Hvala, gospođo Radeta.

Sada ima reč predstavnik predlagača, Mirko Krlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ja sam tražio pravo na repliku, zato što me je gospođa pomenula po funkciji. Ja mislim da gospođa Radeta nema zlu nameru, već da je u pitanju samo nesporazum. Znači, možda sam bio nejasan, ali nikakve nevladine organizacije nisu pozvane da predlažu nikakvog kandidata za poverenika.

Proces počinje tako što odbor raspiše poziv poslaničkim grupama koje jedine predlažu kandidata. Nikakve nevladine organizacije nisu učestvovale u radu odbora, već su na pismeni zahtev dobili pravo da prisustvuju odboru. Imali smo pet predstavnika nevladinih organizacija, na isti način kao što ponekad ovde na balkonu imamo prisutne goste. I to je sve što se tiče učešća nevladinih organizacija u ovom izboru. Ne tvrdim da nisu pokušali i rekao sam da ću o svim pokušajima i pritiscima govoriti u načelu.

Ja sam i dalje ponosan što smo unapredili transparentnost ovog izbora i rad odbora, a to i jeste glavna odlika ove poslaničke većine, koja nema šta da krije, koja se ne boji viška demokratije i koja je spremna da transparentno radi po svim pitanjima, pa i po ovom.

Hvala, kolega Krliću.

Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Sve sam ja dobro razumela. Zlonamerna svakako nisam.

Nema ni viška ni manjka demokratije, demokratije ili ima ili nema. Ali, nevladine organizacije jesu predložile tu Nevenu, ne znam kako se zove. Oni su objavili u njihovim medijima, tih pet-šest grupa nevladinih organizacija, da je ona njihov predlog. I onda su pozivane stranke, koje inače ne učestvuju, navodno, u radu parlamenta, da neka od stranaka predloži tu ženu, jer su shvatili da po našim aktima nevladine organizacije ne mogu da predlažu. I onda se pojavila ta SMS stranka i demokrate, koji inače ne učestvuju u radu parlamenta, samo nam predlažu poverenika, i ko još rekoste da je predložio, i onda je to kao zvanično njihov predlog. Ali, to je suštinski predlog tih pet nevladinih organizacija. Ostalo zapisano, oni se tako oglasili.

Dalje kažete - niste vi pozvali nikoga da prisustvuje sednici, nisu učestvovali u radu, ali ste na njihov dopis odgovorili tako što ste im rekli da mogu da dođu. Mogli ste lepo, ja da sam bila na vašem mestu i da sam član odbora, insistirala bih da se njima odgovori da ne mogu da dođu ili bih ih ignorisala, ništa im ne bih odgovorila. I ne možete upoređivati te "Žene u crnom", onog Antonijevića iz fonda Nataše Kandić, inicijativu mladih, itd, ne možete upoređivati sa ljudima koji budu gosti na ovom balkonu. Ovde dolaze ljudi koje pozove predsednik Narodne skupštine, koji su zvanični predstavnici ili neke države, ili neke organizacije, ili studenti nekog fakulteta, ili neki srednjoškolci koji, eto, imaju želju, i to je potpuno drugačiji način.

Vreme vam je isteklo. Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje sa ovlašćenim predstavnicima.
Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim prvo da zahvalim svima koji će glasati za formalni prestanak mandata Rodoljuba Šabića. Bez obzira što mu je istekao mandat, samim činom što ćemo glasati i potvrditi da on više nije poverenik, učinili ste veliko delo.

Kad jedan politikant, višepartijska ličnost iz Saveza komunista, preko reformske stranke Ante Markovića, kasnije se kamuflira u socijaldemokratiju, pa u Socijaldemokratsku partiju, a verovatno će i petu partiju uskoro osnovati, možemo da ga vidimo možda kod Koja ili kod nekog, već vidimo da će takav politikant sigurno naći utočište u nekom partijskom gnezdu, kad takav čovek postane Poverenik, nezavisno telo, sa višepartijskim političarom, za koga ne znam gde je on bio, istaknuti borac za ljudska prava i tako dalje, da je bio u Istočnoj Nemačkoj, da je bio u Bugarskoj, da je bio u istočnoj Evropi, da je bio u Poljskoj, on bi bio lustriran. On nije lustriran, dakle, kao partijski funkcioner i čovek koji je obavljao neke podzakonske dužnosti u jednopartijskom društvu, ja verujem da ne bi mogao da obavlja nijednu javnu funkciju, a posebno ne bi mogao da bude Poverenik. Sada vam je valjda jasno zašto je Poverenik postao zaverenik.

