Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, gosti, nezavisna regulatorna tela i institucije uspostavili smo kao država pre gotovo deceniju i po kako bismo štitili i unapređivali poštovanje prava i građanskih sloboda u postupanju organa javne vlasti.
Dakle, uloga institucije Zaštitnika građana je da neprestano utiče na poštovanje ljudskih prava i sloboda i to ličnim autoritetom i snagom, kao i ugledom institucije. To znači da je vaš posao da kontrolišete državnu upravu i da blagovremeno i javno reagujete na sve one manjkavosti i nepravilnosti u cilju unapređivanja i jačanja demokratije i vladavine prava.
Za izgradnju građanskog društva nema ničeg važnijeg i ništa važnije od jačanja institucija pravnog sistema i to na delu, a ne samo deklarativno.
Dobro je što raspravljamo o izveštajima nezavisnih tela, ne samo zbog građana, već i zbog različitosti u pristupu i mišljenjima i ocenama o radu nezavisnih tela i to na najvažnijem mestu u državi, dakle, u ovom visokom domu.
Uverena sam da na taj način šaljemo više nego jasnu poruku iz najvišeg zakonodavnog tela u zemlji, da je Srbija spremna da nastavi da unapređuje i garantuje ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda i da nastavi sa unapređivanjem rada organa državne uprave, kako bi se pružila dodatna zaštita i mogućnost da građani mogu još bolje da ostvaruju svoja prava i slobode.
Zaštitniče, ja se vama obraćam. Vaš izveštaj pokazuje i sadrži sve ono što je potrebno da se celovito sagledaju i predstave aktivnosti Zaštitnika građana kao institucije u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti i u kojem se takođe ocenjuje ostvarivanje i zaštita prava građana pred državnim organima.
Vaš izveštaj je za nas iz SDPS izuzetno značajan, jer je zaštita, poštovanje i konstantno i kontinuirano unapređivanje ljudskih prava i sloboda naše najpre vrednosno, a potom i programsko opredeljenje. Izveštaj Zaštitnika građana je svojevrsni skener društva i stanja u državi kada je reč o ljudskim pravima. I ovaj, kao i svi prethodni, daje ocenu stanja državne uprave i javnog sektora i ukazuje vrlo precizno na neophodne sistemske promene kroz izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređivanja vladavine prava, poštovana ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana.
S druge strane, iz predloženih zaključaka jasna je namera, a jasna je i volja, da se jačaju nezavisne institucije u narednom periodu. Zaključci koje ćemo izglasati sadrže preporuke Vladi da nastavi kontinuirani nadzor nad radom sudske uprave, javnih izvršitelja i doslednom primenom propisa u svim oblastima analiziranjem efekata primene zakona u cilju efikasnog i zakonitog ostvarivanja prava građana i unapređivanja mehanizama za zaštitu njihovih prava.
Iz izveštaja, kako ste naveli, važno je da to ponovimo zbog javnosti građana, vidi se da su se građani u izveštajnom periodu najviše žalili na povrede načela i principa dobre uprave, posebno na povrede prava na poštovanje zakona, prava na poštovanja stvorenih pravnih očekivanja i prava na efikasno postupanje, dok se trećina pritužbi, a bilo ih je nešto više od 3000, u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava, odnosi na ekonomsko-imovinska i socijalno-kulturna prava.
Kvalitet izveštaja ukazuje i na ozbiljan pristup i posvećenost u radu institucije Zaštitnika građana. Vi ste samostalni u svom radu i nezavisni u smislu da Vlada ne sme ni na koji način da utiče na vaš rad i rešavanje predmeta, osim neophodne saradnje i pomoći u izvršavanju rešenja koja se odnose na postupanje organa državne uprave.
Sa druge strane, Vlada i drugi državni organi, takođe, imaju pravo da javno ukažu i kažu, ukoliko eventualno pogrešno procenite ili analizirate neki zaključak koji organi državne uprave donesu. Svi grešimo. Ljudi smo, možete i vi da pogrešite. Na primer, pogrešili ste što ste tražili da se rasprava odloži za par sati.
Dakle, kako vi imate pravo da ukažete Vladi na propuste, tako i Vlada ima pravo da se odredi u odnosu na njih, a onda Skupština je tu da kontroliše i rad Vlada, ali i vaš rad, poštovani Zaštitniče.
