Već smo mi to objašnjavali. Preduzeća registrovana u Srbiji posluju u Srbiji, ovde porez plaćaju. To su naša preduzeća valjda? Kakao se zove to preduzeće u Kragujevcu konkretno? Fijat automobili Srbija. Da li je tako? Pa čije je onda i kome se evidentira izvoz kada ti automobili iz Srbije izađu? Pa, nama.

Nije reč samo o toj vrsti delatnosti ili tom sektoru. I jabuke, mada nisam do kraja razumeo šta je tu trebalo da bude poenta, jabuke Srbija danas sa uspehom izvozi, pa primera radi, u Rusiju, jer se trudila, jer je radila, jer je otvarala sebi prostor, kao što je otvorila prostor za izvoz mesa, mesnih prerađevina, što na Bliski istok, što na Daleki istok, čak do Kine smo stigli, jer se ljudi trude, rade, pronalaze prostor, nalaze dobra rešenja.

Nismo mi u tome loši, naprotiv, i ta EU o kojoj govorite, veoma kritički i ne tako retko, pa i ona je, između ostalog, i tržište za naše poljoprivredne proizvode, zapadna Evropa, pre svega, ali ne samo za njih. Brat bratu jedno 70% razmene naše sa svetom ide na tu stranu, ali to nije sve. Iako pričamo o tome sa kim sve danas poslovno sarađujemo, ako je to trebalo da bude suština zamerki ili napomene, evo da odagnamo sumnje.

Na nivou od jedne godine samo, to je 2018, investicije koje dolaze iz EU u Srbiju bile su na nivou nešto preko dve milijarde, ali ih ima i iz istočne Azije, dakle upravo iz oblasti gde se nalazi Narodna Republika Kina, preko 700 miliona. Ima ih i iz prostora centralne Azije, odnosno Evroazijske unije, koja obuhvata i Rusiju i Belorusiju, koje pominjete. To je preko 230-240 miliona evra. Ima ih s Bliskog, Srednjeg Istoka, takođe blizu 200 miliona.

Srbija, ako je to bila suština, zamerke ili napomene, nije isključiva ni zatvorena zemlja. Srbija hoće da iskoristi prostor za svoj, pre svega, dobar ekonomski interes. Nije pitanje ovog ili onog dela sveta, nego naše pitanje, naše potrebe ovde, naši ljudi gde će da rade, naši ljudi gde će da izvezu to što su napravili. Naši ljudi, ako hoćete o softveru, i gde će taj softver da plasiraju, ali da imaju i uslove pod kojima će da ga naprave i primera, kako je rečeno, neko malo parče softvera, vredi koliko izvoz kompletnog sektora ima, pa ima ih i u Srbiji. Ima i u Srbiji kompanija koje su u tom pogledu uspešne, koje to već danas ostvaruju.

Dakle, samo jedna napomena. Nije to neki tamo mali posao, to je ogroman posao, za to je trebalo ne samo mnogo meseci ili godina da se napravi, pa da se unapredi na dovoljan nivo da bude za celo svetsko tržište atraktivno, pa da se dalje unapređuje da se sa tim korisnicima radi, da se stalno usvajaju novi. Pre svega toga trebalo je mnogo, mnogo i godina i muka i truda i učenja. I ako postoji, a postoji nekoliko oblasti u kojima je Srbija danas vanredno uspešna, pa to je jedna od njih, što danas jako dobro razume da je proces takav, da mu je priroda takva i da ga podstiče u svakom segmentu, što pomaže tim mladim ljudima i dok se školuju da nešto nauče i dok se školuju da nešto praktično savladaju i kad počinju sutra da imaju kome da se obrate, da imaju gde da počnu, da imaju sredstva sa kojima će da počnu, da im se olakša na svaki mogući način da do proizvoda dođu.

Kad proizvod ostvare, kad ga savladaju i naprave, da im se pomogne da ga negde plasiraju. Zato što tako ozbiljno radi, zbog toga je Srbija danas drastično uspešnija nego što je bila ikada, pre Aleksandra Vučića i SNS.

Da pričamo o broju preduzeća koja se formiraju…

Molim vas privodite kraju.

