Biću jako kratak, gospodine Arsiću.
Čuli smo izveštaj nadležnog Odbora za kulturu i informisanje, a čuli smo i od velikog broja narodnih poslanika koji su učestvovali u dosadašnjoj raspravi zašto bi trebalo da izaberemo gospodina Marinovića na funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja.
Ja bih svoj govor započeo na onaj način kako sam govorio kada smo usvajali Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja, a to je da budući Poverenik treba da bude sve ono suprotno od Rodoljuba Šabića, dakle, da ne treba da radi sve ono što je Rodoljub Šabić radio i da treba sve ono što Rodoljub Šabić nije radio dok je obavljao svoju funkciju i da je to recept za siguran uspeh i, naravno, da u svom radu treba samo da se pridržava zakona, ništa više.
Zašto je ovo važno? Zato što smo imali Poverenika koji se dugi niz godina, umesto svojim poslom, bavio isključivo, jedino i samo dnevnom politikom i napadima na Aleksandra Vučića i na SNS, poslanike SNS i Vladu Srbije.
Pripadam onom delu javnosti koji nikad nije ni verovao kada je reč o Rodoljubu Šabiću, da je reč o nekakvom nezavisnom stručnjaku, o nekakvom nezavisnom ekspertu. Zašto to tvrdim? Zato što je Rodoljub Šabić svoje ime i biografiju i svoju prepoznatljivost izgradio jedino i isključivo baveći se politikom i pripadajući političkim partijama.
Čuli smo malopre i od koleginice Kostić jedan deo njegove političke biografije, i da je bio u Vladi još u vreme Ante Markovića, i da je bio visoki funkcioner Socijaldemokratije, potom SDP i da je obavljao čitav niz važnih političkih funkcija, kao što su narodni poslanik, potpredsednik Skupštine.
Ja sam tada bio veoma mlad kada je bio taj mandat od 2001. do 2004. godine, ako se ne varam, kada je on bio potpredsednik Skupštine, ali sam pratio skupštinska zasedanja i sećam se njegove aktivne uloge u tom parlamentu, kada je bio potpredsednik Narodne skupštine. Sećam se i kada je bila ona afera sa Vukom Obradovićem, koji je bio predsednik te Socijaldemokratije, u toj aferi i Rodoljub Šabić je imao vrlo sramnu ulogu, praktično ga je izdao kao predsednika stranke, oteo mu partiju i bio visoki funkcioner te nove partije koja je formirana.
E, onda je preko noći odlučio da više nije političar, proglasio sam sebe za nezavisnog stručnjaka i postao Poverenik za informacije od javnog značaja, ali suštinski on nikada i nije prestao da bude dosovac, nikada nije prestao da pripada tom dosističkom jatu, iz koga je samo formalno izašao, jer mu je bilo potrebno da gradi imidž nekog nezavisnog stručnjaka da bi bio na čelu vrlo važnog organa kakav je Poverenik za informacije od javnog značaja.
Ono što je meni posebno smetalo, o tome smo govorili i nešto ranije, kada sam imao javljanje po Poslovniku, a to je što se institucija Poverenika za informacije od javnog značaja pretvorila zapravo u servis raznih, kako je to i gospođa Kostić malopre rekla, raznih CIS-ova, BIRN-ova, KRIK-ova, Nataše Kandić, „žena u crnom“ i ko zna koga još.
Ono što mi je takođe smetalo, smetalo mi je što je u radno vreme tvitovao, uglavnom iznoseći napade na račun poslanika SNS, Vladu Srbije, predsednika Republike itd. Dakle, bavio se dnevnom politikom. Smetalo mi je i to što je na najmonstruozniji način vređao narodne poslanike. Povod za to bilo je što je, u konkretnom slučaju, kada je reč o Aleksandru Martinoviću, šefu naše poslaničke grupe, Aleksandar Martinović postavio pitanje o trošenju novca. Dakle, postavio je pitanje – kako to Rodoljub Šabić troši državni novac? I umesto da dobije odgovor, dobio je salvu najmonstruoznijih uvreda i smatram da je to krajnje nedopustivo i da je to nešto što je neprihvatljivo u obavljanju javne funkcije.
Iz svega ovoga što sam naveo do sada, želim da podvučem da je potrebno da budući Poverenik, gospodin Marinović, ne radi ono što je radio gospodin Šabić, a da upravo radi sve ono što gospodin Šabić nije radio i da je to recept za siguran uspeh. I želim mu sreću u radu budućeg Poverenika, gospodina Marinovića. Zahvaljujem.