Agencija koja se bavi, inače ako se ako se setimo ovde mi smo usvojili zakon koji upravo podrazumeva definisanje kvalifikacija i profesionalnih zanimanja i Agencija koja je formirana u nadležnosti rada Ministarstva za prosvetu i nauku i tehnološki razvoj, u stvari je Agencija koja treba i dužna je da napravi registar profesija na osnovu kojih ćemo u suštini imati podlogu za primenu ovakvih zakona. Znači, ne može se preko noći primenjivati i raditi zakoni na osnovu kojih treba da izdajemo određena rešenja.

Obaveze će biti tih agencija da u roku od tri meseca nakon primene, po zahtevu svakoga onoga ko želi da dobije rešenje o kvalifikaciji, da li je on lekar, inženjer, arhitekta, ekonomista, znači biće tačno definisane profesije koje su priznate ne samo u državama članica EU, nego i u svetu. Mi ćemo tek onda biti spremni suštinski da primenimo ovakav zakon. Do primene tog zakona mi moramo mnogo toga da uradimo. Prvo taj registar profesija da se uradi. To nije jednostavan posao.

Da bismo mogli tako nešto da uradimo, moramo da imamo krajnji cilj, a krajnji cilj je sprovođenje ovog zakona. U smeru sprovođenja krajnjeg cilja, odnosno ovakvog zakona, sve pripreme koje će vršiti i ministarstvo i sama agencija, upravo se nose primenom ovog zakona koji će biti ne samo za države članice EU, nego za ceo naš region, nego za svet.

Znači, mi moramo da se nosimo tom mišlju da jednostavno profesije moraju da budu unificirane po svojim nazivima za sve države sveta, tako i za članice EU. Da li se nekom to sviđa ili ne sviđa, da li je u pitanju samo EU, možda to bude sutra i Rusija, Kina, jer negde je tendencija unifikacije zanimanja u svetu postoji. Jednostavno, da nema više potrebe da se vrši nostrifikacija diploma, da nema potrebe da se zaustavlja ta fluktuacija između samih kadrova ljudi koji će voditi određene poslove u državama članica određenih velikih ekonomskih celina. Znači, ono što je inženjer u Srbiji, to treba da bude inženjer i u državama članicama EU i u Rusiji i u Americi.

Prema tome, mislim da je ovo dobar način da pokažemo kuda ide Srbija kada su u pitanju uopšte kvalifikacije, kada su u pitanju profesije, kada su u pitanju školovani ljudi koji već imaju određenu vrstu diploma. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 98. Predloga zakona – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije EU.

Šta mi nismo tačno rekli? Kakve su ovo sada neke priče, bajke, možda će ovo, možda će ono, kada budemo suštinski spremni, treba ovo, treba ono. Možda sve to treba, možda je sve ono tačno što smo malopre čuli, ali je problem što to nije u ovom zakonu i što ovaj zakon ne može da se primenjuje i što cela celcata Srbija mora da zna da sadašnja vlast donosi zakone po nalogu EU i to takve gde sami pišu da se zakon neće primenjivati dok Srbija ne uđe u EU.

Dajte argument protiv toga, a ne - tra-la-la-la. Pustite vi tu priču, dajte, razgovarajte jednom argumentima. Vi ste naučili samo kako treba da neku mantru proevropsku i ne znam ni ja kakvu da pričate ili da hvalite Vladu, vlast i da pričate nešto, ja zaista uvažavam svakog narodnog poslanika ovde i zaista ne bih nikoga lično da uvredim, ali nemojte ni vi da vređate našu inteligenciju.

Da li piše da će se zakon primenjivati kad Srbija uđe u EU? Piše li, hoćete li za to glasati? Hoćete. I što nas sad ubeđujete?

Mi nismo govorili o kvalitetu ovog zakona. Rekli smo, možda je najbolji na svetu, možda je najbolji na zemaljskoj kugli i šire, ali, neće se primenjivati u Srbiji dok Srbija ne uđe u EU, a Srbija nikada neće u EU ući.

Zahvaljujem.
Na član 93. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Stojanoviću, izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 93. Predloga zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Amandmanom sam tražio da se u pomenutom članu promeni stav koji se odnosi na mišljenja odgovarajuće obrazovne ustanove o stečenom obrazovanju.

