Nije lako govoriti posle uvaženog kolege Marka Atlagića.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odnos prema ovom Predlogu zakona, odnos prema Narodnoj skupštini, odnos prema studentima, odnos prema građanima Srbije poslanici dela opozicije su po ko zna koji put jasno pokazali, tako što nisu došli na današnju sednicu.

Da stvar bude gora, neki od njih su bili u ovoj zgradi danas, neki su držali konferencije za novinare, neki su čak bili u skupštinskom restoranu dole, poput Boška Obradovića, verovatno su ogladneli od tog bojkota, i onaj Živković je držao konferenciju za štampu i kao uvek lupetao razne gluposti na konferenciji za novinare, s tim što je danas bio posebno euforičan, možda je popio malo više, a sada ne znam, pa je čak i najavljivao hapšenje Vučića.

Sad, da nije smešno, bilo bi tužno. Valjda će se otrezniti u međuvremenu pa će shvatiti da danas Srbija nije ona Srbija iz njegovog vremena, nije ona Srbija iz vremena „Sablje“, kada je hapsio desetine hiljada građana Srbije. Na sreću građana Srbije, taj isti Zoran Živković, niti bilo ko iz te vesele družine, nikada više neće biti u prilici da hapsi bilo koga.

Boško je opet najavljivao, odnosno davao podršku nekakvoj grupi studenata koja blokira Rektorat i rekao kako je on lično bio danas tamo i na taj način priznao ono što već svi znamo da ono nije nikakav studentski protest, već je običan politički protest sa isključivo političkim zahtevima i političkim ciljevima, a iza koga stoji, upravo Dragan Đilas i Savez za Srbiju.

Ja bih mogao da razumem da su u pitanju zahtevi tih studenata koji se tiču nekih studentskih pitanja, koji se tiču studentskog standarda, koji se tiču ispitnih rokova ili bilo šta što ima veze sa studentima, ali ne mogu da razumem zahteve za smenu ministra finansija. Kakve veze ima studentski protest sa ministrom finansija?

Evo, kako to izgleda. Evo ga, Zoran Lutovac, student, očigledno ispred Rektorata, evo je Marinika Tepić, student verovatno, evo ga i Boško Obradović, student, verovatno dogovaraju ovde ispitne rokove ili ne znam šta već bi drugo mogli da rade.

I, kaže Boško, kako ovi studenti predstavljaju intelektualnu hrabrost, citiram - poštenje, i kako oni brane akademsku čestitost. Evo kako to u praksi izgleda. Evo, imao ovde jednog siledžiju, ne znam da li kamera može da zumira, siledžija koji se rve u Rektoratu sa jednim mladićem. Taj siledžija im je inače glavni na svakom tom njihovom protestu, uvek je prvi kada se sukobljavaju. Evo je druga slika, evo ga jedan drugi siledžija. Ovo je kada su izgurali jednog mladića, kolegu, dakle iz te prostorije. Dakle, sve sama intelektualna elita i sve sama akademska čestitost na delu.

Ono što je takođe simptomatično, to je sa su svi danas u glas pokušali da iskonstruišu nekakvu aferu oko izvoza naoružanja. Pokušali su da optuže Nebojšu Stefanovića, njegovog oca i Aleksandra Vučića naravno, on im je svakodnevna meta u tom smislu. Nema veze što je sve demantovano istog momenta i od strane "Krušika" i od strane Ministarstva odbrane i od svih ostalih nadležnih institucija. Nema veze što je dokazano da su u pitanju optužbe bez ikakvog utemeljenja, nema veze što je ceo postupak bio potpuno transparentan, nema veze što se tim zlonamernim lažima direktno narušava odbrambena, da kažem, moć Srbije i odbrambena industrija Srbija. Ništa to njima nije važno, bitno je da se hiljadu puta ponovi neka laž i da se to posle preko njihovih medija besomučno ponavlja iz dana u dan da bi se postigao efekat da hiljadu puta ponovljena laž postane istina. E, pa neće ovog puta uspeti.

Dakle, jedino je važno da se po svaku cenu i na svaki način napadne SNS i Aleksandar Vučić i da se to ponavlja na "N1" i na svim ostalim njihovim medijima. Tamo nećete čuti ništa o autoputevima, tamo nećete čuti ništa o investicijama, ništa o fabrikama, nećete čuti ništa ni o povećanju plata zaposlenih u javnom sektoru, nećete čuti ni o penzijama koje će biti povećane, nećete čuti ni o jednokratnoj pomoći penzionerima sada u decembru, nećete čuti ni o povećanju minimalne zarade radnika koja će uskoro biti duplo veća, nego za vreme kada su oni vršili vlast i sve ostale stvari koje su značajne za život građana.

