Pravo na repliku narodni poslanik Nikola Savić.

Evo, kratko ću.

Pošto smo koleginica Žarić Kovačević i ja iz istog grada i pošto ona sumnja u moje tvrdnje koje sam ovde izneo, a što je praksa dokazala i pošto je ona pravnik i advokat, evo ja je pozivam da sa ugovorom koji sam ja ponudio mnogim poslodavcima u Nišu i koji su odbili da potpišu, da odemo zajedno i da im ona objasni zbog čega su to učinili. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam gospodine Arsiću.

Samo da razjasnimo neke stvari. Ja nisam izrazila sumnju u bilo šta što je rekao bilo ko od mojih kolega narodnih poslanika. Ja sam samo rekla da verujem Vladi Republike Srbije, da verujem stručnom timu koji je izradio ovaj Predlog zakona koji je pred nama, o kome govorimo. Govorimo o dualnom modelu u viskom obrazovanju, o dualno modelu studija u visokom obrazovanju, da verujem u stručni tim među kojima su bili i profesori univerziteta, da su oni svakako imali podatke kako se nešto pokazalo u praksi. Da li se dualno obrazovanje u srednjim školama pokazalo dobro ili ne o tome je govorila i moja koleginica Jevtović Vukojičić i kao je baš ona i kazala, vreme će pokazati i videćemo kako će se pokazati ovaj Predlog zakona.

Sa druge strane, želim da kažem da ima dosta poslanika ovde iz Niša koji bi bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripadaju, mogli nekada nešto pozitivno da kažu o svom gradu, ako je tako kako zaista jeste. Ja se nadam da će 2020. godine Naučno-tehnološki park u Nišu biti otvoren. Takođe se nadam da će tome prisustvovati i Aleksandar Vučić i predstavnici Vlade i da će u praksi postojanja tog Naučno-tehnološkog parka u Nišu dati odlične rezultate za taj deo Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice.
Sada, u skladu sa članom 87. Poslovnika određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15 sati, po amandmanu na član 7. koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada jedna država, odnosno vlast se odluči da reformiše pojedine zakone onda moraju da postoje i te kako opravdani razlozi.

Mi ovde prisustvujemo promeni zakona koji se odnosi na visoko obrazovanje, a koji je iznuđen ili čiji je povod potrebe poslodavaca. Da smo u nekom drugom prostoru i u nekom normalnijem vremenu niko ne bi mogao da veruje da se ovo dešava u jednoj državi, da se reformiše visoko obrazovanje zbog potreba poslodavaca posle toliko niza iskustava na kojima smo mogli da se naučimo da, kada se osvaja jedna država, kada se od nje pravi kolonija, onda pre svega izvrši se atak na obrazovanje i na njenu kulturu i na taj način dugoročno se obavlja taj posao.

Ovde je bilo mišljenja u odbrani ovoga zakona da ne znamo šta nas čeka ili kako to reče neko, ne znamo šta će biti. Možda su takvi pravu, ali imamo iskustva ne samo iz naše prošlosti, nego iz bliske prošlosti nekih drugih zemalja, recimo, kao što je Mađarska.

Mađarska je jedna država koja je krajem 80-ih godina sa oduševljenje krenula u opšte reforme, pa je čak krenula u ovakvu vrstu reformi gde je svoje visoko obrazovanje prilagodila poslodavcima i jedan od primera možda će nekom služiti za nauku, ali onima drugima ne vredi ni ukazivati na nešto što će izvući pouke, mađarska fabrika za proizvodnju, između ostalog namenskih sredstava automobila itd, mašinska industrija čuveni „Čepele“ je bio vodeći kada je u pitanju tehnologija obrada metala. Da pojednostavim oni su bili poznati dugo vremena, držali primat u obradi naoružanja, odnosno topovskih cevi. Nije suština o ovome što su topovske cevi, nego je u suština u alatu tehnologije i izrade alata za taj posao. Ti inženjeri koji su radili, stručnjaci, oni su školovani u sistemu mađarskog obrazovanja da bi mogli da upravljaju sa tako visokom tehnologijom.

Kada je došlo do promena, kao što Srbija sada teži EU, tako je Mađarska krajem 80-ih godina iz onog kako oni kažu ruskog oklopa, jedva čekala da uđe u zagrljaj „Koka-kole“, znate šta su prvo uradili, prvo su umesto fabrike „Čepela“ ovi što proizvode „Koka-kolu“ otvorili fabriku frižidera, pa su sve tehnologe inženjere odveli u Nemačku, koji su raspolagali, koji su imali određeno znanje u oblasti obrade metala, njih su odveli u Nemačku, a onda su rekli da visoko školstvo treba prilagoditi proizvodnji frižidera. Proizvodnja frižidera, ko ne zna, to je gotovi blokovi, gotovi delovi koji se sklapaju, to je šrafciger industrija, zavrne se šraf i tu se završava čitava tehnologija i sve znanje. Mi sad posle toliko lošeg iskustva koje je imala Mađarska kao država, mi sad pravimo jednu katastrofalnu grešku. Umesto da izvučemo pouku iz onoga što se zvalo dualno obrazovanje u srednjim školama, mi sad idemo na visoko obrazovanje.