Znači, osoba sa toliko problema u svojoj biografiji, i ja bih rekao da neko ko je bio član četiri partije, da neko ko je bio narodni poslanik ispred jedne partije, da neko ko je bio zamenik, odnosno ko je potpredsednik Skupštine, neko ko je bio ministar u Vladi Republike Srbije, zasigurno nije mogao biti biran na takvu funkciju pošto je posebno osetljiva i pošto to može da bude neko ko je protiv svih partija. Dakle, neko ko je borac za ljudska prava, koga ne interesuju funkcije javne, političke i tako dalje, već ga isključivo interesuje dobrobit svih građana Republike Srbije. On je nekom trulom političkom pogodbom izabran 2004. godine i vršio je funkciju onako kao što ste vi svi to doživeli, a verujem da sam ja to doživeo zajedno sa nekoliko kolega poslanika, onako u najgorem mogućem obliku.

Dakle, ja sam onaj lažljivi lupež o kome on govori.

Dakle, kad neko koga je izabrala Skupština bilo kog narodnog poslanika u Skupštini Srbije nazove lažljivim lupežom, taj ne može da vrši ni jednu javnu funkciju, posebno da bude na tako osetljivom mestu. Međutim, njemu se i to desilo. Da li je u tom trenutku kada je to napisao bio „ušljokan“ ili nije, ja u to ne mogu da ulazim.

Kasniji događaji su pokazali da mu ni konzumacija tih sredstava, psihoaktivnih supstanci, nije, poput Živkovića, nije strano.

Dakle, dame i gospodo, sem tvitovanja njegova politička funkcija je bila podređena borbi protiv Vlade Republike Srbije, od momenta kada je dobio podršku, on i Saša Janković, od Britanske ambasade. Dotle nas je pomalo grebao, a od tada je počeo da ujeda i to da otkida krupne komade.

Osamdeset hiljada britanskih funti koje su podelili on i Saša Janković, on je to nazvao velikom laži, onog ko je to izneo lažljivim lupežom, a onda je sve te podatke objavio na svom sajtu. Da, istina je, ali onaj ko je izneo je lažljivi lupež. Mi smo to podneli dostojanstveno. Kolega Martinović, gospođa predsednik Skupštine i ja smo bili pod posebnom pažnjom Rodoljuba Šabića.

Ne želim da dužim, ja želim da se budući Poverenik, koga ćemo izabrati, a nisam zadovoljan što biramo funkcionere koji imaju veće plate od onih ko ih bira. Tvrdim, a možete to da primite kako hoćete, da narodni poslanici i predsednik Republike, koji se biraju, ne smeju da imaju manje lične dohotke od onih koje biraju. To je po meni neoprostivo.

Mi danas ponovo biramo Poverenika, pre smo izabrali Zaštitnika, koji će imati tri puta veću platu od onih koji ga biraju. Sam taj lični dohodak neka njima doprinese da se osećaju posebnim, da se osećaju iznad Skupštine, iznad predsednika Republike, jer, tobože, oni imaju veće plate od predsednika Republike Srbije, od predsednika Parlamenta, od narodnih poslanika i oni misle da je njihova funkcija spram visine plate, da su božanski nezavisni, da su daleko iznad nas i da mogu da govore o parlamentu, predsedniku Republike, predsedniku Skupštine ono što oni žele.

Budućem Povereniku želim da poželim da ne radi ono što je Šabić radio, a da radi sve što ovaj nije radio. Hvala.

Hvala.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović Vacić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Kao član Odbora za kulturu i informisanje, raduje me najpre činjenica da smo u jednoj izuzetno korektnoj i demokratskoj proceduri izabrali kandidata za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podata o ličnosti.

