Gospodine Orliću, nisam ja vas pitao za to. Ja sam vas pitao da li je tačno da je moralna gromada Dušan Teodorović, kao profesor na saobraćajnom fakultetu, za vreme agresije umesto da drži nastavu, pobegao na agresorsku stranu u SAD? Ako nećete vi da mi odgovorite, ja ću da pitam Kajl Skota, koji je trenutno u nekoj vrsti nervnog rastrojstva posle poraza od srpskih košarkaša. Nije mu nešto dobro, pa ne može ni da odgovori.

Verujem da ste vi dobar poznavalac i univerzitetskih prilika u Beogradu, a on je dobar poznavalac karaktera Dušana Teodorovića, dakle, da mi odgovorite da li je tačno da je 1999. godine Tibor Cerna, Mađar iz opštine Kovačica, poginuo štiteći Republiku Srbiju na Košarama i da su mu po onom filmu i izjavi njegovih saboraca poslednje reči bile „za ovu zemlju je valjalo poginuti“?

Da li su prilikom bekstva Dušana Teodorovića iz zemlje, a i Sergeja Trifunovića, njihove reči bile „iz ove zemlje vredi pobeći kad je gusto“? I, da li je tačno da taj isti Dušan Teodorović, sad zbog američke televizije N1, koja je u stvari luksemburška kopija neke američke televizije, da li je tačno da je Dušan Teodorović dao izjavu kojom je gledaoce i građane Republike Srbije pozvao da otkažu pretplatu „Telekomu“, a.d.„Telekomu“ gde država ima većinski kapital i da pređu na Šolakovog i Đilasovog SBB operatora, koji ispumpava novac, za razliku od „Telekoma“ koji novac, višak novca uplaćuje u budžet Republike Srbije, dok SBB, „Junajted grup“, „Junajted medija“, „Cas medija“, „Dajrekt medija“ itd. u Srbiji ostavlja samo gubitke, skuplja novac, iznosi ih napolje i pri tome jedino skupo plaća one koji su portparoli, to je N1 i Nova S televizija, koji ih brane i koji pokušavaju da kažu da u Srbiji nema slobode medija, a toliko su slobodni da rade na crno, pri tome ugrožavaju oglasima i reklamama medije koji rade po zakonu? Da li je tačno da je on preporučio da treba da se pretplate na onog ko radi na crno, ko ispumpava novac, umesto da pretplatnici, a ja sad pozivam građane Republike Srbije da otkažu pretplatu SBB-u, suprotno od Teodorovića, i da pređu na „Telekom“ i MTS, jer tako se puni budžet Republike Srbije, tako rastu penzije, tako rastu plate medicinskim sestrama, tako rastu plate u javnom sektoru, tako se prave škole, autoputevi, a ne prave se ispumpavanjem novca, što rade Šolak, Đilas i ostala kompanija.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Vrlo kratko. Ne bih hteo da uzmem previše vremena ostalim narodnim poslanicima.

Gde je ko putovao od tih ljudi, ja zaista ne znam, mada, vidite, pitanje putovanja je danas na određeni način i diskutabilno pitanje i pitanje na koje nije lako uvek dati odgovor. Neki kažu da je čak i naš kolega narodni poslanik Vladimir Đukanović, odlaskom da gostuje na televiziji N1, zapravo putovao za Luksemburg, koliko god to delovalo neverovatno. Kažu da je izgleda onog momenta kada je u studio zakoračio, on je prešao međudržavnu granicu. Čovek je preventivno, video sam to na snimku, poneo i pasoš. Nije znao šta da očekuje. Da li su mu prelazak državne granice u pasošu overili ili nisu, nisam siguran, ali u svakom slučaju, eto, vidite na tom primeru, danas je teško reći da li je čovek putovao ili nije, nekad ni sam ne zna da li jeste ili nije.

Za nijansu važnije znam da ti ljudi jesu zaista pozivali na to da se bojkotuje država, ne samo time što će se bojkotovati jedna državna kompanija, nego su pozivali da se ne plaćaju računi, da se ništa pod milim bogom ne plaća i to mogu da razumem samo kao vrhunac njihovog političkog domašaja. To je nešto najbolje, najpametnije što su bili u stanju da smisle i da građanima ponude, naravno, u oštroj konkurenciji drugih fantastičnih ideja, kao što je ona da oni uđu u Vladu, a da niko za njih glasao nije, da postanu vlast, a da ne izađu na izbore nikada, i ne samo da postanu ministri voljom neke neočekivane sile koja se iznenada pojavljuje i njima obezbeđuje sreću u životu, nego da o istom trošku postanu i direktori javnih preduzeća, to su tražili pre neki dan, i da se rasporede na rukovodeća mesta u lokalnim samoupravama.

Dakle, reč je sve o fantastičnim političkim genijima, koji imaju tako te velike ideje.

