Zahvaljujem, kolega Markoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, nije to u RTS-u samo reklamne sekunde i preprodaja sportskih prava, nisu to jedini biznisi Dragana Đilasa, Dragana Šolaka, sa žutim Bujketom, žuti Bujke koji mi cenzuriše. Evo, ja mu dozvoljavam opet, njegova televizija je rekla, tamo neka urednica, da se izbaci neki moj prilog, samo zato kao što je ona navela, neće da emituje ljude sa farme. Skinula prilog o žetvenim ostacima, gde sam kao predsednik Odbora za poljoprivredu na njihov poziv govorio da je opasno i štetno paliti žetvene ostatke da to treba zaoravati. Te dve rečenice mi ponekad zasmetaju. Mislim da im ne smetaju te dve rečenice već neke druge, a da sam kažnjen upravo zbog ovog što govorim, o biznisima RTS, o crnim biznisima, najcrnjoj korupciji koju sprovode žuti Bujke, Dragan Đilas, Dragan Šolak. Žutog Bujketa treba slančiti, to ja tvrdim, odmah, dok nije promenio destinaciju i otišao na Maltu kao i ovi sa kojima trguje. To odmah staviti u lance i katance. On to radi sigurno.

On to radi sigurno. Neka nam dostavi podatke da li je kupovao sportska prava od preprodavaca i sve će vam biti jasno. Jasno će vam biti ko se koliko ugradio i ko je koliko zaradio. A svu tu štetu kroz pretplatu plate građani Republike Srbije. To je javni servis i mi imamo pravo ovde da imamo te informacije.

Ali, nije to sve. Setite se serija koje se narodnim novcem razigravaju. Snima se neka serija, prvi serijal od desetak epizoda isfinansira RTS, razigra glumce, glumačku ekipu, tehniku, razigra sve, razigra i publiku, izazove interesovanje publike i serija posle prvog serijala odjednom promeni TV stanicu i ode na TV stanice pod kontrolom Dragana Đilasa i Dragana Šolaka. Koliko to košta, to zna žuti Bujke i ukoliko bi se učinilo ono što ja predlažem, ja verujem da bi ta ptica u kavezu propevala. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 37. govori o vremenskom periodu i količini robe koja će biti na rasprodaji.

Ja sam mojim amandmanom tražio da se ovaj član briše. Zbog čega sam to tražio? Zašto trgovcima uskraćivati mogućnost da sami određuju o tome u kom vremenskom periodu će njihova roba biti na rasprodaji? Zašto trgovcima ukidati mogućnost da sami odlučuju o tome koju će količinu robe izložiti na rasprodaji?

Naime, nema tog zakona koji može doskočiti trgovcima. Trgovci su ti koji moraju da se snalaze i oni koriste sve moguće trikove da bi privukli mušterije i plasirali svoju robu.

Poznata je ona priča još iz biblijskih vremena, kaže - lakše je kamili proći kroz iglene uši nego trgovcu ući u carstvo nebesko. Doduše, ne sme se to baš bukvalno tumačiti, ne misli se tu baš na klasične iglene uši. U starom Jerusalimu na ulazu postoji jedan uzani prostor kuda su morali proći svi karavani sa kamilama i on je bio toliko mali da su bukvalno kamile morale da se sagnu maksimalno, da bi mogle da prođu.

Dakle, mislim da je ovo ograničenje trgovcima potpuno bespotrebno, jer trgovci su ti koji moraju da se snađu. Čak smo i u onom komunističkom vremenu, kad nije vladala puna tržišna ekonomija nego dogovorna, mnogi su proizvođači, pogotovo konfekcije i sličnih proizvoda, naduvavali cenu robe pa onda tu istu robu stavili na rasprodaju. Ti popusti su išli čak od 50 do 70%. U tome je nekad svojevremeno prednjačio "Prvi maj". Naravno, nije mi namera da reklamiram bilo koga.

Znači, potpuno je bespotrebno ograničenje ove vrste što se tiče trgovaca, odnosno što se tiče rasprodaje. Hvala.

Zahvaljujem.

Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Ja se ne slažem sa prethodnim govornikom da se ovim članom propisuje da trgovci neće moći sami da određuju kad će im biti roba na rasprodaji. Naprotiv, ovim članom se samo propisuje da trgovci neće više moći da uključuju i naručuju rasprodaju nove količine robe. Dakle, sprečava se mogućnost od strane trgovaca da varaju nas kupce određene robe.

U članu zakona jasno stoji da će roba moći da bude na rasprodaji samo u slučajevima potpunog prestanka rada trgovca, prestanka rada u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe. Dakle, roba neće moći više da bude ponovo vraćena u rafove ako je propisana rasprodaja. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Čarapić.

Kolega Jovanoviću, vi želite po amandmanu, ali pre vas replika, narodni poslanik Nikola Savić.

Izvolite, kolega Saviću.

Da li se uvažena poslanica Čarapić slaže ili ne slaže sa mojim amandmanom, to nije bitno ni za mene, ni za nju, a ni za ovaj parlament. Ali, jednostavno ovo o čemu sam ja govorio je nešto što iziskuje, i potreba je a i realnost.

Recimo, u vreme, evo, sad će, još malo pa će početi sezona pred školu, gde roditelji kupuju odeću, obuću, garderobu svojoj deci, i sad, recimo, ima na rasprodaji neki artikal. Jedan kontingent koji je bio tu u radnji je rasprodat, pa po ovom zakonu taj isti trgovac ne bi smeo da naruči drugu robu iz svog magacina, koji može biti u tom gradu ili u nekom drugom gradu, jer je ovaj zakon njih ograničio.

Znači, ovo je direktno upereno i protiv roditelja, protiv kupaca. Jednostavno, nema nikakve logike u ovome.

Zahvaljujem, kolega Saviću.

Koleginice Čarapić, želite repliku? Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Zakonom je precizno definisano šta je rasprodaja, šta su sezonska sniženja a šta je akcijska prodaja.

Dakle, ovo o čemu je prethodnik govornik govorio u pitanju su sezonska sniženja, nije u pitanju rasprodaja. Ovde se mešaju pojmovi, šta je rasprodaja a šta sezonsko sniženje. Rasprodaja je jedno, sezonska sniženja su drugo, a akcijske prodaje su treće. I to je precizno definisano zakonom.

Kada su u pitanju sezonska sniženja, zakonom je jasno definisano da oni mogu biti propisani dva puta u toku godine. Dakle, imamo letnje i zimsko sezonsko sniženje zimske odeće i obuće, i to letnje u razdoblju od 1. do 15. jula, a zimsko u razdoblju od 25. decembra do 10. januara. To se upravo radi u svim razvijenim zemljama sveta. Da li će određene količine ostati u rafovima ili ne, to je stvar kupovne moći. To je dobro zato što je u Srbiji visoka kupovna moć i što se brzo rasproda takva roba za koju je raspisano sezonsko sniženje. Hvala.