Od tri kandidata birali smo jednog, kog danas predlažemo Skupštini na izbor. Nije nam posao bio lak, budući da smo imali tri kandidata od kojih su dva u startu se izdvojila po svom iskustvu i profesionalnim kvalitetima.

Svako od kandidata ima svoje specifičnosti i iskustva iz delokruga rada Poverenika koji ih čine autentičnim i teško je bilo odlučiti se za jednog i reći da je jedan bolji od drugog. Jedan ima iskustvo iz rada u kancelariji Poverenika, a drugi, o kome danas razgovaramo, iskustvo iz sudske prakse i rešavanja prigovora u slučajevima kršenja i nepoštovanja Zakona o zaštiti podata o ličnosti i pristupu informacijama od javnog značaja.

Ne pamtim da je nekada pred Odborom bio tako težak zadatak. Informacije pripadaju građanima, svi imaju pravo da znaju kakve su odluke organi vlasti doneli u njihovo ime i zato mi je izuzetno važno da upoznam građane bliže sa procedurom i tokom same sednice Odbora za kulturu i informisanje na kojoj smo i izabrali Milana Marinovića za kandidata za novog Poverenika.

Javnost je izuzetno i iz različitih razloga izuzetno zainteresovana za izbor Poverenika i sednici su kao gosti ili posmatrači, ako hoćete, prisustvovali i predstavnici civilnog sektora, odnosno nevladinih organizacija, koji su dali svoju podršku kandidatu Neveni Ružić. Žao mi je što taj kandidat nije dobio podršku svih onih stranaka koje su i predložile, zvanično, Nevenu Ružić za kandidata za novog Poverenika, već je na sednici Odbora za taj predlog glasao samo jedan narodni poslanik.

Izraz demokratičnosti, za mene, predstavlja i to što smo, dakle, imali više kandidata o kojima smo razgovarali, jer smatram da je uvek dobro da svaki kandidat ima i svog protivkandidata, što u nekim prethodnim slučajevima, ne samo kada govorimo o izboru Poverenika, često i nije bio slučaj.

Verujem da će kandidat o kome danas razgovaramo na isti način obavljati posao Poverenika i da će nastaviti da profesionalno radi svoj posao. On je kao sudija od 2010. godine postupao po oba zakona iz delokruga rada Poverenika, bio je član Radne grupe koja je radila Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je ocenjen kao jedan od najboljih u Evropi. Kao predsednik suda i sudija uvideo je, kako nam je sam rekao na toj sednici Odbora predstavljajući svoj plan i program, uvideo je kroz svoj posao i dobre i loše strane oba zakona, dakle, i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti. Uvideo je anomalije i zakona i prakse koje, ponavljam još jednom, kako nam je rekao na sednici Odbora, mogu da se isprave.

Važno je i ovo da kažem, jer se u javnosti moglo čuti kada već nije imalo šta da se zameri i ospori samoj proceduri izbora kandidata na sednici Odbora za kulturu i informisanje. Onda je rečeno da je kandidatima ostavljeno jako malo vremena da izlože svoj plani i program rada i zato mislim da je izuzetno važno da i ovo pomenem. Dakle, iako smo instituciju Poverenika formirali 2004. godine, mi je kao društvo još uvek gradimo i unapređujemo.

Trebalo je mnogo vremena i volje i posvećenosti svih zaposlenih u toj instituciji da se izbore za svoj status, uprkos usporavanjima i često opstrukcijama i samog rada početka institucije Poverenika u našoj zemlji.

Setimo se da je na samom početku formiranje te institucije obeležio niz problema. Prvi Poverenik, najpre nije imao prostorije, pa nije imao dovoljan broj zaposlenih, pa da ne nabrajam sada sve te probleme sa kojima se suočavao.

Dakle, delovalo je tada, a sećam se i rasprave iz 2004. godine, kada su poslanici tvrdili i poslanici opozicije uglavnom tada, da u startu nije pokazana volja i namera da se u praksi pokaže poštovanje i podrška formiranju, tačnije samom radu Poverenika.

Bilo je tada, a nažalost ima i danas institucija i javnih preduzeća koje ne poštuju Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, odbijaju da javnosti pruže uvid u svoj rad i radije se odlučuju za plaćanje kazne i za nepostupanje po nalogu Poverenika.

