Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, nekako uvek, svake godine u ovo vreme, razgovaramo o temi tzv. starih studenata, odnosno o njihovom roku za završetak studija i tu uvek imamo oprečna mišljenja o tome da li te rokove treba produžiti za godinu ili dve dana ili te rokove treba produžiti neograničeno ili možda u potpunosti ukinuti to pravo.

Jeste istina da mi možda ne znamo u potpunosti precizne i tačne podatke koliko trenutno imamo studenata koji još uvek nisu završili studije po tom starom programu, ali mislim da je ono što je činjenica jeste da se u poslednjih nekoliko godina taj broj studenata znatno smanjio i da su mnogi studenti odlučili da ipak ulože dodatni napor i završe studije. Mislim da je jedan od razloga za to činjenica da smo 2016. i 2018. godine produžili te rokove prvo za dve, a onda i za jednu godinu, što na neki način predstavlja i pritisak, ali i podstrek za studente da studije završe, jer oni nisu mogli da znaju da li ćemo mi nakon tog prvobitnog roka dodatno produžiti i napraviti nove rokove. Mnogi od njih, kao što sam rekao, uložili su dodatan napor i završili studije i sada je broj studenata po tom starom programu znatno manji.

Bilo bi jako dobro da u narednom periodu dođemo do preciznih podataka o broju tih studenata i onda da 2021. godine napravimo jednu detaljnu analizu i da vidimo da li ima smisla te rokove dodatno produžavati. Ono što je moje mišljenje jeste da sve dok se broj studenata, tih tzv. starih studenata, smanjuje i dok oni završavaju fakultete i koriste ove rokove koje im mi dajemo, da ima smisla njih produžavati, ali treba imati u vidu da tu sigurno ima jedan broj studenata koji uopšte i ne planira da fakultete završi, tako da će u nekom trenutku verovatno biti potrebno i da se podvuče crta i da se sa tim preseče.

Mislim da je dosta bitno da imamo razumevanje i za bolonjce. Oni su upisali fakultete po nekim strožijim ili po njih nepovoljnijim uslovima. Mnogi od njih, koji ne završe fakultete u roku, a ostalo im je jedan, dva ili tri ispita se suočavaju sa situacijom da im se dodaje još jedan veći broj ispita, da imaju velike finansijske obaveze, a kako mnoge visokoškolske ustanove nemaju baš razumevanje ili nemaju sve razumevanje, onda su preporuke ministarstva i odbora dosta korisne i za te studente.

Vi ste poštovani ministre komentarisali danas i situaciju u Rektoratu u poslednjih nekoliko dana i rekli ste da to što se tamo dešava nije odlika demokratskog ponašanja, ali to ni izbliza nije jedini primer takvog ponašanja. Imali ste pre nekoliko dana izjavu predsednika DS, Zorana Lutovca, koji je izjavio da svako ko bude učestvovao na izborima snosiće posledice kad tad, što je jedan potpuno skandalozna izjava koja, ne samo što nije u skladu sa demokratskim načelima, već guši ono najosnovnije demokratsko pravo pojedinca da bira i da bude biran.

Nekako se pokazalo da oni ljudi koji se najviše pozivaju na demokratiju, na slobodu izbora, na slobodu govora, koji se ponašaju kao da imaju tapiju nad demokratijom, nekako se uvek ispostavi da su ti ljudi potpuna suprotnost od toga, jer imaju neke odlike autoritarnog ponašanja.

Ono što se dešava poslednjih nekoliko meseci, da ne kažem poslednjih nekoliko godina, jeste pokušaj, jedan veoma bahat i bezobrazan pokušaj, da se čitavom društvu nametne volja apsolutne manjine što predstavlja kršenje jednog od osnovnih postulata demokratije i ono što ja mislim jeste da u njihovom ponašanju nema čak ni obrisa demokratije, samo puki naziv DS, ili kako se već zovu, a da u svom delovanju pokazuju sve suprotno od toga i da imaju jednu stalnu potrebu da guše suprotno i drugačije mišljenje od njihovog. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, u prethodnom periodu dobili smo veliki broj mejlova od studenata koji su upisali studije po starom programu. Apelovali su po ko zna koji put da im se produži studiranje. Nemam ništa protiv da im se produži rok, jer poštujem svakog čoveka koji želi da uči i da se nadograđuje. Međutim, moram i da naglasim da je sa univerziteta veliki teret prenet na ministarstvo da rešava decenijske probleme i ispravlja nebrojene pogrešne korake iz prošlosti.

