Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset peta posebna sednica

01 Broj 06-2/173-19

1. dan rada

10.07.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:20 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Radeta
Reč ima dr Vladimir Orlić. Pravo na repliku. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, još jednom.

(Vjerica Radeta: Da li je to replika zbog telefona?)

Nije, gospođo Radeta, usko vezano za ovo što ste vi govorili, nego za odgovore koje sam dobio malopre od gospođe Mandić.

Nekoliko stvari. Prvo ste, gospođo Mandić, potvrdili moje reči, je li tako, kada sam pročitao ovde? Na kojim je odborima sve razmatran izveštaj Poverenika 2014, 2015, 2016. i 2017. godine, vi ste potvrdili da sam dobar podatak dao, između ostalog to je podatak koji se nalazi u vašem izveštaju.

Smatram da smo time rešili svaku nedoumicu na temu da li jeste ili nije raspravljano o tom Izveštaju. Ja sam reagovao, da vas podsetim, zato što ste vi rekli – nije bilo ni na odborima, ni u plenumu. Verujem da je tu reč o zabuni.

Dakle, utvrdili smo definitivno kako stvari stoje. Jeste raspravljano na odborima. Gospođo Mandić, to dakle znači da jeste raspravljano u Narodnoj skupštini. Da li se oko toga razumemo? Odbori su radna tela Narodne skupštine. Da dođe u odborsku salu na sednicu odbora da raspravlja o svom izveštaju, gospodin Šabić je dolazio u Dom Narodne skupštine u odborsku salu u Domu Narodne skupštine, pred radno telo Narodne skupštine, kojim predsedava neki od narodnih poslanika, čiji su članovi i zamenici članova narodni poslanici, kojima se i obratio onda kada je Izveštaj poslao u Narodnu skupštinu. E, zato ti ljudi i raspravljaju o tom izveštaju i o tom izveštaju raspravljaju svi drugi zainteresovani narodni poslanici, i o tom i o svakom drugom. Isto ovako kao što mi radimo danas, samo je prostorija veća, postavljaju pitanja, kaže sa čim se ne slažu, kaže dodatno obrazloženje.

To je Narodna skupština i sve se to radi javno. Ako je suština brige Šabiću bila da li će ili neće javnost moći da pročita ili čuje ili sazna za njegove ocene koje su, još jednom, ponavljam, u zaprepašćujućoj meri političke i u zaprepašćujućem broju političke. To je sve Narodna skupština i javnost sve to zna i uvek bude puno novinara razno-raznih, recimo i ovih koji su mu hvalospeve pisali. Šta je sada tu sporno? Onome što sam ja reagovao to je pitanje odnosa Poverenika prema Narodnoj skupštini. Kada Poverenik kaže, a on je mnogo puta govorio – nije Narodna skupština raspravljala o mojim izveštajima, mi na to moramo da reagujemo. Kad se to nađe u izveštaju koji, zamislite sada, Narodnoj skupštini pošaljete, piše - nije Narodna skupština raspravljala. Izvinite, mi na to moramo da reagujemo. To je pitanje elementarnog poštovanja.

Na kraju ko koga bira. Da li Narodna skupština bira tog poverenika? Da li toj Narodnoj skupštini Poverenik izveštaje podnosi ili obrnuto? Da li on komanduje Narodnoj skupštini i kaže – sad morate da stavite na plenum, jer ja nisam zadovoljan i pri tom slažem, niste ni raspravljali o njemu. Jesmo, ali hoće on malo drugačije. Ja sam u svom uvodnom izlaganju danas rekao – to nikakvog smisla nema, pošto ste ponudili izvinjenje. Za nešto treba da se čuje izvinjenje Narodnoj skupštini, treba zbog tog odnosa, zbog potrebe da se istina govori i da se pokaže odgovarajuće poštovanje.

Zbog tog odnosa, verovatno smo mi u sijasetu prilika do sada slušali upravo strane, pa evo, Evropske komisije ili drugih ljudi koji su predstavnici EU na bilo koji način. Zašto vi ne raspravljate u Narodnoj skupštini? Svaki put ja ne mogu da se čudu načudim kako ljudima da objašnjavamo svaki put isto. Pa, raspravljamo. Da li je bilo prošle godine na Odboru? Sad je meni jasno, onda neko dođe i kaže – e znate šta, oni ne raspravljaju o mom izveštaju i niko ne bi mogao da pretpostavi da taj čovek tako flagrantno neistine izgovara. Izgleda je u tome razlog nekih šumova ne vezi i nerazumevanja koje mi imamo.