Poslednja rečenica. Danas ih bukvalno u hiljadama brojite više otvorenih na nivou jedne godine nego što je bio slučaj recimo 2012. ili 2013. godine, a broj onih koji završe sa poslovanjem u toku jedne godine, znate koliko je danas manji? pa isto u hiljadama. Saberite hiljade u plusu sa onim hiljadama koje imamo manje izgubljenih. Vi danas imate ozbiljnu, značajnu razliku i zbog toga, zbog te razlike, cela zemlja oseća boljitak.
Bolja je državna kasa iz koje finansiramo i autoputeve, poput autoputa „Miloš veliki“ i Koridora 10, južnog kraka, videćete istoči jako brzo, ali finansiramo i rast zarada. Decembra ove godine, taj će prosek na nivou Republike biti 500 evra.
Ovi koji su obećavali da će jednog dana glasati za Aleksandra Vučića i SNS, kada dođemo do te vrste proseka, naravno mislili su da neće biti nikad pa su se prevarili, Gorko će se kajati.
Još jednom, ako želite da date neki doprinos Srbiji, ne mora to da iziskuje nikakav napor s vaše strane, samo budite tu da tog dana kad se to dogodi, a biće to u nekim mesecima od dana današnjeg, budite tu samo da kažete „svaka čast“ i verujte uradili ste više nego dovoljno.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Možda ste mene ubedili kada se radi o „Fijatu“ kao domaćoj kompaniji, međutim, očigledno da ne možete da sve ove godine ubedite Vladimira Vladimirovića Putina.

Setite se samo kada je bilo oduševljenje kako će u Rusiju biti izvezen prvi kontingent od 10.000 automobila i to kao domaći proizvode. od toga do dana današnjeg nema ništa. Odgovor od Rusije je, ne zato što „Fijat“ ne zadovoljava njihove, ima tamo i „Fijatovih“ proizvoda, nego su rekli – to je proizvod iz Italije. Ne možemo kupovati tuđi proizvod od Srbije. To je suština.

Drugo, dobar ste primer naveli, velika euforija je bila oko izvoza mesa u Tursku, velika euforija, 5.000 tona je bilo najavljeno s mogućnosti proširenja i povećanja na 10.000 tona, na više puta produžavani ugovor itd. Bukvalno serijal emisija, dnevnika, informativnih i različitih emisija bio je na televiziji, što RTS, što drugim televizijama i šta smo došli u situaciju? Evo sad smo u situaciji da taj projekat koji je tako pompezno najavljivan završava se situacijom da oni koji su ušli u taj posao, uložili ne mala sredstva, zadužili se, hipoteke založili, sada su u situaciji da država kaže – nije produžen ugovor sa Turskom, ne zna se kakva je sudbina, ali robne rezerve Srbije intervenišu, tako što će kilogram junetine biti zamenjen sa 17 kilograma kukuruza. Naravno, merkantilnog kukuruza i to uslovljeno sa nekim pojedinostima da, kada je u pitanju otkup stoke, onda je samo ovlašćeni proizvođači, odnosno klanice „Matijević“ i ostali, s tim što će proizvođač tovnih junadi, morati da snosi troškove.

To je to od pompezno najavljivanog projekta, od tog ugovora, kako su govorili, to je ugovor bio decenije. Neki su čak išli i dalje, rekli su – To je ugovor veka, to je nepresušno tržište.

Znate, mi moramo logikom koju ste i vi jednim delom u svom izlaganju rekli, moramo razmišljati kako da iskoristimo taj strani kapital koji dolazi u najvećem delu stranim kreditima, da iskoristimo da razvijamo sopstveno, da razvijamo pamet. Pamet donosi profit, pamet donosi napredak. To što mi živimo u ubeđenju da će nam Nemci, da će nam Francuzi i ovi iz EU doneti nešto što je dobro, to su zablude. Moramo izlaziti iz tih zabluda.

Nemojte nama, srpskim radikalima, stalno da navodite primer kako je nekada bilo mračno doba, kako oni koji su bili, oni su upropastili. Znamo mi to. Pa i dok ste bili kod nas, zajedno sa nama ste to kritikovali, te koji su nekada vodili Srbiju.

Oni ne treba sada da budu dežurni krivac ili argument za opravdanje vaših uspeha ili neuspeha, nego mora Vlada da strateški se ponaša i razmišlja o razvoju, pogotovo o razvoju obrazovanja. Mi ovde raspravljamo, nema ni jednog ministra. Zar vam to nije dokaz kako se Vlada odnosi prema predlogu ovih izmena i dopuna zakona? Ovo je jedna od najvažnijih tačaka možda za Srbiju u ovom trenutku, nema ni jednog ministra.

