Mislim da sam imao pravo na repliku, s obzirom da sam pogrešno protumačen u jednom mom današnjem izlaganju, a koje se tiče jedne koleginice koja nije danas sa nama, Nataše Vučković. Moram da kažem da nisam advokat Nataše Vučković, niti sam želeo, ni na koji način, da se pozitivno izjasnim o njenom političkom delovanju.

Osetio sam potrebu da osudim jednu pojavu u društvu, a ta pojava je vrlo loša i problematična i tiče se širenja govora mržnje i tiče se jednog nedozvoljenog rečnika koji dolazi od strane ovih iz Saveza za Srbiju, a u pitanju je Vladimir Gajić koji je na najprostačkiji mogući način uvredio jednu damu, jednu poslanicu ili poslanika.

(Nataša Sp. Jovanović: Jednog špijuna.)

Ne bih sada ulazio u takve karakteristike, ali reč je o poslaniku Narodne skupštine, bez obzira iz koje stranke dolazio. Danas poslanik SNS, sutra poslanik neke druge strane, svejedno je u ovom slučaju.

Dakle, ovde imamo jednu brutalnu uvredu od strane predstavnika Saveza za Srbiju koji je rekao za poslanik DS Natašu Vučković da je beda, bedina, da je impotentna amaterka.

Ovo su nedopustive pojave u našem društvu. Mislim da mi kao društvo moramo da nađemo modele da sprečimo ovakvo ponašanje u budućnosti, da se suprotstavimo ovakvom govoru mržnje, širenju histerije, kao potpuno neprihvatljivom ponašanju.

Još jedna stvar, nisam ja jedini koji je reagovao i osudio ovakvo ponašanje. Možda sam jedini kada je reč o ovom konkretnom slučaju, ali mi se sećamo tog Gajića i znamo ko su njegovi nalogodavci, onaj isti Vuk Jeremić i Dragan Đilas. Ništa on ne radi na svoju ruku, sve radi ono što mu njegovi šefovi kažu. Ali, mi se sećamo i njega kada se zalagao i kada je pozivao na zabranu kompletnih političkih partija, između ostalog i partije čiji prethodni govornik pripada. I tada smo reagovali, i tada smo osudili. Zaista mislim da mi kao društvo moramo da osudimo snažno ovakve pojave da nam se ne bi u budućnosti događale. Zahvaljujem.

Hvala kolega Markoviću.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta. Izvolite.

Čuli smo šta je Vladimir Gajić rekao za Natašu Vučković, ali iz vaših redova je nedavno rečeno da je ona špijun koji blati Srbiju, koja ide po belom svetu i sve najgore priča o Srbiji. Dakle, mi čuli od vas.

Ali, Vladimir Gajić je istoga dana izjavio, možda čak u istom tekstu, izjavio da je Vojislav Šešelj ratni zločinac i da se u Srebrenici desio genocid. Hajde što vas ne dotiče kada neko tako brutalno uvredi Vojislava Šešelja, vaša stvar, a trebalo bi, ne zbog Vojislava Šešelja, nego zbog činjenice da on nije ratni zločinac, ali taj Gajić kaže – u Srebrenici se desio genocid. Vama to ne smeta, odnosno ne reagujete, ali kada uvredi Natašu Vučković, koja je najavila posredno povratak ovde, e onda treba da se odbrani Nataša Vučković, pa zato je valjda i onaj njen zet bio da kaže da je on neki polu-Francuz ili ne znam, pa je sačekao Makrona itd.

Znate, nemojte nam bacati prašinu u oči, radite vi šta god hoćete politički, imate pravo. Imate pravo da nađete načina da bi zadovoljili Evropsku komisiju i da vratite ovde neke poslanike na način na koji god vi mislite da treba. Ali, samo nemojte da to radite na način da se stiče utisak da mi ne vidimo i ne razumemo šta radite. Zato, ako već reagujete na tog Vladimira Gajića i na slične njemu, o kojem ja inače nikada ništa dobro nisam ni mislila, ni rekla, koji niti je profesionalno negde uvažen, niti politički, dakle, sve najlošije mišljenje o njemu imam. Onda, kada pratite šta on priča, hajte bar sad evo recite da je za najveću osudu to što je Vladimir Gajić rekao da se u Srebrenici desio genocid. Hajde jednom o tome progovorite, onako baš od srca.

Hvala, koleginice Radeta.
Pravo na repliku, Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne bih želeo da se danas ovo pretvori u takmičenje ko će snažnije osuditi izjave pojedinih kvazi političara, ako tako mogu da kažem, za njihove izjave, kako se u Srebrenici dogodio genocid. Znači, ne želim da se mi sada takmičimo.

Opšte je poznato da se svako u SNS na vreme oglasio povodom takvih besmislenih tvrdnji, tih kvazi političara, da ne spominjem sada i mnogobrojne poslanike ovde koji su istog dana reagovali na takve tvrdnje.