Dakle, za to činjenično stanje koje smo sad mi utvrdili ovde, koje ste vi potvrdili, ja smatram treba da se čuje jedno izvinjenje Narodnoj skupštini, mnogo važnije izvinjenje građanima. Dakle, u njihovom interesu treba da radimo i mi i Poverenik koga bira Narodna skupština, kao i onaj Zaštitnik građana koga bira Narodna skupština i koga god hoćete drugog.

Ti građani su slušali teške neistine, brutalne neistine i uvrede i Narodna skupština, kada pričamo o odnosu prema njoj, zaslužuje izvinjenje zbog toga što sebi da za pravo Šabić da komentariše da li odbor sme ili ne sme da usvoji neki amandman, da li treba ovoliko ili onoliko da raspravlja o nekom amandmanu?

To se u ovom Izveštaju nalazi, o ovom o kom mi raspravljamo na ovoj sednici danas. Neću ja čuti odgovor razuman i razložan odakle mu pravo da na taj način postupa jer svi znamo, i vi i mi znamo, da se u zakonu to pravo ne nalazi, da to nije nešto što se može smatrati profesionalnim odnosom, to je hir, to je lični stav, ali to je još jenom, ne prihvatljivo. Da li treba Narodna skupština, pitam, da prima naređenja od Šabića, ili kako god se prezivao Poverenik? Odgovor je jasan, naravno da ne. Odakle ovakav odnos? Odakle ocena da nije dobra saradnja ili odnos sa Narodnom skupštinom? Pitam lepo, pitam još jednom, da li je tačno ili nije tačno da je Administrativni odbor svaki put izašao u susret onome što je tražio Poverenik na temu vaših kadrovskih potreba? Kaže - jeste, ali to nema nikakvog efekta ili koju ste formulaciju upotrebili pošto volimo danas da čitamo stvari precizno, ali bez praktičnog značaja.

Dakle, donesu ljudi odluku koju ste tražili, vi kažete - Dobro, ali to je bez značaja. Ja mislim da je ovo neprihvatljiv odnos. Još jednom, ako pričamo o tome kakav odnos treba da gajimo i šta zaslužuje, zahteva izvinjenje.

Drugo, da se na taj način korektan odnos naše strane vrati da predsednik Administrativnog odbora čuje od tog Šabića - "ti si đubre lažljivo" ili poslanik Rističević. To su verovatno stvari za koje bi izvinjenje, a morao da uputi, pre svega, sam Šabić lično. Ja ne očekujem od vas da to uradite umesto njega. On lično, danas umesto njega verovatno ona njegova nevladina organizacija za koju sada radi ili neko od ovih koji sa rukovodstvom te organizacije zajednički mitinguju, Tadić, Đilas, Jeremić, Obradović, nije važno. Možda oni pre, nego vi, treba da govore o toj vrsti kulture i jezika svog kooperanta, partnera.

Ono što se tiče odnosa institucije prema instituciji, to je stvar koju mi treba da raspravimo danas.

Što se pitanja da se izvinjenja upute onima koju su uvređeni i koje se lagalo, to je pre svega pitanje izvinjenja javnosti. Telefon, gospođo Radeta, ja sam i pomenuo, zato što se on nalazi u ovom Izveštaju. Kad se on nalazi u ovom Izveštaju među onim sredstvima koja su nabavljena iz budžeta, to onda znači nije kupljeno za privatan novac, ni Šabiću, ni bilo kome drugom.

To je ustanova, institucija, kancelarija, služba platila od onih para koje su iz budžeta dobijene, o kojima je odlučivala, opet, ova Narodna skupština i to je narodni novac.

Kada ja kažem da ne mogu da razumem da se u isto vreme žale da kao nemaju dovoljno razumevanja od strane Narodne skupština i odbora, koji im sve odobrava, a vraćaju mu tako što ih vređaju na najodvratniji mogući način. Sve se odobrava, svuda se izlazi u susret, a oni kažu - ali mi nemamo dovoljno i neko nas ovde neće da shvati, neće da podrži itd, a onda potroše 180 hiljada dinara na jedan telefon.

Ja nisam mogao da ne pitam čekajte, ljudi, a zašto? Evo, neka znamo da je ostao taj telefon u kancelariji, neka ga sada koristi neko drugi ili niko, nije važno, neka je tamo, sve je to uredu, moje je pitanje bilo zašto uopšte 180 hiljada dinara za telefon jedan?

Nisam se ja hvalio ovim, gospođo Radeta. Ja samo ne krijem da ovo imam, koristim i da odlično radi. Ja ne razumem zašto ovakav jedan telefon ili sličan nije mogao da upotrebi Šabić ili ko god, nego je, umesto toga, morao 180 hiljada dinara narodnih para da potroši i onda kaže - nemamo dovoljno para za osnovne potrebe, niko nas ne razume i uskraćuju nam se sredstva? Zašto ne ovakav jedan ili sličan?

