Zahvaljujem, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu i s obzirom na tok rasprave, uvažena ministarko, mi negde i sa leve i sa desne strane i ovde iz centra možemo da se usaglasimo da je nama potreban novi zakon. Iz samog obrazloženja koje ste dali uz predlog izmena i dopuna ovog zakona, naveli ste na neke nejasnoće, nepreciznosti i na zloupotrebe od strane izvršitelja.

Mi se svakako zalažemo za to da ne mogu biti ugrožena osnovna prava i da se mora građanima koji su dužnici omogućiti da nastave dostojanstven život. Neprimereno je da se njihova ta jedina nekretnina prodaje bez obzira za nesrazmerno mali dug.

Ovde jeste bio pokušaj u okviru ovog zakona da se zaštite ekonomski slabiji slojevi društva. Iz tog razloga su i povećani pragovi kada su u pitanju i plate i penzije, ali i čitava rasprava danas po amandmanima pokazuje to da je nama neophodan u nekoj bliskoj budućnosti neki novi zakon, a da vi razmislite u toku današnje rasprave da ipak još neke amandmane prihvatite do samog glasanja. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Maraš.
Reč ima narodni poslanik Ivana Dinić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa timom saradnika, kolege poslanici i poslanice, najpre mi je veoma drago što smo došli do izmene i dopune ovog zakona, ovog zakona koji sve više opterećuje naše građane i građanke. Vrlo je bitno ono što je izmenjeno ovim izmenama i dopunama Zakona.

Drago mi je da su neki amandmani prihvaćeni i mislim da je zaista oko rasprave vezano za poslednji amandman došlo do jednog nesporazuma.

Naime, Socijalistička partija Srbija i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije se dosta zalaže za socijalni sloj, dakle, ugroženo socijalni sloj našeg društva, za osobe koje nemaju dovoljno mogućnosti da zadovolje svoje potrebe, da izmire svoje račune i naravno da će uvek stati na stranu građana i građanki i njihovih problema koje imaju u pogledu saradnje sa izvršiteljima.

Ono što želim da kažem jeste da nikada nećemo staviti ispred onoga što je najvažnije za opstanak našeg društva, nikada neće ispred toga biti izvršitelji i ne vidim zbog čega bi bilo kakav nesporazum postojao oko toga.

Vrlo je bitno za naše građane i građanke da znamo da je ovaj zakon baš u tom smislu i donesen i da svi ovi amandmani idu na ruku svim građanima, da uopšte neće postojati nikakva polemika oko toga da li ćemo mi isključivo raditi na novom zakonu koji je ministarka najavila, dakle, da će biti predložen Narodnoj skupštini i na amandmanima koji će ponovo upodobiti i poboljšati taj zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.

Konačno da otklonimo neke dileme, a ja mislim da ovde dilema i nema. Sve je jasno, više nego jasno.

Načelo srazmere koje je propisano predloženim zakonom daje apsolutnu zaštitu onim izvršnim dužnicima koji takvu zaštitu zaista treba da uživaju. Kad ste ovde naveli, odnosno kad su pojedini poslanici naveli, više postavili pitanje odakle uopšte nekome da može toliko biti bogat, a da ne izmiruje, pa, evo, ja ću vam dati jedan primer iz sudske prakse. Radi se o fizičkom licu i pravnom licu.

Fizičko lice je uložilo 15.000 evra za kupovinu stana u izgradnji. Dalo je akontaciju na ime kupoprodajne cene za stan koji će biti izgrađen u nekom određenom roku. Do izgradnje tog objekta ili stana nije došlo nikada, 15.000 je završilo u džepu nekog lica. Ta firma koja je gradila stanove otišla je u stečaj, a onaj koji se neosnovano obogatio neće da vrati pare tom čoveku. Dakle, 15.000 drži kod sebe nečega što je egzistencijalno pitanje kupca tog stana, jer je on tih 15.000 dao upravo da bi došao do rešenja stambenog pitanja.

