Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Maraš.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je 2015. godine Brankica Janković birana za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, tada se pojavila jedna grupa nevladinih organizacija, koje su iznosile svoj stav da ona nije pogodna za tu funkciju iz nekih njihovih razloga.

U međuvremenu, Brankica Janković je evoluirala do nivoa tih nevladinih organizacija i ona, pogotovo u poslednjih godinu dana i već ranije se dobro primećivalo, ona zapravo se ponaša kao da je predsednik neke nevladine organizacije, tipa Sonje Biserko, Nataše Kandić itd. i takav je njen odnos prema nekim, eventualnim, problemima u državi Srbiji.

Za početak, želim da skrenem pažnju gospođi Janković koja je pravnik, diplomirani, piše u biografiji, da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive itd. Ovo čitam zbog toga što bi trebala gospođa Janković da precizno zna Ustav, član 1. Ustava i da ne može da priča u njenom omiljenom „Danasu“, koji joj redovno objavljuje sva njena saopštenja i intervjue itd, da u Ustavu piše da je država Srbija država srpskog naroda i svih ostalih naroda koji u njoj žive.

Dakle, ne piše tako, nego upravo kako sam pročitala.

Ne piše da su tu i „građanke“, već samo građani. Ne piše da smo mi „narodne poslanice“, već član 100. Ustava Republike Srbije kaže da Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika.

Dakle, te vaše novotarije, nekakve građanske orijentacije, kako volite vi da kažete, ne možete zvanično da koristite, kao što nikako niste smeli da se potpišete da ste Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, jer ste Poverenik. Te nekakve feminističke fraze ostavite, kažem, za taj vaš „Danas“ i ostale medije gde vas rado vide.

Kada se čita ovaj izveštaj koji smo dobili od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, naravno izveštaj kao izveštaj, izveštaj uvek može da se napiše da deluje da se tu nešto radilo, tu su brojevi, ovoliko zahteva, onoliko odgovora, itd, ali nema konkretnih stvari. Između ostalog kaže da su ispitanici u 81% slučajeva smatrali da predstavnici organa javne vlasti, koji istupaju u javnosti, moraju imati veću odgovornost od građana i građanki. Takođe, predstavnici organa javne vlasti navode da diskriminaciju u najvećoj meri podstiču mediji, zatim političke stranke i nakon toga državne institucije.

Ovde je zaboravila da stavi, ne da doda, nego da stavi na prvo mesto upravo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, jer ono što smo slušali i čitali u izjavama gospođe Brankice Janković upravo govori o tome. Naravno, više detalja ćemo u toku rasprave da iznesemo i konkretnih stvari.

U sklopu novog ciklusa aktivnosti, kaže takođe u ovom izveštaju, na prevenciji diskriminacije na tržištu rada i unapređenju ravnopravnosti, Poverenik je nastavio, ovde piše Poverenik, aktivnosti na promociji kodeksa ravnopravnosti i saradnji sa poslodavcima koji žele da donesu ovaj kodeks. Tako je u 2018. godini i u američkoj privrednoj komori, uz prisustvo predstavnika renomiranih kompanija, članica američke privredne komore, predstavljen kodeks ravnopravnosti itd.

Dakle, kroz ovaj izveštaj uglavnom provejava to da je gospođa Brankica Janković se konsultovala i sa time sa američkom privrednom komorom i sa raznim, britanskim, od ambasadora bivšeg Klifa pa do drugih. Jednostavno, i to ukazuje na ovo što sam rekla na početku ove moje rasprave.

Ovde negde piše da je Brankica Janković, kao Poverenik za ravnopravnost, svojevremeno dodelila godišnju medijsku nagradu. Zamislite ko je dobio tu nagradu od Brankice Janković? Između ostalih, novinarka „Vremena“ Jovana Gligorijević, za naslov, odnosno i tekst „I država siluje, zar ne“. Dobili su i neki novinari produkcijske kuće „Mreža“. Dakle, apsolutno u skladu sa stavovima nevladinih organizacija i zapadnih mentora u Srbiji.