Bilo je i boljih od ovoga, nije sporno, ali telefon je telefon. Kakve veze sa poslom Poverenika ima potreba da se ima najnoviji mogući telefon od 180 hiljada dinara? Moguće da od te plate, za koju kažete da je skromna, je mogao da se kupi isti takav, ali nije. Nije i iz budžeta je to plaćeno. Otuda moje pitanje.

Da li za to treba neko da uputi izvinjenje? Možda samo ako sledeći put ponovo kaže - mi nemamo dovoljno para. Ne možete da kažete da nemamo dovoljno para, a na ovakve stvari da se troši.

Još jednom, ja nisam čuo zbog čega se troše? Šta je razlog? Da li je postojao neki posao vezan usko za ono što treba da obavi iz svog delokruga Poverenik i mogao je samo tako, tim telefonom? Bojim se da znamo odgovor svi.

Što se tiče različitih potpuno neprimerenih ocena, koje sam ja nazivao političarenjem i nastaviću to da radim iz očiglednih razloga, moje pitanje direktno je bilo - da li zainteresovani građanin treba da pokrene temu da bi se Šabić sa njom bavio? Tako sam ja razumeo prethodno obrazloženje. Sada kažete ne, verovatno je saznao na ovaj ili onaj način, citiram vas, Šabić, pa je reagovao po službenoj dužnosti, kada su te neke zanimljive teme u pitanju. Saznao na ovaj ili onaj način, pa reagovao po službenoj dužnosti?

Kada kaže da nam prete sankcije, kakva je to službena dužnost, kakva je to služba, kakve to veze ima sa bilo kakvim ozbiljnim poslom? Nema tu ni službe, ni dužnosti, a da ima veze sa zakonom i sa onim što zaista jeste posao Poverenika.

Znamo svi, nije ga nikakav građanin zainteresovao, niti je on to saznao na ovaj ili onaj način, čovek se bavio političkom kampanjom i davao političke izjave koje hajde što su potpuno neumesne i potpuno u rangu koještarija… Da li su nama uvedene sankcije? Evo, hajde da li neko zna da li u prethodnih godinu dana bilo nekog embarga protiv Srbije? Odgovor potpuno očigledan. Mi smo i govorili pre godinu dana - nemojte da plašite ljude tim stvarima, govorili ovim drugima, ovim Jeremićima, koje smo pomenuli malo pre. Znate već o kakvim je ljudima reč i kako su se sve lepo hvalili, kako su se iživljavali nad Srbijom i kako im je lepo bilo, ali taj nivo diletantizma u politici stoji iz reči - e sada ćemo mi da dobijemo sankcije. Ja kada tako nešto vidim da dolazi iz usta Poverenika, ja ne mogu da ne zapitam šta je ovo, odakle ovo?

Dakle, nema obrazloženja i ako treba da se uputi izvinjenje, još jednom, građanima zbog toga što ih je neko plašio, a Šabić ih je ovim plašio, to izvinjenje treba da se čuje. Ako o izvinjenjima pričamo.

Znate kome još? Svima drugima koji su trpeli uvrede koje sam vam danas citirao - i Agenciji za borbu protiv korupcije, čuli ste uvrede, različitim ministarstvima, Vladi, predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Sve su vam to bile situacije koje predstavljaju Šabića u svojstvu čoveka koji nastupa sa pozicije Poverenika. Svuda je među tim intervjuima, izjavama itd. bio predstavljen kao Poverenik. U tom svojstvu, u tom kapacitetu on ovakve stvari izgovara? Pa, onda ta izvinjenja treba uputiti.

Ja neću da vas pitam koji se to zainteresovani građanin javio, pa je na taj način primorao Šabića da reaguje po službenoj dužnosti i da kaže na temu Vlade Srbije da nema ničeg strašnijeg od bahatog neznanja u akciji, to vam je Vlada Srbije. Znači, Vladu Srbije da nazove bahatim neznanjem u akciji, pa onda još to u dodatnom odgovoru na pitanje novinara produbi na nemar i zle namere.

Da neko sebi dozvoli da kaže – Vlada Srbije je bahata u neznanju i ima zle namere i nemarna je, to je direktna uvreda. To nema nikakve veze sa službenom dužnošću, to nema nikakve veze sa zakonom, niti sa zainteresovanim građanima. Za te stvari izvinjenje mora da se uputi. S obzirom da je to činio u ime institucije koju ovde danas predstavljate vi, vi razmislite ima li potrebe da vi u tom smeru reagujete. On bi svakako morao lično.