Ja predlažem da predsedavajući napravi pauzu da ministri, eto, udostoje se pa čovek koji je korektan, ministar Đorđević, bar da obavi ove poslove, pa kad se vrati da možemo pred ministrom da raspravljamo o ovome, ne iz razloga što ćemo nešto čuti, eventualno pametno, od njega, nego iz razloga što to daje ozbiljnost i težinu našoj raspravi koju mi vodimo.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Slažem se sa vama kada je reč o korektnosti.
Gospodine ministre, ja se nadam da će se on vrlo brzo priključiti, pretpostavljam da je, ali priključiće se svakako.
Pre toga pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite, kolega Orliću.

Ne, naravno da situacija kakva je bila u vreme bivšeg režima nije nikakva vrsta, kako je rečeno, opravdanja za naše uspehe, kako je rečeno dežurnog opravdanja, ne. Ta situacija je samo dežurna opomena, dežurno podsećanje na to da ljudi znaju kako je bilo nekada, da se to ne zaboravi.

Zbog čega? Zato što se to tako jadno, čemerno, crno, užasno za Srbiju u svakom pogledu i danas od strane nekih pripadnika bivšeg režima nudi kao neka vrsta alternative onome što radi Aleksandar Vučić i SNS. Čisto da ljudi ne zaborave šta im to nude. Zbog toga postoji podsećanje na to, ni zbog čega drugog.

A to sa našim uspehom, našim rezultatom nema veze, zaista, samo ga čini kada se jedno sa drugim uporedi, onako dovoljno jasnim i očiglednim, ali rezultat je rezultat sam za sebe.

Znate, činjenica je da mi danas imamo ta tržišta o kojima govorite, ali i mnoga druga koja nismo imali nekad. Pa, ona je vrednost po sebi. Nju ne može da ugrozi svojim lažima niko od predstavnika bivšeg režima. Znaju ljudi, negde sam mogao da izvezem, primera radi, meso juče, ili poljoprivredne proizvode, ili nisam mogao, pa uporedi sa ovim što ima danas i gde sve može da izveze, pa mu je razlika jasna. Uporedi svoja primanja, sa ovim kako je danas i sa onim što se jako dobro seća kako je bilo nekada. Pa, kaže - tu je meni razlika potpuno jasna i ne može mene da slaže šta god pričao o svom periodu ni Đilas, ni Tadić, ni Jeremić, ni ovaj njihov potrčko Boško Obradović. Znaju ljudi, ljude ne možete prevariti i slagati. A, razlike su više nego jasne.

Dakle, ovo da mi pomažemo sebi, da mi mislimo o sopstvenim potrebama, pa to sve vreme i radimo, to sve vreme i pričamo. Oni, a slažemo se, koji su strašno grešili, koji su katastrofu napravili takvim odnosom prema određenim zanimanjima i delatnostima u Srbiji, što su potcenjivali varioce, jesu, pogrešili su katastrofalno. A, šta mi radimo danas? Pa, sve suprotno tome.

Da li ste čuli nekoga, sem Aleksandra Vučića, da je rekao - Srbiji trebaju varioci, da je to realna potreba Srbije? Ja se nikoga ne sećam, uključujući i ove što jesu u sali i ove što nisu u sali. On se time bavi, on je to uvideo i o tome javno govorio celoj Srbiji. To će vam potvrditi u svakoj kompaniji, i u ovima o kojima smo pričali mi danas. U ovoj u kojoj sam ja bio i koju sam pominjao, sigurno, baš smo tu rečenicu razmenili. Varioci, trebaju? Trebaju. Imate li ih? Nalazimo, teško se nalaze.

Činjenično stanje, ko je do toga doveo? Ti što su ih potcenjivali. Ko na tome danas radi? Pa, mi koji pomažemo da se veštine steknu, da se znanje prigrabi, novo i veće. To su valjda jednostavne stvari, ali te razlike, pa one su toliko jasne i očigledne da ja ne moram da ih obrazlažem, ali hoću da podsetim, pošto vidim da se postavlja pitanje – zašto o njima govorimo, hoću da podsetim kolika je velika i važna razlika.

Pričali smo dva dana unazad o minimalnoj ceni rada. Ponovo se povećava, sada se povećava, zahvaljujući tome što smo ozbiljno radili, ulagali i u mlade ljude, ali ne samo u mlade ljude, što smo posao obezbeđivali u Srbiji, što smo radili na našoj infrastrukturi, pa zahvaljujući svim tim stvarima, danas imamo više u kasi. Danas ponovo povećavamo tu minimalnu cenu.

