Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Izvolite, kolega Orliću.

Vi ste pitali gospođo Jovanović, u čemu je stvar na temu ispitivanja naših saznanja, a vezano za Dragana Đilasa i sve razne postupke, mehanizme, marifetluke, koji su omogućili takve da se taj čovek nenormalno bogati, ali pazite, ne u nekim normalnim uslovima, u nekim normalnim prilikama, na normalan način time što je nešto radio sa svojim firmama, bilo čim, pa zaradio, nego dok je bio na najodgovornijim političkim funkcijama što partijskim, što republičkim, što u gradu Beogradu. Dakle, da pre toga nije imao ništa, a onda je postao nesnosno bogat.

Šta je zanimljivo i što sam želeo da vam kažem danas? Novi momenti u toj priči, oni su vezani za naša nova saznanja. Dakle, potrebno je sigurno vreme da nadležni organi ispitaju te stvari, ako to treba da urade ozbiljno, mi smatramo da je tako jedino ispravno. Ali, postoje informacije koje se pojavljuju bukvalno na dnevnoj bazi. Mi smo pre, čini mi se, dva dana izašli u javnost sa potpuno novim podacima, sa podacima koji nisu, čini mi se, bili nikada ranije poznati našoj javnosti. Uz sve ono o čemu smo govorili mi ovde i što se nalazi u izveštajima Verice Barać, mislim da nigde nije bilo podataka koji pokazuju plastično kako je izgledao tzv. poslovni odnos firmi Dragana Đilasa i Telekoma Srbije i to baš u vreme dok je Dragan Đilas bio na najodgovornijim funkcijama u Republici Srbiji.

Dakle, mislim da smo to po prvi put prikazali upravo mi ovih dana. Tada smo rekli da otprilike 30 miliona evra iznosi ukupan obrt novca koji su ostvarile ta Đilasova „Direct Media“, koja je nekada vredela samo 10 hiljada dolara, a onda počela da vrti silne milione i desetine miliona. Njena zavisna preduzeća i Telekom Srbija, dakle državno preduzeće, novac je građana Srbije u pitanju, a ne bilo kakav i bilo čiji privatni novac, u dva smera.

Kada pogledate kako je to išlo, to su zaista fantastični aranžmani. Prvo, postoji angažovanje te „Direct Media“ i njenih zavisnih preduzeća od strane Telekoma, ali i od strane Telekomovih firmi u regionu. O tome nije pisala ni Verica Barać. Znate šta je jedino ona navela u svom izveštaju, a da se Telekoma tiče, ona je rekla – Telekom je finansirao, sponzorisao „Velikog brata“ 2009. godine, dakle onaj šou program koji je uveo Dragan Đilas, ali da se bavila Đilasovim transakcijama i relacijama sa nekim drugim preduzećima u ovoj zemlji.

Što se tiče Telekoma, on je neposredno angažovao i „Ovejšn“ i „Direct media“ u periodu od 2004. godine, pazite, od kada je Dragan Đilas kročio na scenu i na pozornicu političku u Srbiji, do 2007. godine, oko četiri i po miliona evra na taj način otišlo je ka tim kompanijama. Onda, Telekomove firme u regionu, dakle Telekom u Crnoj Gori i Telekom u BiH, angažuju zavisna preduzeća, opet „Direct Media“ i plaćaju im sedam miliona sedamsto hiljada plus 360 itd, kada se to sabere preko osam miliona evra otišlo je za ove usluge na ovaj način. Takođe, da ovde ne bude kraj, u vrednosti od 17 miliona evra, sada firme „Direct Media“ uzimaju, ali po povlašćenim cenama, marketinškog prostora od telekomovih firmi, dobijaju za to popust od preko pet miliona evra. Dakle, popust kakav izgleda nikada niko dobio nije, niti će ikada dobiti. Oni su dobili tada, pričam o periodu od 2007. do 2012. godine i samo na toj transakciji oni su dobri za taj iznos popusta. Samo za toliko su uspeli da prevaziđu tržišne uslove, kao što je Đilas onim jednim potezom 11 miliona dinara u džep stavio, samo što je otkupio dug stranke svoje, pa onda on njim dalje raspolagao. Tako i ovde, u startu dobar za preko pet miliona samo na ime popusta, a u vrednosti od 17 miliona posle tržište rasprodavao dalje.