Još važnije, i to mnogo, mnogo puta važnije, da, znam za herojski čin gospodina Cerne i, da, stav da Srbiju treba voleti, da za Srbiju vredi živeti, njegov stav je poznat, a moje mišljenje o svemu tome, pa sama činjenica da pripadam SNS, dakle, stranci koju vodi Aleksandar Vučić, mislim da vam dovoljno govori. Ta činjenica vam govori da se ja sa tim stavom apsolutno slažem, uostalom, kao i svi drugi članovi SNS. Za nas je voleti Srbiju, za nas je boriti se za nju, za nas je živeti za našu voljenu otadžbinu…

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

E, danas svoju državu ne može da voli i ne treba da voli samo onaj ko je potpun kreten, a sve drugo je valjda normalno voleti i boriti se za nju, izgrađivati je, pomagati drugima da budu bolji, cenjeniji i uticajniji i sve to zajedno.

Poštovane kolege, gospodine ministre i saradnici, SNS će vam navesti najmanje dva razloga zbog čega je stavljanje na dnevni red ovog zakona besmislena rabota. Jedan od tih je i tamo poslednji član ovog zakona. Kaže da stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjivaće se kad Srbija uđe u EU. To je praktično nikad, ali to bi bilo isto kao da će se nešto desiti ako u neku sredu u nekom danu bude padala kiša. Čini mi se da bi to moglo i da se potrefi, a ovo se neće desiti. To je jedan od razloga.

Drugi, ali vrlo ozbiljan razlog, ukoliko zakon o kojem smo govorili do malopre u pojedinostima bude dao upola, ali ne s lukom, nego upola rezultate koje ste vi ovde pričali i očekujete, onda nam ovaj zakon uopšte ne treba. Mi ćemo, znači, imati, imamo mi i do sada, ali to bi bilo još neko podsticanje na to. Imaćemo najkvalitetnije obrazovane ljude koje će svako da želi, bez toga da im se priznaju posebne kvalifikacije, nešto tome slično.

Ali, eto, mi smo se odlučili da malo raspravljamo i konkretno ovde o pojedinim članovima ovog zakona, pa smo rekli u članu 21. koji definiše proceduru prilikom priznavanja određenih zanimanja, delatnosti i mogućnost da se zaposlenje nađe u nekoj državi članici EU, pa je u članu 16. reklo da telo koje je nadležno, odnosno član 21. kaže da telo koje je nadležno za verifikaciju, potvrđivanje da je određeno lice ispunilo uslov za priznavanje ove verifikacije, može da odluči da zatraži period prilagođavanja koji traje tri godine ili proveru osposobljenosti.

To može kad mu se god prohte, taj predstavnik tog tela može kad god on to zaželi da na taj način maltretira naše dobro obučene i ljude koji su završili određena zanimanja, ali smo mi rekli kad osnovano posumnja. Ovo je nekako termin koji je blizak krivičnom zakonodavstvu, pa da ne bi došlo do zloupotreba, mi predlažemo da vi prihvatite ovaj amandman i da se na neki način zaštite od samovolje. Da li će nje biti, pretpostavimo da hoće i ne znate vi za koga sve donosite ovaj zakon, ko će vladati kasnije, ko će poželeti da nešto menja i da to bude drugačije.

Ministre, ono kad ste malopre rekli 3.000 ljudi je otišlo za prvih šest meseci, naravno da ja neću da kažem, ja znam da naša lica koja su prijavljena na tržištu rada u Srbiji imaju mogućnost i na drugi način da odu, a da vi to nemate u evidenciji, da su otišli zato što imaju mogućnost možda i dvojnog državljanstva ili slično. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ubrzamo, samo ću da pitam Šolaka, Đilasa, SBB i „United Media“, „Direct Media“, „CAS Media“, „N1“, „Nova S“ itd, kako mogu da plaćaju Jugoslava Ćosića 4.000 evra, čoveka koji pravi gubitke od 7,5 miliona?

Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li biste vi platili čoveka 4.000 evra mesečno, a on vam pravi gubitke u firmi od 7,5 miliona evra? Da ste osnivač te firme, da li biste vi platili direktora 4.000 evra da napravi 7,5 miliona gubitka? Tih 4.000 evra nisu jedini njegov prihod.

Njegova privatna firma, gde ima jednog zaposlenog, pravi profit, očigledno da bi neki od nas pomislili da je to neka podela plena. Plata je jedno, a uz platu poslovi. Ovde pravim gubitak 7,5 miliona i dobijem 4.000 evra platu, a na drugom mestu, u svojoj maloj privatnoj firmi, pravim dobit koju isplatim u svoj džep. Onda nemojte, gospodine ministre, da mislite da su tih 4.000 evra sve.

Dragi gledaoci, vi koji plaćate pretplatu, da znate, da sem tih 4.000 evra postoji osnovana sumnja da, kroz poslove, Jugoslav Ćosić, njegova malenkost, vojvoda od Luksemburga, ima daleko veće prihode, jer to nadoknadi i iz dobiti, a sve to potiče od vaše pretplate koja ide za SBB i „Total“, koja se ispumpava u Luksemburg i onda kašičicama dolazi samo na plate portparola Šolakovog, Đilasovog biznisa, a u skorije vreme se i Boškić, žutić, Ljotić, priključio toj ekipi spreman da pogine, ako treba, u RTS za Šolakove i Đilasove biznise. Hvala.

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Rado bih govorio ali se bojim da ne pozli Jugoslavu, vojvodi od Luksemburga, pa ću gledati da ubrzamo ovo. Hvala.

Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč?
Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Saviću.