Ne može biti neograničeno vreme studiranja, jer to prosto nije pedagoški, nego mora da bude ograničeno, zato je i ministarstvo predložilo dve godine što podržavam.

Ovde nismo da se igramo dobrog i lošeg policajca, pa su pojedini univerziteti dobri jer im je stalo, i što se više uplaćuje za polaganje ispita i puni novčani fond univerziteta, a ministarstvo loše.

Poštujući pravo da se uči i nadograđuje, a i zalažemo se za celoživotno učenje i nadogradnju, jer pametnih ljudi u odgovornoj zemlji je uvek malo i pogotovo u zemlji kojoj treba brz oporavak i prosperitet. Pa je odlučeno na ovaj način. Vlada Republike Srbije je povećala broj studenata koji će prvu godinu Univerziteta u Beogradu studirati i finansirati se iz budžeta i odnosi se na upis u prvu godinu studijskih programa osnovnih, strukovnih, akademskih i integrisanih studija. Tako da, broj brucoša Univerziteta u Beogradu, koji će biti na budžetu ove godine, povećan je sa 572 na 638. Ova Vlada, ovo ministarstvo brine o mladima i olakšava da bude što više studenata.

Ni Vlada, ni Ministarstvo obrazovanja, ni ministar lično nisu neprijatelji studenata kako su pojedini mediji želeli da prikažu. Koliko je samo u poslednjih godina uloženo u bolji životni standard studenata, koliko su preuređeni domovi ili potpuno novi napravljeni za studente i za đake kako bi imali bolje uslove za život i rad.

Statistika kaže da ih je nešto preko tri hiljade studenata ostalo sa raznim životnim sudbinama, sa svojim objektivnim i subjektivnim razlozima zašto su toliko odužili studije. Ali, u prethodnom periodu prema nekoj statistici bilo ih je osam hiljada i jako mi je drago što se ovaj broj drastično smanjuje.

Ovom prilikom molim ministra da se u narednom periodu ministarstvo pozabavi detaljnijim kriterijumima ocenjivanja u privatnim i državnim fakultetima za koje smatram da su dosta neujednačeni. Da se razumemo, nemam ništa protiv privatnih fakulteta. U svetu postoje privatni fakulteti koji su vrlo cenjeni, na primer univerzitet broj jedan na Šangajskoj listi je privatni Univerzitet Harvard. Vodeće univerzitete na ovoj listi, bilo privatni ili državni, odlikuje to što studenti izlaze kao vrhunski stručnjaci u svojoj oblasti, puni znanja kojom obezbeđuju radno mesto u najprestižnijim i najplaćenijim firmama.

Iz svega navedenog predlažem da se u što skorijem roku ministarstvo, na osnovu pažljivo odabranih kriterijuma, donese rang listu fakulteta koja će biti dobra smernica i poslodavcima. Čak i dužina studiranja mora biti jasno naznačena, jer nije svejedno ko završi fakultet u roku, a ko posle više od decenije. Bolje plaćeni poslovi i bolje firme treba da budu samo za najbolje.

Važno je da vratimo ugled visokoškolskim ustanovama kroz stalnu kontrolu kriterijuma ocenjivanja i kredibilitet profesora. Do sada smo u praksi videli da mnogi rektori, dekani i profesori su zloupotrebljavali svoj položaj, jer imamo izvanrednih stručnjaka na univerzitetima posvećenih profesiji i posvećeni studentima. Na ministarstvu je kontrola da vidimo ko kojoj grupi pripada.

Ovo ministarstvo želi da radikalno izmeni način funkcionisanja univerziteta kako bi iz njih izlazili i studenti koji ispunjavaju zahteve tržišta rada, ali isto donošenjem novih zakona kojima se ruše privilegije i ustanovljeni sistem koji vlada već 60 godina, gde su se odbijali pametni, ambiciozni, mladi profesori sve u cilju remećenja njihovog reda. Na taj način umanjuju značaj uložene muke i truda onih koji su na kvalitetnijim fakultetima, uz veliki trud i odricanje dobili isti naziv.

