Poslanici vlasti i vi ministri se ljutite kada mi iz SRS kažemo da vi uglavnom radite po nalozima EU, da ne slušate nas, pre svega ovde kao ozbiljne poslanike kada vam skrećemo pažnju na neke stvari. Već tri godine pričamo da ne valja Poslovnik, da ne funkcioniše parlamentarna demokratija i tako dalje. Hteli ste oči da nam vadite, sve je to najbolje na svetu i onda dođe tamo neki Sen Fabricio, održi vam predavanja i vi kažete - da, da, ne valja, moramo da menjamo i neke stvari ste, istina, i promenili u funkcionisanju Narodne skupštine i to je dobro.

Mi nikada nećemo da kažemo da nešto nije dobro, ako jeste. Još mora mnogo toga da se popravlja, ali, eto, popravljate se. Popravljate se po onom principu o kojem mi pričamo godinama da treba da uradite.

Ljutite se kada kažemo da radite po nalozima EU, jer kažete – ne, ne, ne, mi sve radimo u interesu našeg naroda, naše države, a da li ćemo u EU, videćemo. Vi dobro znate, kao što svi znamo, da od puta u EU nema ništa, da Srbija neće ući u EU. Ako pravite koridore na tom evropskom putu, mi ćemo da vam kažemo – bravo, u redu je, pravite koridore, koridori nam trebaju bez obzira na EU, ali vodite računa da vam Zorana i Skot ne otmu 300 miliona evra iz budžeta. Dakle i tu imamo primedbi, ali ne generalno zašto imamo koridore.

Ako gradite kliničke centre, reći ćemo vam – u redu je, radite to, pa bez obzira da li vam to nalaže neko iz EU ili ne, ali mi danas imamo, ljudi moji, zakon, predlog zakona i vi ćete ga usvojiti u ponedeljak ili u utorak i to će biti zakon koji će se primenjivati kada Srbija uđe u EU, a to znači nikada.

Šta je ovde važno? Kada bi stvarno, ne daj Bože, Srbija ušla u EU, ovaj zakon bi mogao da se donese za dva sata, ali vi donosite zakon, koji, verujte, nije bilo svrhe ni da čitamo. Razmišljali smo da pišemo član po član sve da se briše, pa onda ajde bolje ovako malo da raspravljamo. Mi smo se ipak za to definitivno odlučili kada smo raspravljali o ovome.

Ministre Đorđeviću, da je ovaj zakon najbolji na svetu, da primenom ovog zakona u Srbiji počne da teče med i mleko, da svi počnemo da živimo kao carevi, kolokvijano rečeno, šta vredi, kada je ovaj zakon obična gomila papira koja se neće primenjivati nikada, odnosno, kako vi napisaste, ulaskom Srbije u EU? Zamislite koliki je besmisao raspravljati o ovom zakonu, raspravljati o amandmanima po ovom zakonu, usvajati ga i ostaviti tamo negde gde ga se niko neće setiti?

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanjima profesionalnih kvalifikacija je još jedan iz arsenala zakona za evropsku perspektivu Srbije. Drugim rečima, još jedan od zakona na veresiju.

Ovaj zakon predlaže se čisto na osnovu evropske direktive. Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je perioda u istoriji, bolje reći u razvoju naše zemlje, kada nismo voleli reći direktiva, komesar. Mislim da je asocijacija više nego očigledna na koje vreme se ovo odnosi.

Šta je ovo sada? Jedna direktiva, jedan zakon. Nekada se to zvalo usaglašavanje, harmonizacija. Čak i kada nešto usaglašavate, mora da posedujete malo više samopoštovanja.

Uostalom, implementacija ne znači puko, doslovno prenošenje. U navođenju naziva evropske direktive doslovno stoji – direktiva o priznavanju profesionalnih kvalifikacija. A da to ne bi bilo samo to, zakonopredlagač unosi u tekst zakona triler ukras o regulisanim profesijama. Ima i inovacija tipa EPK – evropska profesionalna kartica. I, gle čuda, automatsko priznavanje se odnosi na zdravstvo i arhitekturu, na lekare i inženjere, na ono što nam stvarno ide dobro.

Hoće li da priznaju druge naše profesije, kao što su informatičari, a ne samo one koje njima trebaju? Moram da vas podsetim da je za sada kretanje radne snage za navedene profesije prema EU, a ne obrnuto. Uostalom, kud se kreće radna snaga Poljske, Rumunije, Bugarske? Ka EU ili nazad.