Ali, da vidite samo kako se kretala. Godina 2008. nivo od oko 13 hiljada dinara, 2010. godina 15 hiljada dinara, da bi 2012. godine bila 17, 2014. godine 21 hiljada, 2017. godine 22,880 i sva ova povećanja koja pratite dolaze u vreme kada mi počinjemo da osnažujemo svoju državu, da punimo kasu, a to ne radi bivši režim, to rade Aleksandar Vučić, SNS i Vlada koju mi podržavamo. Pa, 2018. godine 26 hiljada, u ovom trenutku 27 hiljada, već koliko sutra – znate koliko, po najnovijoj odluci, preko 30 hiljada dinara. Pa, uporedite to sa onih, koliko sam rekao, 15 hiljada te 2012. godine, 30 hiljada sa 15 hiljada dinara. Da li je jasno koja je razlika u pitanju? Da li je jasno koja je mera uspeha današnje politike i onoga što su pričali i predstavljali nekakvim uspehom 2012. godine?

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Završavam, gospodine predsedavajući.

Ovo je samo jedan od najslikovitijih primera kako u Srbiji može, kako su grešili oni koji su potcenjivali i mlade ljude i starije ljude u Srbiji, i ova i ona zanimanja, i tehničare i inženjere, ali i poljoprivrede proizvođače, i stalno nam pričali priče - ne možemo mi, nemamo mi, kriv je ne znam ko, a u stvari, tim pričama i tim rečima, samo sebi davali alibi da se ne vidi njihovo besomučno pljačkanje ove države i svih tih građana, da se ne vide njihove, kao u slučaju Dragana Đilasa, stotine miliona evra, koje su završavale na računima kompanija i u privatnim džepovima.

Pričali su da Srbija nema šanse, da Srbija nema pojma, jednog dana svi da se isele i biće to onda valjda sreća za sve, a vidi se da može i da ima šanse i da ima načina, ali kada – kada se zaista hoće, kada to nije priča priče radi, kada to nije samo laž i varka za izbore, nego kada se stvarno hoće i, drugo, kada se ume, kada se bori za zemlju, jer se zaista zemlja voli i kada se ume da se napravi rezultat. E, to vam je razlika između ovih primera radi, 30 hiljada i onih njihovih 12 ili 15. I znate šta, vremenom nam je razlika sve veća i biće veća.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Imamo vremena za raspravu, nemojte brinuti, potpuno identično vreme dajem i vama i gospodinu Orliću, jer imamo konstruktivnu raspravu. I vas i gospodina Orlića, ako ste primetili, opomenuo sam negde na četiri minuta, ali ste i vi i gospodin Orlić dobijali sasvim dovoljno vremena. Ali, imali smo konstruktivnu raspravu i ja nisam želeo da je prekinem.
Imamo tri koleginice prijavljene po amandmanu. Idemo po redosledu.
Najpre ovlašćena predstavnica SNS prof. dr Aleksandra Tomić, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, kolege poslanici, u raspravi po amandmanu otvorili smo mnoga pitanja na koja očito nismo dobili odgovore, ali smo dobili jednu širu sliku kako je Srbija izgledala pre 2012. godine, a kako sada izgleda.

Poređenje Srbije sa Indijom, jednostavno, kada pričamo o ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici ove dve države ne može da postoji ovde u parlamentu, zato što je Indija država od milijardu stanovnika i zato što poseduje nuklearno oružje.

Prema tome, Srbija je zemlja koja se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, koja je krenula evropskim putem, putem evropskih integracija i zadržala jako dobre istorijske odnose sa Ruskom Federacijom i, naravno, sa Republikom Kinom.

Ovo o čemu danas govorimo, o dobrim ekonomskim odnosima sa ovim državama, je upravo rezultat odgovorno vođene spoljne politike Republike Srbije i to se zaista desilo onoga trenutka kada je SNS, na čelu sa gospodinom Vučićem, došla i preuzela odgovornost za vođenje državom posle 2012. godine. To mora u svakom trenutku da se govori i da se podseća, zato što ste do tada imali i stručne prakse koje je Đilas organizovao, koji je završio mašinski fakultet, pa te ljude i te studente nije imao gde da zaposli, zato što su do tada pripadnici njegove stranke, zajedno sa Jeremićem i sa celom tom ekipom koja se danas zove Savez za Srbiju, sve one studente koji su završavali tehničke fakultete doveli do toga da su odlazili i radili u državama koje su članice EU, ali su odlazili i na istok i na zapad, zato što su sve firme do tada ugasili, prodali i digli kredite, da nisu mogli ni da otvore svoje kompanije ovde.

