Hvala gospođo Bukvić.
Reč ima dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, kao što ste već čuli od akademika Zukorlića, mi iz stranke Pravde i pomirenja imamo oscilirajuće iskustvo sa dosadašnjim Poverenikom koje je uvek bilo politički motivisano. U tom periodu do 2012. godine kada je na sceni bio drugi režim i koji je imao brutalan odnos prema pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice vrlo bledo i vrlo često, skoro i nečinjenje nikakvo po pitanju tih zloupotreba i kršenja zakonskih i ustavnih kategorija Poverenik nikada nije imao jasan, nedvosmislen i direktan stav.
Naravno nakon 2012. godine to se donekle izmenilo, ali opet nismo imali nikakvu konkretnu reakciju, niti na prethodne zloupotrebe, niti na one koji su se u ostacima tih režima dešavala prema našoj zajednici. Zato konstanta koja se javlja jeste da je uvek imao političku motivisanost i da je uvek bio nosilac neke političke ideje, što nije dobro za ovu funkciju i što je apsolutno nespojivo sa ovlašćenjima koje ima i sa intencijama ova dva zakona koja treba sprovoditi, odnosno o čijoj primerni se treba konkretno starati. Zato mi poslanici Stranke pravde i pomirenja i želimo i hoćemo i tvrdo smo ubeđeni da je vreme da se to promeni, da novi Poverenik bude osoba koja će isključivo profesionalno sprovoditi svoja ovlašćenja i biti na usluzi svim građanima Republike Srbije kada su u pitanju ova dva zakona i kada je u pitanju apsolutna zaštita informacija od javnog značaja i informacija koje se tiču podataka o ličnosti.
Ovo bogato iskustvo nam je takođe donelo neke konkretne stvari koje bismo ovom prilikom hteli da istaknemo kada je u pitanju funkcionisanje ove institucije, a to jeste da i onog slučaja kada Poverenik donese neku vrstu odluke jako teško i jako dugo traje proces da se dođe do određene informacije od javnog značaja.
Vrlo često je potrebno godinu dana od potraživanja neke informacije da dođe do rešenja, da se mora određena informacija dostaviti onome ko potražuje jer se prvo taj proces odnosi na traženje od institucije, pa kada institucija to odbije, onda se obraćate Povereniku, pa Poverenik ima vreme za žalbu pa onda traži od te institucije, pa ta institucija dobije rok od mesec ili dva da dostavi informaciju, pa ukoliko neće onda on upozorava na ćutanje, pa onda ukoliko ne daje informaciju, on donosi određenu meru i kaznu koje su kvalitetne. Međutim, dođete u situaciju da se te kazne i mere ne mogu sprovesti jer se svi proglase nenadležnim u slučaju recimo kao što je bio slučaj sa tužbom „Sandžak medija“ protiv gradske uprave Novi Pazar za dostupnost ovih konkursa za dodelu sredstava televizijama i medijima gde su se svi apsolutno proglasili nenadležnim i na koncu ne može se uopšte rešiti taj problem.
Zato bi ovo bila jedinstvena prilika i savet budućem povereniku da se poradi na efikasnosti sprovođenja njegovih mera, odnosno da se traži modalitet, pa ako treba izmene i dopune zakona, kako bi zaista mogao kvalitetno i efikasno odrađivati svoj posao i na taj način biti od koristi građanima, a posebno jer još uvek imamo te neke ostatke iz prošlosti koji su nedefinisani, koji još uvek pokušavaju na neki način da zloupotrebe svoje bivše veze, a naročito kao što smo čuli i od kolega su tome izloženi javni funkcioneri, narodni poslanici u nekim političkim ili drugim obračunima, pa i vrlo često od nekih nesavesnih novinara bivaju mete različitih vrsta zloupotreba njihovih privatnih života, života njihovih članova porodica itd. Tu bi poverenik takođe trebao da ima konkretnije i bolje i efikasnije delovanje. Jednostavno, kako god se štiti pravo svakog pojedinca svake grupe treba zaštiti i javne funkcionere od toga da se zadire u ono što se ne sme i ne treba zadirati. Hvala.

Hvala kolega Fehratoviću.

Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici Odbor za kulturu i informisanje u skladu sa članom 30. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predložio je Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Za Poverenika, podsetiću, u skladu sa Zakonom, bira se lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Poverenik mora da ispunjava uslove za rad u državnim organima, da je završio Pravni fakultet i da ima najmanje 10 godina radnog iskustva, što pomenuti kandidat i ima.

Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Poverenik za informacije od javnog značaja ustanovljen je kao samostalan državni organ nezavistan u vršenju svoje nadležnosti, a radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.

U vršenju svoje nadležnosti Poverenik, po Zakonu, neće tražiti niti primati naloge i uputstva od državnih organa i drugih lica i Poverenik se ne može pozvati na odgovornost za dato mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje vlasti.

Pred predloženim kandidatom je zadatak da upravo u skladu sa odredbama zakona svoju dužnost obavlja samostalno, nezavisno i odgovorno, kako bi doprineo podizanju transparentnosti i otvorenosti u radu organa vlasti.

Prema Izveštaju Poverenika kome je prestala dužnost 22. decembra 2018. godine stanje u 2018. godini, uključujući i odnos nadležnih organa i njihovih predstavnika, govore po njemu da je 2018. godina bila godina sa najviše izazova za Poverenika za 14 godina njegovog postojanja, a u isto vreme i godina sa najobimnijim radom.

Situacija, po njemu, je takva da se pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji dosta koristilo, ali se jako teško ostvarivalo bez delovanja poverenika.

Poslednjih 10 godina osnovni problem u oblasti zaštite podataka o ličnosti bio je pravni okvir. To se, pre svega, ogledalo u nepotpunoj usaglašenosti unutrašnjeg pravnog okvira sa odgovarajućim međunarodnim standardima, pa je to i jedan od zadataka za Poverenika, koji sam sigurna da ćemo ga u danu za glasanje izabrati ako ga je predložio Odbor za kulturu i informisanje.

Po oceni prethodnog Poverenika stanje u ostvarivanju prava i sloboda na pristup informacijama od javnog značaj i prava na zaštitu podataka o ličnosti u 2018. godini nije se moglo okarakterisati kao zadovoljavajuće, a na predloženom kandidatu za Poverenika je da obezbedi da se unaprede znanja u oblasti prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, kako bi se poboljšao stepen ostvarivanja ovih prava u Republici Srbiji, kako bi sledeći izveštaj Poverenika u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti bio zadovoljavajući.

Na njemu je svakako da bude u skladu sa zakonskim odredbama nezavistan i samostalan. Ne treba da stvori utisak kao što je to učinio Poverenik kome je prestao mandat 22. decembra da se stvori utisak u javnosti da je on naklonjen više opoziciji. Na kraju njegovog mandata treba pomalo da budu nezadovoljni i vlast i opozicija, jer samo tada on će svoju dužnost obavljati u skladu sa zakonom i u interesu svih građana naše države. Zahvaljujem.

Hvala gospođo Maraš.

Sada reč ima Dragan Jovanović. Nije prisutan.

Prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja je izuzetno važna obzirom da se radi o izboru Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Uspostavljeni institut Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, odlika je demokratskih društava, jer predstavlja svojevrsnu kontrolu javnosti nad radim državnih organa. Da se podsetimo, institut Poverenika u Srbiji ustanovljen je u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2004. godine, kao slobodan državni organ, nezavistan u sprovođenju svojih nadležnosti, sa ciljem da se osigura pravo na pristup informacijama od javnog značaja.

Osim toga, treba imati u vidu pre svega da Ustavom naše zemlje, svim našim građanima jemči se pravo da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o svim pitanjima od javnog značaja, a posebno se jemči pravo svakom pojedincu na pristup podacima koji su u vlasništvu da tako kažemo, državnih institucija i organa kojima je povereno obavljanje javnih funkcija u skladu sa zakonom.

U tom smislu, uloga i funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izuzetno je važna u svakom demokratskom društvu, pa samim tim i u našoj zemlji, jer zapravo ona se tiče zaštite ljudskih prava, kao civilizacijske tekovine koja je između ostalog i potpisana u svim međunarodnim dokumentima koje je naša zemlja i potpisala i na kraju verifikovala, odnosno ratifikovala. Uz zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, izuzetno važna funkcija Poverenika je da u isto vreme štiti pravo na privatnost podataka o licima.

Naime, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u primeni od 2009. godine, Povereniku su stavljeni u nadležnosti poslovi koji se tiču zaštite podataka o ličnosti. Ono što želim posebno da istaknem, to je dosadašnja praksa nedvosmisleno pokazala da Poverenik za informacije od javnog značaja je izuzetno važna institucija kojom se osigurava i obezbeđuje veća javnost u radu organa vlasti, počev od lokalnog, do onih najviših državnih nivoa i za 15 godina, koliko postoji ova institucija u našoj zemlji, do sada je odgovoreno na više od 100.000 zahteva naših građana.

