Zahvaljujem, kolega Saviću.
Želite repliku na izlaganje kolege, izvolite.

Mislim da je Vlada Srbije dobro postupila što ovaj amandman nije prihvatila.

Inače, Vlada Srbije je na udaru Boška Obradovića već duže vreme, 15. jula 2019. godine, u sedam časova i 36 minuta, visokoobrazovani, visokoumni Boško Obradović, kaže ovako u svom tvitu - dobro jutro potpredsedniče Vlade, obraća se Nebojši Stefanoviću, nije sramota nemati fakultet, mnogo je moralnih i stručnih ljudi bez fakulteta, u mnogo čemu boljih od visoko školovanih. Sramota je i kriminal, kupiti fakultetsku diplomu, pazite, glumeti, obratite pažnju gospodine Rističeviću, glumeti doktora nauka i doći na prevaru na vlast i visoko državnu funkciju.

Znači, čovek napiše glumeti doktora nauka, a predstavlja se kao profesor srpskog jezika i književnosti. Sada ja pitam, da li je validna diploma Boška Obradovića? Molim nadležne državne organe, molim prosvetnu inspekciju da utvrdi da li je Boško Obradović diplomirao srpski jezik i književnost na zakonom propisan način? Jer, za mene je potpuno nelogično i ne prihvatljivo da neko ko je profesor srpskog jezika i književnosti kaže da neko, odnosno da kaže - glumeti doktora nauka.

Vlada Srbije je na udaru i Aleksandar Vučić su na udaru još jednog velikana srpske političke scene, to je Janko Veselinović. O njemu je često puta govorio moj uvaženi kolega prof. Marko Atlagić.

(Marko Atlagić: Stanokradica.)

Tako je.

Janko Veselinović se oglasio na tviteru 16. jula 2019. godine, u 14 časova i 13 minuta. Ozlojeđen, inače činjenicom da je francuski predsednik Makron došao u posetu Srbiji, ozlojeđen činjenicom da ga je primio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, da su imali vrlo kvalitetan, ne samo diplomatski, nego prijateljski razgovor, da se Makron obratio građanima Srbija na srpskom jeziku i ono što je veoma zanimljivo, gospodine Rističeviću, pogledajte, on je napisao taj tvit 16. jula 2019. godine i piše lepo – iz Hrvatske.

(Marijan Rističević: Stan Milice Badže.)

Tako je, znači Janko Veselinović bi da sruši Aleksandra Vučića tako što se kupa u Hrvatskoj, na Jadranskom moru. Ne možete da pobedite čoveka koji nije otišao na godišnji odmor, ako se ne varam, devet godina. Ne možete da pobedite čoveka koji radi dan i noć. Ne možete da pobedite Vladu Srbije koja se danonoćno bori za interese građana Srbija. Ne može Janko Veselinović sa hrvatskog primorja, tvitujući protiv posete Makrona, da bude ozbiljna pretnja i ozbiljna konkurencija Aleksandru Vučiću, ne možete.

Ako hoćete da pobedite Aleksandra Vučića, morate više da radite od njega, morate da budete bolji od njega, morate više opština, gradova, sela da pregazite svojim nogama od Aleksandra Vučića. Kako oni to čine? Tako što letuju na hrvatskoj primorju i to, pazite, Janko Veselinović, i o tome su govorile moje kolege i Atlagić i Rističević, letuje na Jadranskom moru, u stanu koji je oteo, odnosno koji mu je dala Hrvatska vlast, od žene koja je proterana iz Hrvatske i koja se zove Milica Badža. Sram ga bilo. Ovamo se bori za neku pravdu, za neku istinu, hoće da promeni vlast u Srbiji. Onaj koji otima srpske stanove u Hrvatskoj, piše tvitove iz Hrvatske protiv Aleksandra Vučića, on da pobedi Aleksandra Vučića? Nemoguće. Zato što je nemoguće da ga pobede na izborima, onda su se dohvatili motornih testera, vešala, kamiona, bagera, preko Jove Bakića nam prete dugim cevima, itd. Dakle, stvari su ovde potpuno jasne.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Kolega Rističeviću, dozvolite, imate naravno osnov za repliku, ali da damo prednost predlagaču amandmana, pa ćemo onda napraviti određen redosled obzirom da je sistem prepun.
Izvolite, kolega Saviću.

Gospodine Martinoviću, ja mogu da se složim sa puno toga što ste rekli u vezi Boška Obradovića. Međutim, moj amandman i moje izlaganje u vezi mog amandmana, nemaju nikakve veze sa Boškom Obradovićem. Ja sam govorio o tome kakva su ovlašćenja ministra i onda sam govorio i o reklami, da prodaje nema bez reklame.