Gospodo, u kom vi to svetu živite? U kojoj ste vi to državi Vlada? Zar vi ne vidite kakvi su pritisci na određene fakultete i određena zanimanja? Na Elektrotehničkom fakultetu, evo kolega Orlić je tu, najveći broj je prijavljenih se kandiduje za informativnu tehnologiju. Ali, nemojte da se zavaravate, nemojte da sami sebe obmanjujete gospodo, ne studiraju i ne upisuju oni informativnu tehnologiju da bi prvenstveno zadovoljili potrebe poslodavaca ovde u Srbiji, nego da bi išli u inostranstvo. Zato se oni upisuju na Elektrotehnički fakultet, ove smerove koji su traženi u inostranstvu. Njihova osnovna ideja je da u inostranstvu rade i u inostranstvu zarađuju. Pitanje je samo trenutka kada ćemo ostati uopšte bez tehničke strukture u ovoj državi.

Oni koji su sa društvenih fakulteta, nemojte se zavaravati, onda na red dolaze pravnici, pa ekonomisti. Kada porobljavate jednu državu, onda je bukvalno oslobađate ili porobite njenu pamet, nema više porobljavanja ili okupacije pomoću oružja zahvaljujući znanju, a vi idete ruku, vi ovde stavljate kao polubožanstvo ulogu poslodavca. Baš boli poslodavca briga, baš ga boli briga za obrazovanje jedne države, pogotovo ovi što dolaze sa strane, dobiju stimulativna sredstva, oni jedva čekaju da zarade što više kapitala, a baš ih boli briga i za inženjere i za pravnike i ekonomiste. Nemojte to da radite, ostaće bruka. Kao što mi ovde podvlačimo ime Gaše Kneževića, nećete se razlikovati pogotovo resorni ministar koji očigledno ima preča posla nego da raspravlja o reformama ovakve vrste. Ali, šta da radimo, tako je to u Srbiji. To je neka pojava koja nas nažalost prati od 2000. godine. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati amandman na član 7. Predloga zakona, iz onog obrazloženja koje je i Vlada dostavila u formi mišljenja zašto ovaj amandman nije prihvatljiv. Kao što možemo da vidimo iz tog mišljenja, ja ću pročitati jedan deo, kaže – amandman se odbija budući da Zakonom o visokom obrazovanju nisu propisani uslovi za prelazak sa dualnog na druge modele studija. Davanje ovlašćenja visokoškolskoj ustanovi da opštim aktom uredi prelazak sa dualnog na druge modele studija usklađeno je sa članom 102. stav 12. Zakona o visokom obrazovanju. Dakle, ovde je u pitanju potpuno drugi zakon. Meni je žao što je kolega prethodni govornik to prevideo.

Ono preko čega ne mogu da pređem i ono što mi je zasmetalo u usmenom obrazloženju prethodnog govornika, to je poređenje Srbije sa nekom, kako je rekao, kolonijom. Valjda je hteo da kaže da je Srbija danas kolonija neka ili nečija kolonija, to nisam baš najbolje shvatio. Ja bih samo želeo da mu poručim da Srbija danas nije kolonija, Srbija je danas pristojna, uređena i moderna država, država kojom niko ne upravlja, država kojom niko ne komanduje, država čije rukovodstvo brine jedino, samo i isključivo o srpskim nacionalnim interesima.

Možda je prethodni govornik mislio na Srbiju iz nekog drugog perioda. Možda je prethodni govornik mislio na Srbiju kada su Srbijom upravljali neki drugi, pa je opisivao takve slučajeve. Ja bih tu u jednom delu mogao da se složim, da smo mi, nažalost, u našoj istoriji, ne tako davnoj istoriji, imali na čelu države ljude koji su Srbiju doživljavali kao koloniju, ljude koji su ispunjavali svaki hir i svaku želju i svaki zahtev raznih ambasada, ljude koji su po svoje mišljenje išli po raznim ambasadama itd, ali to danas nije slučaj. Srbijom, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, danas niko ne može ni da komanduje, niti može da nameće bilo šta što nije u skladu sa srpskim nacionalnim interesima i to predsednik Srbije demonstrira uvek i na svakom koraku.

Iz svih tih razloga želim da pozovem da odbijemo ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Markoviću.
Kolega Mirčiću, želite repliku na izlaganje kolege Markovića.
Izvolite.