Hvala gospođo Kuburović.

Pravo na repliku ima Aleksadar Šešelj.

Izvolite gospodine Šešelj.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Pre svega, u koliko je neko dužan milion dinara za infostan, a i dalje luksuzno živi i dalje ga ne zanima servisiranje svoga duga, pa to je upravo ono o čemu sam ja govorio. Oni koji duguju najviše, koji zloupotrebljavaju zakon, koji hoće da izigraju zakon, njih niko ne dira i to je očigledno. A, da bi neki obični građanin, sa običnim primanjima, tj. prosečnim primanjima, imao dug od 600 hiljada dinara za komunalna potraživanja, to je jedan u milion. To je jednostavno ne moguće i naša neefikasna državna preduzeća, kao što je EPS, isključuju struju kada dođe i do 50 hiljada dinara račun za struju, sa kamatom, a ne 600 hiljada. To je jednostavno ne moguće.

Nemojte da pričamo o suštinskim izmenama, da je suštinska izmena elektronska tabla. To nije suštinska izmena, to je trivijalna promena, u odnosu na ono što imamo do sada. Suštinska izmena bi bila staranje da treće lice ne zaradi na nesreći dužnika, koji nije u stanju da plati ono što je dužan. To bi bila suštinska izmena, a ne elektronska tabla.

Gospođa Kovačević je rekla kako su i poverioci isto tako građani Srbije. Pa, jesu i treba maksimalno njihova prava da se štite, ali ovde treće lice iz dužničko-poverilačkog odnosa izvlači najveću imovinsku korist. To je ono što je problematično, a ta imovinska korist je mogla da bude prihod države ali kada bi bilo sve to normalno i po razumnim cenama to jest kamatama ili taksama, kako već.

O tome se ne razmišlja, to niko ne vidi kao važan i veliki problem i to bi bila jedina suštinska izmena u sadašnjem sistemu. Hvala vam.

Hvala gospodine Šešelj.
Reč ima po amandmanu, gospodin Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, evo, povukla me ova diskusija uvaženog kolege koji je izneo jednu tvrdnju koja se meni dopada, to je da je ovaj zakon u stvari nastavak onoga što je DS radila i kontinuitet kako ste se izrazili. Poslanik sam vladajuće koalicije 2011. godine sam glasao protiv, protiv ovog Zakona o izvršiteljima. Sada podržavam izmene ovog zakona jer smatram da su ove izmene korak napred i ono što bih prosto zamolio uvaženu ministarku jeste da ovo ne budu i poslednje izmene ovog zakona.

Ono što se ja sa vama uvek mogu složiti jeste u zloupotrebe koje izvršitelji imaju, ali sa druge strane ako hoćemo da težimo nekom uređenom sistemu kakav imamo ipak na zapadu, izvršitelji su potrebni, ali je pitanje sa druge strane da li su potrebni i njihovi ovakvi cenovnici, troškovi izvršenja u postupku i sa druge strane da li Ministarstvo pravde i policija pre svega MUP mogu da isprate zloupotrebe koje se dešavaju kada se prodaju nekretnine. To je po meni ključni problem.

Vi ako pogledate da li organizovana grupa ljudi upravo prodaje nekretnine od stanova, od preko nažalost, zemljišta i svega ostalog, a naročito se to odnosi na poljoprivredna gazdinstva.

Ono što je ministarka rekla, delimično se mogu složiti, dugo godina sam predsednik opštine i nažalost često se dešava da za komunalne usluge najviše duguju oni najbahatiji i oni koji imaju najviše novca. Sa druge strane penzioneri i oni koji su najrevnosniji u plaćanju oni ponekad imaju najmanje, ali sa druge strane zloupotrebe koje mi imamo nažalost i kod izvršitelja ali još više kod notara, da smo mi dobili grupu ljudi koji su bili loši pripravnici u advokatskim kancelarijama, pomoćnici po sudovima koji danas voze luksuzne džipove i najskuplje automobile po opštinama. To je problem o kome mi moramo da razgovaramo.

Ono što bih još jednom ukazao, kada smo govorili, koleginica uvažena je rekla, da su i poverioci i građani Republike Srbije čija prava mi treba da štitimo, i sa tim se potpuno slažem, samo ću ukazati na jedan mali primer gde da nije bilo privatnih izvršitelja realno ne bi došlo do realizacije sudskih presuda, a to su tužbe iz 2014. godine grupe poljoprivrednika iz opštine Topola koji su tužili tada Sektor za vanredne situacije za štetu od grada. Na kraju je bilo negde oko 99 tužbi koje su skupa bile veće od 700 hiljada evra. Apelacioni sud je potvrdio da je greškom države i Sektora za vanredne situacije naneta šteta od tada, u tom trenutku, 14 miliona evra seljacima gde je sve bilo uništeno. Uspeli su, još uvek se nisu svi, ali se sukcesivno naplaćuju samo zahvaljujući privatnih izvršiteljima, da je bilo do javnih nikada se ne bi to naplatilo.