Ako bi trebali nekoga da pomenete, moj amandman i moje izlaganja ima mnogo više veze sa Đilasom, jer znamo da je taj čovek koji je prodavao reklame, verovatno i sada to radi, tako da možda bi bilo bolje da ste njega uzeli kao primer, a ne Boška Obradovića. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Saviću.
Pravo na repliku, najpre kolega Marijan Rističević, na izlaganje kolege Aleksandra Martinovića.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Gospodine Martinoviću, Janko Veselinović, vođa, zvani stanokradica, kako ga gospodin Atlagić zove, letuje na Karinskom moru u ukradenom stanu Milice Badže, koji mu je Hrvatska dala zajedno sa novcem. Redovno prima pare iz fonda koji su Hrvati stekli Tesla bankom, gde je novac uplatio Bojan Pajtić, koji je svoju stranku još dok je, gospodine Orliću, Janko Veselinović bio tamo, nazvao brodom ludaka. Taj brod ludaka je novac iz Srbije, iz Vojvodine ubacivao u Zagreb, u Tesla banku, a onda su odatle formirali Janku Veselinoviću, dali novac i formirali - udrugu za povjest i tako nešto.

Dakle, to je čovek koji ima dve organizacije, dva državljanstva. To je čovek koji je vodio glasače iz Krajine da glasaju. Ali, ispred biračkih mesta zaustavio je autobus i naredio da se glasa za HDZ i čoveka koji se prezivao Biskup, to sam dobro zapamtio. Dakle, dobijao je novac od naše države da odvede te glasače, a onda od hrvatske države dobije novac koji su isisali iz Tesla banke i pomoću tog novca dovede birače i naredi im da glasaju za HDZ, čak je i na promocijama zajedničkim bio sa predstavnicima HDZ u Krajini.

To je taj veliki vođa udruge za obrtaj ovde, a tamo udruge za povijest i ne znam kako još. Gospodin Bečić to zna i gospodin Orlić bolje nego ja.

Što se tiče imanja fakulteta, Boško Obradović nema fakultet. On ima profesora Lompara, svog člana, člana nekog njegovog saveta ili starešinstva ili ne znam šta. On ima njega, ali nema fakultet. Fakultet se ne može imati. Možete imati diplomu fakulteta, ali sam izraz profesora književnosti da neko nema fakultet, pa nije Nebojša Stefanović toliki pljačkaš da ima fakultet. Ja mislim da Boško Obradović može da ima i poseduje fakultet, od onih opljačkanih 30 miliona, što je istraga već pokazala, ali zahvaljujući imunitetu Boško Obradović pokušava sebe da predstavi kao najvećeg političkog protivnika, da ne bi bio procesuiran.

Nadalje, što se tiče izveštavanja RTS-a, gospodine Orliću i Martinoviću, mene su skinuli na zahtev opozicije koja se žali, mene su skinuli taj dan kada je trebalo da ide emisija. Zvali su me i rekli – ne možeš da ideš u emisiju, tebe ćemo zvati nekad, neki drugi put. A znate zašto su me otkazali? Zato što su se dva opoziciona predstavnika Nenad Čanak i gospodin Đorđe vlahodinović, ili kako se već zove, požalila na to da neće da učestvuju u emisiji sa mnom i onda ja kao najaktivniji poslanik u emisiji koja treba da se bavi odnosima u parlamentu sam eliminisan, da bi u njoj učestvovali oni koji su veoma retko, veoma retko u ovom parlamentu.

Dakle, ako postoji nesloboda medija, ona postoji po mom pitanju, dakle, ja sam najsurovije cenzurisan u ovom parlamentu, cenzurisan i za vreme Miloševića, tako što je spiker prekrivao ton kada sam govorio u Skupštini. Sada je ponovo došlo vreme da mene cenzurišu. Evo, gospodine Bujoševiću, vi koji pljačkate sopstvene zaposlene, koji pljačkate pretplatnike, slobodno možete ponovo da prekrijete moj ton, možete slobodno ponovo da me cenzurišete. Hvala.

Kolega Rističeviću, ja nisam prikrio vaš ton. Bili ste u direktnom prenosu.
(Marijan Rističević: Nisam siguran.)
Budite sigurni.
Kolega Martinoviću, izvolite, imate pravo na repliku.