Budućim i sadašnjim studentima želim svaki napredak u okviru područja studiranja za koji će im biti neophodna radna energija i elan za učenje. Svaki novi radni dan, druženja sa znanjem i naukom će doprineti većem nivou njihovog samopouzdanja, ispunjenosti, entuzijazma, ali i pozitivnom odnosu prema odgovornosti i radnim navikama. Kada počnu predavanja moraćete dragi studenti sve aktivnosti obavljati brže i odlučnije, jer studiranje zahteva pored učenja i održavanje discipline, izrazitu fokusiranost na ostvarivanje i postizanje predviđenih ciljeva.

Sa druge strane, uključujući se u rad i program dešavanja studentskih organizacija gde možete i van nastave da se iskažete i to svoje veštine, svoj timski rad, lične kvalitete, inicijativu i u osmišljavanju ideja, ali se čuvajte onih koji hoće da vas zloupotrebe. Čuvajte se onih koji hoće da zloupotrebe mladost ove zemlje u političke svrhe. Kao što smo svedoci skorašnjeg vandalskog ponašanja i dešavanja u Rektoratu i blokiranja rada ove institucije, time studenti ne treba da se bave, već samo učenjem i radom.

Država Srbija dolaskom SNS 2012. godina na vlast se brine o svojim građanima. Promene na bolje su ne možda toliko brze koliko bi vi mladi ljudi to hteli, pa ni mi malo stariji, ali situacija u zemlji je bila toliko loša, toliko teška, zemlja pokradena i ogoljena, cvetao je organizovan kriminal. Zato moramo svi zajedno da damo svoj doprinos u skladu sa svojim mogućnostima, da razlikujemo dobro od zla i da te koji nam ne misle dobro izolujemo i ne dozvolimo da nas truju sve zarad njihovog ličnog bogaćenja, jer Srbija ima budućnost koju predvodi Aleksandar Vučić, koji trpi ogromne udarce i to one niske, primitivne, od tih ljudi koje zaista ne želim da pomenem kako im ne bih dala na značaju.

Aleksandar Vučić je ispred svih, nije na začelju i hrabro utire put koji su prethodnici posuli samo trnjem, jer iza njih je ostala samo pustoš. I mrze i njega i nas i vas poštovani studenti, jer ste pametni i obrazovani i sa vama ne mogu da manipulišu.

Želimo da vas ima što više, da sa vama uđemo u četvrtu industrijsku revoluciju, jer Srbija ima budućnost. Znate li zašto mrze Aleksandra Vučića i celu SNS? Zato što uspeh ne praštaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Šarčević. Izvolite.

Poštovana Nataša, moram da par rečenica samo dam u prilog onoga što ste pitali i sugerisali.

Pred univerzitetskim obrazovanjem je moguća provera znanja kandidata na nivoima osnovne i srednje škole, mi uvodimo sad neutralnu maturu, državnu, koja će to uvesti potpuno u red. To je trebalo odavno da se uradi, neke zemlje u okruženju su to uradile još pre 10 godina, Slovenija, Hrvatska i druge. To govori o ukupnom stanju rada svakog nastavnika pojedinačno, ali i škole. Time ona licitacija koja je škola bolja od koje će prestati. Samim tim će i razlozi da neko bude bolje plaćen svoj posao biti vidljiviji. I tu možete da proverite tačno nivoe znanja i to ne saznanje na način putem nekog testa i ponavljanjem sadržaja, nego primene stečenih znanja, što ujedno kandiduje nas za visoko rangiranje prema PIZA testiranju, koje je međunarodno najpriznatije. Već sam rekao da smo u onom TIMS testiranju, to je onaj prvi ciklus osnovne škole, već 27. u svetu.