Tako sa druge strane imate nešto i što je dobro i što je loše, ali sa druge strane ograničenja koja ministarstvo svojim izmenama donosi, mislim da je dobro i zbog toga ću glasati za izmene i dopune ovog zakona uz još jednom, kažem, zahtev i molbu ministarki da se sa ovim ne stane i da se pokuša da se još više smanje i ograniče. Ono što podržavam kolegu, mislim da bez obzira na visinu duga, za jednu četvoročlanu porodicu, ako je nosilac domaćinstva opterećen dugom većim od 5000 evra stambeni prostor, a to već imamo u nekim od zapadnih zemalja, ne sme se i ne može se prodavati.

Sa tim se potpuno slažem, kao što se slažem da se kod poljoprivrednika, kod seljaka, ne sme popisivati sredstvo za rad, kao što je traktor. I, to se ne sme otuđivati, to svima mora da bude jasno i to svima mora da se kaže. Ali, evo povuklo me to kada ste rekli - 2011. godina, tačno je, ali sa druge strane, još jednom moram da upozorim, nisu samo izvršitelji ti, mislim da imamo još veći problem sa notarima. Tek njihovo bogatstvo koliko je, pa to je posebna priča.

Zbog toga još jednom poziv za ministarku da se ne stane sa ovakvim promenama i da se hrabro ide napred i da ovakve stvari pokušamo da sasečemo. Hvala puno.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Pravo na repliku, pošto mi se kasnije pojavilo u sistemu, Studenka Kovačević, na izlaganje Aleksandra Šešelja, pa onda Aleksandar Šešelj. Taman imate priliku i na diskusiju gospodina Jovanovića, ako se slažete.
Rečima narodni poslanik Studenka Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Marinkoviću.

Ne bih da propustim priliku da kažem da mi je drago da se kolega Šešelj i ja slažemo oko toga da su i poverioci takođe građani Republike Srbije i da i na njih treba misliti objektivno.

Međutim, što se izvršitelja tiče slažem se da postoje i oni koji su prekršili zakon i čuli smo i od ministarke Kuburović da su neki, čak i razrešeni. Oni su pod kontrolom Ministarstva pravde, a za postupke suprotno zakonu odgovaraju i sopstvenom imovinom.

Tako da apsolutno podržavam da budu sankcionisani svi oni izvršitelji koji prekrše zakon. Zakon mora važiti za sve jednako. Ja se nadam da je to objektivno. Hvala.

Hvala, koleginice Kovačević.

Reč ima gospodin Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Pre svega, ja imam u vidu pravna iskustva određenih zemalja i određenih zakonskih rešenja u našoj zemlji od ranije. Dakle, pravna maksima postoji od Rimskog prava, koja kada se čita iz srpskih kodifikacija zvuči: „što se grbo rodi, vreme ne ispravi“. Ono što je loše u fundamentu, što je loše u prirodi, ne može biti sitnim korekcijama ispravljeno, to je nemoguće. Možemo samo da se zavaravamo, da zamaskiramo prave probleme koje institucija javnih izvršitelja uvodi u Srbiju.

Slažem se sa kolegom Jovanovićem, koji je govorio i o notarima. Da, to je nova kasta ljudi u Srbiji, notari, tj. javni beležnici, javni izvršitelji, koji su se enormno obogatili za vrlo kratak period i koji apsolutno ne vode računa o građanima i njihovim interesima.

Kontinuitet postoji, jer SNS je glasala protiv zakona o izvršenju iz 2011. godine, a danas i 2015. godine, podržava Zakon o izvršenju. Dajte da prekinemo sa lošom praksom. Jedna od najgorih tekovina vlasti DS jeste Zakon o javnim izvršiteljima. To je Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Ta ustanova se pokazala kako katastrofalna i ima katastrofalne posledice za građane Srbije.

To što je neki izvršitelj razrešen nije se vodilo računa posle toga kakvu je štetu on naneo u svom radu. Da li su ti stanovi vraćeni, da li je taj novac koji je on uzeo vraćen, s tim što je on razrešen? Nije. On je samo uzeo svoj novac i prekinuo da zloupotrebljava i da se bogati neosnovano na građanima Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Jovanović. Po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Mislim da je, čak po malo opasno da odavde, iz ovog Doma ode poruka prema građanima koja podrazumeva nešto što građani mogu pogrešno da percipiraju. To je sa jedne strane stigmatizacija javnih izvršitelja, a sa druge strane da poverioci nikada neće doći do naplate svojih potraživanja.