Vrlo često gospođa Janković govori o govoru mržnje, a u stvari, vi, gospođo Janković, ne znate šta je govor mržnje, jer da znate, sigurno ga ne biste upotrebljavali na svakom mestu gde se vama učini da to može da se stavi.

Ja vas podsećam na član 75. Zakona o javnom informisanju, to bar možete da pročitate, gde piše definicija govora mržnje, da je to podsticanje na mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva.

Dakle, ovako nešto se u Srbiji ne dešava, gospođo Janković. Ne možete vi ako neko kaže da narodni poslanik koji menja stranke, koji prodaje poslanički mandat i neko kaže da je politička prostitutka, a jeste, ne možete vi reći da je to govor mržnje. Možda se vama ne sviđa, žao mi je, ali to nije govor mržnje. To je jednostavno stav i činjenica.

Gospođa Janković će ostati upamćena po jednoj rečenici koja je prilično opasna, ali srećom nju niko ne pita ništa, pa može da priča šta hoće. Kaže – migrantima u Srbiji treba ponuditi da ostanu i nasele se u delovima naše države koji su nenaseljeni, i ona očekuje da će do toga doći. Gospođo Brankice Janković, vi možete, ako imate eventualno neku imovinu u rodnom Čačku, da je nudite kome god hoćete, a delove Srbije, naseljene ili nenaseljene, ne možete nikome. Tu su trebali i nadležni državni organi da reaguju na ovakvu izjavu.

Čime se dalje gospođa Brankica Janković bavila? To je sve ovde predstavljeno kroz ove njene brojeve, kako je ona čudo Božije uradila. Osudila kolumnu Bore Đorđevića, baš onako, pa je osudila ministra, čak tražila izvinjenje od ministra Nenada Popovića, zato što je reagovao na gej slikovnice koje su uvezene iz Hrvatske, gde je rekao da je njemu neprihvatljivo da Roko ima dve mama, a Ana da ima dvojicu tata. I četiri meseca nakon tog, kada je to bilo aktuelno, tražila je od ministra Popovića da se izvine. Naravno, čovek je odbio da to uradi. Ali je interesantno da Brankica Janković nije primetila i nije reagovala na činjenicu da se udžbenici za srpsku decu, odnosno za decu u Srbiji, da se štampaju u Hrvatskoj i da ih štampa neko ko je finansijer ustaškog pokreta Franje Tuđmana, HDZ itd. To vam nije smetalo. To niste valjda primetili, ali vam smeta nešto što ne odgovara vašim nevladinim organizacijama, kojima očigledno pripadate.

Niste zadovoljni stanjem ljudskih prava u Srbiji. Slabo to objašnjavate, ali mislim da i tu naginjete upravo onome što pokušavaju neki da nametnu u Srbiji. Činjenica jeste da postoje neki problemi, ali da se to označava kao nekakav problem ovako baš širih razmera, svakako nije tačno.

Onda je Brankica Janković odlučila da brani novinare. Znate li koga? Snežanu Čongradin, ovog Gruhonjića, Dragana Janjića i slične. Branila je Snežanu Čongradin i zašto što je nju, kaže, uvredio Vojislav Šešelj. Ali, interesantno da Brankica Janković nije primetila da je Snežana Čongradin u svojim kolumnama redovno, i danas dan piše da su Srbi genocidni, da se u Srebrenici desio genocid, da u Srbiji mora neko nekome da se izvinjava, da moramo da se negde peremo od tog genocida itd. To Povereniku ne smeta. Ali, Bože, neko je rekao da je Snežana Čongradin ružna. Ju, kakav greh. Još ste to nazvali govorom mržnje. Podsećam vas, ne znate šta je govor mržnje.