To su vidljivi rezultati i za kratko vreme to ne može prebrzo, jer mora da se uradi reforma nastavnog plana i programa, obuka ljudi, licence direktora i probne male mature i velike mature, ispitni centri i zavod za kvalitet. To je jedan veliki posao. Mi ga radimo. Već smo odmakli negde možda i 40, 50%. Znači, to zahteva vreme, jer generacija koja je počela po starom modelu mora da ga završi, tu je zakon vrlo decidan.

Mnogo puta se ovde pominje da je zakon dao pravo, Ustav, da ali da studirate, da učite, nije vam sprečio po kom modelu, to ne piše u Ustavu, to sad da se ne igramo. Isto po ovom zakonu su mogli da završe po roku koji smo dali pa nisu. Znači, život je stariji od zakona, a mi smo tu da to nekada ispratimo. Kada je u pitanju univerzitetsko obrazovanje, naravno do malopre smo pričali o gašenju autonomije na jedan od vulgarnih načina koji zaista je preseda, ovo treba da kaže i Evropska komisija i EU i svi drugi ljudi koji se bave iole demokratijom u Evropi. Ali, kada govorimo o načinu kako će visoko obrazovanje vrednovati svoj rad, tu nailazimo na velike probleme, to ljudi sa visokog teško žele da uđu u tu priču. Preko godinu i po dana imam više timova, gde su ljudi iz akademske zajednice, ministarstva i razni domaći eksperti, gde mi upravo pokušavamo da ugradimo te indikatore kvaliteta. Kroz jedinstveni informacioni sistem će stajati i kad je upisuju i koliko upisuje i koliko studiraju i koje ocene imaju i sve ono drugo što diže rejting fakultetu, ali i gde se zaposlio kod kog poslodavca, koliku platu ima i tako dalje.

Međutim, kad smo usvajali ovde Zakon o visokom, mi smo morali da indirektno ugradimo neke modele koji treba sad da daju rezultat. Znači, svest i savest ljudi na visokom mora da bude na nivou onoga i mi svi očekujemo to od njih, znači, ta autonomija je obavezuje ne daje samo prava, etičke komisije, znači svi mogući ljudi koji tamo rade, moraju da budu svesni da to mora da se radi. Meni godinu i po dana ljudi koji rade na visokom, ne žele rangiranje, ma kakvi, još ako to dovedete u vezu sa finansijama na visokom, to je katastrofa. Onda imate bogate fakultete, pod navodnicima bogate, koji sa mnogo manje profesora, ima mnogo manje studenata i lako dolaze do novca, njima nikakve promene ne odgovaraju.

Znači, ovo govorim javno tri godine i sa njima sam na nedeljnom nivou, ne želim nikakav rat, ali tihom vodom polako dolazim do cilja i svest koja to treba da pobedi, jer u Zakonu o finansiranju visokog, to je tek krovni zakon koji kad donesemo rešićemo sve ove dileme.

Mišljenje poslodavca, ne samo kroz ovo što ćemo dobiti gde radi, nego posle godinu dana provedenih na radu, potpuno drugačije za strukovno, gde će biti i to intenzivnije, i naravno to za akademsko, će biti jedan od velikih indikatora kvaliteta. Time mnogi privatni fakulteti i univerziteti će postaviti sebi pitanje, a šta smo radili, u šta smo uložili novac. Ako nemate tu povratnu informaciju, da je to dobro, a to će biti javno, to je dovoljan pokazatelj da neko kaže, pa što da upišem ovo kad ne mogu da se zaposlim u nijednu ozbiljnu firmu, još da plati, razumete.

Imamo treći model, a to su internacionalizacija. Kada imate zaista mnogo stranih studenata, kada imate dosta programa koji ste počeli da radite sa prestižnim stranim fakultetima, a više puta je pomenut Ekonomski fakultet u Nišu, ja ću da pomenem ovog puta Ekonomski u Beogradu, koji ima odlične ugovore i programe sa Londonskom školom ekonomija, najboljom u svetu po tom merilu i mnogi drugi naši fakulteti kreću da rade ozbiljne programe. Beogradski univerzitet koji sada moram ja da branim ovde, Rektorat je zaista ušao u rang viđenih univerziteta po Evropi po klasifikaciji, saradnji u oblasti nauke i svega ostalog. Znači, to su treći blok indikatori.