Na samom kraju želim da kažem da je ovo priča treće zemlje koja želi da postane članica potpisnica. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Bojiću.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 10. ovoga zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

I, ako se samo vratimo malo unazad videćemo da se ovaj zakon nadovezuje na jedan zakon koji smo nedavno usvojili u ovom parlamentu, a to je Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija u Srbiji, i ja neću da sporim da je Vlada imala i dobru nameru, jer mnoge stvari treba da se urade i sistematizuju na jednom mestu, da se otprilike zna šta je šta, ali ovaj zakon, kao što je lepo primetio moj kolega Dubravko Bojić, odnosi se pre svega na one profesije koje su korektne tamo na zapadu, a gde smo se mi, odnosno naša deca, naši studenti pokazali kao uspešni.

Pretpostavljam da bez obzira na sve ono što sa zapadom imamo saradnju, da oni nikada neće ispoštovati onaj reciprocitet koji bi trebalo da stoji u ovom zakonu, da one diplome i one profesije koje ovde postoje, a njima ne trebaju, oni će praviti veliki broj opstrukcija kako bi ometali te naše mlade ljude koji bi eventualno odlazili tamo. Ali, ovde nije u pitanju samo ono, hajde da kažem, puko inostranstvo, te zapadne zemlje, nego i zemlje iz regiona, kako se to sada zove ili bolje reći zemlje bivše Jugoslavije.

Ne može se sve urediti zakonima, bez obzira što vi stalno prepisujete evropske zakone, jer ne postoji ni jedan zakon koji može obuhvatiti sve nijanse stvarnosti. Stvarnost je ipak uvek nešto drugo i čovek nije u stanju da predvidi mnoge te stvari i mislim kao i ostale moje kolege da se ovaj zakon, pre svega, donosi zbog preporuke, pritiska, direktive ili kako već to da nazovemo, EU, iako moram da priznam neke stvari nije postojala loša namera da se ove neke stvari urede, jer danas imamo toliko zvanja, toliko diploma, toliko profesija da se niko živ ne može snaći u svemu tome, čak i unutar samog našeg obrazovanog školskog sistema, a ne još ako to uporedimo sa nekim obrazovanim sistemima, profesijama koje postoje izvana.

Inače, kod onih zanimanja, kod onih delatnosti gde su se ljudi pokazali kao uspešni, nije ni potrebno nikakvo priznanje. Našim vrhunskim sportistima ne treba nikakav papri od ni jedne ustanove da su vrhunski sportisti da bi mogli nastupati u nekim inostranim klubovima, jednostavno dovoljno je videti kako oni to rade i kako igraju i to je dovoljno da bi uspeli, odnosno da bi mogli da nastupaju i da rade u stranim državama. Tako je slično i sa našim uspešnim lekarima i ostalim zanimanjima.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudne su ove profesije. Gospodine Orliću, vi svakako bolje poznajete Univerzitet u Beogradu od mene.

Godine 1999. jedna gromada profesorska sa Saobraćajnog fakulteta za vreme agresije odbila je da drži nastavu koja je bila obavezna. Fakulteti su radili za vreme agresije, ta moralna gromada se zove Dušan Teodorović.

Moglo bi se reći da je u toku rata prešao na agresorsku stranu, pobegao je u SAD. Da vas podsetim u isto vreme je to učino Sergej Trifunović, navodni Srbin u čiju nacionalnost ne sumnjam, a pri tome Tibor Cerna, Mađar, gine na Košarama sa rečima - Za ovu zemlju je vredelo poginuti. Dušan Teodorović je otprilike imao geslo, zajedno sa Sergejom – Vredelo je pobeći.

Dakle, taj lik u ime profesije nadam se da se neće pojavljivati u dualnom obrazovanju, da se studenti neće ugledati na njega, je građanima Republike Srbije preporučio da otkažu „Telekom“, kao operatora, i MTS i da se prebace na SBB, tj. kod Šolaka i Đilasa.

Sad, SBB godinama, navodno, pravi gubitke. Novac ispumpava i ovde ostavlja gubitke. „Telekom Srbije“, iako u svom radu podržava sport, kulturu itd, razne sportske federacije, „Telekom Srbije“ uplati 150 miliona evra u budžet Republike Srbije. Znači, „Telekom“ uplati, dragi moji gledaoci, da znate, da vaš „Telekom“, vi koji plaćate pretplatu „Telekomu“ i MTS, da znate da time podržavate i sport, sportske manifestacije, kulturne i da profit vaš „Telekom“ uplaćuje u budžet, odakle se dotiraju penzije, prave vrtići, škole, autoputevi.

Akademik Teodorović, moralna gromada, prima platu iz budžeta Republike Srbije. Znači, jednim delom i od prihoda „Telekoma“. Zamislite nekoga ko prima platu iz budžeta Republike Srbije, ko traži od građana da pređu na onog drugog operatora koji ništa ne plaća u budžet Republike Srbije. Zamislite tu moralnu gromadu.