Branili ste Dinka Gruhonjića zato što je neko na tviteru napisao da se on ne zove Dinko, nego Sabahudin Gruhonjić, što naravno, nije nikakav problem kako se on zove, ali kako vam nije smetalo, kako se niste setili da njega osudite zato što je rekao da su Srbi genetski škart, napisao? Gruhonjić je napisao – Srbi su genetski škart. I vama to ne smeta, ali vam smeta ako neko na tviteru kaže kako je njegovo pravo ime.

Dalje, da vidimo šta ste još divno rekli? Da, gospođa Brankica Janković brani od srpskih radikala Zoranu Mihajlović, Mariniku Tepić, Aleksandru Jerkov, između ostalih.

Mi, hajde da kažem, napadamo, kritikujemo, bolje je reći, Zoranu Mihajlović zbog raznih malverzacija, između ostalog, zbog ugovora sa „Behtelom“, zbog ukradenih 300 miliona evra. Kako vama kao Povereniku nikada nije palo na pamet da o tome kažete neku reč, nego, Bože, uvredili radikali, Šešelj, Zoranu Mihajlović? I treba, ne znam šta, da se izvinjavaju. Kako da ne, i vama i njima.

Marinika Tepić i Aleksandra Jerkov uporno, i Balša Božović i još neka grupa tih političkih prostitutki, uporno ponavljaju da je prof. dr Vojislav Šešelj ratni zločinac. Koleginice pravniče, da li vi znate, da li ste pogledali presudu Vojislavu Šešelju? Kako vam nije palo na pamet kao nekome ko je Poverenik za ravnopravnost da kažete – Vojislav Šešelj čak ni po presudi Haškog tribunala nije ratni zločinac? Ne, to vam ne smeta, ali kad on kaže šta će uraditi svakome ko ga nazove ratnim zločincem, onda Bože, napada žene. Pustite te fraze žene, muškarci. Ako je neko u politici, nebitno je da li je žena ili muškarac.

Pričate o nekoj ženskoj mreži. Pa, gde vam je u Skupštini ženska mreža? Što ih ne okupite? Šta to znači uopšte? Gde vam je ženska mreža? Nemojte da pravite od Srbije nešto što Srbije nije i što nikada neće biti.

Niste se nijedanput oglasili na temu svih ovih koji pričaju da je u Srebrenici bio genocid, nijedanput, i kao pravnik i kao Poverenik za ravnopravnost, niste stali, barem da stanete u zaštitu ravnopravnosti žrtava. To vam nije tema, to vas ne interesuje. Interesuje vas da li je neka od vaših prijateljica lepa ili ružna i da li će to neko javno da kaže. Vas ne interesuje ni ono, znate li vi šta znači da ostane upisano, da ostane uobičajeno u komunikaciji da se u Srebrenici desio genocid? Znate li vi šta to znači za potomke vaših potomaka? Znate li vi šta to znači uopšte za srpski narod? Ali, vama to ne smeta, baš vas briga za to.

Da li vam je nekada palo na pamet da negde nešto progovorite o tome da predsednik Republike Srpske Krajine, Milan Martić, služi zatvor u Estoniji na način na kojim se krše sva moguća ljudska prava, što nije zabeleženo u svetu?

Da li vam je palo na pamet da pozovete te vaše prijatelje iz belog sveta i da im skrenete pažnju da porodica Ratka Mladića traži da on ide na lečenje u Rusku Federaciju? Što se negde ne pojaviste, pa da li vas poslušali ili ne, što negde ne rekoste neku reč o tome?

Da li vam je palo, odnosno zašto vam nije palo na pamet, a znam da nije, da se oglasite… Već tri godine za redom u Srbiji se održava šiptarski, u Beogradu, pardon, se održava šiptarski festival „Mirdita“. Kako vam nije palo na pamet da ukažete, kao Poverenik za ravnopravnost, da to ne može da se radi? Ne, vi podržavate one koje to organizuju, vi ste isto društvo, vi ste taj nekakav civilni, kako volite da kažete, sektor i vi ste, gospođo, iako ste izabrani u Narodnoj skupštini, deo tog civilnog sektora. To govori ono što vi radite.