Mislim da jedan takav pristup ne sme da postoji, a sa druge strane mi jesmo za to da se sankcioniše sve ono što podrazumeva protivpravno delovanje u radu javnih izvršitelja i to najoštrije.

Kada su u pitanju enormne zarade javnih izvršitelja, to je činjenica o kojoj se svi slažemo i to je nešto što niko ne dovodi u sumnju. Prihodi koje ostvaruju javni izvršitelji zaista jesu visoki. Ja ne želim ni u kom slučaju da opravdavam, mogu tako da kažem, a da ne budem grub, brzo bogaćenje javnih izvršitelja, ali sa druge strane ako imamo u vidu činjenicu da su oni ti koji sprovode sudske odluke, izvršavaju presudu i namiruju potraživanja poverilaca, onda moraju imati adekvatne nagrade. Kada sam rekao nagrade, onda moraju biti adekvatne. Ni u kom slučaju one koje bi podrazumevale nešto što podrazumeva lukrativno delovanje kako bi se samo stekla korist, a da postoji ne srazmera između stečene koristi javnih izvršitelja i pruženih usluga, odnosno onoga što oni u svom poslu obavljaju, a opet obavljaju sve ono što im je u zakonu dato, i ponavljam po stoti put, samo sprovode sudske odluke.

Potpuno razumem motive mog uvaženog kolege Dragana Jovanovića kad je skrenuo pažnju na izvršenja na nepokretnoj imovini, kako poljoprivrednih domaćinstava, tako i nepokretne imovine koja je u vlasništvu izvršnih dužnika kada su u pitanju porodične kuće, objekti i slično.

Međutim, ono što moram da skrenem pažnju, verovatno je da postoji nedovoljno razumevanje određenih odredbi Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju o kome raspravljamo, i upravo, u ovom Predlogu zakona je vrlo jasno definisano načelo nesrazmere. I sada, to konačno načelo nesrazmere javni izvršitelji više neće zloupotrebljavati, niti ga mogu zloupotrebljavati.

Kod komunalnih usluga, već imamo veoma jasnu poziciju i veoma jasnu definiciju. Kod onih drugih situacija u kojima se kao izvršni dužnici pojavljuju i oni koji imaju nepokretnost ili jedinu nepokretnost sa kojom raspolažu i koja može da bude sredstvo izvršenja, jer druge nema, tada se načelo srazmere poštuje, ali ću ponoviti ono što sam rekao u uvodnom delu, tu se vrlo osetljiva pitanja pojavljuju na koje moraju da reaguju i izvršitelji, jer ukoliko izvršni dužnik ima kuću koja je vredna pola miliona evra, a dug koji duguje običnom građaninu od 15.000 evra, onda je nemoguće da se on baškari u jednom takvom luksuznom objektu, a da duguje 15.000 evra, koje neće da vrati, a može taj svoj luksuzni objekat i da kupi najmanje tri u kojima može potpuno normalno da živi, ne samo on, nego ko zna koliko njegovih povezanih lica, a za to vreme da trpi izvršni poverilac nešto što je za njega egzistencijalno što mu omogućava bilo šta što podrazumeva sigurnost u životu.

Prema tome, moramo da budemo tu vrlo razumni, jer su situacije različite, "ad hok" i onda, dozvolimo izvršiteljima da ovo načelo nesrazmere koje je propisano zakonom pravilno primenjuju, da poštuju načelo nesrazmere, s jedne strane, a sa druge strane da štite izvršne dužnike u socijalnim kategorijama, ali isto tako i da štitite interese izvršnih poverilaca tamo gde su izvršenja mogu sprovesti. Takve situacije postoje i zbog toga moramo biti osetljivi.

Kada je u pitanju nešto što se vezuje za, upravo, zaštitu izvršnih dužnika, a mislim da je to uvažena predsednica i navela u svom amandmanu, tu potpuno razumem i pobude i motive koji su generisali taj amandman i na neki način bi to mogao da podržim, ali ću ponovo skrenuti pažnju, načelo srazmere u ovom Predlogu zakona daje mogućnost izvršiteljima da postupaju pravično, zakonito i da štite interese poverilaca, a sa druge strane sve izvršne dužnike u socijalnim kategorijama da zaštite od bilo čega što bi podrazumevalo nanošenje štete tim izvršnim dužnicima. Hvala.