Podsetiću vas da smo na prethodnoj sednici razmatrali godišnji izveštaj Poverenika za 2018. godinu i da smo iz tog izveštaja saznali da samo prošle godine Poverenik, odnosno ova institucija je rešila više od 14.000 predmeta. Ono što smo takođe iz ovog izveštaja saznali, jeste da je sasvim sigurno da veliki broj informacija od javnog značaja ne bi bio dostupan građanima bez posredstva Poverenika i to je zapravo ono što praktično znači izuzetnu važnost i korisnost postojanja ove institucije.

Takođe, želim da istaknem da kada govorimo o Povereniku, izuzetno je bitno, značajno, važno da to bude osoba od ličnog i profesionalnog integriteta, sa adekvatnim stručnim kvalifikacijama, ali i sa zavidnim radnim iskustvom. To mora biti osoba koja će biti vrhunski profesionalac imun na sve vrste političkih i drugih neprofesionalnih uticaja u donošenju odluka na zahteve građana. Verujem da su upravo ove osobine bile prepoznate kada je kao kandidat za novog Poverenika predložen gospodin Milan Marinović, dosadašnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, i da su to zapravo bili razlozi zbog kojih je Odbor za kulturu i informisanje, gospodina Marinovića predložio za budućeg Poverenika.

Od gospodina Marinovića, obzirom na reference koje su ga preporučile za ovu funkciju, mislim da sa pravom možemo očekivati izuzetno kvalitetnog budućeg Poverenika koji će predano raditi na daljem unapređenju rada ove institucije, ali koji će u isto vreme biti i siguran i veran oslonac svim našim građanima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajemčenih prava.

Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS pruža snažnu podršku instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, kao i kandidatu za novog Poverenika gospodinu Milanu Marinoviću, jer uvereni smo da je to u najboljem interesu svih naših građana i našeg društva u celini. Hvala na pažnji.

Hvala.

Sada reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Izvolite kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu odluke o prestanku dužnosti starog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naravno o izboru novog Poverenika.

U suštini ovo predstavlja realizaciju ljudskih prava i sloboda da na nesmetan način dođu do nečega što ih interesuje i do nečega zašta smatraju da im je važno. Iz tog razloga veoma je važno da ljudi, građani imaju slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Zašto? Pa, poznato je da nepostojanje pravih informacija sputava razumnog i pospešuje nerazumnog, zato imamo mnoge stvari koje ne bi želeli da imamo u našem društvu.

Sloboda čoveku znači isto ono što mu znači i hleb nasušni. Postoje razne definicije slobode, a jedna od njih je da je to mogućnost da se živi u skladu sa svojim poimanjem sveta. To poimanje sveta može biti pogrešno, a da se pri tome ne naruši sloboda. Dakle, ovde nije najvažnije ispravnost poimanja sveta, nego je najvažnije obim saznanja ili znanja koji dovodi do tog i takvog poimanja sveta. Ako je obim znanja ispod potrebnog minimuma onda umesto slobodnog delovanja imamo mehaničko delovanje koje najčešće zavisi od tuđeg mišljenja, a u najboljem slučaju zavisi od nekih objektivnih, odnosno nepredviđenih okolnosti.

Danas imamo situaciju ne samo kod nas nego i u svetu da većina ljudi nije u stanju da stvori sopstvenu predstavu o slobodi. Zato postoji više razloga. Neko o ovoj temi ne razmišlja, neko ne želi da razmišlja, neko nema vremena za ovo, a neki jednostavno nisu dorasli svemu ovome. Najlakše je nešto prihvatiti zdravo za gotovo, usvojiti nekoliko uobičajenih postulata i aksioma i problem rešiti na taj način. Ali, ako je ovako, onda ispada da se čovek dobrovoljno odriče nečega što mu, možda nije važno, ali to mu se samo tako čini. Ako je tako, onda se sam čovek, osoba, individua dobrovoljno spusta na niži civilizacijski nivo.

Uvek je jedna večita dilema, i postavlja se pitanje zašto čovek prihvata tuđe mišljenje i na čemu se zasniva nečija sloboda da nekom drugom nameće svoje mišljenje. Ima tu više odgovora, ali jedan od najznačajnijih i najvažnijih odgovora, da se takav oblik slobode uvek zasniva na nekoj vrsti, na nekom obliku sile. Međutim, znamo da tamo gde postoji sila, ne može se govoriti o individualnim slobodama. Onda ispada da je ta sloboda u sili. Međutim, iz iskustva znamo da gušenje slobode ne vodi nigde. Sa druge strane, znamo i to da apsolutna sloboda dovodi do tog istog rezultata. Obadva ova krajnja slučaja podjednako uspešno guše sve ono što vredi.

