Sećam se, gospodine Rističeviću, tih stvari za koje pitate, kako bih mogao da se ne sećam. Pričali smo mi o njima i u ovoj sali. Da znate, potpuno je to na liniji ovih tema o kojima govorimo mi celog dana danas.
Na primer, taj slučaj Boška Obradovića, njegovog diplomskog rada, njegovog mentora i sve na tu temu, pa apsolutno ide u prilog ovim sumnjama koje mi izražavamo, rezervama koje osećamo spram tog njegovog znanja, rada.
Znate, kada taj, sećate se, Obradović, kad smo ga uhvatili, ono, da je pisao hvalospeve Dimitriju Ljotiću, divio mu se, zagovarao i njegov Pokret „Zbor“, ali i njegovu Srpsku dobrovoljačku komandu, pa korpus, kasnije, koji je činio zločine za vreme Drugog svetskog rata. Sećate se kako se branio? Od jednom menja ploču i kaže – ne, ne, ne, niste vi to razumeli. Kaže on – ja se zalažem za ideje Miloša Crnjanskog i ono što je sam Crnjanski objavljivao u časopisu „Ideje“ pre rata. Baš je to tema na kojoj je on, kao, diplomirao, na kojoj je najstručniji. Pri tom, kaže Boško Obradović da je on potpuni antijugosloven, on, Boško i da se ne slaže sa Ljotićem oko jugoslovenstva.
Pazite sad, njegov mentor, taj profesor Lompar, kaže da je Crnjanski zagovarao jugoslovenske ideje. U tom časopisu, koji se zvao „Ideje“, on je promisao jugoslovenstvo. Sad je Boško stručan za to. Sam nema pojma za šta se zalaže, sam nema pojma šta podržava i licemerje o kom je govorio gospodin Šešelj se ogleda i kod njegovih stavova.
Boško naziva Dragana Đilasa tajkunom, tajkunskim i medijskim magnatom, da budem do kraja precizan, a onda taj Đilas, evo, o tome smo, takođe, govorili danas, traži od suda da zabrani svakome u Republici Srbiji da ga naziva tajkunom. Među stvarima koje Đilasu najviše smetaju, smeta mu kad mu se kaže da je lopov, lopuža, prevarant, što je sve tačno, ali smeta da mu se kaže da je tajkun. Onda, uz skute drži tog i takvog Boška Obradovića koji očigledno pojma nema šta mu je sadržaj diplomskog rada, pojma nema šta su mu politički stavovi, ne slaže se ni sa svojim mentorom oko toga, ali naziva Dragana Đilasa tajkunom. E, to sad Đilasu ne smeta.
Licemerje o kojem je govorio gospodin Šešelj prisutno je na sve strane, ali bukvalno na sve strane, između ostalog i ovi koji laventiraju nad tim kako se u Narodnoj skupštini govori o drugim narodnim poslanicima, o muškarcima i o ženama. Ja koristim, pošto je sad licemerje tema, priliku da čestitam DS što juče ni jedno saopštenje izdali nisu povodom uvreda izrečenih na račun njihove narodne poslanice, gospođe Vučković, a samo zato što dolaze iz redova Đilasovog neposrednog okruženja. Čestitam DS što se niko od njihovih visoko rangiranih funkcionera ni jednom rečju nije oglasio da je uzme u zaštitu i čestita što su optužili ponovo Aleksandra Vučića i SNS za sve na ovom svetu. Ali, nisu smeli ni jednu jedinu reč da zucnu protiv onoga što se dogodilo njihovoj koleginici, jer ne smeju od Dragana Đilasa, jer ne smeju od dugova koje on drži u svom džepu, odnosno sve njih drži u svom džepu, ko zna koliko njihovih nekretnina, ko zna koliko njihovih automobila i ko zna koliko njihovog novca, i to je odnos prema vrednostima, prema poštovanju drugih, ali to je i pokazatelj neke relevantnosti i političke hrabrosti. Mislim da su to sve stvari koje zaslužuju iskrene čestitke. Čestitam DS, „danasoidima“, televizijama „N1“ i svima ostalima koji se juče oglasili nisu i kako stvari stoje neće nikada, pokazali su vrhunske principe.