Pravo na repliku narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ne svojom krivicom, mislim, izazvao sam nešto što uopšte nije proizilazilo iz onoga što sam ja rekao, niti sam imao nameru. Naročito je teško otrpeti posle toga kada vam neko lepi etikete da ste u vladajućoj koaliciji, a ne stojite uz nju.

Mislio sam da je dovoljno i jednom rečenicom na početku mog malopređašnjeg izlaganja reći ono što sam rekao, da sve što je gospodin Atlagić iznosio u suprotstavljanju onima koji rade prema ovoj zemlji sve ono, da ne ponavljam što je gospodin Martinović govorio, i druga stvar, da meni nije potrebno, da bi svakog kolegu cenio, pogotovo onoga koji nosi i ima zvanje profesora u bilo kojoj nauci. Nisu mi potrebni detalji oko toga da bi stvarno taj čovek imao ugled preda mnom i da bih ga cenio i da bih cenio ono što on govori.

Prema tome, gospodina Atlagića, pogotovo kad sam čuo danas sve one detalje, izuzetno cenim. Samo postavljam pitanje i slažem se, ovo što je rekao gospodin Martinović, da se, naravno, treba svim sredstvima boriti protiv takvih i sličnih koji su, u ovom slučaju, hajde da kažem, prekjuče ili kad bili, udarili direktno i grupno na profesora Atlagića. Ali, samo sam rekao ono što lično mislim, da ne treba da gubimo, nije gubljene vremena, koliko se god govorilo o takvim pojavama, ali da ne ponavljamo to svaki dan, i to uzastopno. Ako svi mislite da treba, evo, i ja prihvatam, neka gospodin Atlagić o ovoj temi govori od sada i sve do 1. oktobra, prihvatam. Ali mislim da ako ponavljamo stalno te iste stvari, dva efekta mogu biti, da se to onda prima više, ali može biti i da se izazove kontraefekat i da ljudi kažu – pa dokle ovaj o istom, dosadiše sa jednim te istim.

Dakle, govorim samo o meri, ali bi bilo mnogo bolje, tu ubrajam i sebe, i efikasnije da nije Marko Atlagić govorio nekoliko dana uzastopno sam o tome, nego da je govorio i prvi dan rekao šta je mislio, a da smo mi ostali iz Skupštine ustali, pridružili mu se i podržali ga do kraja. Upućujem i sam sebi kritiku zbog toga, o tome govorim. Ne bih želeo da se pogrešno shvati ni moje istupanje ni ponašanje, ni ponašanje poslaničke grupe PUPS, niti PUPS u celini. Hvala lepo.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a zatim Marko Atlagić.

Kada su 1941. godine čuvenom istoričaru i profesoru Beogradskog univerziteta ponudili da potpiše apel srpskom narodu, on je rekao jednom svom kolegi: „Lako je tebi, ti u diple sviraš, a ja studentima predajem etiku“.

Ja se izvinjavam ako ću biti možda malo otvoreniji, s obzirom da je koalicioni partner u pitanju. A ko vam brani da branite Aleksandra Vučića? Ko vam smeta? Ja nažalost sem poslanika SNS nisam čuo neke druge da brane Aleksandra Vučića. Reći ću nešto što će mi možda zameriti i moja stranka i moj predsednik – pa vaš ministar u Vladi Srbije sedi zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Ko je izneo izbore 2016. godine, na svojim leđima? Aleksandar Vučić, a mi smo pomogli, svako na svoj način. Onda kažete – a zašto se Marko Atlagić javlja za reč?

Pravo pitanje je – zašto N1, zašto „Danas“ i zašto mediji tog tipa koji 24 sata vode besomučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića ovih dana vode kampanju protiv Marka Atlagića? Zato što su prepoznali da je Marko Atlagić čovek koji se bori da narodu saopšti istinu o onima koje je Aleksandar Vučić pobedio na izborima 2012, 2016, 2017. godine i koje će ponovo da pobedi 2020. godine.

Njihova metodologija rada, tih medija, je vrlo jednostavna, kad primete da se neko uporno bori za politiku Aleksandra Vučića i SNS oni ga stave na stub srama. Tako je bilo sa Vladimirom Orlićem, tako je bilo sa Đukanovićem, tako je bilo sa Marijanom Rističevićem, tako je bilo sa mnom. Sad je, evo, ista situacija i kada je u pitanju Marko Atlagić. Čim primete da se neko u Skupštini bori za Vučića i otvoreno kaže – ja sam za Vučića i za njegovu politiku, odmah postaje neznalica, odmah postaje krezub, odmah postaje sendvičar, odmah postaje bot, odmah postaje najgori mogući čovek na svetu.