Niko od njih neće primetiti da je Vučić prvi predsednik Srbije koji je obišao četiri zapadnokrajiške opštine u Federaciji BiH, a gde Srbi predstavljaju ogromnu većinu, dakle Drvar, Grahovo, Glamoč i Petrovac pre nekoliko dana. Gde su sad patriote iz Dveri da pozdrave pomoć Vlade koju je Vučić odneo kada je obišao ove četiri opštine? Što kaže gospodin Martinović, oni ni ne znaju da postoje ta mesta, na mapi verovatno ne bi znali da pokažu ta mesta. Dakle, gde su da pozdrave ovakav gest, pomoć za naš narod koji živi u te četiri opštine, koje su posle Dejtonskog sporazuma ostale izvan Republike Srbije.

Umeli su, ali to je bilo u vreme dok su glumili patriote, umeli su da kritikuju Vladu kako, eto, Vlada spava, Vučić spava, ne brine o Srbima izvan Srbije. A, niko ih nikada nije obišao, Vučić je prvi koji je otišao, obišao taj narod i odneo konkretnu pomoć.

Nadovezao bih se za sam kraj na uvaženog kolegu Atlagića, koji je govorio o tom nekom portalu "Istinomer", a čija smo meta uglavnom svi mi iz SNS. Profesore, i sam sam u nekoliko navrat bio na tapetu tog "Istinomera" koga ja inače zovem "lažomer", čak sam proglašen i za lažova godine zato što sam se drznuo da kažem - Aleksandar Vučić ne laže, niti je išta slagao. To sam posle u svom govoru dokazao konkretnim činjenicama. Zbog te rečenice, odnosno zbog dela rečenice sam proglašen lažovom godine od strane tog "lažomera", a vele da kažu kako su oni "Istinomer".

Sad, zamislite koliko ih to boli, zamislite koliko im smeta Aleksandar Vučić, kada su zbog jedne rečenice bili u stanju da me proglase lažovom godine. Ali, profesore, budite ponosni na to što vas oni napadaju, kao i ja što se ponosim kada me napadaju oni koji ništa dobro ne misle ni srpskom narodu, ni srpskoj državi. Sve dok nas oni napadaju i nas i Aleksandra Vučića, siguran sam da je Srbija na dobrom putu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o donošenju jednog zakona o toj istoj temi smo već raspravljali ranije i u ovom mandatu i doneli smo takav zakon, a njihovo primenjivanje jeste, zapravo, opravdano zahtevima građana koji su upućeni i vama ministre i Vladi Republike Srbije i narodnim poslanicima.

Predlog se odnosi na regulisanje statusa studenata i roka za završetak studija koje su započete u skladu sa propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.

Dakle, Zakon o visokom obrazovanju ako se malo vratimo unazad koji je donet 2005. godine je pretrpeo određene promene, naravno, zakon koji je donet 2017. godine zbog situacije u kojoj se studenti sada nalaze moraće da pretrpi određene izmene.

U vreme kada je donet zakon 2005. godine, možda odredbe nisu bile u potpunosti u skladu sa realnim stanjima stvari na fakultetima, možda su postavljeni kriterijumi koji su bili visoki, možda su postavljeni uslovi koje studenti nisu mogli da ispune, nisu bili spremni, prosto da odgovore na takve izazove. Sada je u studenskim zahtevima izražena potreba za produženjem roka za završetak studija, kako su već više godina studirali ipak nisu uspeli da odgovore tim kriterijumima i da ispune te uslove koji su postavljeni i bili 2005. godine. Zbog delikatne situacije, svakako u kojoj se ovi studenti nalaze poslanička grupa SNS će podržati ovaj predlog.

Ali, ja vas ministre želim nešto da pitam, već smo danas govorili o mnogim fakultetima koji su primeri dobre prakse u smislu da su sami već pokrenuli određene projekte kako bi studenti brže završavali fakultete i brže stizali do tih diploma. Želela sam da vas pitam, da li je moguće učiniti to na svim fakultetima, svim uslovno rečeno, mislim u smislu onih fakulteta na kojima postoje studenti koji čekaju donošenje ovog zakona i studenti koji žele da završe po starom programu?

