Reč ima Dušica Stojković.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uskoro se navršava 17 godina uspostavljanja institucije Poverenika za informacije od javnog značaja u našoj zemlji.

Podsetiću vas, Narodna skupština Republike Srbije je 5. novembra 2004. godine usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja. Zakonom je uspostavljena institucija Poverenika, kao samostalnog državnog organa, nezavisnog u vršenju nadležnosti radi ostvarivanja prava na slobodan pristup informacija od javnog značaja.

Takođe, Narodna skupština Republike Srbije 22. decembra 2004. godine za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izabrala je Rodoljuba Šabića, diplomiranog pravnika, koji je dobio na taj način svoj prvi mandat. Šabić je na čelo ove ustanove bio ukupno 14 godina, ali u ukupno dva mandata od po sedam godina.

Sam Šabić je na početku svog mandata isticao da je od ličnih sredstava platio izradu pečata, da mu stranački drugari iz tadašnje DOS nisu obezbedili uslove za rad, da nije imao prostorije, opremu, neophodan materijal i ljude i da je sve vreme početka tog njegovog mandata na mestu Poverenika jedne ovako važne institucije u Srbiji, da je njegov rad bio sve vreme blokiran.

Šabiću je drugi mandat na mestu Poverenika istekao prošle godine, 22. decembra 2018. godine sa stabilnim izvorima finansiranja, sa velikim brojem ljudi zaposlenih u ovoj instituciji i sa dobrim uslovima za rad.

Želela bih takođe da podsetim sve građane Srbije o političkoj biografiji i radnoj biografiji Rodoljuba Šabića, a i da vas uverim činjenicama da je Šabić bio sve samo ne nezavistan, nepristrasan i politički neopterećen u svom radu. Prema podacima portala „E-izbori“ stoji zvanična biografija Rodoljuba Šabića.

Šabić je politikom počeo da se bavi osamdesetih godina prošlog veka, kada je u Vladi Ante Markovića bio podsekretar za zakonodavstvo. Bio je jedan od osnivača socijaldemokratije, 1997. godine partije pokojnog Vuka Obradovića. Kasnije se priklonio socijaldemokratskoj partiji Nebojše Čovića. U januaru 2001. godine izabran je za potpredsednika Skupštine Srbije, a na predlog Zorana Đinđića, preuzima Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu i tada postaje ministar.

Godine 2004. izabran je za Poverenika za informacije od javnog značaja i tada je morao, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija, da podnese ostavku u stranci i da preuzme funkciju Poverenika, jer ne može na tom mestu biti izabrana osoba koja obavlja neku političku funkciju.

Zajedno sa sedam advokata osnovao je CESID, kako bi se navodno dokazale izborne krađe, što je prema njegovim rečima doprinelo pobedi DOS na izborima 2000. godine. Podsetiću sve građane Srbije, to je bila opozicija koja je bila protiv režima tadašnjeg predsednika, Slobodana Miloševića.

Dakle, iz svih iznetih podataka, mogu reći da Šabić nije bio nikakav nezavisni ekspert na čelu institucije Poverenika, već je na krilima DOS-a, 19 partija okupljenih u koaliciji, osokoljen da i on dobije nakon 5. oktobra svoj deo vlasti, svoj deo kolača koji je smatrao sam da mu pripada.

Opterećenost politikom, prisutna je sve vreme njegove vladavine na čelu ove institucije, a naročito u poslednjih par godina, dolaskom SNS na vlast. Šabić se tada profiliše kao politička ličnost koji je vodio orkestrirane napade, jednu, rekla bih, zaista prljavu kampanju protiv vlasti i protiv predsednika Republike Srbije, premijerke, ministara u Vladi Republike Srbije, ali i narodnih poslanika, pre svega onih narodnih poslanika koji su iz redova SNS.

Kreću istupi u medijima povodom svih zakona koji se predlažu. Šabić nastupa kao politička ličnost komentarišući zakone uvek isključivo na negativan način, često iskrivljujući, falsifikujući prave činjenice i sam sadržaj zakona, kao i razloge za njegovo donošenje.

Nije problem ta ostrašćenost Šabića sa politikom. Jedan političar, uvek političar, uvek ta želja za politikom. Problem je jer je taj političar u pokušaju plaćen novcem građana Srbije da štiti njihova prava, prava na dostupnost informacija od javnog značaja.

Nisu ga građani Srbije plaćali da u radno vreme tvituje, retvituje, lajkuje i objavljuje gadosti o državnim organima u Srbiji, da kritikuje, vređa sve one koji misle i rade drugačije, koje su ti isti građani svojom voljom izabrali na demokratski način na izborima.