Jeste li nekad primetili da „N1“ proziva ove ćutologe iz Narodne skupštine ili iz Vlade Srbije? Nikad niko. Ko je na udaru? Pa, pre svega, mi koji smo otvoreno uz Aleksandra Vučića. Najlakše je reći - ja sam uz Aleksandra Vučića i tu se cela priča završava. Pa, brani tog Aleksandra Vučića.

Šta to loše radi Aleksandar Vučić? Šta je to loše uradio? Što je omogućio da se u Srbiji zaposli za nekoliko godina preko 50.000 ljudi? Govorim o 50.000 ljudi koji rade samo u nemačkim fabrikama u Srbiji. Mnogo ih je više. Što je smanjio stopu nezaposlenosti sa preko 26 na 10% ili 11%? Što je napravio zajedno sa ljudima iz Vlade Srbije, zajedno sa svima nama, ali on je bio onaj koji se, pre svega za to zalagao, koji je napravio tolike auto-puteve, koji je napravio tolike koridore, koji je povezao konačno Srbiju sa Srbima iz Republike Srpske, sa Srbima iz Crne Gore.

Smeju se ovi sa „N1“ i „Danas-a“, kaže, kad god je neka zvanična manifestacija u Srbiji, evo, tu je Dodik, tu je Andrija Mandić, tu je Pupovac. Pa, tako radi odgovoran predsednik države, okuplja lidere srpskog naroda iz regiona. Šta je tu loše? Nije loše ništa, nego imaju neki koji misle da će se dopasti onima drugima ako ćute.

Što se mene tiče, ja znam da im se nikada neću dopasti. Ja znam da ako oni jednog dana dođu na vlast, za mene i za moju porodicu, a takav je slučaj i sa Atlagićem, i sa Bečićem, i sa Orlićem, i sa manje-više svima nama, i sa Komlenskim, teško da će biti mesta u Srbiji, jer oni nam već sad prete vešalima, motornim testerama, dugim cevima itd. Ali, mene to ne plaši. Mi ćemo nastaviti da se borimo za Aleksandra Vučića i za njegovu politiku. Da li će drugi to da rade, na njima je da procene. Mi hoćemo, ali mi nemamo mogućnosti da kalkulišemo. Ako ih mi ne pobedimo, ako ih ne pobedi SNS Đilasa i Vuka Jeremića i ekipu nema ko drugi da pobedi zbog tog se mi ovoliko borimo.

Ja znam da će biti posle izbora Aleksandar Vučić ponovo velikodušan, ponovo će on da omogući da u Vladu Srbije uđu i oni kojima smeta izlaganje Marka Atlagića, kojima je Marko Atlagić dosadan, koji se pitaju zašto stalno ponavlja jedno te isto, zato što ne razumeju da narod Srbije, da građani Srbije, da svi oni koji prate televizijski prenos treba da shvate razmere katastrofe koju su Srbiji priredili oni koji se prave da nikada na vlasti nisu bili. Do juče su bili na vlasti i Đilas i Vuk Jeremić i Boris Tadić i Čedomir Jovanović i svi ostali.

I, to je smisao izlaganja Marka Atlagića i to je smisao izlaganja svih nas iz SNS. Vama ostalima kolegama iz stranaka koji ste u Vladi Srbije ostavljam na volju, ako hoćete da se borite, borite se, ako nećete da se borite ne morate da se borite, ali makar budite dovoljno učtivi i pristojni da ne kažete javno da vam smeta čovek koji se bori za politiku Aleksandra Vučića.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marko Atlagić.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, neću ja voditi polemiku, samo da kažem, gde meni nije omogućeno a gde drugi.

Samo da kažem nekoliko rečenica, ima neko ko nije išao na godišnji odmor ovog leta i ko je svaki dan dolazio ovde u ovu Narodnu skupštinu, to gospoda iz bivšeg DOS-a vrlo dobro znaju ko prvi ulazi ovde, ko zadnji izlazi, ko u Narodnu biblioteku, ko u biblioteku SANU, ali ostavimo to po strani.

Meni nije do sada nikada, ni na jednoj televiziji dozvoljeno posle mog suđenja u Haškom tribunalu, niti me je ko pozvao. Mnogi su pozivani koji ne znaju šta je to, koji nikada nisu primirisali tamo, ali ja se ničega ne bojim, boji se oni mene, mog čestitog i poštenog duha i pozitivne energije. Borko Stefanović ovde, ti vrlo dobro mene znaš, da igramo fudbal igrati, ja u ovim godinama a ti u tim koje imaš, pa da vidimo ko će bolje da igra.