Shvatanje slobode kod svih je različito, ali suštinski imaju isti cilj. Znači, cilj im je zajednički. Najvažnije je da čovek svoju slobodu može objasniti na svom nekom logičnom nivou. Velika pitanja mogu postavljati samo veliki umovi, ali je poznato da najveća sloboda postaje, nastaje i javlja se kod ideološkog izbora. Imamo situaciju kada se recimo neki čovek nače na nekom visokom položaju, on po prirodi stvari smatra da njegovi postupci ne podležu negativnoj oceni. To savremeni, liberalni, demokratski svet dovodi u ćorsokak, i to je jedan od razloga kako i zbog čega nastaju totalitarni režimi.

Zbog toga danas imamo mnoštvo ljudi koji pozivaju ko zna na šta i ko zna gde, a da sami nisu ni svesni toga. Svedoci smo toga i ovde kod nas, imamo mnoštvo onih koji smatraju da je jedino rešenje za nas da se izađe na ulicu i da se tako reši problem, a u stvari na taj način se samo rešava problem onih koji tako misle i koji se tako ponašaju.

Ovakve stvari ne nastaju od velikog uma, nego nastaju od velikog nesporazuma. Iskustvo neko nam govori da kada neko tvrdi da je spreman da se žrtvuje za spas otadžbine, ali pod uslovom da mu to neko plati, taj neko nije došao da spasava ništa, jednostavno je došao da traži posao, jednu vrstu posla da traži uhlebljenje. Običan čovek ne može da primeti to, to mogu samo primetiti oni ljudi koji se bave time.

Ljudi danas svakoga dana nailaze na velike istine, ali nastavljaju dalje kao da se ništa nije desilo. Čovek je sličan boci, on u sebi nosi ono čime su ga, uslovno rečeno, napunili. Danas je oblik manipulacije ljudima takav da niko nije u stanju da se suprotstavi dobro osmišljenoj profesionalnoj manipulaciji. Ali, pored svega toga, većina ljudi intuitivno oseća da nešto nije u redu, ali ne mogu da shvate šta to nije u redu. Koliko god narodu objašnjavali, narod može shvatiti samo onoliko koliko je u stanju, dakle ono figurativno, koliko god vode sipamo u čašu, u nju može stati samo jedna čaša.

Međutim, svaka smisaona borba za prava, za istinu, za pravdu nije uzaludna pa čak ni onda kada deluje uzaludno, to je sejanje semena koje će kad-tad dati plod. Ali, hajde da se malo vratim konkretnije na ovog našeg budućeg Poverenika Marinovića.

Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi nemamo neposredna saznanja na osnovu kojih se on može diskreditovati, diskvalifikovati, itd. Međutim, to još uvek nije dokaz da će taj Milan Marinović biti dobar i uspešan Poverenik za informacije od javnog značaja.

Imali smo ovde pominjanog Rodoljuba Šabića, koji je taj posao obavljao 17 godina. Ali, ja se sećam, a verovatno i svi vi, vremena kada je ova vladajuća većina, znači, pripadnici ovog režima, kada su pričali sve najbolje o Rodoljubu Šabiću. I onda, desilo se nešto i sada imamo situaciju da pričaju sve najgore o njemu. Naravno, mi u SRS delimo to vaše mišljenje, ali, opet postoji neka bojazan da će možda i ovaj poverenik ili neki budući doživeti istu sudbinu. Znači, mora se uspostaviti neki princip na kojima će se ovako osetljive stvari izbegavati.

Koleginica Vjerica Radeta je govorila dosta u svom izlaganju o delovanju nevladinih organizacija. Nažalost, mi danas u Srbiji imamo ogroman broj nevladinih organizacija koji na najdirektniji način rade protiv svoje države, protiv države Srbije. I mnoge od tih nevladinih organizacija predstavljaju neprijateljskog vojnika u sopstvenoj pozadini. Taj vojnik je spreman da puca vama u leđa onoga momenta kada za to dobije nalog.

E, posao ovog poverenika i ljudi iz Vlade, raznih ministarstava itd, treba da bude da se osujete ti i takvi, jer, zaista, možda na prvi pogled oni nisu toliko opasni, međutim, verujte, oni su mnogo opasniji, to informaciono oružje koje oni šalju preko raznih medija koje kontrolišu i raznih drugih stvari, mnogo je opasnije od onog klasičnog oružja. Dakle, sugerišem pripadnicima ove vlasti, pripadnicima režima, da obrate pažnju da se takve nevladine organizacije stave pod kontrolu, a, bogami, možda to nije lepo da se kaže, neke treba i zabraniti.