Počeo je bez pečata, prostorije, opreme, kadrova. Završio je drugi mandat sa prostorijama, sa kadrovima, sa opremom za vreme vlasti koju je svakoga dana sve više i više kritikovao.

Stalno se žalio da nema dovoljno kapaciteta i finansija u radu ove ustanove, a istina je sledeća. Zaista, kao član Administrativnog odbora sa svim svojim kolegama i predsednikom Administrativnog odbora, gospodinom, dr Aleksandrom Martinovićem, ali i njegovim prethodnikom, Zoranom Babićem, mogu da potvrdim da nikada ni jednu inicijativu Rodoljuba Šabića, dok je bio Poverenik za informacije od javnog značaja nismo odbili.

Podaci takođe govore i o tome da je za zapošljavanje u službi Poverenika potrošeno 33 miliona dinara novca građana Srbije, a kada se iskontroliše njegovo poslovanje, zaista dolazimo do zaista čudnih stvari, od ugovora sa suprugom, dobavljača para Vuka Jeremića, preko službenih putovanja, do nabavke najskupljeg mobilnog telefona. To su činjenice koje su zaista lako dostupne, koje su proverljive i da ima časti i obraza on bi do sada to i potvrdio u javnosti i to bi priznao.

Potrošio je na konferencijama za štampu na kojima je brutalno napadao ministre i narodne poslanike, ukupno 207.430 dinara. Kada se saberu svi Šabićevi troškovi i rasipništvo dok je bio na čelu ovog tela, dolazimo zaista do basnoslovnih cifara.

Pitam se ovako javno, pitam sve vas narodne poslanike, sve građane Srbije, šta smo mogli sve da uradimo sa tim novcem, koliko bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara smo mogli da izgradimo i uradimo sa tim novcem koji je Rodoljub Šabić tako lako proćerdao?

Prošlo je vreme demagogije, praznih priča, politikanstva. Danas ljudi žele da zaista vide opipljive rezultate rada Vlade Republike Srbije, ljudi koji su na odgovornim političkim funkcijama. Ljudi zaista, narod u Srbiji želi da vidi da li ima pomaka u društvu ili nema. Danas ljudi žele, takođe, da vide da li imaju most, da li imaju ulicu, da li imaju auto-put, da li imaju kanalizaciju u svom naselju, da li njihova deca i oni imaju posao za sebe i za svoju porodicu, da li su redovne plate i penzije. To je ono što građane Srbije zanima, a ne politikanstvo, strančarenje i trošenje, bahato trošenje novca poreskih obveznika Republike Srbije, kako je bilo za vreme Rodoljuba Šabića, dok je u dva mandata bio na čelu ove jako važne institucije.

Rezultati Vlade Srbije, čiju odgovornost za vršenje vlasti, pre svih, ima SNS, pokazuju da je nama zaista semafor uvek upaljen i da se samo rezultati računaju. Upravo te rezultate građani potvrđuju dajući podršku našoj politici i našim rezultatima na svim izborima od 2012. godine na ovamo. Nezavisna tela ne odlučuju, Šabić, Janković i njima slični, videli smo, ne dobijaju izbore, propao je taj eksperiment i građani ih neće, građani su ih kaznili na izborima.

Narod Srbije odlučuje na izborima, ma koliko se to liderima iz Saveza za Srbiju svidelo ili ne, Šabić je deo stare DOS ekipe, ekipe Jeremića, Đilasa, Tadića i Šutanovca. Što nije reagovao na pronevere isisavanja nova od strane Đilasa i njegovih firmi, „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „Big print“, koja je bila u vlasništvu Dragana Đilasa, koja je štampala ogromnu količinu propagandnog materijala i koja je bila na grbači na pupku, kako bih rekla, isisavajući novac iz gradske kase, dok je on bio gradonačelnik Beograda, a institucije koje su koristile usluge njegove štamparije, štamparije „Big print“ su bile institucije čiji je osnivač bio grad Beograd, dok je Dragan Đilas bio na vlasti.

Zašto Šabić nije jače reagovao 2010. i 2011. godine kada je direktor RTS, pokojni Tijanić, odlučio da ćuti i da mu je bolje da plati kaznu nego da dostavi informacije o štetnim ugovorima, štetnom poslovanju RTS i prodaji reklamnog prostora na RTS Đilasovim firmama?