Što se tiče odnosa prema građanima i ministarstvima, jeste li ili nije Šabić, takođe u periodu dok je bio na funkciji, 25. novembar 2016. godine, gledam reči koje je razmenio sa Ministarstvom građevinarstva. Dakle, da li jeste ili nije opet građane plašio, javnost uznemirio pričama da postoje sporne stvari i mogućnosti zloupotrebe u Zakonu o stanovanju za koji je prethodno dao saglasnost i zbog toga reagovalo ministarstvo i reklo – ovo je nekorektno?

Izjasnili ste se pozitivno i onda naknadno izašli u javnost, a ne nama se obratili sa pričom – ovde su moguće zloupotrebe, da se ljude uznemire, uskomešaju, šta li, verovatno da slično reaguju kao što se očekivalo da će neko reagovati kada vidi onu fotografiju, da vam je ne podižem ponovo – razbijeno lice, krv ide niz obraz, insinuacija da je neko nekog napao, neku štetu napravio, Beograd uništio, na čoveka nasrnuo. Dakle, da li se takva vrsta reakcije javnosti očekuje i prvi i drugi put?

Ministarstvo građevine nije zaslužilo tu vrstu tretmana, ja mislim, i zbog toga, ako pričamo o tome kome treba uputiti izvinjenje i zbog čega, mislim, recimo, ovom ministarstvu zbog ovoga u ovom slučaju.

Ja ću vam dati možda još dva, tri primera, jer nema smisla da mi ceo dan pričamo o ovome, jer ovoga toliko ima. Toliko ima da mi zaista možemo čitav dan na to da utrošimo, ali, recimo, Ministarstvu odbrane. Ministarstvu odbrane takođe zato što je opet Šabić, samo ovo je bilo u maju 2018. godine, bukvalno reagovao službeno insinuacijom da će Ministarstvo odbrane zloupotrebljavati lične podatke ljudi sa njihovih privatnih mobilnih telefona. Sećate se toga? Dobili ste zvanično obrazloženje Ministarstva odbrane. Nikome to na pamet palo nije. Ne postoji bilo kakav logičan razlog zašto bi neko zbog toga što je bilo kakvu instrukciju u vidu naređenja pronašao ili bilo šta slično, mogao da zaključi - neko je hteo sada da zloupotrebljava privatne podatke ljudi, ali očigledno je i ovde namera bila da se uznemiri javnost, da se građanima pošalje poruka – e ovde se nešto strašno dešava, ja ću to da sprečim, ja, Poverenik lično.

Ako mislite da treba da se uputi izvinjenje nekoj instituciji, recimo, ovom ministarstvu bi trebalo zbog toga i takvog poteza.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, da li je to bilo prošle godine, zbog tvrdnji da se policija pojavila na vratima Poverenika, da to predstavlja neku vrstu potpuno neprihvatljivog pritiska, da se ispostavi da policije nikakve uopšte bilo nije. Nikakve policije uopšte nije bilo, pripadnika MUP-a. Dakle, jedna gruba neistina koja opet treba da služi da se ta javnost uznemiri, opet da se pošalju propagandne poruke i to nije posao, to nije zakon, to nije institucija. To je, još jednom da znate, političarenje.

Ministarstvu unutrašnjih poslova treba se i zbog toga obratiti, sa molbom da se uvaži izvinjenje, ako već pitate kome treba.

Ministarstvo pravde. Ministarstvu pravde, kome je izgleda ponajviše bila upućena ona potpuno neukusna i neumesna konstatacija o nekom bahatom neznanju, a na temu zakona koji se pripremao i za koji je Šabić bio zainteresovan veoma lično. Želeo je da njegov predlog, možda su i drugi iz kancelarije vaše u tome učestvovali, ne znam, u pripremi tog predloga, ali da njegov predlog, tako kako ga je on napisao, bude usvojen u Skupštini. Ništa drugo da ne dolazi u obzir. I zbog toga Ministarstvo pravde koje se bavilo pripremom predloga, prošli ljudi kao bosi po trnju.

Slušajte sad ovo. Da li je tačno ili nije tačno da je Šabić dobio od tog Ministarstva pravde poziv, kulturno, ljubazno, kako dolikuje i kako priliči, da bude član radne grupe, da učestvuje u radu Radne grupe za izradu Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, da na taj način, ako želi, da svoj doprinos, iznese ideje, kaže sve što mu je na srcu, a da je on to odbio, rekavši – to bi bio sukob interesa? Bio bi sukob interesa da ja u tome učestvujem, s obzirom da sam ja Poverenik?