Nije dovoljno samo formirati nezavisne institucije i unapređivati njihov rad, a pri tom, činiti jako malo da ono u praksi istinski funkcioniše. Naravno da je odgovornost najveća za taj posao na Povereniku, ali i Narodna skupština i svi ostali, i državni organi, javna preduzeća, dužni su da poštuju zakone koje mi donosimo.

Dakle, da li je situacija danas idealna? Nije, ali bar kada je reč o uslovima rada institucije Poverenika, situacija je daleko bolja. Ima li mesta za dalje unapređivanje i jačanje same institucije? I te kako ima.

Zadovoljstvo mi je što kao poslanica vladajuće većine mogu svojim izborom, odnosno glasanjem za odličnog kandidata, da dam i lični doprinos tom procesu.

Nadam se i verujem da će Milan Marinović dobiti nepodeljenu podršku parlamenta i da će opravdati poverenje i raditi u interesu građana, poštujući i unapređujući zakone, kako bi građani zaista u punom kapacitetu ostvarili svoje pravo na informacije o radu državnih organa i zaštitu podataka o ličnosti.

Verujem da će svojim autoritetom učiniti sve da zakon postane jasniji, ali i da same institucije znaju kada na neko pravo mogu da se pozivaju, a kada ne i da u potpunosti sarađuju sa građanima i samim Poverenikom.

Za početak, jako je važno da mi kao Skupština damo punu podršku i Povereniku i svim nezavisnim institucijama koje smo izabrali i iza kojih stojimo. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Snežana Paunović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas nimalo naivan zadatak, izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, institucija formirana 2004. godine.

Predstavnici SPS učestvovali su u radu Odbora za kulturu kao nadležnog odbora koji je, mogu reći, selektovao kandidate koji su bili predloženi. Socijalisti nisu iskoristili svoje pravo da imaju svog kandidata za Poverenika, jer smo u gospodinu Milanu Marinoviću prepoznali kvalitet i kapacitet da kvalitetno obavlja ovu funkciju.

Slažem se da o tome treba da razgovara šira javnost. Nedvosmisleno je institut Poverenika za informacije od javnog značaja jako važan za Srbiju i slažem se da je praksa pokazala da su ovakve institucije umele da vremenom same sebe politizuju.

Ono što želim da naglasim jeste da je to samostalni državni organ, bira ga Narodna skupština, pokušavam da citiram definiciju, nezavistan je u vršenju svoje uloge, a uloga mu je da kada građani direktno ne mogu da dobiju od organa javne vlasti informacije od javnog značaja koje su im potrebne, ulože žalbu Povereniku koji u njihovo ime zahteva takvu informaciju.

Međutim, slažem se sa još jednom konstatacijom koju smo čuli od jutros, kada je ova rasprava krenula, a to je da postoji i ova obaveza koja kaže – zaštita podataka o ličnosti, koja kaže da treba nedvosmisleno reagovati na sve ono što se dešava ljudima koji su akteri javnog života u Srbiji, bez razlike, ali primarno odavde moram reći i kada se radi o ljudima koji učestvuju u političkom životu.

Ideološke razlike su dopustive i neophodne. Suludo bi bilo da funkcionišemo sa jednom idejom, jednopartijskim sistemom, jednoumljem. Dozvoljena je i politička borba i ona kao takva ne mora imati svoj limit osim onog koji, u pravu ste, potpuno lično postavimo kao jedno zdravorazumsko ljudsko biće.

Da li umemo da i u internim komunikacijama preteramo? Da. Neretko isprovocirani sami sa sobom, nečijim učinkom, nečijim neučinkom, kažemo više od onoga što bi od nas očekivao neko da čuje ili što bi bilo poželjno čuti.

Kada sam generalno počela da se bavim politikom, moje reakcije su umele da budu ishitrene, da budu reakcije trenutka, ali, na svu sreću, SPS traje 29 godina, i onda ste imali od koga i da učite i da naučite. Tako sam vremenom i naučila jednu rečenicu koju predsednik SPS Ivica Dačić često kaže – nije važno odgovoriti na sve što je rečeno, pre svega treba poveriti ko je rekao i na tome treba svoje odgovore.