Šabić je tada imao pametnija posla, trčao je drugi mandat, promenio adresu od DOS-ovog dresa obukao je dres navodnog nezavisnog Poverenika i najduže je, rekla bih, od svih u tom propalom žutom preduzeću bio na vlasti, bio na funkciji, sve do decembra prošle godine. Ispade da se Šabić od svih žutih funkcionera i DOS-ovih funkcionera ipak najduže zadržao.

Žao mi je što nemam dovoljno vremena da do detalja raskrinkam do kraja ovog lažnog borca za ljudska prava, lažnog zaštitnika informacija od javnog značaja. Njegova uloga nije uvek bila da štiti prava građana na informacije od javnog značaja. On je sebi sam dodelio ulogu da se sa ove funkcije bavi politikom, da napada predsednika, premijerku, ministre, preko tvitera i medija, da skokne do posla, pa da popije kafu i odmah da ode na tviter da vidi šta se dešava, da mu nešto ne promakne.

Kada smo kod tvitova i korišćenja mobilnih telefona, Šabić je sam sebi od državnog novca, novca poreskih obveznika Republike Srbije, obezbedio telefon od 160 hiljada dinara, državnog novca, da bi mogao natenane da tvituje, retvituje, lajkuje do mile volje u radno vreme za basnoslovnu platu.

Sve građane Republike Srbije, sve narodne poslanike, koji možda to ne znaju, želim da podsetim na informaciju da je plata Poverenika 194 hiljade dinara i da je jednaka plati Vrhovnog suda. Dok sudija radi dan i noć da zaradi tu platu, Rodoljub Šabić tvituje, slika cveće i putuje, kači raznorazne tvitove i na taj način troši vreme dok ga građani Srbije plaćaju u toku radnog vremena.

Sada bih se osvrnula na radnu biografiju predloženog kandidata Milana Marinovića, kojeg je u ime SNS predložio šef poslaničkog kluba prof. dr Aleksandar Martinović za mesto Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Mi smo zaista svi kao narodni poslanici i članovi Odbora za kulturu i informisanje imali priliku da se detaljno upoznamo sa zaista impozantnom i impresivnom biografijom predsednika Prekršajnog suda u Beogradu. Zaista je bez mrlje u karijeri. Kada uporedimo ove dve biografije, biografije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića i advokata i pravnika Rodoljuba Šabića, možemo da vidimo upravo te dve Srbije i tu glavnu razliku po čemu se mi kao SNS razlikujemo od njih.

Takođe, rekla bih da je upravo ta radna i profesionalna biografija sudije Milana Marinovića čista kao suza, o čemu svedoči i odluka Visokog Saveta sudstva o postupku redovnog ocenjivanja i vrednovanja rada sudije Prekršajnog suda u Beogradu, kojem je Komisija Prekršajnog apelacionog suda izjasnila se sledeće, citiram – rad Milana Marinovića, predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, redovno se vrednuje ocenom izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju za period od 1. jula 2015. godine do 30. juna 2018. godine.

Ovome svedoči i statistički izveštaj o kvalitetu i kvantitetu rada i statistički izveštaj o radu suda za navedeni period od kada Marinović na njegovom čelu. Ti podaci su zaista proverljivi i ti podaci su dostupni svim narodnim poslanicima, svim građanima Srbije i oni kažu da je procenat uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta za vreme dok je Milan Marinović bio predsednik Prekršajnog suda, bili zaista impozantni, čak 97,18% uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta, što je zaista dobar i fantastičan rezultat.

O samoj kandidaturi sudije Milana Marinovića pozitivno su se izrazile i njegove kolege sudije, sudije Visokog saveta sudstva, ali i ostali, poput predsednika Udruženja sudija i tužilaštva.

Smatram da bi izborom Milana Marinovića zaista bio učinjen korak napred, jer je za kandidata predložen sudija sa dugogodišnjim iskustvom, ali činjenica da se on nikada nije bavio politikom, za razliku od ranijih rešenja, za razliku od Šabića koji se više bavio politikanstvom i strančarenjem, a sve manje svojim poslom za koji je bio debelo plaćen.

Moramo raditi na depolitizaciji nezavisnih tela, jer ćemo tek tada kao društvo ići napred i istinski napredovati u razvoju demokratije i osvajanju prava za sve naše građane.