Dakle, da li je moguće da se na svim fakultetima organizuje nešto slično, kako bi se tim studentima, bez obzira na to da li su to lični razlozi, profesionalni, porodični i tako dalje, o tim razlozima nećemo razgovarati, ali oni očigledno imaju neki problem sa savladavanjem gradiva sa nekim profesorom, možda sami sa sobom? Tako da sam želela da vas pitam, da li je moguće na svim fakultetima se organizuju takvi projekti?

Ono što sam još htela da kažem, danas smo svedoci jedne potpune nenormalne situacije u kojoj tzv. studenti iz organizacije, „Jedan od pet miliona“ drže pod opsadom zgradu Rektorata, ne puštaju unutra ni studente ni zaposlene, obilaze ih samo njihovi džabalebaroši koji svakodnevno pokazuju, zapravo u ovom trenutku i u ovoj konkretnoj situaciji i koliko loš odnos imaju prema sistemu obrazovanja. Pitam se, koliko neko mora nisko da padne da bi stavio šator u zgradu Rektorata i da bi tu legao da sprava.

Ponovo se postavlja pitanje, koji su njihovi zahtevi? Da li je realno da zahtev studenata bude smena nekog ministra i da li je realno da se zbog toga blokira zgrada Rektorata? Zna se šta tu studenti mogu da traže. Svi smo studirali manje-više, svi smo tražili nove rokove, svi smo tražili da im se smanje školarine ko je plaćao školarinu, svi smo tražili produžetak studija itd. Ovo su samo politički zahtevi, ovo su samo pritisci koji se vrše na vlast, nažalost, zloupotrebom studenata i zloupotrebom vrlo važnih institucija.

Tako su i 2017. godine, posle predsedničkih izbora isti ti iz, ne zna, „Jedan od pet miliona“ ili „Ne davimo Beograd“, razne žute patke, itd. pričali da su protesti studentski, da su protesti socijalne prirode, ni tada nisu bili studentski, tada su bili političke prirode sa zahtevom da se ponište izbori, jer je naravno Aleksandar Vučić na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio.

Tako da je vrlo jasno o čemu se ovde radi. Ovde se radi o jednoj anarhiji, radi se zloupotrebi studenata i univerziteta u interesu jedne političke opcije, i onda imamo jednu, kao što sam već rekla nenormalnu situaciju i stojim iza toga što sam rekla da ispred zgrade stoje studenti i stoje zaposleni koji ne mogu da uđu u zgradu, a u zgradi Rektorata su predstavnici jednog dela opozicije, u zgradi Rektorata su političari, kao što su Marinika Tepić, kao što je Lutovac, kao što je Boško Obradović, i on se danas prošetao do Rektorata itd, kao što su vođe organizacije čije delovanje je isključivo političko.

Ja ih ovom prilikom pozivam da se oni lepo vrate na ulice sa koje su ušli u taj Rektorat, jer očigledno ta uličarska politika im mnogo bolje leži nego da budu u bilo kom delu univerziteta ili Rektorata, a sa svojim kolegama i koleginicama ću podržati ovaj predlog zakona kao ideju da se i dalje ljudima koji žele da se školuju u ovoj zemlji da ostanu da rade u ovoj zemlji da podrška. Zahvaljujem se.

Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Da vam dam kratko odgovor, naravno da to zavisi pre svega od svake visokoškolske ustanove, a sa druge strane i od studentskih parlamenata i stalno ih podsećam da oni imaju određena prava koja treba da koriste bolje. Rekao sam već i prošli put ovde da je Zakon o studentskom organizovanju gotov i trebao je da bude u parlamentu još prošle nedelje, ali još neka usaglašavanja imaju sa Ministarstvom finansija. Znači, nekom sledećom prilikom ću ja ući ovde sa studentima pošto moram da branim i taj zakon, ali smo ga zajedno i uradili. Tako da tu stoje svakakva neka prava pa i ovo pravo. Znači, oni mogu da zahtevaju to, znači, da urade. Tamo gde nije dobar odnos sa prodekanom za studentska pitanja, studentskim službama, a mislim da većina visokoškolskih ustanova hoće. Znači, nisam do sada bar nigde dobio informaciju sem ovih koji su u nekoj opstrukciji rada, jer sa nama ne komuniciraju kao da su pripadnici neke druge države, a probleme koje stvaraju, ne bih da iznosim jer bi ispalo da to radim sada namerno zato što su u nekom svom svetu. Mislim da će to biti uspešno i da će i profesori i dekani hteti da se sve to uradi.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Andrijana Avramov.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani, današnji govor zapravo započeću sa kritičkim osvrtom na predstavnike tzv. opozicije koji se u stranim plaćenim medijima zalažu za fer i poštene izbore.