Sad, pazite ovo, napada se ministarstvo zbog toga što nije usvojilo onaj predlog koji je on napravio, kako ga je on napisao, a to onda nije sukob interesa kada on napravi ceo predlog, a pri tom, nećeš da budeš član radne grupe zato što ti ne pada na pamet, ispod ti je nivoa, zaboga, da sa drugim ljudima tu nešto deliš posao i da se još neko pita pored tebe, da ti još nečije mišljenje moraš da uvažiš ili da neko odlučuje o tvom, jer je to sukob interesa, a nije kada napišeš sam sve.

Ta vrsta opet medijskog obračuna sa Ministarstvom pravde preko medija zaslužuje, ako već se nudi neko izvinjenje, zaslužuje jedno - izvinite. Nije to bilo korektno, nije to imalo smisla. Neću da vas pozivam da se izvinjavate EU, mada vidim da je Šabić oštro reagovao i bio vrlo nezadovoljan i zbog činjenica da je EU, odnosno one institucije koje su se angažovale prilikom pripreme ovog predloga zakona o kome sam pričao pre par sekundi, na kraju dala saglasnost, odnosno rekla da podržava da se ono što je bilo pripremljeno kao finalna verzija na kraju i nađe u ovom plenumu za kojim je očigledno neko čeznuo, smatrajući ga ne znam kakvom pozornicom, mada vidi se kako na ovoj pozornici, ako je pozornicom smatraju, može da se prođe kada se ovakvim izveštajima i ovakvim stvarima i sadržajima bave. Ali, i oni su prošli loše i za njih je rekao da su ne znam kakvi, razočarani itd.

Pošto vidim da nestrpljenje dostiže određeni nivo, možda je vreme za predah. Ja sam hteo da na samom kraju kažem sledeće – nama je u interesu da gradimo ozbiljne institucije. Nama je u interesu da ono što predstavlja dobar interes naroda podržimo sa svoje strane i kao što smo činili, omogućivši da svi neophodni traženi kapaciteti budu obezbeđeni, kao što smo činili svaki put kada je bilo kakva pomoć Narodne skupštine tražena da u susret izađemo, tako mi hoćemo da imamo instituciju, dakle, Poverenika za informacije od javnog značaja podataka o ličnosti, koja propisno, kvalitetno, visoko-profesionalno obavlja svoj posao. I sa njom mi apsolutno hoćemo da imamo dobru komunikaciju, da sarađujemo na najbolji mogući način.

Pre vas, u prethodne dve nedelje kroz ovu salu prošli su predstavnici različitih nezavisnih institucija, organa, tela. I bilo nam je važno da od svakoga od njih čujemo kakvu su saradnju imali sa Narodnom skupštinom. Nama je do dobrog razumevanja stalo, jer je reč o zajedničkom poslu, o poslu koji predstavlja dobrobit građana Srbije. To hoćemo da radimo, to hoćemo da u našoj zemlji stvorimo i zbog toga mi ove stvari kritikujemo.

Naša je obaveza da privatni interes zaustavimo da dominira nad onim što treba da bude interes građana, da političarenje u instituciji koja treba da bude sve samo ne politička, zaustavimo jer je to suprotno interesu građana, a i zakonu, ako ćemo o zakonu da govorimo.

Na kraju krajeva, da li će se zbog takve vrste našeg odnosa naljutiti neki Fond za humanitarno pravo, neki Krikovi, Birnovi, Birodi, da li će teškog srca pogođeni da ostanu Vuk Jeremić, sa svojom ekipom koja je, znate već šta radila Srbiji i Crnoj Gori, Dragan Đilas sa njegovih 500 miliona evra po prepunim džepovima i računima firmi i ovi ostali, to nas apsolutno ne zanima i ne pogađa. Mogu oni za sebe da misle koliko god hoće da su neka vrhunska elita, da su od nas deset puta lepši, bolji, pametniji, pa zbog toga nešto više vrede. Nas takvi nikada nisu plašili, nas takvi nikada obeshrabrili nisu. I zbog toga ćete sa naše strane uvek da sretnete samo odlučnost i jedno uporno insistiranje da se poštuje zakon, da rade institucije, da se čuva interes ovog naroda, ovog naroda kom valjda svi pripadamo, bez obzira koliko neko sebe smatrao vrednijim i boljim od nas koje smatra krezubim sendvičarima i znate već to sve na pamet, samo zbog toga što, eto, on je tako rešio, pa sam smatra ili možda zbog toga što ima 20 ili 30 puta skuplji mobilni telefon nego mi. Hvala lepo.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala dr Orliću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, replika.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Očigledno da moja diskusija nije bila ili dovoljno jasna, mada ja mislim da jeste i to zaključujem iz odgovora koji je sublimiran davala gospođa Mandić, a ujedno, sad vidim i od kolege Orlića da neke stvari nije na najbolji način razumeo i shvatio.