Na kraju, ne bih da zvučim kao da delim nekakve lekcije novom Povereniku, ali želim da kažem sledeće. Uspeh nezavisnog tela u budućnosti, institucije Poverenika, će zavisiti od više faktora – da ne prodaje tajne i da ne trguje informacijama i tajnim podacima, da se ne samokandiduje za gradonačelnika Beograda ili neke druge javne funkcije dok je na funkciji Poverenika, da nenamenski ne troši novac poreskih obveznika kupujući skupe telefone ili trošeći novac na skupa službena putovanja, da ne tvituje za vreme radnog vremena i da ne vodi borbu na tviteru protiv predsednika, premijerke, narodnih poslanika, sve ono što je u prethodnih punih 14 godina radio bivši, evo danas govorimo o prestanku njegovog mandata i u formalnom smislu, bivšeg Poverenika Rodoljuba Šabića.

Na kraju, zaista, poruka koja se prosto prožima, poruka za kraj, da Srbija hrabrim koracima korača napred ka jednoj modernoj, uređenoj, međunarodno priznatoj i poštovanoj državi. Ne možemo usvajati predloge i nova rešenja samo zato što od nas traži Savet Evrope, kakav je bio slučaj pre 15 godina, kada se zakonom uspostavila institucija Poverenika. Ne možemo se samo baviti formama, a ne i sadržajima jedne ovako važne institucije kakva je institucija Poverenika za informacije od javnog značaja.

Moramo zajedno uložiti napore da instituciju Poverenika učinimo boljom, nezavisnijom, kako bi buduća osoba koja će biti na čelu te institucije savesno obavljala svoj posao, posao obavljala pre svega profesionalno, nezavisno, neopterećena političkim dešavanjima, nepristrasno. I to je recept za uspeh. Ja verujem da će sudija Marinović to uspeti da prevaziđe i da će usvojiti u svom radu na čelu ove važne institucije kakva je institucija Poverenika u Srbiji.

Poslanička grupa SNS, a danas u današnjoj debati vidim i da ćemo dobiti podršku za naše rešenje i od JS, SPS, SDPS, će podržati kandidata sudiju i predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Uverena sam da će sudija Marinović taj posao obavljati u najboljem interesu građana Republike Srbije, jer se u njegovoj radnoj biografiji jasno vidi da je reč o pravom profesionalcu, časnom čoveku, neopterećenom politikom, koji je kao sudija Prekršajnog suda od 1998. godine kontinuirano i neprestano štitio ljudska prava građana koja su zaštićena važećim propisima.

Kao dugogodišnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu u svojstvu odgovornog lica, stoji u radnoj biografiji Milana Marinovića, postupao je i po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, starajući se pri tome da se istovremeno poštuje zaštita podataka o ličnosti.

Pozivam sve svoje kolege u danu za glasanje da podrže kandidata SNS predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, gospodina Milana Marinovića, za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala.

Sada prelazimo na spisak. To je redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima odluka iz tačaka 4. i 5. dnevnog reda, u skladu sa članom 96.

Reč ima narodni poslanik dr Muamer Zukorlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, pred nama je tema od značaja. Mi narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja imamo prilično bogato iskustvo sa institucijom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kroz skoro deceniju i po od same uspostave ove institucije.

Lično sam bio u korektnim odnosima sa gospodinom Šabićem, ali neovisno o tome, ono što mogu kazati jeste da se jasno primećuje razlika u delovanju ove institucije, kao i prvog čoveka ovog tela u vreme bivšeg režima, odnosno vlasti, prethodno Koštunice, posle toga Tadića i sadašnjih vlasti.

To je ono što je moja ključna i načelna primedba, s obzirom da smo tada u određenim drugim funkcijama i ulogama imali ogromne probleme i suočavali se sa brojnim zloupotrebama informacija od javnog značaja, kao i podataka ličnosti. Tada smo reagovali prema ovoj instituciji i imali smo vrlo blede reakcije ili nismo imali takve reakcije. Tako sam lično, tada doduše u ulozi glavnoga muftije islamske zajednice 2007. godine, bio prinuđen obratiti se jednim javnim pismom tadašnjem predsedniku Tadiću i tadašnjem premijeru Koštunici, ukazujući na ove probleme sa kojima se pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice u ovoj zemlji, a pripadnici islamske zajednice vrlo učestalo suočavali u pogledu nelegalnih prisluškivanja, zloupotreba obaveštajnih službi i bezbednosnih službi, i to je nešto, nažalost, bilo veoma prisutno.