Vratiću se na instituciju Poverenika. Milan Marinović pokazao je pred Odborom za kulturu, a ja sam imala privilegiju da kao član Odbora za kulturu to mogu i da čujem, da, pre svega, poznaje instituciju na čijem će čelu biti, da je kao, čini mi se, v.d. predsednika Prekršajnog suda dugi niz godina unazad odgovorno obavljao svoju funkciju i to se zaista potvrđuje činjenicom da je bilo promene vlasti, ali ne i promene njega na poziciji na kojoj je bio. Dakle, govorimo o apolitičnoj ličnosti koja zaista neće svoje političke simpatije ili antipatije reflektovati kroz funkciju koju će obavljati.

Nedavno smo razmatrali i Izveštaj o radu Poverenika i, ono što je jako važno, a kroz diskusiju se čulo, bilo je mnogo nezadovoljstva, bilo je mnogo polemike o kontinuitetu ili diskontinuitetu. Međutim, jako je važno da Poverenik mora biti neko ko je svestan činjenice da mu je povereno pravo da štiti i da se postara da tu svoju obavezu zaista poštuje.

On je, zapravo, neko ko posreduje između javnosti i pojedinaca i organa vlasti. Drugim rečima, da bi građanima bilo potpuno jasno, ako potražite neku informaciju koja je u posedu ili pod kontrolom nekog od organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili njime niste zadovoljni, onda ćete svoju žalbu uputiti upravo Povereniku.

On mora biti i nepristrasan, i objektivan, i branilac prava i nezavistan od svih drugih državnih organa i, složiću se sa nekim kolegama, nikako ne sme reflektovati svoj lični animozitet prema bilo kome, naročito ne prema narodnim poslanicima koji su učestvovali u njegovom izboru, bez razlike da li su mu dali ili nisu ukazali poverenje.

Ono što ću, takođe, naglasiti kada je u pitanju Poverenik, to je da je njegova obaveza, ponovo kažem, i deo poštovanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Šta to, takođe, znači? To znači, i nadam se da neću reći samo svoj stav, već i stav svih nas koji ovde kao kolege sedimo u Skupštini Srbije, bez razlike da li pripadamo vladajućoj većini ili opoziciji, svako od nas pojedinačno ima pravo i na zaštitu svoje ličnosti, a neretko smo kao narodni poslanici, kao predstavnici javnog života izloženi kritikama koje su do krajnjih granica i nekulturne i neumesne, neretko i banalne.

Svega smo se načitali u štampi. Svega smo se naslušali od onih koji ne misle kao mi i to jedan proces koji traje decenijama. Nije on nov, nije on sadašnji. On samo ume da u nekom trenutku eskalira.

Za SPS oduvek je bilo važno i najvažnije funkcionisati na način da građanima Srbije i Srbiji bude bolje. Kontinuitet naše politike ogleda se isključivo i samo u tome i mi ćemo na taj način nastaviti da obavljamo svoje funkcije, bez razlike da li se radi o učestvovanju u radu parlamenta, o učestvovanju u radu Vlade ili učestvovanju u radu bilo koje lokalne samouprave.

Podršku novom Povereniku SPS i narodni poslanici nedvosmisleno će dati, u čvrstom ubeđenju da pred sobom imamo kandidata koji će opravdati naše poverenje.

Moj lični utisak je kao člana Odbora za kulturu da tu ne postoji prostor za pomeranje onoga što se moglo videti u prvom nastupu gospodina Marinovića, a to je jedna odgovornost pre svega prema sopstvenoj ličnosti i prema svom ličnom autoritetu i integritetu koji nedvosmisleno poseduje kada je u pitanju oblast kojom se bavio, a Poverenik sam po sebi vrlo ima veze sa onim za šta je gospodin Marinović usko specijalizovan.

Dakle, u danu za glasanje socijalisti će podržati Milana Marinovića, a u daljoj raspravi moje uvažene kolege govoriće na temu prestanka mandata dosadašnjeg Poverenika, izbora novog Poverenika u skladu sa vremenom koje SPS po Poslovniku ima i kojim raspolaže. Hvala vam.