Pa, jedna, samo jedna od štetnih stvari je odluka koju je doneo bivši Poverenik za informacije od javnog značaja jeste rešenje koje je doneto na osnovu Zakona o zaštiti podataka izrečeno Ministarstvu pravde i državne uprave zabrana kojom je zabranjeno objavljivanje podataka o ličnosti stranaka i drugih učesnika u postupcima pred sudovima.

Sam gospodin Šabić je izjavio da je postupak nadzora otvoren po službenoj dužnosti a na osnovu više prijava u kojima mu je ukazivano na nedozvoljen obim obrade podataka o ličnosti koja se vrši u okviru internet portala sudova Srbije. Ovo sam pročitao da ne bi bilo zabune, jer ovo su citati dela izjave, koji je bitan za dalje objašnjenje.

Naime, građani Republike Srbije su imali mogućnost da provere preko portala sudova sve dok gospodin Šabić nije doneo zabranu, da proveri da li se protiv nekog vodi krivični postupak, da li je učesnik u parničnom postupku bilo fizičko lice, bilo pravno lice.

Gospodin Šabić, kako po sopstvenom priznanju kaže, na osnovu urgencije onih čija su se očigledno imena nalazila na tom portalu, se odlučio da po službenoj dužnosti zabrani Ministarstvu pravde da te podatke objavljuje.

Sad ja pitam – da li je slučajnost da je zabrana objavljivanja ovih podataka, koja je potpuno nelogična, jer sudski postupci su javni, osim u tačno određenim slučajevima? Znači, svako od nas može za vreme radnog vremena suda da uđe u sudnicu, da otprati suđenje, bez ikakve najave, bez posebnih dozvola. Znači, nema tajnosti protiv koga se vode postupci i ona je potpuno obezbeđena što se toga tiče. Ispred samih ulaznih vrata u sudnicu piše protiv koga se vodi postupak, ako je u pitanju krivični postupak, a ako je parnični postupak, ko su učesnici u tom parničnom postupku, bilo da su sudovi iz redovne nadležnosti ili privredni sudovi.

Šta je u stvari istina u svemu ovome? Apsolutno sam siguran da su ti pojedinci koji su inicirali gospodina Šabića imali žestok interes da se spreči objavljivanje podataka o onima protiv kojih se vode, recimo, krivični postupci za prevaru zbog prodaje gomile duplih stanova po Beogradu. Znači, do tog momenta običan građanin je mogao da uzme i da izvrši proveru da li onaj od koga hoće da kupi stan je pod udarom zakona zbog krivičnog dela prevare ili se vodi parnični postupak protiv njega upravo zato što je taj stan pod sporom ili iz nekih drugih razloga.

Na čiju štetu je direktno ovo rešenje doneto, a očigledno u potpunoj suprotnosti sa mnogim zakonskim propisima koji regulišu javnost suđenja? Čak je i suprotno Ustavu, slažem se, kolega Jojiću.

Prema tome, ovo je odgovor, gospodine Orliću, na vaše pitanje. Gospodin Šabić je navodno po službenoj dužnosti, po pravu nadzora zaštitio kriminalce, prevarante, lopove i one koji su to mogli nadalje da koriste da građane Srbije oštete prodajući im stanove po ko zna koliko puta ili da ih dovedu u zabludu. Ovim je onemogućio svakog poštenog preduzetnika da ne uđe u posao sa nekim protiv koga se vode postupci zbog raznoraznih prevara, privrednih prestupa, krivičnih postupaka ili parničnih postupaka. Ovde nije za ovako nešto dovoljno izvinjenje. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Stanojla Mandić. Izvolite.
(Petar Jojić: Replika. Kolega je meni direktno odgovorio.)
Gospođa Mandić je dobila reč. Samo da joj dozvolimo da nastavi.
(Petar Jojić: Samo minut da odgovorim.)
Kolega Jojiću, već sam dao reč gospođi Mandić.
Daću vam reč, podrazumeva se, imate pravo. Nemojte da brinete.
Izvolite, gospođo Mandić.

