Dobro, mislim da je bilo potpuno očigledno da reči - Srbija u vreme Aleksandra Vučića, Srbija kada se o njoj stara Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka i vlade koje mi podržavamo, jeste Srbija o kojoj sam govorio. Dakle, to je to značilo. Srbija danas, Srbija u ovo vreme. I znate šta, zbog toga što narod kad ga pitate, kao što smo ga pitali nedavno, mada i mnogo puta pre toga, kad narod tako ubedljivo i tako snažno kaže - da, nas 65% misli da je ta Srbija mnogo bolja od one koju su zatekli i Aleksandar Vučić i SNS, da, to je Srbija u koju verujemo mnogo više, da, to je Srbija u kojoj želimo da ostanemo da radimo, mnogo više nego što smo želeli ikada, ja mislim da je to Srbija koja treba da bude Srbija kojom su zadovoljni i oni koji možda nisu zadovoljni činjenicom da se o njoj stara Aleksandar Vučić i SNS, a ne oni, ti neki drugi.

Ja mislim da je to Srbija koja definitivno danas sa mnogo više samopouzdanja, ali onog realnog, dakle, na zdravim osnovama, ne onog bez pokrića, može da planira svoju budućnost i da radi na tome da svojoj deci ostavlja više. I kad kažem - to je Srbija danas, ja kažem - to je Srbija o kojoj se stara Aleksandar Vučić i SNS. Mislim da je sada mnogo jasnije.

Zahvaljujem se.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REGULISANIM PROFESIJAMA I PRIZNAVANjU PROFESIONALNIH KVALIFIKACIJA.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podneti amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157, stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Kolega, Despotoviću izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija ovaj amandman se odnosi na član 1. stav 2. gde se reč „supsidijarno“ zamenjuje rečju „drugostepeno“. Već je postao manir rada ove Vlade u svojstvu predlagača zakonskih predloga da to čini na štetu našeg maternjeg srpskog jezika u svojoj praktičnoj i profesionalnoj praksi evropskih direktiva i usaglašavanja sa propisima EU. U prevođenju i prenošenju evropskih direktiva hteli mi to ili ne, vrši se nekakav atak na naš srpski jezik, a i na našu terminologiju.

Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija je donet na osnovu evropske direktive, a iza ovog zakona stoje kao jedan, sva ministarstva. Gde je tu širina, gde je tu dubina rasprave? Ima li nezainteresovanosti, što je najgori vid podrške?

Mi prihvatamo međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija koje je dogovorila, ne mi kao srpski radikali, nego mislim na Vladu Republike Srbije i resorno ministarstvo, koje je dogovorila grupa evropskih zemalja, a ta ista grupa zemalja nam stalno nešto traži, postavlja uslove po sistemu toplo-hladno.

Lepo je pročitati bar u Predlogu zakona gde se kaže automatsko priznavanje. Šta je sa našim priznavanjem? U ovom Predlogu zakona ni na jednom mestu doslovce piše direktiva se usvaja takva kakva je. Ne mora baš zakonopolagač da u svemu služi direktivu, može nešto da se provuče i da se pojednostavi. Jednom rečju da bude u duhu, kao što rekoh, našeg srpskog jezika. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Kolega Rističevuću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad je reč o profesijama, opet moram da pitam ovog profesionalca iz Luksemburga kako uspeva da isplati plate sebi i svojim bližnjima od 3000 do 4000 evra? Pri tome u programu nariče nad niskim platama naših građana, a on sam zahvaljujući pretplati i pljački tih istih građana, ima platu 4000 evra, a možda i više, to je samo plata. I, to radi iz gubitka od 7,5 miliona. Da li neko ko se bavio privredom zna kako se to isplate plate iz minusa od 7,5 miliona?

Dakle, kad radnicima neka firma ode u gubitak, oni plate ne dobiju i po nekoliko meseci. Dešavalo se za vreme žutih da ne dobiju po nekoliko godina, zato što je firma u minusu.

Kako to Jugoslav od Luksemburga isplaćuje plate od 3.000 do 4.000 hiljade evra? Naravno, poreklo novca je iz pretplate i prihoda od reklama iz Srbije, kako on to isplaćuje te plate? Vrlo lako. Tako što vara državu. Lepo on to radi u Srbiji, a prima plate koje su pozamašne i za Nemačku, Luksemburg itd. Tamo bi se plata od 4.000 evra smatrala jako velikom platom.

Kakva je to profesija kad iz minusa… recimo, vi gospodine pijete vode, da li možete da pijete vode iz prazne flaše? Nema šanse. Iz vakuma nikako. Kako to Jugoslav, vojvoda od Luksemburga, isplaćuje plate iz minusa od 7,5 miliona evra? Tako što, kad mu ispumpaju pare, Šolak, Đilas i ekipa, onih 500 miliona evra, onda na kašikicu malo vrate da se isplate plate direktno, i pri tome minus se ne pokriva, da slučajno se nešto od minusa od 7,5 miliona se ne pokrije. Zašto?