Tada u to vreme, do 2012. godine, vi ste imali mlade inženjere koji jednostavno nisu imali perspektivu uopšte u Srbiji. Obaveza je bila nas svih koji smo preuzeli odgovornost da otvorimo i ponudimo šansu ljudima koji su završili ovde fakultete i država je ta koja je morala da ponudi tu šansu. Ta šansa u 2012. godini je izgledala nemoguće u vreme kada trebate da srušen budžet ponovo dignete na noge, da možete da isplatite i plate i penzije i da sprovedete fiskalnu konsolidaciju.

Ali, u tom trenutku je i radio taj "Fijat". "Fijat" je ovde registrovan kao d.o.o. Plaća porez državi Srbiji, ima zaposlene ljude iz Kragujevca i građane Republike Srbije, inženjere koji rade i žive u Beogradu i njihovi italijanski inženjeri koji sede u menadžmentu zapošljavaju naše inženjere.

Prema tome, "Fijat" jeste strana kompanija u smislu imena i u smislu menadžmenta i ona koja je dala mogućnost da se ovde proizvode "Fijatova" vozila, ali i izvoz jednostavno koji radimo za zemlje EU je obaveza Srbije na osnovu ugovora koje je neko potpisao pre 2012. godine.

Obaveze koje svi imamo - plaćanje plata, takođe ide uz poreze i doprinose koji idu u budžet Srbije.

Prema tome, zašto "Fiajtova" vozila, nije sproveden ugovor i izvezena za Rusku Federaciju? Zato što postoje obaveze koje se zovu konkurentnost u odnosu na ugovore sa EU i zato što postoji Evropska komisija za zaštitu konkurencije, koja treba da da saglasnost, kao što je dala saglasnost kada je bio u pitanju ugovor za Smederevsku Železaru.

Prema tome, ono čega se danas država Srbija drži, to je da zaista sprovodi jedinstvenu ekonomsku politiku kada su u pitanju države članice EU. Zato mi danas imamo 65% kompanija članica EU, država članica EU koje rade sa Republikom Srbijom i zato mi imamo toliki prihod u budžetu Republike Srbije. Imamo preko 18% saradnje sa firmama koje su registrovane u Ruskoj Federaciji.

Prema tome, ono što pokazuje Republika Srbija to je da svoju ekonomsku politiku koncipira na saradnji sa firmama i sa istoka i sa zapada i zbog toga suštinski danas govorimo o rastu preko 4% BDP i zato danas govorimo o stranim direktnim investicijama. Za prošlu godinu su bile 3,5 milijarde. U ovoj godini za prvih šest meseci dve milijarde. Čuli ste od mog kolege Orlića o kojoj strukturi govorimo, kolike su u odnosu na države članice sa kojima sarađujemo.

Zašto se postavlja pitanje danas o dualnom obrazovanju? Mene samo interesuje zbog čega mi ovde imamo amandmane koji jednostavno žele da steknemo utisak, u svojim obrazloženjima od nekih poslanika, da se ne zalažu uopšte za model dualnog obrazovanja u Srbiji. To me negde čudi zato što jedna od 42 tačke Saveza za Srbiju, kada dolaze na pregovore sa predstavnicima stranaka pozicije, upravo govore o tome da se zalažu, na čelu sa gospodinom Đilasom, da se dualno obrazovanje uopšte ukine u Srbiji. Sada se pitam – koji su to razlozi?

Razumem da je želja ovde predlagača amandmana da zaista uspostavimo jedan potpuno nov model, ako možemo preko noći, obrazovanja koji će dati produkciju visokoobrazovanih inženjera i ekonomista i pravnika, koji će zaista dovesti do tog velikog rasta preko 5%, koji zaista Srbiji trebaju, ali vi ne možete ukoliko nemate velike industrije kao što je auto-industrija, sada smo videli i industrija avio-motora, MTU, kao što ćemo imati u Srbiji otvorene kapacitete.