Stanojla Mandić

Samo da se vratimo još jednom, a pominjano je zašto nismo govorili o razmatranju izveštaja od 2005. godine, pa do 2014. godine. Ja sam odgovor dala na to, ali potrudiću se još jednom da ponovim.
Dakle, u svim tim izveštajima je ukazivano na to i u svakom narednom izveštaju je ukazivano na to da izveštaj nije razmatran u plenumu, i to piše u svakom tom izveštaju koji je objavljen, koji je dostupan na našem sajtu. Znači, možete da se uverite. Dakle, nijedna vlast nije blagonaklono gledala na instituciju Poverenika od 2004. godine pa na ovamo i svi ti izveštaji, onako kako vi sada govorite da su kritizerski, da kritikuju vlast itd, su bili u tonu da govore o povredi zakona, da govore koje institucije su kršile zakon.
Prema tome, nije tačno da se to odnosi samo na ovu aktuelnu vlast, uvek se to odnosilo, znate. Evo, uverite se lično, pogledajte te izveštaje, kojim tonom su pisani, svi izveštaji pratili su slučajeve u kojima nije postupljeno, koji ugovori nisu učinjeni dostupnim, koje informacije nisu činjene dostupne javnosti itd. Znači, ne samo u ovim izveštajima.
Ova konstatacija vezano za saradnju sa Narodnom skupštinom i ova konstatacija u izveštaju da je saglasnost odbora na broj zaposlenih u službi Poverenika bez praktičnog značaja. To je i pojašnjeno u izveštaju. Ja ću pokušati još jednom da objasnim. Zašto je bez praktičnog značaja? Zato što Ministarstvo finansija daje saglasnost na kadrovski plan Poverenika i ako ne dobijemo saglasnost, kao što nismo dobijali te godine, mi nismo mogli da zaposlimo nijednog čoveka.
Prema tome, zato ta odluka Administrativnog odbora nije imala praktični značaj, jer nismo mogli da je sprovedemo, a na drugoj strani je ograničen budžet. Znači, ako dobijemo saglasnost na kadrovski plan, onda ne dobijemo dovoljno budžetskih sredstava ili obrnuto, tako da iz tih razloga, administrativnih, praktično je ova saglasnost ostajala. Administrativni odbor je imao razumevanje i uvek je tu saglasnost davao, ali je bila uslovljena raspoloživim budžetskim sredstvima i zbog toga ona nije mogla biti realizovana.
Inače, što se tiče druge saradnje, ako apstrahujemo ovo pitanje razmatranja izveštaja, mi smo očekivali i zato sam ja rekla da je ta saradnja mogla biti kvalitetnija upravo u toj zakonodavnoj funkciji parlamenta. Zato što smo mi jako puno bili u situaciji da dajemo mišljenja na zakone koji ste vi razmatrali i usvajali. Nekada su te teme bile jako osetljive, kao što je Zakon o DNK registrima itd, gde smo posebno pisali pisma poslaničkim grupama i skretali pažnju na neke važne stvari. To smo radili, recimo, i kada je donošen novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, konkretno na član 40. koji je bio jako problematičan, i to se uspostavilo sad, i to kažu u ovim studijama koje su radili eksperti iz naše pravne struke, iz sudijske struke i ova studija koju smo dobili pre dva dana od Ministarstva za evropske integracije, koju sam pomenula na početku, i ona eksplicitno kaže – posebno je istaknuto da član 40. zakona nije u skladu sa opštom uredbom i policijskom direktivom, kao ni sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i Evropskog suda pravde itd.
Ono što smo mi isticali jeste da to nije u skladu sa našim Ustavom i zato smo očekivali da parlament ima više razumevanja i da prihvati takve sugestije Poverenika i da mi ne bi dolazili u situaciju da sutra podnosimo predloge za ocenu ustavnosti.
Bilo je pitanje zašto ne podnosimo predloge. Podnosimo ih. Da je ta saradnja bila kvalitetnija i da su više uvažavani ti neki stavovi i mišljenja i sugestije Poverenika, ne bi bili u situaciji da podnosimo ove predloge za saradnju. Recimo, predlog za ocenu ustavnosti na prethodni Zakon o zaštiti podataka je odmah usvojen praktično nakon donošenja tog zakona 2008. godine, a to bi bilo nepotrebno da je vlast isto tada, odnosno da je parlament imao sluha na ono što smo mi ukazivali, da spreči da se tako usvoji. Bojim se da će i sada isto biti sa članom 40. i još nekim odredbama.
Govorilo se i o odnosu sa nekim ministarstvima. Pominjano je Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, građevine itd. Ministarstvo odbrane i slučaj da je Poverenik reagovao vezano za upotrebu privatnih telefona zaposlenih u Ministarstvu. Poverenik jeste reagovao po prijavi sindikata iz Ministarstva i u tom smislu je dao upozorenja zato što je imao informacije da će se pri ulasku u određene prostorije ostavljati telefoni i šifre pristupa tim telefonima. Dakle, dao je upozorenje da se ne smeju podaci o ličnosti sadržani u telefonima koristiti van saglasnosti onih o čijim podacima je reč, odnosno o čijim telefonima je reč. Ministarstvo je uvažilo upozorenje Poverenika i povuklo to saopštenje sa sajta. Mislim da tu nije bilo nikakvog nesporazuma.
Bila je još jedna prijava sindikata nakon izvesnog vremena. Proverili smo i utvrdili da ti navodi ne stoje, jer je Ministarstvo postupilo u skladu sa upozorenjem Poverenika.
Pominjano je Ministarstvo građevine i slučaj Zakona o stanovanju. Mi jesmo upozoravali zato što smo imali jako veliki broj prijava građana koji su se prosto uplašili tih budućih ovlašćenja upravnika zgrada, da li će oni obrađivati njihove podatke, da li će cinkariti ko izdaje stanove itd. U vezi sa tim smo skretali pažnju da se podaci o ličnosti mogu obrađivati isključivo na osnovu zakona ili drugog valjanog pravnog osnova, saglasnosti lica itd. Prema tome, naše pitanje je bilo – da li je svrsishodno da svi ti podaci koje upravnici zgrada treba da obrađuju, da li je to nužno, potrebno? Svaka obrada treba da se svede na neophodne podatke.
U vezi sa Ministarstvo pravde i donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, generalno kada su u pitanju radne grupe koje obrazuju Ministarstva i koja obrazuje izvršna vlast, Poverenik nikada nije formalno bio član ni jedne grupe, ali je zato učestvovao i odazivao se na poziv svakog ministarstva da da svoje mišljenje i da da svoje sugestija i da pomogne da se dođe do boljeg propisa. Nekada je to prihvatano, nekada nije.
Tako da, zaista ta primedba ne stoji. Niti je tu bio nekakav rat u smislu da li će pobediti sad predlog Poverenika ili ne znam, model zakona koje je predložilo ministarstvo, pa nama je svima stalo da dobijemo što bolji zakon. Apsolutno se nije radilo o tome da li jedan ili drugi, nego da se dobije zakon koji će biti u interesu građana.
Što se tiče portala sudova. Dakle, nije Poverenik zabranio portal sudova, zabranio je obradu određenih podataka zato što nije postojao zakonski osnov za obradu tih podataka. Naš Ustav jasno kaže da se obrada podataka o ličnosti može vršiti samo ako je to propisano zakonom, ako postoji valjan, znači pravni osnov i to je jedini razlog zbog čega smo mi morali da reagujemo.
Da li je to korisno ili nije korisno, to je sada drugo pitanje. Ali, ako se smatralo da je to potrebno, onda je trebalo u zakonu koji uređuje rad sudova, propisati to i onda Poverenik sigurno ne bi reagovao i ne bi preduzimao takve mere, kao što je slučaj sa Zakonom o prekršajima ili mnogim drugim zakonima gde se propisuje takav osnov.
Mislim da sam na većinu pitanja uspela da odgovorim. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Gospodin Petar Jojić, naravno, kao što sam i rekao.
Izvolite.