Drugo, meni nije dozvoljeno, sada će verovatno pokušati u juli, hajde da budem tačan 18. jula, gospodnje 2019. godine u emisiji „360 minuta“ kada je čuveni akademik Dušan Teodorović, narod ga zna zašto ima naziv, jer kad se spomene ime predsednika države on drhti od mržnje. A ja što želim sebi, to i njemu želim, to i Borku Stefanoviću, a oni to znaju, vrlo dobro da ništa loše nikome ne želim, a to ne želi ni Aleksandar Vučić.

Znate šta je taj uvaženi akademik rekao, citiram – narodni poslanici su primitivci. Završen citat. Gde je meni dozvoljeno, gospodo akademici da iznesem svoje mišljenje nego ovde, a u časopisima naučnim, pa izvolimo tamo, nauka, teramo bre. Evo, da vidite, dakle, nije se oglasio uvaženi akademik kada je novinarka jedna rekla, citiram, da je Republika Srpska genocidna tvorevina, završen citat.

Poštovani akademiče, znam ja kada ste vi napustili ovu zemlju i kad ste se vratili. Ja sam tada bio na braniku otadžbine i nijedan čas nisam izgubio tamo gde sam radio, to je prvo. Drugo, znate gde sam se zatekao, nikada to nisam rekao, znaju to kolege moji profesori, kada je bilo bombardovanje, na prištinskom univerzitetu i nisam mogao da izađem iz Prištine. Znate kuda sam izašao, izvlačio se? Do Podgorice, ja sam osetio prvo bombardovanje, niste vi, gospodine Teodoroviću.

Uvaženi akademiče, ja znam gde ste bili kada je bilo bombardovanje i kad ste se vratili u ovu zemlju, znate vi vrlo dobro i smestili sve svoje u državne ustanove. Zašto meni nije data prilika da ja vaspitavam svoje studente u onom duhu u kome je mnogima pružena prilika. Ja sam srećan čovek. A znate zašto, gospodine akademiče, što na katedri na kojoj sam predavao rade divni ljudi, divni profesori, a dvojica putuju iz Republike Srpske, kao što sam i ja putovao ovde, završava se sednica u jedanaest naveče, a autobusom ujutru u šest, a znaju to studenti pre njih, tako i ova dva dvojica iz Bileće sada putuju. Ja sam srećan čovek što sam vaspitao takve studente. Koliko ste vi, gospodo profesori? Hoćete još da ih nabrajam? Hoćete u biznisu, a ja to nikada nisam spominjao, moji bivši studenti i iz Slavonije, i iz Dalmacije, i iz Zagreba su širom sveta čestiti ljudi, a vaši? Moji bivši studenti nemaju takva bogatstva, gospodine Teodoroviću kao što vi imate.

Drugo, ako mi neko kaže, a ne da priliku, u jednom listu kao što je izašlo, da je Milojko Pantić, citiram, rekao, u tom listu, za državnu bezbednost, citiram – da je kriminalizovana, privatizovana tzv. služba bezbednosti, završen citat. Da li je tačno, gospodine akademiče ili nije?

Znate šta taj Milojko Pantić izgovara, koje reči o predsedniku države? Meni se ne da prilika da ja to kažem nigde, nego ovde. Znate vi vrlo dobro ko vlada medijima, ali ostaje zapisano i vas to boli, vas to boli što ostaje zapisano, i za mene i za vas. Neću je ceniti ni sebe ni vi sebe. Znate ko će to oceniti? Generacije koje dolaze iza nas, kako god ko radio tako će i biti cenjen, ali, već kada govorite vi o citiranju. Ja sam sretan, sad vam kažem, što bivši studenti moji širom bivše Jugoslavije samo na jednom evropskom univerzitetu, ali nisam znao, to mi je kolege rekoše, studenti 670 citata, a nisu Srbi.

Ja nisam pobegao, ja sam branio srpski narod u Hrvatskoj. Neka kažu gospoda Hrvati u Hrvatskom saboru, da li sam ikada psovao Hrvate tamo? Citirao sam ovako, a vi? Ja sam citirao Kukuljevića, Ivana Kukuljevića šta je govorio u 19. veku. Citiram „Znam da vama to smeta, ovaj vam je narod srpski u najvažnija vremena čistu narodnu sačuvao. I gle sve mišice po Kordunu što se bore sami su Srbi“ – završen citat. Da li sam ja to koga uvredio? Naravno da nisam.