Kolega Savić je rekao u replici da nisam pominjao Dragana Đilasa. Pominjao sam Dragana Đilasa danas mnogo puta, zato što sam hteo da obavestim građane Srbije da Draganu Đilasu nije dovoljno to što je od građana Srbije ukrao 500 miliona evra, nije mu dovoljno to što su on i Vuk Jeremić tužili Aleksandra Vučića kao fizičko lice, kao pojedinca, nego je sada tužio i državu Srbiju. I to je tužio državu Srbiju zato što ga je predsednik Republike Aleksandar Vučić označio kao navodno narodnog neprijatelja koji potkrada svakog građanina Srbije.

Aleksandar Vučić nije rekao za Dragana Đilasa da je narodni neprijatelj, ali jeste rekao da se nezakonito obogatio dok je bio direktor Narodne kancelarije, dok je bio ministar u Vladi Srbije, dok je bio gradonačelnik Beograda i zbog toga je Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzelo zakonom propisane radnje da se utvrdi kako je Dragan Đilas došao do tih 500, odnosno i više od 500 miliona evra, a ponavljam još jedanput, to vam je otprilike približno budžetu jedne države kao što je Crna Gora. To nikome živom u Srbiji nije pošlo za rukom, to je pošlo za rukom Draganu Đilasu. Dakle, Dragana Đilasa sam pominjao u tom kontekstu.

Morao sam da spomenem i ove njegove jurišnike, zato što je ovo dokaz koliko su ti ljudi licemerni. Licemeran je Boško Obradović koji traži nečiju diplomu, predstavlja se kao profesor srpskog jezika i književnosti, a onda u tvitu napiše da je sramotno: „glumeti doktora nauka“. Spominjao sam i ovog jurišnika Janka Veselinovića, kome je žao što je Makron došao u Srbiju, što ga je primio Vučić, a što nije Makron hteo da razgovara sa Đilasom, Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem i njima sličnima i oglasio se tvitom iz Hrvatske. Oglasio se tvitom sa Jadranskog mora iz mesta u kome mu je hrvatska država poklonila stan proterane Srpkinje 1995. godine, Milice Badže. To sam uradio da bi građani Srbije znali sa kakvim političkim protivnicima mi imamo posla. A vama hvala što sedite u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što poštujete ovaj visoki zakonodavni dom, što poštujete državu Srbiju i što pokazujete na svom primeru, iako ste opoziciona partija, da možemo civilizovano i kulturno da razgovaramo i o onim temama oko kojih se ne slažemo.

Problem je sa onima koji navodno bojkotuju sednice Skupštine Srbije, ali ne bojkotuju skupštinske plate, ne bojkotuju putovanja u inostranstvo, hteli bi da dođu na vlast bez izbora, odnosno hteli bi oni izbore, ako ćemo pošteno, ali da na njima ne učestvuje Aleksandar Vučić i SNS. I onda u međuvremenu, tako u dokolici, pošto nemaju šta da rade, ne znaju šta će od sebe, to su sve sami besposličari i lenjivci, ovaj što je navodno profesor srpskog jezika i književnosti ne ume da se izražava na srpskom književnom jeziku, taj što kaže da ima fakultet, ne znam gde mu se fakultet nalazi, a sumnjiva mu je, inače, gospodine Rističeviću, i diploma, jer čudi me da profesor srpskog jezika i književnosti ne ume da se izražava na književnom jeziku, a ovaj drugi što bi da obori Aleksandra Vučića kupa se u Hrvatskoj na moru, tvituje iz Hrvatske i onda kad se vrati sa plaže ide, sram ga bilo, u stan koji je oteo, odnosno koji je hrvatska država otela od žene Srpkinje proterane u "Oluji" 1995. godine. Takvi da pobede Aleksandra Vučića, takvi da pobede SNS na izborima, demokratskim izborima, nikad.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Kolega Orliću, pomenuti ste tokom izlaganja kolege Rističevića. Imate osnova za repliku, ako ste to želeli.
Izvolite.

Vezano za direktna pitanja gospodina Rističevića upućena gospodinu Bečiću i meni, pitanje Razvojne banke Vojvodine. Jesmo li zaključili, ja mislim da jesmo, da je upravo to pitanje…

(Marijan Rističević: I Tesla banka.)

