiramo odnos između ova dva prava i da cenimo da li postoji pretežni interes javnosti u korist jednog ili drugog prava.
Pitali ste za telefon, bilo je pitanje za telefon Poverenika. Nijedan zaposleni nije napustio službu Poverenika a da nije vratio opremu sa kojom je zadužen. To se odnosi i na gospodina Šabića i to se možete uveriti lično u dokumentima o vraćanju opreme.
Ne znam da li sam ostala dužna još na neko pitanje da odgovorim.
Kada smo govorili o tome za koga radi, da li za građane ili, kažem, pominjali ste te neke organizacije, pomenula sam podatak koliko je učešće građana u žalbama. Što se tiče oblasti zaštite podataka o ličnosti, zapravo lica koja traže zaštitu su sve građani, a to izraženo u brojkama iznosi preko 4.700 predmeta koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti, to možete videti iz izveštaja. Dakle, pretežno se bavi zaštitom prava građana.
Bilo je pitanje, da je bilo izjave Poverenika da je on reagovao na osnovu saznanja, itd. U oblasti slobodnog pristupa informacijama, ono što sam ja rekla, on isključivo deluje po žalbi, kao drugostepeni organ, a u oblasti zaštite podataka o ličnosti on može da deluje, zato što tu ima ovlašćenja da vrši nadzor, on deluje na osnovu saznanja da je došlo do povrede zakona. Dakle, tu može da deluje i po službenoj dužnosti, verovatno se radi o nekakvom slučaju, gde je saznao na ovaj ili onaj način, dakle i reagovao po službenoj dužnosti. To je samo u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Nadam se da sam vam odgovorila na sva pitanja, ako nisam, spremna sam i dalje da odgovaram.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Narodna skupština obrazuje radna tela. Radna tela razmatraju izveštaje, ali, izveštaj o svom radu i o nadzoru, recimo nad ministarstvima, mi na odborima razmatramo, ne rad samo nezavisnih regulativnih tela, već i ministarstava i o tome sačinjavamo izveštaj u ime Narodne skupštine i to dostavljamo predsedniku Narodne skupštine, koji taj izveštaj dostavlja svim narodnim poslanicima. Zašto vi mislite da ste izuzetak?

Dakle, zaključak koji mi usvajamo je zaključak Narodne skupštine na osnovu izveštaja Odbora. Zašto vi mislite da izveštaj moramo da sastavljamo na plenumu? Izveštaj se sastavlja na sednici radnog tela, odbora koji je nadležan za vaš rad. Taj izveštaj se prosleđuje predsedniku Narodne skupštine. Predsednik Narodne skupštine taj izveštaj nadležnog Odbora distribuira svim narodnim poslanicima, što je slučaj i u vašem radi, i nema nikakve potrebe da se vaš izveštaj razmatra u plenumu.

Dakle, mi sada razmatramo izveštaj nadležnog Odbora koji se bavio vašim radom, ali vi mislite da ste vi jedini, pa, po tom Narodna skupština koja razmatra izveštaje svih ministarstava, svih uprava, svih javnih preduzeća, pa mi ne bi mogli da stignemo pet godina da uradimo sve te poslove u plenumu, zato i postoje radna tela, a to gospodin Orlić i gospodin Martinović i gospođa Vjerica sigurno znaju bolje nego ja.

Dakle, za vas je nadležan Odbor, kao što je, recimo, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležan za ministarstvo i mi o njihovom radu sačinimo izveštaj, dostavimo predsedniku Narodne skupštine koji taj izveštaj dostavlja svim narodnim poslanicima. Vi bi hteli da bude posebni, em ste posebni po platama, primanjima, automobilima i svim drugim privilegijama, e sad bi da budete posebni, da se baš vaš izveštaj mora razmatrati u plenumu. Hvala.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dobro. Hvala.
Reč ima gospođa Maja Gojković, odmah iza nje Vjerica Radeta.
Izvolite.

Samo niste mi odgovorili na jedno vrlo važno pitanje – šta je sa izveštajima Poverenika od 2004. godine, pa do godine o kojoj smo raspravljali na odborima i plenumu, jer prva godina je, sami ste rekli, 2013. ili 2014. godina.

Znači, nema traga uopšte da je u javnosti bilo polemike i Rodoljub Šabić se nije žalio uopšte što mu parlament Republike Srbije ne razmatra izveštaje. To mi niste odgovorili. Vi ste opet rekli ono što smo čuli i što ima u Izveštaju Evropske komisije i što oni koji pomažu da se donesu takvi izveštaji stalno spočitavaju, iako u Poslovniku nema odredbe da mi moramo nešto u plenumu da raspravljamo, nego odbori treba da raspravljaju izveštaje svih organa u ovoj državi, pa i nezavisnih i regulatornih tela. Ovo je pravi način da mi raspravimo. Ne možemo mi da pomazimo po glavi svakoga po narudžbini. Mi moramo da raspravljamo. Ovo je rasprava, ne samo salve pohvale nečijeg rada.