Zaista nije normalno da jedan novinar koji radi i živi u Srbiji, državljanin je Srbije, koji piše za jedan list koji izlazi u Srbiji, naravno, reč je o ovoj Snežani Čongradin, da ona kaže - eto, ja živim u državi koja je počinila genocid. Eto, ona se nekom tamo žali i jada kako živi u državi koja je počinila genocid. Ako ona to zaista iskreno misli, ako to ne radi zbog novca ili nekog drugog razloga, pa, ako joj se ne sviđa ta država, ima država u svetu, 200 i nešto, mislim oko 202 države, ako vam se ne sviđa država, svakom je slobodno da može da traži da živi gde hoće.

Dakle, mora se nekim stvarima i nekim pojavama stati na put i nadam se da će ovaj naš, odnosno budući Poverenik, gospodin Milan Marinović, biti u tom pogledu uspešniji od svog prethodnika. Hvala.

Hvala, kolega Saviću.

Sada reč ima narodni poslanik Mirko Krlić. Izvolite, kolega Krliću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, kao što sam na početku rekao, želja mi je da zbog javnosti iznesem neke činjenice, da nešto progovorimo o pritiscima koji su vršeni nad članovima odbora, o predlozima i svemu onome što je za krajnji cilj imalo opstrukciju ovog procesa.

Ponoviću još jednom, sa postupkom predlaganja Poverenika čekalo se, a to su bile glavne zamerke, da se šest meseci čeka, da sve poslaničke grupe imaju dovoljno vremena da sagledaju rad prethodnog Poverenika, kako bi izborom novog poverenika rad nezavisnog državnog organa podigli na mnogo veći i značajniji nivo. Iz dosadašnje diskusije narodnih poslanika može se zaključiti da su svi zaista na najbolji način sagledali rad prethodnog Poverenika i ja nemam tu šta ni da dodam, ni da oduzmem.

Indikativno je što su baš ti kritičari dužine vremena koje je bilo potrebno da se sprovede proces i da otpočne proces izbora Poverenika digli svoj glas protiv sedam dana roka kada je pokrenuta procedura, jer je to sada odjednom prekratak rok za podnošenje kandidature. Prosto neverovatno, šest meseci nisu ništa radili, a onda im je sedam dana kratko da podnesu samo dokumentaciju.

Takođe, sa više strana vršen je pritisak da se promeni izborna procedura Poverenika i da se pod plaštom unapređenja demokratskih procesa omogući predlaganje kandidata svim mogućim alternativnim učesnicima u javnom životu, političkim strankama, udruženjima građana, nevladinim organizacijama, registrovanim i neregistrovanim savezima, pa je čak predlagana mogućnost i samokandidovanja. I to sve zarad navodne visoke transparentnosti izbora Poverenika.

Naravno, prvi razlog ovog besmislenog predloga je što bismo onda verovatno došli u priliku, a to je bio i plan, da se svi oni koji su završili pravni fakultet, privatni ili državni, i imaju neko radno iskustvo, kandiduju, pa da imamo nekoliko stotina kandidata, pa da onda svi mi potrošimo svoj mandat, a posebno odbor, na ispitivanju procedure, na proveravanju ispravnosti dokumentacije i razgovoru sa kandidatima.

Sa druge strane, ovi koji su tražili da se promeni procedura izbora, svi u glas su izuzetno podržavali prethodnog Poverenika, tako da imamo primere da su za prethodnika uglavnom govorili da je podigao instituciju na najvišu lestvicu, da je idealan i da je doprineo slobodi demokratije u Srbiji. Ja pitam ove genijalce - kako je moguće da se tako savršeni Poverenik izabere na potpuno nedemokratskoj i netransparentnoj i potpuno pogrešnoj proceduri? Dvoličnost je ovo bez presedana. Narod bi rekao - ako laže koza, ne laže rog.

Očito da u svim ovim i ovakvim nebuloznim predlozima postoji samo jedna namera - da se vrši opstrukcija po svaku cenu. Njima nije stalo do poverenika, ni do informacija od javnog značaja, još manje o zaštiti podataka o ličnosti, već jedino do lične promocije i do destabilizacije državnih organa. Legendarni Pavle Vuisić je najbolje okarakterisao ove borce za slobodu i pravdu rečima - neki ljudi u životu ostave nešto iza sebe samo kad čučnu. Hvala.