I Tesla banka, dabome, ali prvo ova u Vojvodini. Jesmo zaključili, čini mi se, da je to upravo onaj mehanizam koji je iskoristio sam Dragan Đilas da postane praktično vlasnik DS, vlasnik DS. Njihove dugove koje je on generisao, zajedno sa Pajtićem, to ste dobro primetili, a ja mislim da je to zabeleženo i evidentirano u zvaničnom izveštaju DS, mi smo taj izveštaj ovde donosili. Dakle, Pajtić i Đilas su sklopili taj aranžman po kom su opteretili DS, onda ta DS nije imala para da vrati dug, pa su stavili pod hipoteku stanove, kola, mnogo lične ušteđevine, banka ih je drala i onda su našli fantastično rešenje – Đilas 49 miliona, ispravite me ako grešim, gospodine Rističeviću, preuzme od banke, stavi u svoj džep, dobije ih za 38 miliona, ali sad on tereti svoju bivšu stranku DS za svih 49, što znači da je samo tim jednim potezom 11 miliona dinara dobar. To je verovatno jedan sitan, mali prilog onim stotinama miliona evra koje je usmerio ka svojim firmama, ali što se kaže – greota da se baci. Jedanaest miliona dinara da se dodatno stavi u džep, može. U ovom slučaju konkretno, na račun te DS koja mu, koliko ja vidim iz ovih danas aktuelnih izjava, i dalje plaća taj dug. I dalje mu uredno svakog meseca isplaćuju po malo, i dalje nikako da završe sa tim, zato što, kako sami kažu ti ljudi iz DS, on njih kamati zelenaškim kamatama. Valjda je to 20-ak procenata, jel tako, godišnje.

Gospodin Savić je, samo tu moram da intervenišem u jednoj stvari, pogrešio. Kada mi o ovim stvarima pričamo, svako koga mi pomenemo da pripada toj strani direktno se odnosi na Dragana Đilasa. Rekli ste – ne treba pominjati Boška Obradovića u priči o Draganu Đilasu, ali to je sve ista priča i to su za nas ljudi među kojima nikakve razlike nema. Dakle, kad kažemo Boško Obradović, da, mi mislimo i na Đilasa, baš kao što svaki put kada kažemo Željko Veselinović mi takođe mislimo i na Đilasa. Sve se to na isti krug ljudi odnosi i sve to ide direktno na račun Draganu Đilasu. On je izabrao da kaže sam – nema nikakve razlike između mene i njih. On je izabrao i sam je to rekao. Ništa mu ne znači bilo kakva ideološka barijera. Dakle, ako Boško Obradović podržava političke rezone, stavove Dimitrija Ljotića i tog fašizma, sam je Dragan Đilas izabrao da kaže – to je meni srcu blisko, ja ne vidim nikakvu razliku između sebe i toga. To su njihovi izbori.

Kad sam pomenuo već ovog Željka Veselinovića. Ja sam čestitao danas i DS i svim tim navodno zapanjenima nad pitanjem kako se javno govori u Srbiji, za šta su sve krivi, naravno, Aleksandar Vučić i SNS, i kada Đilas nekog vređa, i kada Jeremić nekog vređa, i kada Željko Veselinović nekog vređa, sve smo mi krivi. Ali, da DS propusti da interveniše kada izvređaju njihovu poslanici, ne pošalju saopštenje, jednu reč, ne kaže niko od funkcionera, strah ih je od Đilasa, mogu čak i da razumem da nisu mogli, da su se bavili drugim stvarima. Vidim da su juče doneli na statutarnoj komisiji odluku da poništavaju odluku Lutovca, Izvršnog odbora, kojim izbacuju neke neposlušne poslanike. Dakle, biće kod njih očigledno još mnogo kuvanja i previranja, pitanje na šta će to na kraju da izađe i šta će od te stranke da ostane. Ali, mi nije jasno što nisu reagovali drugi.

Nisu reagovali kada je taj Veselinović pozivao na silovanje Ane Brnabić. Nama je jasno zašto. Zato što Anu Brnabić shvataju kao nekoga ko pripada drugoj strani, ovoj našoj, pa valjda nije vredan pažnje. Nisu reagovali ni kada su napadali i verbalno, ali fizički Maju Gojković, iz istog razloga nama je poznato kojih. Oni smatraju, to je žena na drugoj strani ovamo sa nama iz SRS, pa zbog toga nije vredna. Ali, su do te mere zastrašeni od Dragana Đilasa, besomučno bogatog i silnog, bahatog preko svake granice, da ne smeju sad da uzmu zaštitu ni nekoga ko je u njihovim redovima, e to morate priznati nešto potpuno novo i ja nisam znao da su tu prasku uveli i DS i ove ostale Đilasove stranke i njegove Dveri, ali i njegovi „Danasodi“ N1, Ninovi, Birnovi, Cinsovi krikovi i svima njima čestam na toj vrsti prakse, to je bolji od evropskog standarda.