U međuvremenu je utvrđena činjenica da taj koji se neosnovano obogatio za tih 15.000 evra ima stan u centru Beograda, i to u strogom centru, da ne kažem epicentru Beograda, trosoban, površine 110 kvadrata. Ako imamo u vidu da je na toj lokaciji cena stana najmanje 2.000 evra, to znači da taj stan vredi preko 200.000 evra.

Kada je podnet predlog za izvršenje i izjavljen prigovor, sud pravi katastrofalnu grešku i kaže da zbog povrede načela srazmernosti odbija mogućnost da se naplati izvršni poverilac iz nepokretnosti izvršnog dužnika, a vidite koja je disproporcija i vezuje ruke izvršnom poveriocu, jer donosi odluku u formi zaključka, a ne u formi rešenja. Protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek. I onda izvršni poverilac ostaje onemogućen u celosti da naplati svoje potraživanje. I to je greška suda. A, mi ovde stigmatizujemo sve vreme javne izvršitelje, a ja vam ukazujem šta je uradio sud. I sud je vezao ruke Peri Periću da ne može da dođe do naplate svog potraživanja. Sad zaboravimo javnog izvršitelja.

Sad, imajte u vidu da upravo ovim predlogom zakona načelo srazmere daje užu mogućnost javnom izvršitelju da ovo zloupotrebi, jer postoji mogućnost izjavljivanja pravnog leka i pravnog sredstva, kako god ga mi tumačili, da li će prigovor trećeg lica biti pravno sredstvo ili pravni lek. U svakom slučaju, biće delotvoran pravni lek.

Ono što sam želeo da odgovorim, kad smo malopre diskutovali na ovu temu i po ovim pitanjima, postavljeno je pitanje – odakle tolika imovina i toliko bogatstvo pojedincima? Pa, to su oni koji su isisali sve iz „Magnohroma“ u Kraljevu, oni koji su iz Rakovice uzeli sve što su mogli da uzmu, oni koji su ostavili sablasno prazne hale, koji su maltene radijatore skidali sa zidova, ostavili na desetine hiljada zaposlenih na ulicama, e, kod njih se nalazi to bogatstvo, taj kapital koji ni u kom slučaju ne može da se dovede u proporciju nesrazmere između potraživanja bilo kog zaposlenog koji je imao posledicu da doživi takav status u takvoj situaciji u odnosu na njih kao izvršne dužnike koji imaju enorman kapital.

To je ono što je suština kada govorimo o načelu srazmere između vrednosti nepokretnosti ili bilo kog sredstva izvršenja i potraživanja koje se duguje izvršnom dužniku. Zbog toga sam podržao i uvek ću podržavati što restriktivnije tumačenje načela srazmere i mislim da smo ovim zakonom došli do tog cilja. Zahvaljujem.

Hvala.
Nastavljamo dalje sa radom.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginica Radeta.

Nikada više zamena teza, nego u ovoj raspravi. Počeli su poslanici vlasti, da bi se suprotstavili našim argumentima, a protiv argumente nemaju, da pričaju neke tužne priče kako izvršitelji pomažu samohranim roditeljima, naplaćuju alimentacije itd. Baš bih volela da vidim gde su se tim posebno bavili, gde oni nemaju nikakve koristi.

Takođe, ovde je bilo govora, opet da bi se skrenula pažnja sa suštinskog problema, kako postoje neki bogati ljudi, tamo u nekoj zemlji Srbiji, koji imaju ogromne dugove prema javnim preduzećima i sada će njima javni izvršitelji to naplatiti. Mi ovde ne govorimo o takvim pojedincima. Ovo je sistemski zakon. Mi govorimo o sistemskim rešenjima, a ovaj zakon obuhvata najveći broj građana Republike Srbije. Verujte, svi znate, živite u ovoj zemlji, ne postoji neko ko je omraženiji danas u Srbiji od javnih izvršitelja. Postoji tih 200, 300 ljudi koji haraju po Srbiji, rade šta god hoće.

Naravno, nije nama problem što je neko bogat. Ovde je bilo govora da nama smeta što se oni bogate. Nije nama problem što je neko bogat. Daj bože i kamo sreće što više bogatih ljudi u Srbiji. Nama je problem što se izvršitelji bogate zloupotrebama.