Znači, šta je sa tim izveštajima? Zašto nije bilo primedbi što se ne usvaja? To su mandati i mandati poslanika, jedno tri mandata od kako je Rodoljub Šabić bio prvi put izabran. Kako se sada odjednom pojavio problem, kad mi jesmo raspravljali izveštaje, i u odborima i u plenumu? Imali smo pauzu i to sa opravdanim razlogom.

Gospodin Šabić i gospodin Saša Janković su ovde sebi dozvolili da ustanu i da napuste raspravu ovde u plenumu i pokazali koliko oni uopšte poštuju Narodnu skupštinu Republike Srbije, nas poslanike koji ovde predstavljamo građane Srbije. Time su pokazali da ih baš briga za te građane Srbije, tim gestom, da ustanu i da izađu napolje. Neko ih je nešto pitao, dobili su ili nisu dobili reč, ne shvatajući šta je Narodna skupština Republike Srbije i šta je poslanik.

Možda baš ta mala plata od 207 hiljada dinara i te privilegije društvene, da ste vi neko ko ne sme da bude kritikovan za svoj rad, malo daje na toj osionosti, mi smo iznad, a vi ste tu nekakvi poslanici, može se i bez vas, osim u danu izboru, jer tako ih postavljamo na neku funkciju. Zato ste se tako i ponašali prema nama. Sami smo krivi, mi smo to pomalo svi i dozvolili, tim udvorištem nekakvim, da li su sada tu neki ljudi koji su iznad parlamenta, iznad građana Srbije, da ne smeš prosto ništa da kažeš, ništa da pitaš, zato što će te mašinerije samleti, medijski i društveno, naravno.

Niste mi odgovorili. Nisam zadovoljna sa odgovorom, jer ste vi odmah prešli na godinu o kojoj jesmo raspravljali i na ovaj period, a ništa, ništa mi niste rekli – zašto izveštaji nisu raspravljani od 2004. godine do 2013. godine i gde se nalaze primedbe Poverenika i zahtevi za tako nečim.

Drugo, možemo da raspravljamo o izveštajima Evropske komisije iz tog perioda, jer nismo mi postali kandidati za EU 2018. godine, jel tako, nego znam da se i prethodna vlast, barem verbalno, trudila da nas ubedi da smo na putu ka EU. I Šabić je na tom putu i zato me interesuje gde su te primedbe, gde su ti izveštaji, zašto nije raspravljano? Vrlo jasno.

Vi sigurno imate podatke, kao što su vam pripremili ove podatke, raspravljalo se samo 2014. godine. Jeste, evo ispravljamo tu katastrofalnu grešku. Zbog nas ovde raspravljamo i zbog građana Srbije koji su zainteresovani za vaš rad, ali, takođe, građane Srbije interesuje šta je sa ovim silnim izveštajima iz perioda 2004, 2012, 2013. godine. Možda to treba retroaktivno isto da ovde raspravimo. Sa zadovoljstvom ćemo dati kolegama da vidimo da li se naše mišljenje, mišljenje građana slaže sa izveštajima iz tog perioda koji su, verovatno, puni pohvala u odnosu na vlast DS i njihovih partnera. Hvala.

Hvala, gospođo Gojković.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ovaj i ovakvi izveštaji zaista jesu inspirativni za narodne poslanike jer ne može se nikada govoriti usko o onome što je napisano u izveštaju, s obzirom na nadležnosti ovih organa, konkretno danas ovog Poverenika, ali nekako nema se utisak da se baš radi u okviru zakona i da je Poverenik radio ono što bi trebalo da mu je osnovna obaveza. To što se reaguje na zahtev građana ili pravnih lica, to jeste jedan deo posla. Ali nas zanima kako je moguće da za ovoliko godina koliko je recimo Šabić bio Poverenik da nije donet nijedan zakon za koje je Poverenik proceno da bi trebalo bar neku odredbu ispitati, njenu zakonitost i ustavnost pred Ustavnim sudom.

Mi smo iz SRS podneli nekoliko zahteva za ispitivanje, utvrđivanje zakonitosti ustavnosti odredaba nekih zakona, interesantno je da Poverenik, recimo, nije imao potrebu bar da reaguje, da kaže - e, dobro je, pridružujemo se ovome što su podneli radikali, ili mislimo da ovo nije dobro, bilo šta na tu temu.

Jednostavno to govori da je ova funkcija Poverenika apsolutno politička.

