Evo, prvo, ja se slažem sa vama kada je u pitanju negovanje srpskog jezika da možda moramo više da vodimo računa o tome, ali bih se vratio na neke konstatacije koje ste vi rekli.
Prvo, svakom zdravom razumu, naravno, posle 10 dana primene tog zakona ne možete da kažete kakav je efekat tog zakona u perspektivi u budućnosti, ali možete da se pohvalite time da, kad ste krenuli, kad ste doneli taj zakon 2017. godine, a počeli sa primenom 2019. godine, imate rezultat da veliki broj dece želi upravo da se upiše po dualnom obrazovanju i videla je prednost toga da se školuje po dualnom obrazovanju.
Samo jedna paralela sa Ministarstvom na čijem sam čelu. Nama je svakako u perspektivi vrlo bitno da znamo Strategiju ekonomskog razvoja Srbije, svakako nam je vrlo bitno da saradnja Ministarstva bude upravo sa Ministarstvom za obrazovanje, kako bi se obrazovni kadar u budućnosti obrazovao upravo po potrebama našeg tržišta i da imamo kvalifikovanu radnu snagu koja je potrebna našem tržištu.
Nama je kada je u pitanju opstanak i ostanak u Srbiji, dve ključne stvari, pored treće koja uvek se pominje, a to je materijalni položaj, jeste sigurnost posla i mogućnost da dobijete posao. Znači, to su tri stvari koje zadržavaju mlade u Srbiji.
Sad, naravno, kao država koji smo nasledili to što smo nasledili 2014. godine i sve ono što smo morali da uradimo, svakako nije bilo moguće da realno ko god priča o tome, očekuje da vrlo brzo izađemo iz svega toga. Naravno, urušavanje ne samo školstva u Republici Srbiji koje se dešavalo od 2000. do 2012. godine, već sve što je pratilo to, pa čak ako gledate i zdravstvo, ako krenete od toga da od 2003. godine smo imali zabranu specijalizacija u zdravstvu i da smo imali ozbiljnu, da kažem, prostor ili rupu u tome da od 2003. do 2012. godine nemamo ni jednog upućenog studenta medicine na specijalizaciju, mislim da ozbiljno govori o tom problemu koji će se desiti jednog dana u Srbiji, govori o neodgovornosti jednog dela vlasti tada 2003. godine koja je donela takvu odluku. To će direktno da se reflektuje na građane Srbije u nekom trenutku. U nekom trenutku će se sigurno pokazati i taj jaz generacija gde neće postojati dovoljan broj lekara.
Šta je bila želja i šta je bila intencija tadašnje vlasti, možemo samo da razmišljamo o tome, ali ono što je sigurno, to je da ćemo sigurno imati nedostatak lekara u nekom trenutku i da smo imali sigurno veliki jaz o tome da ti lekari, s obzirom da nisu mogli da imaju specijalizaciju ovde u Srbiji, odlazili su u inostranstvo da bi imali tu specijalizaciju. Na neki način je vezano upravo sa ovim obrazovanjem.
Dualno obrazovanje ne pruža, kao što ste vi rekli, sigurno garanciju nekome da će sigurno imati posao kada završi, ali u uslovima kada svi znamo da imamo vreme koje dolazi ispred nas, kada će biti potreno radne snage i ukoliko imamo priliku da znamo da je potrebno za neko radno mesto upravo to obrazovanje, sigurno kad se neko obrazuje po dualnom principu i ukoliko stekne praksu u toku svog školovanja, sigurno će imati prednost prilikom zapošljavanja i veću verovatnoću da će doći do tog zapošljavanja. Samo ako pravilno razmišljamo, ako pravilno planiramo i ako obrazujemo kadar u skladu sa potrebama tržišta rada, a sigurno u okolnostima kada imamo nedostatak radne snage, mi smo sada već na 10,3%, moram da vam kažem da ćemo mi sigurno u godinama koje sada idu ispred nas doći na jednocifrenu, sigurno će nam biti potrebno radne snage. Neko će pomisliti da je uspeh ukoliko mi postignemo dva, tri posto. Ne, ukoliko dođemo ispod 5%, to će pokazati da se nalazimo u alarmantnom stanju sa nedostatkom radne snage.
Mi sada moramo da reagujemo, mi sada moramo da školujemo upravo ono što je nama potreno. Pričao sam ovde sa kolegama iz Ministarstva prosvete i pričao sam o jednoj stvari koja nam se dešava recimo u Vranju. U Vranju imamo ili imali smo školovanje kadra koji nije bio uopšte moguće da se zaposli u Vranju. Znači, mi smo imali generacije koje su bili osuđene da onog trenutka kada završe školovanje moraju da odu iz Vranja. Srećna okolnost bi bila po državu Srbiju da su se oni zaposlili bilo gde u Srbiji, ali većina njih je tražila posao u inostranstvu.
Upravo ta politika koja je vođena od 2000. do 2012. godine dovela je do toga da se takve stvari nama dešavaju. Da bi izbegli tako nešto, mi moramo da radimo na tome. Nemoguće je da uradimo u godini dana, nemoguće je da se to uradi u četiri, pet godina. Da se stvari promene potrebno je sigurno deset godina da bi se nešto promenilo i da bi se osetilo na tržištu rada.
Upravo ovo što radi Ministarstvo prosvete od 2014. godine su ti koraci ka tome. Danas smo ovde za dualno obrazovanje u visokom školstvu. Siguran sam, s obzirom da to pričam iz zakona iz mog resora, da kada želite nešto dobro za ovu zemlju, vi morate da bude svesni da ćete negde da pogrešite i da ćete sigurno u skladu sa tim da menjate i da se prilagođavate novonastalim situacijama. Samo onaj ko ne menja zakone i ko čvrsto drži svoj stav i ko je sujetan u tome da kaže, da ja ono što donesem, a to su oni radi, verujući da zakoni koje su radili su najbolji na svetu, dovode do toga da ljudi odlaze iz naše zemlje. Na nama je da sve to promenimo.
Ovo je jedna od stvari koju upravo Koordinaciono telo za ekonomske migracije savetuje, a to je reforma našeg obrazovanja. Hvala.