Moram da se zapitam da li predstavnici tzv. opozicije znaju zapravo šta znači reč poštenje. Reč poštenje je sinonim za čestitost, samosvesnost, moralnost i ne pokvarenost. Za poštenje se zalažu oni koji su naš budžet oštetili preko petsto miliona, preko gradnje mosta od 400 miliona i kupovinom televizija za rad sopstvene promocije i reklamiranja. Reč poštenje koriste oni koji su duže vreme bili predmet obrade američke obaveštajne zajednice i snimka iz delikatnog apartmana u hotelu Valdrof u Londonu, gde su prikupljeni razni kompromitujući materijali gospodina Jeremića, gde je navedeno da postoji poseban materijal o njegovom devijantnom ponašanju. Oprostite, ja sam zaista potrešena zbog ovoga.

Reč poštenje koriste oni koji su predvodili kriznu grupu koja je 2000. godine upala u „Jugopetrol“, preuzela vlast energetskom gigantu i prisvojila vrednosne papire. Da, poštovani građani to je bio gospodin Vuk Jeremić.

Za fer i poštenje se hvataju oni koji žele kamionom da gaze sopstveni narod, učesnike protesta i predstavnike policije koji su tu da zaštite narod od njih samih u takvim protestima. Gospodin Obradović zahteva nešto od nas koji je izgubio svoju poslaničku grupu, koji je izgubio svoje članstvo time što je upadao u RTS i navodio nedužnu decu i građane da prete, lome motornim testerama i razbijaju.

Gospodo i džentlmeni dragi, reč fer i poštenje služe onima koji imaju fer i pošten odnos prema narodu. Poštenje znači uzornost, čistoća, obraz, ispravnost, nepotkupljivost, a ona na moju veliku žalost zapravo je ono što vi nemate, jer dela uvek govore više od reči. Vaša izgovorena rečenica, uspeh bojkota se neće meriti izlaznošću naroda jeste samo odraz vaše nemoći, jer kako drugačije možete sprovoditi vaše ideje bez podrške naroda. Znači, vaša zamisao jeste da ćete se vi zalagati za vaše ideje bez podrške naroda, zar vas ni malo ne zanima šta naš narod misli o vašim potezima. Ovakva izjava je samo vaša potvrda da vi narod doživljavate kao robovlasništvo i smatrate da prosto vama narod pripada.

Naš predsednik, gospodin Aleksandra Vučić nas je naučio pre svega moralnom osloncu na vlast, a ne otkriću da vlasti uopšte nema, zahvaljujući vašoj prošlosti dok ste vi vladali. Naš predsednik je izabran kolektivnom voljom naroda uprkos mojoj gorčini, uznemirenosti koju sam već napomenula da osećam i ovakvom izlaganju, SNS, našem predsedniku je imperativ da nastojimo da radimo i gradimo još više, da povisujemo plate u oblastima prosvete, zdravstva, kulture, da gradimo puteve i dalje, da otvaramo nove fabrike i nova radna mesta, da gradimo bolnice i to još jače i bez oklevanja.

Ja, kao narodni poslanik, želim da se zahvalim našem narodu na podršci i razumevanju, na davanju snage i vetar u leđa, uprkos svemu što žele da nas sruše, ali ne možete da obrišete i srušite sve što smo do sada uradili i što tek planiramo.

Konkretno, na opštini sa koje ja dolazim, a to je opština Savski venac, ponosim se velelepnim izdanjem „Beograda na vodi“, rekonstrukcijom Palate pravde, koja izgleda lepše nego ikada, imamo renovirane škole i vrtiće, sređene parkove, grade se novi velelepni objekti u Kneza Miloša i Sarajevskoj ulici, na Senjaku i Dedinju, zahvaljujući stranim investicijama.

Rekonstruišemo Savski trg, Karađorđevu ulicu, koja je završena, radimo mnoge druge projekte. Zahvaljujem se i našem rukovodstvu opštine Savski Venac, odnosno naše predsednici Ireni Vujović na tome što nam je opština lepša i uređenija nego ikada.

(Vjerica Radeta: A što se tiče studenata o kojima danas govorimo? Sad ćemo se vratiti na studente, svakako i to je tema današnja, ne brinite ništa, gospođo Vjerice.

Naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić ne odstupa od odgovornosti koje se prihvatio i ne želi da izneveri naše građane. U našoj Srbiji se nikad više nije radilo i gradilo i to su jedini argumenti koje mi uporno pokazujemo, a ne govorimo samo.