Dužni smo, a na to nas dodatno obavezuju i zaključci koje ćemo, verujem, usvojiti, ja bih volela i kamo sreće da ih usvojimo jednoglasno, bez obzira na to da li smo vlast ili opozicija. Na žalost, opozicije nema u parlamentu …
(Milorad Mirčić: Kako nema?)
Pardon, kolege iz SRS, izvinjavam se. Ne mislim na kolege iz opozicije koje ne bojkotuju rad parlamenta, već na kolege iz opozicije koje bojkotuju rad parlamenta, što je malo nelogično, naročito kada govorimo o ljudskim pravima i građanskim slobodama, ali dobro.
Dakle, naš posao, u skladu sa predloženim zaključcima, je da pratimo sa dužnom pažnjom rad izvršnih organa sa stanovišta poštovanja preporuka Zaštitnika građana i da zahtevamo da nas Vlada redovno izveštava o njihovom sprovođenju. Zaštitnik je, kao što sam već i rekla, utvrdio niz preporuka, gotovo u svim oblastima života, u kojima se obrazloženo predlažu i dopune i izmene Zakona o Zaštitniku građana i donošenje novih, kao što je npr. Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Pamtim, još iz vremena kada sam kao novinar i urednik iščitavala izveštaja Zaštitnika građana i pratila skupštinsku raspravu o tome, da nikada nije bilo jednostavno, niti prijatno slušati kritike i ocene o svemu onome što građani doživljavaju kao ozbiljnu prepreku u ostvarivanju ličnih prava i sloboda u odnosu na organe vlasti, odnosno u neposrednom kontaktu sa državnom upravom. Verujem da nekima nije prijatno ni danas, naročito onima na koje se odnose preporuke iz vašeg izveštaja, ali smatram da je to dobro. Nije prijatno.
Iako od uspostavljanja institucije Zaštitnika građana, dakle, 2005. godine, pa do danas, Srbija je izgradila razgranat pravni okvir za zaštitu ljudskih prava. Postojao je, postoji i uvek će postojati nesklad između visokih zakonskih standarda koje uspostavljamo svakodnevno i prakse. Zašto? Iz prostog razloga što poštovanja zaštite i unapređivanja ljudskih prava i sloboda nikada nije dosta. Njihovo unapređivanje nikada ne prestaje. Zato verujem da je važno i dobro da nekima ni danas nije prijatno, jer su to upravo ona mesta koja daju priliku za dodatno poboljšanje i unapređivanje rada državnih organa, odnosno državne uprave.
Hoću još da kažem, mislim da je važno zbog građana, da pitanja ljudskih i građanskih prava i sloboda ne treba ceniti kroz naša politička opredeljenja i u odnosu na to da li smo vlast ili opozicija. Sloboda i ljudska prava, njihovo uvažavanje, poštovanje i zaštita su najviše vrednosti jednog društva i države i za njihovo kršenje ne bi smeli da postoje dupli standardi u odnosu na to ko ih krši. Na ljudska prava ne sme se gledati po principu – kakvo sedište, takvo gledište. Neophodno je da svi zajedno, bar u ovom domu, i vlast i opozicija, ali je neophodno da kao društvo u celini zajednički radimo na jačanju institucija.
Često zaboravljamo da i u mnogo razvijenijim demokratijama, zemljama sa dugom demokratskom tradicijom građani takođe imaju probleme i sa korupcijom i sa političkim, finansijskim zloupotrebama, slobodom medija itd, koji treba da se rešavaju upravo onako kako danas mi na ovom mestu pokušavamo da uradimo.
Socijaldemokratska partija Srbije i ja lično verujemo da je konstruktivna kritika i zdrava polemika izuzetno značajna i korisna. Ja tako vidim ovaj izveštaj, ali i ovu raspravu. Vidimo i pohvale i kritike izveštaja, i to, kao što sam već rekla, jeste pravi način da zajedno definišemo prostor za dalje unapređenje zaštite prava građana, kako bismo ojačali demokratiju i vladavinu prava.
Za kraj puna podrška poslaničke grupe SDPS za vaš dosadašnji rad i za izveštaj koji ste nam dostavili. Kasnije u raspravi govorićemo još detaljnije o delovima iz vašeg izveštaja. Želimo vam sreću u daljem radu. Zahvaljujem i toliko za ovo prvo javljanje.