Nakon toga, dakle, konkretno 2012. godine, kada sam bio kandidat za predsednika Republike Srbije na tadašnjim predsedničkim izborima, desila se skandalozna zloupotreba potpisa koje smo, kao predsednički kandidati, dobili za overu kandidature gde je preko pravosudnoga organa, koji je bio zadužen za overu tih potpisa, zapravo su moji politički protivnici dobili te potpise i vršili pritisak torture, pretnje, razna uznemiravanja onima koji su dali te potpise i tada smo reagovali, ali nije bilo adekvatne reakcije i adekvatnih mera zaštite.

Isto tako smo, nakon 2007. godine, prilikom udara na islamsku zajednicu, tačnije na njenoj jedinstvo i prilikom nasilnog formiranja paralelne ili paraverske islamske zajednice sa jasnim političkim ciljevima, jasnom političkom pozadinom uz kršenja brojnih zakonskih propisa i načela, imali brojne zloupotrebe raznih dokumenata, falsifikaciju raznih podataka, kako bi se nasilno formirala jedna takva zajednica.

Sada je srpski pravoslavni narod u prilici da vidi koliko je to bolno kada se vrši atak na versku zajednicu kroz ovo što se dešava u Crnoj Gori. Zapravo, nama se to dešavalo 2007. godine uz punu podršku tadašnjeg režima, uz zloupotrebu državnih organa, posebno državnih organa sile, kao što je policija, obaveštajne i bezbednosne službe i drugi mehanizmi kako se nasilno instalirala jedna takva zajednica, ugrožavajući džamije, ugrožavajući vakufsku imovinu, ugrožavajući jedan legalni, vekovni sistem islamske zajednice koji je tu postojao.

Tada smo imali brojne nepravilnosti vezane za zloupotrebu informacija od javnog značaja i ličnih podataka i tada nismo imali adekvatnu zaštitu i zato svakako podržavamo ovu promenu. U danu za glasanje ćemo, kao narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja, podržati predlog. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Cenjene kolege narodni poslanici, danas se pred nama nalazi izuzetno odgovoran zadatak, a to je izbor novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U ovoj godini se navršava 15 godina od uspostavljanja institucije Poverenika, institucije koja je trebala da radi isključivo u interesu građana, ali je više nego često, lično od strane samog Poverenika korišćena zarad ostvarivanja političkih interesa raznih stranih ambasada i finansijsko političkih centara moći.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bi morao da bude nepristrasan, objektivan branilac prava, nezavistan od svih drugih državnih organa, koji ne sme tražiti, niti primati naloge i uputstva za svoj rad od drugih državnih organa ili drugih lica, a kamoli od stranih ambasadora i tajkuna, što znači da bi Poverenik morao biti nezavistan i samostalan državni organ. Kažem morao, jer je dosadašnji Poverenik bio sve samo ne ono što je trebao da bude, što će, iskreno se nadam, posle ovog izbora novog Poverenika biti promenjeno.

Kada pričamo o Povereniku, to mora da bude neko od poverenja, kako mu i samo ime jasno govori, neko ko će posredovati između javnosti, pojedinaca, raznih udruženja i organa javne vlasti, jer Poverenik jeste zadužen da štiti pravo na slobodan pristup informacijama, a istovremeno i organ koji štiti pravo na privatnost podataka o licima.

Funkcija Poverenika je regulisana Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji, između ostalog, utvrđuje da Poverenika bira Narodna skupština na mandat od sedam godina. Do sada je funkciju Poverenika obavljala jedna osoba u dva mandata, s tim što je veliki deo drugog mandata, kao što sam već rekao, zloupotrebljavala u političke svrhe i zato sada prilikom izbora novog Poverenika ne smemo da dozvolimo da se ponovi greška koja je počinjena pre osam godina prilikom reizbora prethodnog.

Na sreću, Rodoljub Šabić nije bio inokosni organ, već je sa njim radio veliki broj zaista čestitih ljudi koji su uložili ogromnu pozitivnu energiju u rad ovog organa tokom proteklog perioda, ali zbog samovolje i više nego neodgovornog ponašanja tog istog Rodoljuba Šabića, pod ozbiljan znak pitanja su dovedeni njihovi ukupni rezultati rada.

Zbog svega ovoga naša odgovornost pri izboru novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je još veća, pošto onaj koga izaberemo na mesto Poverenika mora da poseduje sposobnost da nastavi kontinuitet onoga što je bilo pozitivno i dobro u radu ovog državnog organa, ali i da napravi jasan diskontinuitet sa političkim zloupotrebama funkcije Poverenika koje je činio Rodoljub Šabić, čovek koji je svojim neodgovornim ponašanjem ozbiljno narušio ugled i značaj same institucije Poverenika, tretirajući je kao da funkcija Poverenika treba da služi interesima Rodoljuba Šabića, a ne da Rodoljub Šabić treba da služi interesu funkcije građana i države Srbije.