Vi mislite da sam ja uvlakač predsednika države. Pitajte predsednika države, ja neću o tome da govorim. Zato za razliku od vas što sam ja skroman čovek. Sretan sam što volim zvanje učitelja, što volim biti, vi to nikada ne možete biti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Slušajući ovu raspravu, možda se u javnosti može steći utisak da unutar vladajuće koalicije postoje šumovi. Ja vam moram reći, ne postoje. Mi smo jedinstveni, mi smo svi ušli u koaliciju zbog određenih ciljeva. Ti ciljevi se ostvaruju.

Znate, kada govorimo da li dovoljno branimo Aleksandra Vučića ili ne, moram vam reći da Aleksandra Vučića brane rezultati, brane otvoreni autoputevi, brane otvorena radne mesta, brane rezultati postignuti u finansijsko konsolidaciji, brane rezultati postignuti u spoljnoj politici, prema tome to je ono što ovu vladajuću koaliciju krasi i to je ono što smo mi svi zajedno unutar te vladajuće koalicije.

Mi smo programski, u nekim stvarima nismo isti, u krajnjem slučaju mi smo i različite partije, ali rezultati koje postižemo jeste ono što nas krasi i to je ono što će uvek Socijaldemokratska partija kao partija vladajuće koalicije stalno naglašavati. Ponosni smo na činjenicu da su otvorena poglavlja, da imamo rezultate. Stojimo zajedno svi iza tih rezultata. Iza tih rezultata, naravno, SNS je složena stranka. Aleksandar Vučić je vodeći političar i naravno najveći uticaj, najveće rezultate i zasluge, upravo ima SNS. Mi smo deo vladajuće koalicije, ali molim vas deo i našeg rada i našeg zalaganja doprinosi ovim rezultatima koje imamo. Doprinosi upravo i uticaju koji imamo unutar ove vladajuće koalicije.

Želim da naglasim još neke stvari. U javnosti se često spočitava da mi kalkulišemo, da se mi nekome udvaramo. Ne gospodo, Socijaldemokratska stranka je bila korektan koalicioni partner unutar vladajuće koalicije, bila je, biće i želimo dalju saradnju. To stalno naglašavamo, stalno cenimo i stalno naglašavamo i to činimo.

Dakle ne kalkulišemo sitno, nikome se ne udvaramo, mi smo partija koja ima određeni uticaj i u skladu sa našom jačinom, sa našim uticajem mi ćemo biti u delu koalicije, naravno ukoliko to kaže stranka koja o tome odlučuje, koja ima nož i pogaču, a to je SNS.

Dalje, ono što moram posebno da naglasim. Mi imamo poslanike koji su i naučni radnici. I sam sam i naučnik i političar, ali vas molim da o mom naučnom doprinosu, onome što sam uradio u nauci, nek to govore moje kolege, kolege naučnici, matematičari, kao što sam i sam. Za to postoje vrlo bitni kriterijumi, postoje časopisi, postoje referativni časopisi i svako može da pogleda koliko imam SCI citata, šta sam uradio, šta nisam i samim tim ne može i ne sme nikog nikoga da napada zato što je naučnik, a da to prebacuje na politički teren.

Kao političara može me napadati svako, može reći argumentima gde se ne slaže ili slaže s nama. E, u tom delu, ja mislim da unutar ove naše Skupštine moramo da napravimo tu distinkciju šta je nauka, šta su naučne metode i šta se može govoriti naučnom metodologijom, a šta je politika. Kao političara možete me napadati po svim linijama, ali ne možete dirati moj naučni dignitet i ono što sam kao naučnik, kao čovek, kao profesor napisao i uradio.

Zato vas molim da unutar Narodne skupštine ipak se vratimo na amandmane, da se vratimo na ovaj značajan zakon o dualnom obrazovanju i to je jedan od rezultata iza kojeg svi stojimo, jedan od značajnih rezultata gde se Srbija menja, gde Srbija ide napred. E, to je ono što moram da afirmišemo, a pustimo sve ove stvari koje idu i stalno napravimo distinkciju između političkog rada, naučnog rada i svega onoga što se čini. Imam utisak da mnogi bilo gde upravo to čine.