Istina jeste, više kolega je reklo da treba da donesemo nov zakon, mi vam preporučujemo da se strpite, jer mi u oktobru izlazimo sa novim Predlogom zakona uz koji ćemo priložiti više od 100.000 potpisa građana koji su saglasni sa takvim zakonom, pa da onda pričamo, bićemo spremni i za amandmane i na razmenu argumenata i sve. Ovo prosto ne može da opstane.

Ovo sada što pokušavate u mom članu, gde sam stavila amandman, govorite o dostavi. Juče smo pričali o problemima u dostavi. Elektronska tabla oglasna nije rešenje. Treba da ostane ona prava. Izašla je koleginica, da je pitam da li ima vaj faj u Zlotu, Sumrakovu, Brestovcu, Šarbanovcu i ostalim selima Bora, pošto se ona zalaže i kaže da je spas ova elektronska tabla.

Hvala.
Reč ima ministar Nela Kuburović.

Poštovani predsedavajući, moram da se složim da nikada više zamena teza nego tokom ove rasprave, ali drago mi je da polemišemo i da svako iznosi svoj stav.
Samo da se osvrnem na prethodne govornike. Ni jednog momenta nisam rekla da ćemo doneti novi zakon. Čvrsto stojim iza ovog predloga izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju i verujem da ćemo dobiti jedan kvalitetan tekst koji će otkloniti sve nedoumice.
Takođe, nigde ne stoji da smo dali u obrazloženju da zbog zloupotreba izvršitelja menjamo zakon, jer samim tim nije, prvo, istina. Jedina zloupotreba koja se pominje je zloupotreba prilikom prodaje javne nepokretnosti, ali ne govorimo o zloupotrebama izvršitelja, već zloupotrebama od strane učesnika koje u toku same prodaje nastanu. Mislim da smo prvo ministarstvo, prvi državni organ koji uopšte govori o zloupotrebama prilikom prodaje nepokretnosti i verujte da zbog toga nismo dobili pohvale od mnogih zato što ćemo uvođenjem elektronske javne prodaje stati na žulj onima koji su upravo činili te zloupotrebe u prethodnim godinama. To nije samo kada javni izvršitelj vrši prodaju. To se dešavalo kada je javnu prodaju vršio sud.
Podsetiću vas da je do 1. jula 2016. godine uglavnom prodaja nepokretnosti išla preko suda. Upravo je sud bio taj koji je prodavao nepokretnosti u vrednosti od 30% procenjenih vrednosti. Imate veliki broj predmeta gde su upravo zaposleni u sudovima te nepokretnosti kupovali, a da ne govorim o prodaji automobila gde su takođe zaposleni učestvovali u kupovinama, tako da se zloupotrebe koje su se javljale prilikom javnih prodaja ne vezuju samo za rad javnih izvršitelja.
Oni imaju isključivu nadležnost kada je reč o izvršenju od 1. jula 2016. godine, ali do tada sudovi su postupali i još uvek ima predmeta u kojima sudovima i dalje postupaju. To nije mali broj predmeta. To su svi oni predmeti gde se poverioci 2016. godine nisu izjasnili da predmeti pređu kod javnih izvršitelja, tako da sve ono o čemu govorite istovremeno se odnosi i na postupanje suda i na postupanje javnih izvršitelja.
Imali smo prilike da slušamo nekoliko puta kada je, recimo, 2017. godine bilo 3.770 prodatih stambenih jedinica. Bilo je možda 3.700 nepokretnosti, ali kada je reč o nepokretnostima, to nisu uvek stambene jedinice i nije samo reč o dužniku koji ima jedan stan. Bio je veliki broj prodaja hotela. Mogu samo za Beograd da kažem da je putem izvršenja bilo na prodaji tri hotela. Mogu biti poslovni prostori, mogu biti poljoprivredna imanja, tako da nemojte da zamajavamo građane o tome šta se radi.