Devedeset šest obraćanja u javnosti je imao Poverenik, on na to ima pravo i to nije sporno, ali kakva je suština tih obraćanja, 460 građana se pogrešno obratilo Povereniku, zato što nisu znali da je taj problem koji oni imaju u nadležnosti nekog drugog.

Da je u tih 96 obraćanja javnosti, Rodoljub Šabić, malo brinuo o tim građanima, pa da je ponešto rekao i šta je njegova nadležnost, da je pozvao građane da se u takvim i takvim situacijama obraćaju Povereniku, onda verovatno ne bi bilo ovih 460 pogrešno upućenih zahteva.

Šta želimo da kažemo? Činjenica jeste, i to ne može niko da spori, da je Rodoljub Šabić, na ovu funkciju postavljen kao čovek iz politike, biće tako i sa sledećim.

Mi srpski radikali stalno pozivamo vlast, i one prethodne i ove, da ne budu licemerni, da kažu – da, evo hoćemo ovu funkciju i mi postavljamo čoveka u kojeg imamo poverenja.

Taj čovek se ne ubere na grani. Naravno da ima neke veze i sa tom strankom, odnosno sa vladajućim strankama, i da prosto, jeste čovek iz politike. Pogotovo kada je u pitanju Šabić, koji je evo, govorile su kolege bio, govorile su kolege, i potpredsednik Skupštine, i ministar, i ne znam koje sve funkcije imao, jedan od perjanica DOS-a, bio je, kad ih je bilo ne znam koliko, bio je u onoj, na dan petooktobarske buldožer revolucije bio je na onoj bini, itd. On je apsolutno čovek iz politike.

U tih svojih 96 obraćanja do smene vlasti, do smene dosmanlija od strane naprednjaka, on je u tim prvim godinama, ovo se naravno odnosi na ovaj izveštaj, a tako je bilo i prethodnih godina, on je u svojim obraćanjima javnosti uglavnom hvalio vlast, i onda govorio s kim ima najbolju saradnju, ko dostavlja podatke, ko ne dostavlja itd.

Kad su onda na vlast došli oni kojima on nije pripadao onda je on počeo da napada vlast, onda niko iz vlasti nije bio dobar, i niko maltene nije dostavljao Povereniku podatke itd.

To je to što nas samo učvršćuje u stavu da Poverenik ovako zamišljen, prosto ne može, evo možda to treba u nekim drugim državama, ali Srbija nije zrela za tako nešto.

Ne možemo, mi nismo politički zreli za tako apsolutno nezavisan neki organ. Osim toga, šta će nam.

Izvinite, vi ako radite dobro svoj posao kod tog Poverenika na toj funkciji, vi ste te poslove mogli odlično da radite i u okviru nekog ministarstva ili nekog drugog državnog organa i da zaista društvo ima koristi od vašeg znanja i od vašeg iskustva.

Mi imamo i ministarstvo i sudove i tužilaštva itd, znači, sve nadležne organe koji su mogli raditi ovo što, kao, radi Poverenik.

Bilo je ovde i pominjanje Vuk Jeremić, i Boris Tadić, šta su oni govorili, šta su oni radili itd, da sad ne prepričavamo sve to o njima.

Ja preporučujem celokupnoj javnosti a i kolegama poslanicima „Vikiliks mi javlja“, drugi deo, knjiga dr. Vojislava Šešelja, verujte do detalja, i mi smo još tada govorili i o Vuku Jeremiću, i o Borisu Tadiću, o njihovim vezama sa američkom ambasadom i ambasadorima, o tome kako se Vuk predstavljao ovde u javnosti na jedan način, kako se izvinjavao posle predavanja na FPN predstavniku američke ambasade koji je sedeo među studentima kao publika, kako je rekao - izvini znaš, ja moram ovako javno, a ti znaš da smo Boris Tadić i ja promoteri NATO politike u Srbiji itd.

Pa sada da ne prepričavam 1000 je strana, toplo preporučujem, uzmite sve drage kolege, pre svega vi, pa pročitajte biće vam lakše i u političkoj borbi.

E sada, gospodine Martinoviću, moram zaista ovako lično da vam se obratim, ja sam skoro sigurna da vi niste mislili baš ovako kad ste se obraćali nama, da kada ste objašnjavali da vi naprednjaci niste hteli da budete revanšisti, da vi ne zagovarate lustraciju, itd. da niste mislili da mi srpski radikali to jesmo?

Nekako čini mi se, odnosno takav utisak može da se stekne, pa ja sada samo da mi raščistimo, mi nismo za revanšizam.

Mi nismo za lustraciju.

Mi smo za krivičnu odgovornost svakoga ko svoj posao nije obavljao u skladu sa zakonom, ko je u toku obavljanja posla, izvršio krivično delo. To je vrlo prosto i jednostavno, i u tom smislu mi pozivamo stalno sadašnju vlast, jer pričate koliki je kriminalac Đilas, koliki je kriminalac Vuk Jeremić.