Kada se to sabere, to je preko 30 miliona evra i to su naša poslednja saznanja. Ko zna, gospođo Jovanović, koliko ovakvih stvari još ima. Ko zna koliko primera ćemo pronaći o kojima govore i Marijan Rističević, i gospodin Jovanović, i bilo koji poslanik SRS. Ovo su stvari koje, kada se saberu, ja mislim da su toliko krupne i toliko značajne da apsolutno zahtevaju interesovanje i nas kao narodnih poslanika, ali mislim i državnih organa. To je naša obaveza.

Između ostalog, to je i objašnjenje zašto ovi nepismeni politički mraginalci, poput Boška Obradovića, koji nisu upoznati ni sa sadržajem sopstvenog diplomskog rada i koji ne znaju da li se kaže glumeti, završavam, danas svi završavaju, po pravilu kod Dragana Đilasa. Nema mesta koje predstavlja tačku nagomilavanja za te sa političke periferije i sa političkog đubrišta Srbije drugačije od Dragana Đilasa, očigledno zato što taj čovek ima dovoljno para da te i takve plaća, odnosno da njihove usluge može da održava. Evo na koji način je do tih para došao.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Poštovani narodni poslanici, sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i 15 minuta.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 69. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite, koleginice Nikolić.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo intervenisali i na ovaj deo Predloga zakona koji se odnosi na kaznene odredbe i mi smo raspon novčanih kazni smanjili, konkretno u članu 69. kaznu koja je predviđena u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara, mi smo zamenili kaznom od 30.000 do 200.000, jer je to svakako primerenije rešenje. Naime, prvo, raspon kazni koji je propisan u članu 69. jeste veliki i razlika između minimalne i maksimalne kazne je 10 puta. To u startu daje velike mogućnosti za razvoj korupcije, jer je ostalo na volji prekršajnom organu da odluči koju visinu novčane kazne će izreći prekršiocu.

Mi predlažemo smanjenje kazne uopšte, a samim tim se smanjuje i raspon. Lica na koje se odnosi primena prekršajne kazne su, po članu 25. Predloga zakona o trgovini, uglavnom lica koja nemaju druge mogućnosti da obezbede bilo kakav posao, pa su prinuđeni, da bi prehranili sebe i svoju porodicu, da se bave uličnom trgovinom, gde su izloženi različitim vidovima ponižavanja i maltretiranja, prvenstveno od strane komunalne milicije kojoj su ovim novim zakonom data prevelika ovlašćenja, tako da mogu da se ponašaju još bahatije nego što su se do sada ponašali. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Nikolić.
Na član 70. amandman je podne narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Da li želite reč, gospodine Rističeviću? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o prekršaju. Neko se ovde zalagao da se kažnjavaju svi oni koji govore da je u Srebrenici izvršen genocid. Naravno da tamo genocida nije bilo. Srbi su žrtve genocida. Srbi nisu počinili genocid. Ali, znam ko jeste. Srbi nisu bacili atomsku bombu na Hirošimu i Nagasaki. Genocid je neselektivno uništavanje određene grupe. Znam jednu zemlju ili savez država koji je to učinio. Znam takođe za jedan savez država koja je gotovo istrebila jednu ljudsku rasu – Indijance. Znam ja za taj savez država. Znam da su nepravedni. Znam da su počinili mnoge prekršaje, narušili međunarodni mir. Ali, moram da poštujem i njihovu ekonomsku i vojnu snagu, barem dok je imaju. Moram da poštujem, da ne bih dobio još 22.000 tona bombi, mada je to već sada teže izvodljivo. Ali, ovi prekršaji o kojima je ovde reč je trgovina medijskim uslugama. Tu je Dejvid Petreus, šef CIA-e. Da li ste znali da je savetnik u SBB-u bio američki ambasador Kameron Manter? Zašto se onda čudite za privilegovan položaj na tržištu, zašto se onda čudite što Evropska komisija staje na njihovu stranu? Da li je Dejvid Petreus bio komandant vojnih snaga, gospodine Martinoviću, vi to malo bolje znate nego ja. Evo, i gospodin Marković se zagonetno smeška. Ja verujem da i on zna mnogo o Đilasovim namerama.