Mišljenja koja se odnose na ishode učenja kandidata, po pravilu, treba da budu obavezujuća za nadležno telo u postupku priznavanja profesionalnih kvalifikacija. Mora se uvažavati mišljenje onog subjekta koji je pružio obrazovanje. U suprotnom, čemu onda služi obrazovanje?

Danas imamo veliki broj različitih obrazovnih ustanova i po nivou i po kvalitetu i po strukturi obrazovanja. Ako se svakom telu ostavlja na volju da slobodno tumači i daje mišljenje, to nas nigde neće odvesti. Imaćemo paradoksalne situacije da je jedno telo dalo pozitivno mišljenje za neku stvar, dok je drugo telo za tu istu stvar dalo negativno mišljenje. Ko će arbitrirati u takvoj situaciji? Ministar? Ministarstvo? Premijer? Ili predsednik?

Pošto se radi o veoma osetljivoj problematici, dobro bi bilo da još jednom razmotrite amandmane koje je podnela SRS. Zahvaljujem.

Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Jojiću.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, u ovom domu i u ovom sazivu prisustvuju profesori, lekari, advokati i druge časne profesije i u oblasti reforme zakonodavstva ovim Predlogom zakona načinjena je velika šteta pri reformi zakonodavstva, pogotovo zakonima iz oblasti obrazovanja.

Dame i gospodo, kaže se - zec u gori a ražanj se pravi. Šta će nama zakon gde smo izgubili toliko vremena na pripremi njegovoga nacrta, pa izradi predloga, pa usvajanju toga predloga eventualno pred narodnim poslanicima, ukoliko u praksi ovaj zakon ne postoji i ne daje nikakve rezultate?

Ono što su napomenuli narodni poslanici SRS - kako je moguće, šta će reći stručna javnost, kada imamo predlog zakona koji je citirala gospođa Vjerica Radeta, poslanik SRS, a ja ću ponovo da ga citiram, pre svega član 98, koji kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji". Ko to garantuje da će Srbija da uđe u EU?

Poslanici SRS ukazuju građanima Srbije i vama, gospodo iz vlasti, i koalicije koja je na vlasti u ovom parlamentu, da nije trebalo sa ovakvim predlogom zakona izaći pred najviši zakonodavni organ Republike Srbije i pred građane Srbije izaći sa Predlogom zakona koji neće biti primenjen. Vlada Republike Srbije nije dokona, ima pune ruke posla. Ima važnijih zakonskih predloga koji su trebali da dođu pred ovaj parlament.

Ako bi trebali da raspravljamo o ovakvim zakonima, onda bi bilo pametnije da je Vlada izašla pred parlament danas i da smo govorili o tome zašto Srbija nema dovoljan broj zanatlija, električara, mehaničara, obućara, vodoinstalatera i drugih profesija? Zašto nismo izašli danas u javnost da kažemo da imamo problem sa odlaskom naših kadrova u inostranstvo? Što nismo danas dobili informaciju od regionalnih centara, od Nacionalne službe za zapošljavanje, koliko imamo nezaposlenih lekara, koliko imamo nezaposlenih medicinskih sestara, koliko imamo nezaposlenih diplomiranih pravnika, koliko imamo inženjera po određenim strukama, koliko imamo profesora koji nemaju zaposlenje? Mislim da je o tome važnije raspravljati u ovom uvaženom parlamentu, nego da se mi sada udvaramo Amerikancima i nekima iz EU koji su nas bombardovali i razorili Republiku Srbiju, a mi im se još ulagujemo i klečimo pred njima i obećavamo mi njima, zaklinjemo se u to da ćemo mi prihvatiti ove norme EU.

Ovaj zakon nije ni izbliza ni nalik određenom zakonu i resorno ministarstvo moglo je da izradi bolji predlog zakona, ali nikako da ne kaže da neće biti primenjen, objavljujemo ga, stupa na snagu, ali neće biti primenjen dok Srbija ne uđe u EU.

Prema tome, dame i gospodo, gde smo bili, šta smo radili? Na gubljenju vremena i izradi ovakvog predloga samo. Ja ne mogu da nazovem na šta ovo liči i koje rezultate će dati. Ne bih želeo, jer uvažavam i nameru Vlade, ali ova namera Vlade ne daje rezultat.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Član 107, zbog potrebe da građanima pre svega na pravi način prikažemo i šta radimo i važnost onoga o čemu razgovaramo.