Hajde, da vidimo javno, da evo svi odavde pozovemo nadležne organe da provedu postupak i da na kraju znamo koliko je ko od njih zaista kriv koliko je ko ukrao, koliko se za određenu krađu ide u zatvor, koliko će ko dobiti zatvora itd.

Zašto vi to ne možete da uradite? Prvo, jer nema političke volje, a drugo, nije, ne bi bio ni revanšizam, ni lustracija da ste smenili državnog tužioca. Ne znam koji su to vaši, kažete neki novi, principi demokratije, nešto što ranije nije viđeno.

Nismo mi mislili da ste vi trebali da dođete, aha danas smo pobedili, sutra smenjujemo Zagorku Dolovac, ne , vi trajete na vlast 7 godina. Zagorku Dolovac, za 7 godina živ čovek ni čuo ni video nije. Da li ta žena uopšte postoji izlazi iz svog stana, jel ona nešto radi, i toliko toga bi imala da radi, to morate da se složite i prihvatite.

Mi u tom smislu kažemo, dakle, do nekog momenta da vi ste je zatekli, neka je, ako će da radi, a ako neće da radi, fala, doviđenja.

Isto je i sa drugim funkcionerima, jer nismo mi rekli da je trebalo ni onog Sašu Jankovića, ni ovog Rodoljuba Šabića, isto prvi dan na sednici Skupštine gde ste vi imali većinu, smeniti.

Ne, nego kada je došao na red njihov reizbor, a reizabrali ste i jednog i drugog, onda je trebalo da kažete, e gospodo, vi ste do sada radili tako, tako i tako, a mi mislimo da to nije dobro. Vaš izveštaj ukazuje da više ne možete vršiti ovu funkciju, isuvišno je sada se žaliti da su oni demonstrativno napustili sednicu Skupštine.

Dakle, oni opet izabrani. Napustili sednicu Skupštine i vi ih opet birali. Dakle, to ukazuje na nešto drugo, upravo ono što je gospođa Maja Gojković rekla, što je gospodin Martinović, pokušao da negira.

Dakle, radi se po nalozima te Evropske komisije. Oni su tražili te ljude, oni su tražili sada izveštaje o njihovom radu. Ali evo, mi nemamo ništa protiv da se raspravlja, zašto da ne.

Vi ste hteli neki novi vid demokratije, pa niste nikoga hteli da smenjujete, pa najbolje da ste onda ostavili i ministre, što niste i ministre ostavili, pa da vidimo tu demokratiju na izborima promeni, i vlast ništa ne menja. To nije normalno, znate.

Ako neko izađe na izbore i dobije toliku podršku koliku ste vi dobili, normalno je da promenite, ponavljam, ne da lustrirate, ne da menjate, ljudima dajete otkaz, ali postoje određene funkcije u državi, koje su apsolutno vezane za vlast i to mora tako da se radi, jasno i glasno, otvoreno narodu kaže i to vam sigurno niko ne bi ni zamerio.

Ovde je, rekla bih u jednom delu, čak banalizovana priča, pričalo se o telefonima itd. Nije sporno, bar što se nas tiče, da Rodoljub Šabić ima telefon, čak i od 180.000 dinara, koliko li, nama je samo sporno da li je taj telefon kupio svojim parama ili je kupljen iz kase poverenika. To jeste sporno. Ne treba se ni kolega Orlić sad hvaliti tim nekim starim telefonom, svi mi imamo ove moderne telefone, kako sada da kažemo narodni poslanik ne može kupiti pristojan telefon. Nemojte da nam kaže narod - šta pričate vi ljudi.

Pričali smo i o plati poverenika. Kad se pričalo o plati Zaštitnika građana, tada smo predlagali vladajućoj većini da kada dođe njihov Zaštitnik, a došao je, da onda pokažu lepo da su oni pre njih bacali pare i da Administrativni odbor smanji platu.

To sad isto tražimo i za ovog novog poverenika koga će birati. Ako je ovome velika plata bila tih 207.000 ili koliko, neka je Administrativni odbor smanji, jer je to nadležnost Administrativnog odbora.

Bilo mi je interesantno kad ste i vi, gospođo Mandić nabrajali da je plata Poverenika manja od plate Zaštitnika građana, od plate državnog revizora, nabrojali ste četiri pet funkcija, gde ste rekli da je plata Poverenika manja od tih funkcija, ali niste rekli da je duplo veća npr. od plate narodnog poslanika, od plate predsednika Vlade i od plate ministara, pa skoro duplo veća i od plate predsednika države, ne duplo, ali prilično veća. Taj problem zaista postoji i nadamo se da će Administrativni odbor ispraviti te greške, bar u onom delu gde je Administrativni odbor nadležan. Hvala.