Mi tražimo način da razgovaramo sa tzv. opozicijom, ali nećemo i ne možemo govoriti na laži, neistine i njihove besmislene zahteve, na zahteve onih koje volja naroda uopšte ne interesuje.

Što se tiče današnjeg Predloga zakona o visokom obrazovanju u potpunosti ga podržavam jer smo time dali mogućnost našim studentima ponovno produženje roka na naredne dve godine.

Ovom izmenom i dopunom zakona smo pokazali da razumemo i želimo da pomognemo našim studentima koji su upisali studije još 2005. godine. Svesni smo da su naši studenti usled spleta životnih okolnosti, da li zbog proširenja porodice, stalnog zaposlenja, zdravstvenih razloga ili članova porodice, bili prinuđeni da pauziraju sa studijama, ali istovremeno i molim naše drage studente ovim putem, jer mi je kao članu Odbora za obrazovanje stiglo zaista mnogo molbi za produžetak roka za završetak studija, da se potrude i završe upisane studije zbog nas i pre svega njih samih.

Zaista smo uzeli u obzir sve vaše nedaće i zato se zahvaljujem, pre svega i našem ministru, gospodinu Šarčeviću, koji je takođe vaše probleme uzeo u obzir i podržao ovakvu odluku.

Našim studentima želimo sretno i veoma brzo učenje. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović.

Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani, mi danas ponovo pred nama imamo Zakon iz oblasti obrazovanja. Kao što smo već upoznati radi se o produženju roka za završetak studija za studente po započetom nastavnom planu i programu u naredne dve godine.

Bitno je stvarati obrazovane ljude i podizati nivo obrazovanja našeg naroda. Vrednost intelektualnog kapitala je glavni izbor uspeha na nemilosrdnom tržištu i baza su bez koje je gotovo nemoguće sprovesti napredak i reforme koje sprovodi Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić na čelu, jer činjenica je da se reforme obrazovanog sistema sprovode upravo u cilju boljeg i kvalitetnijeg obrazovanja zato su visokoobrazovani ljudi od velikog značaja za našu zemlju, što je i stav SNS.

Studenti često snose posledice raznih životnih neprilika, ali zatim treba olakšati i pomoći da nastave put kojim su krenuli. Stvoriti zajednicu koja će pružati šanse mladima i time ih zadržati u našoj zemlji. Treba ih motivisati zato što će obrazovani, kvalitetni kadrovi svojom sposobnošću, kreativnošću i znanjem ubrzati proces razvoja celokupne privrede Srbije.

U prilog tome pročitaću kratku poruku jednog studenta koji kaže – podržite nas, nikome nismo na šteti, nikome nismo na trošku, učimo, radimo, čuvamo porodice, redovno izmirujemo finansijske obaveze prema fakultetima, poštujemo Ustav svoje zemlje i želimo da ostanemo u svojoj zemlji sa svojim porodicama.

Upravo, ovih nekoliko rečenica opisuju razloge zbog kojih ću uvek podržati ovakve studente i zbog čega mi je zadovoljstvo da podržim ovaj Predlog zakona i svaki koji će olakšati školovanje.

Studenti koji su upisali studije po Bolonji, takođe su počeli da nam šalju mejlove i iznose svoje probleme i zašto nisu u roku mogli da završe fakultete. Ja se zalažem da se i njima izađe u susret i olakša studiranje.

Ipak, moram da se osvrnem i da kažem da je za svaku osudu blokada zgrade Rektorata beogradskog Univerziteta, zato što je to zloupotreba studenata, zloupotreba srpske elite u političke svrhe. Ovo je moderna Srbija u kojoj nije zabranjeno izražavati mišljenje, ali nije dozvoljeno sprovoditi diktaturu kako sprovodi nekoliko Đilasovih plaćenika. Onemogućavanje rada zaposlenih u Rektoratu i ugrožavanje interesa studenata i profesora je sramotno i pokazuje kolika je nemoć opozicije.

Za nekoliko meseci imaće mogućnost da izađu na izbore gde ćemo videti kome veruju građani Srbije. Mi ćemo nastaviti sa ozbiljnim radom. Mi želimo jaku Srbiju. Naša Vlada i predsednik, Aleksandar Vučić zaista ulažu ogroman napor i vidi se napredak u svim oblastima. Zato ću podržati svaku promenu koja će nam doneti bolji život.

Našim studentima želim da budu istrajni u ostvarenju svojih ciljeva, a vama, poštovani ministre, želim dalji uspeh u radu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite, koleginice.