Kad ih nahvataju ovi novi kupci da su varali, kad se prevara otkrije, ovi koji šalju tu pozajmicu, crkavicu iz Luksemburga, Šolak i ekipa, pokupiće tehniku, opremu i zgradu, verovatno, i reći da to uzimaju na bazi pozajmice, uzimaju sebi nazad, ispumpali su pare, uzeli su zgradu, opremu itd. Kamermane ostaviti bez kamera, montažera bez montaže, sve će oni to lepo pokupiti, a srpskim dobavljačima će ostaviti minus od 7,5 miliona.

Zato se taj minus ne pokriva, već stižu samo pare za plate Jugoslava Ćosića i ekipu oko njega, masne plate, 3000 do 4000 evra. Pri tome, poreklo tog novca iz Srbije, radom na crno ugrožavaju domaće medije, i oni se zalažu za slobodu medija.

Kakva je to sloboda medija kad ja radim na crno i emitujem reklame, ništa ne plaćam ovoj državi, i takvim radom ugrožavam one koji plaćaju sve to državi? Kakva je to profesija kad varaš? Recimo, vi „N1“ televiziju ne možete da tužite ni za kakvu štetu, recimo da objave neistine, ne mogu da budu tužena strana, jer njihova advokatska kancelarija, to mogu i da dokažem, njihova advokatska kancelarija kaže – mi ne možemo da budemo tužena strana zato što nismo registrovani u APR, a u registru medija, u REM se ne vode kao pružalac medijskih usluga, kao emiter i oni ne mogu da budu tuženu.

Mogu da objave bilo šta o svima vama i o meni, mogu da napadnu rukovodstvo, mogu da pokušaju da uruše državu, mogu da pokušaju da time uruše državno uređenje, oni nizašta ne odgovaraju i u smislu zakona oni nisu mediji u Srbiji, oni su strana prekogranična televizija.

Zamislite ovi Amerikanci što sa njima sarađuju zbog interneta sumnjaju da se Rusija mešala u izborne procese u Americi. Čekajte, braćo Amerikanci i Indijanci, sačekajte malo. Jesmo mi Balkanci ali nismo baš ni Indijanci, ne možete baš sve da nas istrebite. Čekajte malo, kako to onda vaša navodna televizija može da se meša u političke prilike u Srbiji? Kakva je to profesija? Kako možete da se mešate sa time što ne registrovana strana televizija učestvuje u političkom životu, dovodi političke lidere opozicije, razne druge lidere i tako dalje, nevladine antivladine organizacije, i grubo se meša u unutrašnju politiku ove zemlje, najgrublje moguće, a pri tome kaže – mi smo strana prekogranična televizija.

Pa, ako ste strana prekogranična televizija, ako ste Luksemburška i Slovenačka, što se mešate u naše izbore? Što emitujete izbornu propagandu iz Srbije, naravno nezakonito? Ma, ni ne znaju kad su izbori u Sloveniji i Luksenburgu, što to ne radite u Sloveniji i Luksenburgu? Što ste došli ovde kao strana televizija i učestvujete u političkom životu, možda izveštavate za Luksenburg i za Sloveniju, ali ne možete ovde da emitujete program i da time glumite prekograničnu televiziju koja vam služi za ispumpavanje novca i oni koji se učestvuju u tome dobiju tu masnu platu od 3.000 do 4.000 evra, plus moguće bonuse i provizije i onda da se dokažu za tu masnu platu, sve će učiniti da očuvaju i pri tome će na najgrublji način pokušati da bez izbora dovedu određene snage na vlast u ovoj zemlji. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Mali tehnički problem.

Gospodine ministre, moraju građani Srbije da znaju da mi sada imamo raspravu o pojedinostima o zakonu koji će da se primenjuje pristupanjem, odnosno ulaskom Srbije u EU. Odgovorno tvrdim da to nikada neće da se desi i to je i programska orijentacija SRS, sve većeg broja mladih ljudi, to je sad preko 40% onih koji svate da je to velika laž i prevara, da oni tamo ne očekuju ništa dobro, a sa druge strane i sama situacija i njihovo odlučno izjašnjenje da na ovom delu, kako oni kažu, Balkana, tog proširenja i onoga što vam je Makron poručio, tako skoro neće biti, daje nam za pravo da to tvrdimo.

Ali, ovde se postavlja jedan drugi problem. Evo, ja ću samo konkretno kod ovih profesionalnih kvalifikacija da govorim o zdravstvu. Vi ste malopre tačno rekli da će kroz par godina, za pet ili deset, možda i za 20, da se pokaže taj nedostatak, ali on je već sada jako prisutan.

Mi smo prilikom rasprave o Zakonu o zdravstvu i o svim pratećim zakonima izneli stav da država nije puno učinila da to javno privatno partnerstvo postane funkcionalno i da zbog toga mnogi ljudi koji bi možda mogli već sutra da počnu da rade, nemaju posla.

Ono što je koleginica rekla je apsolutno tačno, jer sve zdravstvene ustanove u Srbiji, a naročito klinički centri, imali su obavezu da do nekog meseca prošle godine, ja mislim do juna meseca, dostave svoje sistematizacije i da, na osnovu zatečenog tog stanja, kažu šta je to od kadrova što im nedostaje, naročito kada su u pitanju specijalističke struke.