Još nešto da kažem, za razliku od drugih, Socijaldemokratska partija nije ta partija koja će napadati bilo koga. Mi stojimo iza stanovništva da unutar ove koalicije imamo konzistentnu, jasnu politiku, gde građanima Srbije kažemo šta ćemo uraditi, polažemo račune i idemo pred građane Srbije. Njima ne pričamo bajke, već pričamo realne stvari i to pokazujemo rezultatima. Pokazujemo rezultatima povezanih penzija koje će doći, pomoći penzionerima, zatim plata koje će ići i svemu onome što ide dalje. E, na osnovu toga, to je politika Socijaldemokratske partije Srbije i molim vas da se u javnosti jasno zna da smo mi zaista deo koalicije i da nema za nas sitnih kalkulacija kao što se to želi napraviti, a radom, iskrenošću i korektnošću, branimo našu politiku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Maja Mačužić Puzić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani sugrađani, pre nego što nastavimo o ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu i o ovom amandmanu, ja bih se svakako osvrnula na našeg kolegu, profesora Marka Atlagića, koji zaista svojim stavom i načinom predstavljanja politike SNS i na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ovde u parlamentu neosnovano poslednjih dana biva osuđen od strane opozicionih medija. On ima punu podršku, ne samo kolega iz SNS, već i svih građana koji podržavaju našu stranku i gospodina Aleksandra Vučića.

Sada bih se vratila na amandman, odnosno na Zakon koji je danas na dnevnom redu i svakako bih pohvalila, ne samo ovaj zakon, već i kompletan sistem dualnog obrazovanja, ali posebno ovaj zakon koji čini, otprilike, neku nadogradnju ovog sistema koji jako lepo i dobro funkcioniše u praksi i koji je dao odlične rezultate.

Koristi dualnog obrazovanja su zaista višestruke, kod đaka to znači da još u toku školovanja mogu da steknu praktične veštine iz znanja, kod poslodavaca to znači jednostavniji dolazak do potrebnih i neophodnih kadrova, a korist za društvo se ogleda, upravo u tome što se radna snaga obrazuje u potpunosti u skladu sa potrebama tržišta i privrede, pa će tako i u narednom periodu nezaposlenost biti sve manja.

Primeri dobrih strana i primeri dualnog obrazovanja je dolazak stranih investitora i skorije otvaranje dve fabrike u gradu Kraljevu, odakle ja dolazim, koji su doneli i jačanje dualnog obrazovanja i sve jaču spregu privrede i školskog sistema. Ova dvosmerna saradnja upravo govori u prilog tome da privreda, ukazujući na svoje potrebe za radnom snagom specifičnih kvalifikacija je uticala na uvođenje novih obrazovnih profila u Mašinsko-tehničkoj školi u Kraljevu. Tako je ove školske godine tamo uveden obrazovni profil - modni krojač, a sve to na inicijativu turske kompanije koja uskoro otvara pogone u Kraljevu, "Taj grupe", gde će zaposliti više od 2.500 radnika upravo ovakve specifične struke.

Nije ovo jedini primer dobre prakse dualnog obrazovanja u Kraljevu. Tu je i preduzeće poput "Radijatora", koje već godinama sarađuje sa istom tom Mašinsko-tehničkom školom, školujući istovremeno i praktično i teoretski obrazovne profile bravara, zavarivača i slično, zatim Šumarske škole, koja sarađuje sa preduzećima "Moja soba", koja sarađuje sa Lovačkim udruženjem Kraljevo, Elektrotehnička škola "Nikola Tesla" koja je takođe uvela nove obrazovne profile kako bi izašla u susret preduzećima koja funkcionišu na teritoriji Raškog upravnog okruga, uvodeći nove obrazovne profile iz elektro struke. Brojni su i drugi primeri, sigurna sam, i u drugim gradovima Srbije.

Ovakvi primeri dobre prakse dualnog obrazovanja upravo govore u prilog promovisanju društveno odgovorne uloge i Vlade Republike Srbije i preduzeća koja su zaista aktivni partneri u ovom sistemu.

Bez obzira na kritike upućene sistemu dualnog obrazovanja od strane opozicije, posebno od onog dela opozicije koji ne učestvuje danas ovde sa nama u parlamentu i ne diskutuje o ovom i te kako dobrom zakonu, sigurna sam da će ovaj zakon biti odlična nadgradnja prethodnom sistemu dualnog obrazovanja i da ćemo u narednom periodu imati praktično obrazovane, visokokvalifikovane i stručne radnike na tržištu rada u Srbiji.

U danu za glasanje ćemo mi podržati ovaj zakon. Hvala vam, još jednom, i nadam se da će biti još puno ovakvih zakona.