Nije tačno da je isto nepoštena tržišna utakmica i nelojalna konkurencija, jer ovaj termin „nepoštena tržišna utakmica“ prvi put se javlja u ovom zakonu, ne samo kod nas, nego bilo gde. Ali, mi ceo dan danas u ovoj raspravi, i što je odlično, podržavamo, slušamo neke stvari koje su vezane za ranije događaje, za neke bivše vlade i svakako treba da se sve malo protrese, svaki put kad smo u prilici da o svemu tome porazgovaramo, ali mi stalno ostajemo bez odgovora na naša suštinska pitanja.
Prvo, ako se govori, govore malopre koleginice o žutom lopovskom, tajkunskom, dosovskom preduzeću itd. Pa onaj koji je danas trebalo da bude ovde, a to je Rasim Ljajić, je perjanica tog žutog dosovskog, kriminalnog, lopovskog, kako ga sve nazivaju, režima. To isto su, govorili smo juče, evo, ponovićemo i danas, i Đelić i Labus i Vlahović, i sve je to tačno. Ali, jedino pitanje na koje mi nemamo odgovor je – kako je moguće da su svi ti ljudi na slobodi, zar nema krivičnih postupaka protiv njih, da ih niko ne dira, da mnogi i dalje učestvuju i sa državom i sa nekim javnim preduzećima i sa tajkunima itd, u raznim prljavim poslovima?
Tačno je da kada govorimo o prodaji i trgovini, tačno je da su svi veliki prodajni objekti, tržni centri ili gotovo svi izgrađeni na mestima gde su nekada bile fabrike, fabrike koje su u lopovskoj privatizaciji otkupljivane dve godine po ugovorima, tako su tada ugovore zaključivali, dve godine su bili u obavezi da ne menjaju delatnost. Te dve godine nisu ništa radili, dve godine prođe, oni narod na ulici i tako je 500.000 ljudi ostalo bez posla. I na svim tim mestima, dakle, danas su ti tržni centri o čijem radu mi pričamo, između ostalog i kroz ove amandmane.
Pitanje, recimo, kako je moguće, i juče se ovde govorilo, i ne samo mi, o Božidaru Đeliću, o 11 miliona evra koje je ukrao u Srbiji preko Meridijan banke. Kako je moguće da on od Meridijan banke postane poslovni partner Vlade Republike Srbije, dočekuje Makrona, kao suvlasnik Vansi erporta koji je koncesionar Aerodroma „Nikola Tesla“.