Kada sve to umrežimo i postavimo javno, onda će sama rang lista biti na jedinstvenom sistemu informacionom i to je ono što radimo. Drugačije bi izazivali rat i saplitanje, a ja sam ih imao dovoljno. Da vam kažem, ovo nisu omiljene teme na visokom jer insistiram da zaokruživanjem reformi završavaju sa Zakonom o finansiranju visokog. U svemu ovome učestvuju svi ljudi iz akademskih zajednica. Apsolutno su svi timovi ti, jer ovo neće biti oktroisani ni zakoni ni oktroisana pravila. Moraju se doneti vrlo jasna pravila i mislim da na tome radimo. Ne postoji način da vi preslišate vi sada nekog studenta koji je završio taj fakultet i da mu date test da vidite da li je on tamo naučio, to niko u svetu ne radi. Ali, postoji način kako što je primenio Geografski fakultet i dekan Filipović, znači, kada je u pitanju profesorka Pavlović, koja je moja dobra prijateljica iz studentskih dana, koja je prestroga, i koja posle tri obaranja ima komisiju. To može svaki fakultet da uradi, to vam je dozvoljeno. Mislim da je to poziv odavde iz ovog visokog doma da ljudi pogledaju da nisu sami, da je taj njihov rad javan. Znači, onaj koji izađe u amfiteatar, učionicu, on je javan i sve se to zna i vidi.

Mislim da je prošlo vreme, uljuškivanja, spavanja, može nam se i tako dalje. Zaista pohvaljujem saradnju sa svim rektoratima svih državama sveta, pa mislim da i privatni počinju bolje da sarađuju od kada smo uveli NAT i nova pravila, nemate akreditovan nijedan privatni univerzitet.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik, Boban Birmančević.
Reč ima narodni poslanik, Desanka Repac.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Pozdravljam gospodina ministra, poštovane kolege poslanike i poštovane građane Srbije.

Danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Ovim zakonom se omogućava studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine, da fakultet završe u naredne dve školske godine.

Propisivanjem novih rokova za završetak studija po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija stvaraju se uslovi za studente koji do kraja školske 2018/2019. godine, nisu uspeli da završe studije, da to učine u narednom periodu u trajanju od dve školske godine.

Utvrđenim novim rokovima za završetak studija predviđeno je do kraja 2020. do 2021. godine, a za studente upisane na integrisane studije i polja medicinskih nauka do kraja 2021. odnosno 2022. godine.

Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije.

Zakon ide po hitnom postupku da bi se otklonile mogućnosti štetnih posledica po radu visokoškolskih ustanova prilikom upisa u školsku 2019/2020. godinu, studenata na koje se odnose izmene ovog zakona, u odgovarajućem statutu koji im omogućava završetak studija po započetim nastavnim planovima i programima i uslovima studiranja.

Samostalne visokoškolske ustanove usaglasiće svoje akte u skladu sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Visoko obrazovanje je najkvalitetniji deo školstva. Potreba za radom na sebi ne treba da prestane. Imamo celoživotno učenje, što ne znači da imamo celoživotno studiranje. Znanje ima granice, nema čarobnih štapića, nema brzih i laganih rešenja, nema bezbolnih promena i nema u Srbiji hrabrih političara kao što je Aleksandar Vučić koji je omogućio realizaciju ovog zakona.

Osnovni cilj školstva od osnovnog do visokog jeste da pruži obrazovanje koje će osposobiti ljude da rade i doprinose zajednici, tako da pomažemo ovim mladim ljudima da prebrode svoje probleme, iskoriste šanse koje im pružamo, da završe započeto i da se uključe u zajednicu.

Razlozi za njihovo produženo studiranje je raznoliko i uzročno. Ovo je vrlo korektna šansa koja im se pruža, koja ih vraća u društvo. Ovo je jedna vrlo razumna odluka Vlade, zajedno sa ministarstvom i predsednikom Republike.

Htela bih da kažem par reči, odnosno da ponovim reči našeg predsednika Aleksandra Vučića - koliko god da želim jaku, sigurnu, bogatu Srbiju, ne mogu do nje sam. Potrebna nam je energija, snaga, volja i jasna vizija takve Srbije u svakom njenom građaninu, u čitavom narodu koji je dajući mi ovaj mandat već odlučio da krene na taj daleki i težak put. Ja pozivam i želim da mobilišem i ove mlade ljudi kojima smo dali šansu da nam se pridruže na ovom putu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima.