Naravno da niko iz SNS nikada nije mogao da prihvati tezu o tome da se u Srebrenici desio genocid, i nemam nameru da o tome polemišem. Sada, ne treba ovo zaista da bude takmičenje ko će snažnije da se bavi time.

Kada je reč o Nataši Vučković, pa neće biti da se niko nikada iz SNS pozitivno izjasnio o njoj i njenom delovanju. Mi smo ovde njoj nadimak dali „vojvotkinja od Strazbura“, u kontekstu lažnih vojvoda, „vojvoda od Maldiva“, to je bio Balša Božović, jel tako? Pa je bio „vojvoda od pašnjaka“, onaj Šutanovac, e, ona je dobila nadimak „vojvotkinja od Strazbura.

Tako da, SNS se jasno odredila o njenom političkom delovanju. Mi ništa dobro ne mislimo o njenom političkom delovanju, ali smo spremni da odbranimo od surovih i potpuno, dozvoliću sebi da kažem, idiotskih napada od strane nekoga ko je gori od nje još. U ovom slučaju tog Vladimira Gajića. Taj isti Vladimir Gajić je bio spreman da tvrdi, osim njegove besmislene tvrdnje o genocidu u Srebrenici, bio je spreman da tvrdi kako je 60% ljudi u Srbiji nepismeno, i da zato oni nemaju šta da traže na izborima, jer eto imaju posla sa nepismenim narodom, i nije ga sramota što je tako nešto rekao, i da zato neće da izađu na izbore, jer znaju da nemaju šta da traže na izborima i da zato na ulici hoće vlast. O takvoj kategoriji mi ovde govorimo, o takvim ljudima.

Hvala, kolega Markoviću.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta. Izvolite.

Nije bilo tako davno. Dobro, evo već tri i po godine su prošle kada su formirane stalne delegacije. Nataša Vučković je htela po cenu života da bude član delegacije u Strazburu, u Savetu Evrope, zato što je ona tamo godinama išla, zato što je ona tamo imala svoje veze, svoje kanale, koji naravno nisu bili u interesu Srbije. Oni nisu mogli dobiti to mesto po onim proporcijama koje su tada bile izračunate. E, sad, samo kako je moguće da je ona počasni član te delegacije, i opet ide tamo radi šta hoće, priča šta hoće itd.

Što se tiče izjašnjavanja, kažete – nećemo se takmičiti ko će jače ili glasnije, ne znam šta kaže, da u Srebrenici nije bio genocid, vi ste mogli biti mnogo glasni da ste hteli. Mi smo predložili da se kao krivično delo u Krivični zakonik unese krivično delo da krivično odgovara svako ko kaže javno da je u Srebrenici bio genocid. Da ste hteli da budete baš glasni, trebalo je za to glasate, jer vi imaće većinu, mi nemamo, mi smo samo predložili, ali naravno vama nije bilo tada nešto interesantno da to usvojite. Dobro znate da se sve glasnije priča o tome da će jedan od uslova Srbije na tom putu ka EU biti i priznavanje od strane naše države da se u Srebrenici desio genocid. Neverovatno nam je da bi nekome u sadašnjem sazivu moglo pasti na pamet da tako nešto uradi, ali znate nikad se ne zna, ništa se ne zna, evo jutros, kada sam čila kolumnu Vladimira Đukanovića, nekako svašta čoveku prođe kroz glavu. On proziva i Vučića zašto nije uradio ono što je obećao, zašto nisu podneli ostavke neki koji su trebali da podnesu. Onda valjda sada u toj frci, u toj borbi da ne budem baš ja taj na kojeg će Vučić da pokaže prstom, onda ovde slušamo sve i svaštau odbranu neodbranjivog.

Hvala koleginice Radeta.
Nastavljamo dalje sa radom. Ovo su bile replike.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 40. Predloga zakona o trgovini.

Mojim amandmanom sam tražio brisanje navedenog člana iz razloga da bi svi trgovci na našem tržištu imali ravnopravan položaj. Vlada ne sme da favorizuje nijednog subjekta na tržištu, ma koliko to bilo ponekad i opravdano, to sa sobom uvek nosi određenu korupciju.

Valjda je cilj Vlade da se suzbije, a ne da se pospešuje korupcija u trgovini. Naše tržište je previše otvoreno stranim subjektima. Zato Vlada mora voditi računa o svim detaljima. Glavni cilj Vlade u ovoj oblasti treba da bude da zaštiti svakog robnog proizvođača, a naročito poljoprivrednog proizvođača.

Kada smo kod poljoprivrednih proizvođača, šta Vlada čini da pomogne poljoprivrednim proizvođačima na KiM? Pošto sam rođen i živeo na KiM, znam da poljoprivredni proizvođači u mom Kosovskom Pomoravlju i danas proizvode veoma kvalitetne proizvode, ali nažalost nemaju kome da ih prodaju.

Znam da i Vladi nije lako da reši ove probleme, ali svakako mora da postoji neki način da se ovim ljudima pomogne. Ovo nije samo pitanje proste trgovine, ovo je pitanje od strateškog nacionalnog interesa. Hvala.

Hvala kolega Stojanoviću.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.