Kada se prodaju stambene jedinice, uglavnom je reč o onim nepokretnostima koje imaju hipoteku, gde se sam dužnik saglasio da, ukoliko ne isplati dug na vreme, ta nepokretnost koju je dao za obezbeđenje može da bude prodata. Vrlo je mali broj nepokretnosti koje su se prodavale zbog malih dugovanja ili zbog dugovanja koja proističu iz komunalnog potraživanja. Kada pričamo o prodaji stambenih nepokretnosti putem javne rasprave, treba baratati činjenicama, treba baratati konkretnim predmetima i da li je bilo povrede nesrazmere kod izvršitelja, mogu vam dati veliki broj predmeta gde je bilo povrede nesrazmere prilikom prodaje od strane sudova.
Nije to način da ukidanjem javnih izvršitelja i vraćanjem nadležnosti sudovima mislimo da ćemo postići efikasniji sistem. Sudovi su se pokazali kao neefikasni. Upravo zahvaljujući njihovom efikasnom radu došli smo u situaciju 2011. godine da imamo preko dva miliona izvršnih predmeta. Upravo zahvaljujući takvom njihovom efikasnom radu još uvek imamo blizu 700.000 nerešenih izvršnih predmeta koje sudovi, šta god da uradite, apsolutno nikada neće završiti.
Na kraju, kad pričamo o naknadama za rad javnih izvršitelja, moram da vas podsetim da smo 2016. godine menjali izvršiteljsku tarifu koja je smanjena u odnosu na onu koja se primenjivala od 2011. godine, i to je drastično smanjena. Kako je smanjena? Tako što su limitirani iznosi koje izvršitelj može da dobije kao nagradu, za razliku od prethodnog perioda gde tog limita nije bilo i zavisio je od iznosa potraživanja koje je naplatio. Takođe, veliki deo drugih troškova smo ukinuli, ali sam najavila da će i tokom naredne nedelje, verovatno, biti nova javna izvršiteljska tarifa koja će biti znatno smanjena.
Kada govorite o sudu, moram da podsetim da nije besplatno sprovođenje izvršenja pred sudom. Plaća se neka sudska taksa. Ta sudska taksa apsolutno nije mala, što znači da troškovi dužnika u sudskom postupku nisu mali. Samo na ime naplate takse za podnošenje predloga za izvršenje i za donošenje odluke možete doći do iznosa od 500.000 dinara. To svako može da vam potvrdi ako je advokat, ako postupa u privrednim sporovima, tako da izvršenje pred sudom nije besplatno.
Druga je stvar da li su sudovi naplaćivali sudske takse i zašto smo došli u situaciju da imamo nekoliko milijardi nenaplaćenih sudskih taksi - zato što sudovi nisu bili ažurni, a samim tim su sebi uskraćivali povećanje sredstava koja treba da poboljšaju njihov materijalni položaj.
Tako da sprovođenje izvršenja za dužnika nikad nije besplatno. Troškovi uvek padaju na njegov teret, pitanje je samo koliko ćete imati radnji u toku sprovođenja izvršenja, da li će u toku sprovođenja izvršenja dobrovoljno da plate ili će čekati da se više sredstava određuje u toku postupka, da li je potrebno sprovoditi veštačenje. To su sve troškovi koji, bez obzira ko ih sprovodi, padaju na teret dužnika.
Da li su oni veliki, zavisi svakako od visine potraživanja, ali postoje odgovarajući limiti i ponovo najavljujem, prvi put, biće drastično smanjena izvršiteljska tarifa. Još jednom, vrlo često se pozivate na zakone koji su važili do 2011. godine, ali ovo je predlog koji prvi put smanjuje limite opterećenja i na plate i na penzije. Uvek je bilo ograničenje do dve trećine, na penzije do jedne polovine. Sada prvi put dolazi ograničenje plate do jedne polovine i penzije do jedne trećine.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Dobro, ali biće smanjena, svakako.
Ja se nadam da, iako imamo različitu diskusiju od strane poslanika, da će ipak ovaj predlog zakona biti usvojen i da će ti limiti biti smanjeni vrlo brzo. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo ministar.
Sada reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.