Dragi moji gledaoci i vi koji plaćate pretplatu SBB i „Totalu“ treba da znate da plaćate „Falkon“ Šolaku, da plaćate „Dajrekt mediju“ koja je takođe sestrinska firma „Junajted medije“, „Adrije njuz“, N1, „Nova S“ itd, da taj novac direktno uplaćujete njima, da se taj novac ispumpava, za razliku od „Telekoma“, koji vaš novac prosleđuje u budžet Republike Srbije, odakle se dižu škole u koje idu vaša deca, odakle se dotiraju vaše penzije.

Kada gledate „Telekom“ znajte da je to prihod delom i u budžet Republike Srbije, dakle da ste učinili dobro delo. Nemojte da radite ono što radi Dušan Teodorović, jer ukoliko ste se pretplatili na SBB, vi plaćate sve ono što sam govorio. Vi dajete novac za ispumpavanje tih para u Luksemburg, Sloveniju, Maltu, Švajcarsku. Pri tome, Republici Srbiji ne ostaje ništa.

Dakle, deo se samo vraća, ali samo za plate onih koji su glasnogovornici i neka vrsta portparola kao N1 i „Nova S“ koja brani svog gazdu Šolaka i Đilasa, koji nemilice ispumpava vaš novac, a radi se oko 500 miliona evra godišnje.

Zato kontra od Dušana Teodorovića koji prima platu iz budžeta Republike Srbije, ja koji uplaćujem poreze na poljoprivredu u budžet Republike Srbije, ali koji takođe dobijam deo plate iz budžeta Republike Srbije, ja vas savetujem obrnuto. Odjavite se sa Šolak, Đilas, Luksemburg, slovenačke, malteške televizije i pređite na svojeg nacionalnog operatora, tj. na „Telekom“ i MTS. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Pošto ste već pitali, gospodine Rističeviću za moj komentar na temu izvesnih ljudi i njihovog postupanja koje je zapravo samo pokazatelj njihove sklonosti da misle isključivo samo na sebe. Ne znam šta bih posebno mogao da vam kažem sem da je takvih ljudi, nažalost, uvek bilo i uvek će ih biti. Nije nikakav sebičluk, sam po sebi, toliki problem, osim kada to počne da pravi štetu po druge ljude, osim kada je usmereno protiv drugih ljudi.

Između ostalog, problem je što ljudi koji su tu vrstu brige isključivo samo za same sebe proglasili za svojevrsnu ideologiju, pričali smo malo i o ideologiji ovih dana.

Dakle, kada se nađete u ulozi promotera, a ovi koje ste vi pomenuli svakako jesu u toj ulozi, promotera i zagovornika povratka na vlast bivšeg režima, onog režima koji je taj sebičluk proglasio za vrhovnu ideologiju i ništa drugo radio nije, nego brinuo o sebi, svojim potrebama, nažalost, svojoj nezajažljivoj pohlepi, to je onda problem za celo društvo.

Moramo da se zapitamo da li zaista želimo da se vraćamo u period kada je najbitnije bilo da li će određeni ministri, gradonačelnici, ljudi poput Đilasa, Jeremića ili ovih koji ih danas svesrdno podržavaju ponovo doći u priliku da isključivo brinu samo o sebi, o svojim firmama, o svojim milionima evrima, neki od njih o stotinama miliona evra u sopstvenim džepovima, a da pri tom trpi narod, da pri tom trpi država, da se uništava apsolutno sve čega se dotaknu i da takvi, naravno, daju sebi za pravo da rade poput ovoga što rade danas, stvari poput tih, da oni, zamislite, morališu i da oni osuđuju nekoga poput Marka Atlagića, koji nije pokazivao sklonost da brine za sebe i svoju kožu i svoj džep i svoj ćar u periodu kada je narodu bilo teško koju god da nađete istorijsku situaciju u ovim silnim godinama iza nas, već naprotiv, borio se zajedno sa svim nama za dobrobit naroda.

Kada o tom narodu pričamo, da bi se starali o narodu, da bi se starali o državi, uslov svih uslova je da imate neku brigu za taj narod, da ne budete sami sebi najvažniji na svetu, nego da se pitate šta za taj narod, koji vam je poverenje dao, možete da učinite, šta tom narodu možete da obezbedite, a što imao nije. Zbog toga što tu brigu pokazuje i što pravi rezultate koji su rezultat jednog iskrenog odnosa prema narodnim potrebama, a koji se tiču i boljih plata i boljih penzija i više poslova, više novih radnih mesta i bolji standard, i novi putevi i ovo novo zdravstvo o kome sad pričamo, pošto se na taj način prema narodu odnose, Aleksandar Vučić i SNS, e, zbog toga s druge strane, od naroda dobijate onu vrstu podrške kakvu smo imali 65% u Medveđi pre neki dan, a uzmite i bilo koji drugi slučaj. Narod tu vrstu brige prepoznaje. Narod te ljude ceni i voli.

Pravo na repliku, Marijan Rističević.