Ono što mene zabrinjava samo je ta kampanja koja se stvara u javnosti da dualno obrazovanje nije adekvatan model obrazovanja u visokom obrazovanju u Srbiji. Mi do sada imamo 7.000 srednjoškolskih obrazovnih sistema, dece koja su se opredelila da idu na dualno obrazovanje. Znači, za ovu godinu imamo upisanih 2.533 učenika. Znači, od 7.000 budućih polaznika određenih fakulteta, budućih studenata, vi ćete imati sigurno preko 50% dece koja će se opredeliti, a ja mislim da će sigurno preko 75% biti dece koja će se opredeliti za model studiranja prema dualnom sistemu.

Zašto? Zato što mi ovo ne radimo zbog onoga što tržište traži, nego mi ovo radimo zbog toga što naša deca treba da ovladaju tehnikama upravljanja znanjem i novim tehnologijama i novim načinima i veštinama, a treba da dovedu do toga da će sebi obezbediti zaista visok nivo obrazovanja ovde u Srbiji, a ne negde u inostranstvu.

Ono što je za nas velika stvar i nagrada je da je Srbija zaista, prema istraživanjima „Fajnenšel tajmsa“, jedna od država koje se prema svojim gabaritima, svom sistemu obrazovanja, svom načinu ekonomije koji je uspela da potpuno preokrene u proteklih sedam godina, pokazala suštinski da imamo potencijala i da zaista proizvedemo ovakvu vrstu visokoobrazovanog kadra, bez obzira o kojoj oblasti govorimo.

Čudi me stanovište po kojem mi sada imamo ovde toliki otpor prema ovakvom modelu obrazovanja. Zato što sve razvijene ekonomije, ne samo Nemačka, nego recimo i Francuska ima, Švajcarska, imaju ove modele obrazovanja. Reći ću vam samo da prema podacima koja pokazuju u javnom sektoru, koja su zastupljena u Francuskoj, nećemo Nemačku da uzmemo, pošto ste vrlo alergični kada pričamo o Nemačkoj, na kraju krajeva, oni su zemlja koja ima 83 miliona stanovnika, velika država, veliki sistemi i njima je mnogo lakše da proizvode visoke stope rasta, jer imaju svoju razvijenu ekonomiju, ali pričamo o Francuskoj. Znači, velike državne firme, kao što je npr. „Elektroprivreda Francuske“ ima više od 2,5 hiljade zaposlenih koji imaju obavezu da među zaposlenima imaju određeni broj dualno obrazovanih studenata, koji pokazuju da to mora da bude minimum 5%. Znači mi još nismo došli do tog stadijuma. Kada budemo proizveli kao država određeni broj studenata, koji će pokazati da imaju zaista veštine koje javna preduzeća traže, ovako visok obrazovan kadar, pokazaće se da je recimo u „Elektroprivredi Francuske“, prema podacima iz 2016. godine, zaposleno 6.000 dualnih studenata, a da ima 5.500 inženjera koji su njihovi mentori.

Prema tome, modele koje EU daje u ovom trenutku da se proizvedu stručnjaci visoko sofisticiranih kadrovskih mogućnosti, da jednostavno uhvate korak sa četvrtom industrijskom revolucijom, su potreba, kako Republike Srbije, tako i svih država u regionu, tako i država i EU i istoka i zapada. Srbija radi upravo onaj posao koji mnoge države u regionu nisu prepoznale, nisu prepoznale kao razvojnu šansu svoju, ali je gospodin Aleksandar Vučić to prepoznao i na vreme započeo ovaj postupak i zbog toga ga zaista treba podržati, bez obzira što se možda vi sada ne slažete sa tom politikom, bez obzira što možda vi vidite da postoji neki drugi način na koji možda mogu da se postignu ovi rezultati, ali sva istraživanja su pokazala, na svim razvijenim ekonomijama, da to nije moguće. Ne postoji drugi put, nego ovaj put koji sada imamo.

Zbog toga mi je zaista žao što ćete negde u javnosti celu ovu temu prikazati kao nešto što nije dobar model za razvoj Srbije, kao dualni sistem obrazovanja u visokom obrazovanju. Mislimo da zaista ove tema je pokazala da na osnovu uvođenja dualnog obrazovanja u srednje škole postoje rezultati i sigurni smo da, nakon prve četiri godine, ćemo imati zaista visoke stope rasta sa decom koja će završiti po ovom sistemu svoje visoke škole. Hvala.

Zahvaljujem se, koleginice Tomić.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, povreda Poslovnika. Izvolite.