Da bi se otklonila ta boljka i da bi mnogi koji su završili specijalizaciju počeli da rade, potrebno je da Ministarstvo zdravlja, na čelu sa Lončarom, odobri zaposlenje tog novog specijaliste. To se, konkretno u Kragujevcu, retko dešava. Dešava se, ali na kašičicu. U Kliničkom centru Kragujevac, pa i u domu zdravlja nedostaje mnogo lekara, naročito specijalista.

Lekar specijalista koji nije nigde zaposlen, koji volontira i dobije neku specijalizaciju, on mora sam to da plaća. Da li je tako? Ako on to nema da plati, on mora ili nešto da proda ili njegovi roditelji. Ili, ima takvog slučaja da žena koja je sedam i više godina volontirala i pri tome je kasnije tek postala i doktor nauka, jer je završila doktorske studije, njen suprug je morao da ide u inostranstvo da zaradi novac, da ostavi svoj posao da bi platio specijalizaciju.

Onda se postavlja pitanje - a zašto Zlatibor Lončar koči zapošljavanje tih ljudi? Kako je onda moguće da tvrdi da nema kolapsa u zdravstvu kada toliki lekare poodlaziše. Što kaže koleginica, oni tamo nikada ne mogu da imaju status kao što imaju u Srbiji. Ako je hirurg, on će prvo da bude kao lekar hirurg koji ima iskustvo ko zna od koliko godina u Srbiji, da li je radio na VMA, da li je radio u Kragujevcu, Beogradu, bilo gde, Novom Sadu, tek da bude asistent, pa onda da bude punopravni član hirurškog tima.

Mi smatramo da tim ljudima, pre svega, treba da se omogući, a na kraju krajeva, otišao je ministar Šarčević, reći će vam koliko je problema i u prosveti.

Ako vi od 1. januara sledeće godine ne dozvolite da se oni zaposle, gospodine ministre, i u prosveti i u zdravstvu, kao što oni očekuju da će da bude, nastupiće veliki problemi i ta dva veoma bitna, vitalna, dva stuba društva doći će još u veći problem. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Poslanici vlasti i vi ministri se ljutite kada mi iz SRS kažemo da vi uglavnom radite po nalozima EU, da ne slušate nas, pre svega ovde kao ozbiljne poslanike kada vam skrećemo pažnju na neke stvari. Već tri godine pričamo da ne valja Poslovnik, da ne funkcioniše parlamentarna demokratija i tako dalje. Hteli ste oči da nam vadite, sve je to najbolje na svetu i onda dođe tamo neki Sen Fabricio, održi vam predavanja i vi kažete - da, da, ne valja, moramo da menjamo i neke stvari ste, istina, i promenili u funkcionisanju Narodne skupštine i to je dobro.

Mi nikada nećemo da kažemo da nešto nije dobro, ako jeste. Još mora mnogo toga da se popravlja, ali, eto, popravljate se. Popravljate se po onom principu o kojem mi pričamo godinama da treba da uradite.

Ljutite se kada kažemo da radite po nalozima EU, jer kažete – ne, ne, ne, mi sve radimo u interesu našeg naroda, naše države, a da li ćemo u EU, videćemo. Vi dobro znate, kao što svi znamo, da od puta u EU nema ništa, da Srbija neće ući u EU. Ako pravite koridore na tom evropskom putu, mi ćemo da vam kažemo – bravo, u redu je, pravite koridore, koridori nam trebaju bez obzira na EU, ali vodite računa da vam Zorana i Skot ne otmu 300 miliona evra iz budžeta. Dakle i tu imamo primedbi, ali ne generalno zašto imamo koridore.

Ako gradite kliničke centre, reći ćemo vam – u redu je, radite to, pa bez obzira da li vam to nalaže neko iz EU ili ne, ali mi danas imamo, ljudi moji, zakon, predlog zakona i vi ćete ga usvojiti u ponedeljak ili u utorak i to će biti zakon koji će se primenjivati kada Srbija uđe u EU, a to znači nikada.

Šta je ovde važno? Kada bi stvarno, ne daj Bože, Srbija ušla u EU, ovaj zakon bi mogao da se donese za dva sata, ali vi donosite zakon, koji, verujte, nije bilo svrhe ni da čitamo. Razmišljali smo da pišemo član po član sve da se briše, pa onda ajde bolje ovako malo da raspravljamo. Mi smo se ipak za to definitivno odlučili kada smo raspravljali o ovome.

Ministre Đorđeviću, da je ovaj zakon najbolji na svetu, da primenom ovog zakona u Srbiji počne da teče med i mleko, da svi počnemo da živimo kao carevi, kolokvijano rečeno, šta vredi, kada je ovaj zakon obična gomila papira koja se neće primenjivati nikada, odnosno, kako vi napisaste, ulaskom Srbije u EU? Zamislite koliki je besmisao raspravljati o ovom zakonu, raspravljati o amandmanima po ovom zakonu, usvajati ga i ostaviti tamo negde gde ga se niko neće setiti?

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.