Petar Jojić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, uvaženi Komlenski, kao pravnik i kao dobar advokat, vam je rekao da je javnost pre svega suđenja Ustavom zagarantovana, a osim toga odredbom člana 42. Ustava Republike Srbije je propisano, zajamčena je zaštita podataka o ličnosti, prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje se zakonom. To je ovaj zakon po kome postupate.

Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni u skladu sa zakonom. E, ono što je kolega vama ukazao, Komlenski, to jeste, osim, zapamtite ovo, ovo je Ustav koji kaže – osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije na način predviđen zakonom. Ako ste vi Ministarstvu pravde zabranili da objavi podatke protiv koga treba ili se vode ili su vođeni krivični postupci, vi ste izašli iz okvira vaše nadležnosti. To su zloupotrebe. I, ako ste se bavili poslovima, onima o kojima je govorio prof. dr Aleksandar Martinović, zapamtite imate krivične odgovornosti i javni tužilac mora da ovo proveri i da ima u vidu, a o tome malo kasnije ako mi dozvolite. Bio sam prinuđen samo da vam ukažem da je Ustav propisao da osim u krivičnom postupku, moguće da budu objavljeni podaci o kriminalcima, tajkunima, lopovima, pljačkašima, izdajnicima protiv države i naroda.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Jojiću.
Sa vašim govorom ćemo i završiti ovaj deo rada.
Određujem sada pauzu u trajanju od sat vremena.
Sa radom nastavljamo u 17.00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega Đokiću.