Dakle, zašto nema smisla govoriti o tome da se danas Srbija ili mi ovde bilo kome ulagujemo ili da je reč o nekom slugeranskom odnosu ili bilo čemu sličnom. Ne, zaista nije, ni o čemu sličnom. Važno je da tu bilo kakvu nedoumicu, ako postoji, razvejemo u potpunosti.

Postavlja se pitanje evropskih integracija, odnosno evropskog puta Srbije i postoje različita mišljenja i, naravno, svako ima puno pravo na svoje. Mi smatramo da će Srbija jednog dana postati punopravna članica, drugi smatraju da neće nikada, imaju pravo na tu vrstu stava i svakako niko ne može unapred da vam kaže da li jesu ili nisu u pravu. Ali, ako zaista tako smatraju, onda nema nikakvog razloga da se za bilo šta brinu.

Sam proces evropskih integracija za Srbiju je koristan. Za Srbiju je koristan zato što uspešnost tokom tog procesa, a da li će na kraju biti član ili neće, svako ima pravo na svoje viđenje, ali učešće u tom procesu šalje važne poruke – da se Srbija razvija, da dostiže najviše standarde, da je politički stabilna, da napreduje. Te poruke, između ostalih, dobro cene i dobro mere investitori, pa kad ti ljudi te poruke prime, onda kažu – dolazimo u Srbiju, onda otvore fabrike, onda donesu nova radna mesta. Kad se neko zapita gde ćemo zapošljavati i ekonomiste i pravnike, ali i inženjere i rudare, pa, eto, na taj način ih zapošljavamo samim tim što smo uspešni u tom procesu. Kad pita kako ćemo školovati ljude, pa tako što obezbeđujemo prostor u našem budžetu, upravo zahvaljujući uspehu u tom procesu, upravo zahvaljujući investicijama koje zbog tog uspeha, između ostalog, u Srbiju dolaze.

Jedna važna napomena, da ne bude nedoumice, kad neko kaže da su identični ova vlast i bivši režim, kada je reč o odnosu prema evropskim integracijama, postoji jedna bitna razlika, za njih je to bilo samo priča koja je služila za dobijanje izbora, i to kažu oni sami. Član glavnog odbora DS Aleksandar Dikić, tako se potpisao, tom titulom, za Đilasove novine „Danasoid“, 27. maja 2019. godine, sam kaže čovek: „Mislili smo“, oni su mislili, dok su bili na vlasti, kompletna tadašnja DS, „da nas idiotska krilatica „Srbija u Evropi“ ekskluzivno kandiduje za najviše društvene pozicije i da sa tom lozinkom možemo dobiti bilo koje izbore“. Dakle, oni sami kažu – to je za njih bila samo priča zbog dobijanja izbora.

Zašto su želeli da dobiju izbore? Ne da bi donosili posao u Srbiju, ne da bi dizali standard, kao što mi radimo. Evo, sam kaže zašto. Zato što su svi sami sebi obezbedili vile, devizne bankovne račune ili pretplaćena mesta u moćnim bordovima multinacionalnih korporacija. E, zato su se oni bilo kakvom politikom bavili, zato su, između ostalog, pričali o EU, a ništa radili nisu, i sigurno nisu obezbeđivali ni investicije, ni bolji standard, pa ni uspeh na međunarodnom planu, koji danas postižu Aleksandar Vučić i SNS, sa njima i zahvaljujući njima iz Srbije, to je, dame i gospodo, jako velika razlika.

Gospodine Orliću, smatram da nisam povredio navedeni član Poslovnika.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
(Petar Jojić: Replika.)
Nemate pravo, bila je povreda Poslovnika.
Kolega Jojiću, bila je i povreda Poslovnika i ni u jednom trenutku nije spomenuo ni vašu diskusiju, ni vašu političku stranku. Koliko sam primetio, govorio je o nekim bivšim režimima koji trenutno ne učestvuju u radu Narodne skupštine.
(Petar Jojić: Hteo sam neke stvari da podržim.)
Biće prilike i sutradan.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo sutra u 10.00 sati.