Na samom početku želim da istaknem koliko je važno za građane Srbije što živimo u jednoj jakoj, stabilnoj, uređenoj i fiskalnoj konsolidovanoj zemlji, zemlji koja, pre svega, vodi računa o svojim građanima.

Od dolaska na vlast SNS se godinama unazad suočavala sa nagomilanim problemima koji su proistekli iz vremena kada su najveći lopovi i kriminalci, poput Đilasa, Tadića, Jeremića i Petrovića vladali ovom zemljom, odnosno vodili ovu zemlju.

To su ovi mladi ljudi o kojima danas govorimo, akademski građani, budući akademski građani ove zemlje shvati. Shvatili su i to da gotovo svi problemi mogu biti rešeni ukoliko se razgovara, ukoliko postoji dijalog i danas žive u državi koja na pravi način pristupa i rešava gotovo sve probleme građana.

Kao što rekoh, ovi mladi ljudi to jesu razumeli, dok čuvena elita, eksperti, stručnjaci, ja vas molim ako sam zaboravio neki naziv da mi pomognete kako sebe nazivaju, nisu u stanju da shvate da je jedino merilo kako vladate poverenjem građana i to na izborima. Zato je potrebno da sačuvamo ove mlade ljude od ove kvazi elite.

Evo, danas u dolasku u Narodnu skupštinu, čuo sam da je Dragan Đilas izdao knjigu „uvod u kleptomaniju“ na 619 strana, gde na svakoj strani objašnjava kako je pljačkao građane Srbije, dakle na svakoj strani objašnjava kako je otimao novac građana Srbije. Jedna strana jedan milion, 619 strana 619 miliona.

Nebojša Zelenović nije uspeo da napiše knjigu, ali zato je uspeo u životu jer je o njemu napisana knjiga i to je napisala DRI, takođe, na preko 600 strana, gde je na svakoj strani govorio o nepravilnosti upravljanja budžetnog grada, Šapca, i to samo za 2016. godinu, u iznosu od pet miliona evra.

Takođe, moramo da čuvamo mlade ljude i od Boška Obradovića, koji je, kaže, izgubio onu jednu jedinu sivu ćeliju koju je imao, pa sada ne sme da dođe ovde u parlament na dijalog.

Takođe, kolege iz čačanske biblioteke kažu da dok je radio u biblioteci u Čačku nije znao da složi ni lektiru za prvi razred.

Pre neki dan, gledajući u pauzi, prvi put sam obišao Trg republike. Naravno, fenomenalno izgleda, susreo sam jednu stariju gospođu koja je onako burno negodovala i na moje pitanje o čemu se radi, kaže – neka dva idiota urlaju na Trgu Republike, ja sam malo pogledao, kad ono Bastać i Zelenović.

I, na kraju, ne mogu a da ne pomenem i naoružanog sociologa, Jovo Bakića, koji bi oružjem da rešava određene stvari po javnim institucijama u Srbiji, a usput bi da vidi kako neka tela plutaju Savom, što su radili samo fašisti u Drugom svetskom ratu i u poslednjem ratu ustaše.

O njemu je ovih dana moj kolega, prof. dr Marko Atlagić mnogo govorio. Ne bih se ja tu previše ponavljao, jedino bi rekao ono što možda ne znate svi da je učestvovao pod pokroviteljstvom televizije „Šabac“, u jednom performansu na Trgu šabačkom gde je taj performans zvao – svež vazduh. To je bilo u aprilu mesecu i na tom performansu je učestvovalo dosta ljudi i mi od aprila meseca i dalje provetravamo Šabac od Jove Bakića i nikako da uspemo da ga provetrimo, šta ćete, oseća se dosta.

Zato, studenti, naši budući akademski građani ne treba da brinu, dok je Aleksandra Vučića i SNS imaće najbolje uslove, kako za studiranje, tako i za pronalaženje adekvatnog posla nakon studija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.
Izvolite, koleginice.