Čitajući biografiju kandidata koga nam je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje dostavio, uz Predlog odluke o izboru Poverenika, mišljenja sam da obrazovanje, nesumnjiva stručnost i iskustvo gospodina Milana Marinovića garantuje upravo potreban kontinuitet, ali još potrebniji diskontinuitet koji Pokret socijalista očekuje od novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Uvereni smo da Milan Marinović poseduje sve neophodne stručne, ljudske i moralne kvaliteta i da je izbor osobe poput Milana Marinovića garantuje da će institucija Poverenika napokon postati nezavisna, nepristrasna i samostalna, kakva je morala biti svih ovih 15 godina koliko institut Poverenika postoji i radi.

Ubeđeni smo da će gospodin Marinović, kada za koji dan bude zvanično izabran, u šta ne sumnjamo, odmah prionuti na posao, da će odgovornim radom pokazati da, za razliku od prethodnog Poverenika, ovu funkciju može da obavlja časno, nepristrasno, profesionalno, te da takvim radom povrati preko potrebno poverenje građana u ovaj državni organ. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, jedan od primena otvorenog demokratskog društva koje se zasniva na vladavini prava jeste sloboda izražavanja, odnosno pristup informacijama od javnog značaja. Zbog toga današnja rasprava o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja ima veliku važnost.

Poverenik je samostalni državni organ, nezavistan u vršenju svoje nadležnosti, a ova institucija Poverenika je uspostavljena radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti. Pravo na slobodan pristup informacijama se vremenom izdvojio kao posebno pravo. Nekada je tretirano u okviru prava za slobodu izražavanja, privatnog prava, prava na pravično suđenje, i to su ta elementarna ljudska prava. Ovo pravo je deo zakonodavstva u preko 100 država u svetu, a sadrže ga i mnogi međunarodni dokumenti.

Zato bi ovo bila jedinstvena prilika i savet budućem povereniku da se poradi na efikasnosti sprovođenja njegovih mera, odnosno da se traži modalitet, pa ako treba izmene i dopune zakona, kako bi zaista mogao kvalitetno i efikasno odrađivati svoj posao i na taj način biti od koristi građanima, a posebno jer još uvek imamo te neke ostatke iz prošlosti koji su nedefinisani, koji još uvek pokušavaju na neki način da zloupotrebe svoje bivše veze, a naročito kao što smo čuli i od kolega su tome izloženi javni funkcioneri, narodni poslanici u nekim političkim ili drugim obračunima, pa i vrlo često od nekih nesavesnih novinara bivaju mete različitih vrsta zloupotreba njihovih privatnih života, života njihovih članova porodica itd. Tu bi poverenik takođe trebao da ima konkretnije i bolje i efikasnije delovanje. Jednostavno, kako god se štiti pravo svakog pojedinca svake grupe treba zaštiti i javne funkcionere od toga da se zadire u ono što se ne sme i ne treba zadirati. Hvala.

Hvala kolega Jovanoviću.
Reč ima Danica Bukvić.
Izvolite gospođo Bukvić.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka ličnosti.
Moja koleginica Snežana Pavlović je u svom uvodnom izlaganju detaljno iznela stavove SPS po ovom predlogu. Ja bih samo ponovila da funkcija Poverenika je veoma značajna, Poverenik je nezavistan u radu i deluje kao kontrolni organ bilo da pravo građana ugrožava država ili neko drugi.
Institucija Poverenika je značajna od toga da štiti privatnost do toga da omogućava odgovore na pitanja da li javne uprave rade u skladu sa javnim interesima.
Poverenik ima zadatak da pomaže građanima da dođu do podataka od javnog značaja koji su mu potrebni.
Poverenik obavlja svoj rad poštujući dva zakona – Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je 2018. godine usklađen sa regulativama EU, i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Takođe, je veoma značajan način i postupak izbora Poverenika koji je u ovom slučaju ispoštovan.
Pročitala sam biografiju predloženog kandidata i očekujem da će stručno, savesno, poštujući navedene zakone, ali i etičke kodekse, obavljati svoju dužnost.
Kao što smo čuli iz prethodnih izlaganja dosadašnji Poverenik to nije uvek činio. Zbog svega toga poslanička grupa SPS podržava predlog da Milan Marinović bude izabran na mesto Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Hvala.