(Predsedavajući: Hvala.)

Regulatorno telo za elektronske medije se pravi mrtvo i zato Đilas traži REM. Dajte mu REM, mediji, reklame, i on vam neće tražiti ništa. Borba Đilasova za vlast nasilnim sredstvima je borba da uzme REM, jer REM ne radi svoj posao. Da REM radi svoj posao, isključio bi, naredio bi da SBB, što je njegovo ovlašćenje, isključi prekogranične kanale, lažne, virtuelne, lažne prekogranične kanale, piratske kanale koji uzimaju hleb domaćim medijima i domaćim novinarima. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku ima Aleksandar Martinović.
Izvolite, dr Martinoviću.

Evo, gospodine Rističeviću, mi smo danas pričali, i ne samo danas, o kampanji koja se vodi protiv predsednika Republike, protiv Vlade Republike Srbije, protiv pojedinih narodnih poslanika koji su deo vladajuće koalicije. Upravo sada čitam na portalu N1, to je vest od 15.18 časova, kaže da vi, Vlada Orlić, ja, Aca Marković i neki drugi poslanici, kaže: „vršimo novo targetiranje medija i nevladinih organizacija u Skupštini Srbije“. Dakle, N1 nastavlja svoju kampanju protiv SNS i njenih koalicionih partnera. Ja ne znam na koji način smo mi izvršili targetiranje, sem što postavljamo svakoga dana pitanje – u kojoj državi je moguće da jedna televizija kaže za sebe da je prekogranična, a zapravo ima svoje sedište na Novom Beogradu i pri tome 24 sata vodi besomučnu kampanju protiv predsednika Republike, protiv Vlade, protiv Skupštine Srbije, protiv države Srbije, ismeva narodne poslanike, organizuje emisije u kojima se narodni poslanici nazivaju stokom itd.

Što se tiče nevladinih organizacija, ja danas nisam spomenuo nijednu nevladinu organizaciju, osim ako ne računaju organizaciju BIRODI, koja za sebe kaže da je nezavisna novinarsko-istraživačka kuća, a od oktobra 2016. godine je deo jedne široke političke organizacije koja se zove „Građanski front“, a tu je, između ostalog, i inicijativa „Ne davimo Beograd“, to su vam oni što su nosili žutu patku, to su oni koji se protive izgradnji „Beograda na vodi“ i to su oni koji i ne kriju da su otvoreni protivnici Aleksandra Vučića i SNS.

E sad, mene zanima šta oni očekuju? Da mi ovde izigravamo glinene golubove, da ćutimo, da ne smemo jednu jedinu reč da kažemo, samo zato što su oni sami sebe proglasili slobodnim i nezavisnim medijima.

Nisu oni ni slobodni, ni nezavisni mediji. Prvo, oni krše važeće propise Republike Srbije. Drugo, to su političke organizacije koje vode otvorenu borbu protiv Aleksandra Vučića i protiv SNS i dok budu trajale sednice Skupštine Srbije mi ćemo se protiv takvih boriti. Protiv novinara nemamo ništa, ali protiv političara koji su se maskirali u novinare naš zadatak je da ih demaskiramo i da građanima Srbije predstavimo onakvima kakvi jesu. Kao opozicionare, kao političke protivnike, kao ljude, koji vode otvoreni politički rat protiv naše stranke, protiv predsednika Republike i protiv Vlade.

Hvala, dr Martinoviću.
Pravo na repliku, Marijan Rističević.