Kako vam nikada ne padne na pamet da, kao Poverenik za ravnopravnost kažete neku reč o minimalnim zaradama, o najnižim penzijama? Kako nikada ne rekoste da je nemoguće da minimalna zarada ili najniža penzija bude manja od 37 hiljada dinara u ovom momentu, jer je najniži iznos najniže potrošačke korpe? To je vaš posao. Da li će vas Vlada poslušati ili neće, to nije vaša briga. Vaš posao jeste da kažete – čekajte, u ovoj zemlji Srbiji svi treba da budu ravnopravni, između ostalog ravnopravni da mogu za mesec dana da prežive od onoga što dobiju, kao platu ili penziju, a ovako ne mogu, ali vama to nije tema.

Kako vam nije palo na pamet, kao pravnik, prvo da vidimo da li delite taj pravnički stav, kada vaše prijateljice, poput Snežane Čongradin, ove Jerkov, Marinike itd, kažu da je Narodna skupština nelegitimna zato što u njoj sedi ratni zločinac, da reagujete, da kažete, prvo, da nije ratni zločinac, a drugo da neko ko je osuđen za kakvo god krivično delo ne može biti, kako oni vole da kažu, isključen iz Narodne skupštine zato što je to palo na pamet nekome ko se prodaje na kilo, poput Marinike, poput Jerkov itd, kojima je sve preče osim Srbije i srpskih nacionalnih interesa, a vi ste rame uz rame sa njima?

Da li vam je palo na pamet da progovorite neku, kada se ove godine u Kolarcu držala predstava, kada su došli neki iz Sarajeva da drže predstavu, da promovišu temu da se u Srebrenici desio genocid, i to na dan kada oni u Potočarima prave tamo događaj od toga što se desilo u Srebrenici, a što svakako nije genocid? Ne, vama to i takve stvari ne padaju na pamet.

Da li vam padne na pamet da skrenete pažnju medijima, pre svega vašem „Danas“ i vašem N1, jer ste vi tamo neprikosnoveni, a i ostalima, i RTS, javnom servisu, da im kažete da, kada govore o južnoj srpskoj pokrajini, ne smeju da kažu Kosovo, nego AP Kosovo i Metohija? Da li vam je jasno da na taj način, takođe štitite ravnopravnost svih ljudi na teritoriji države Srbije?

Da li vam je palo na pamet, gospođo Janković, da upitate, evo, danas ste ovde, pitajte sa tog mesta ministre i Vladu Republike Srbije zašto obmanjuju javnost već nekoliko godina i zašto opet u Zakonu o budžetskom sistemu, predlogu, stoji da ni naredne godine neće biti skinuta zabrana zapošljavanja u javnom sektoru? Da li vas uopšte interesuju neke stvari koje su od interesa za državu Srbiju?

Pustite vi te neke vaše moderne fazone, nekakve feminističke budalaštine, nekakvu zaštitu ne znam ni ja čega. Niste vi za to plaćeni, niste za to postavljeni. Kada ste postavljeni drugačiju ste priču pričali. U međuvremenu ste se odbranili od toga. Ove nevladine organizacije, što su rekle tada da niste podobni za ovu funkciju, su vas prozivale da ste funkcioner SNS i vaš suprug itd. Vi ste se u međuvremenu odbranili od toga i postali, kao Poverenik, kog plaća država, deo tzv. civilnog sektora. To ne možete i ne smete da radite. Vama je Ustav nešto u šta morate da gledate, iz čega ne smete da izlazite, čak ni u tom vašem modernističkog govoru.

Dakle, Ustav Republike Srbije, ravnopravnost svih ljudi koji žive u Srbiji, svih ljudi koji žive u Srbiji i uopšte ravnopravnost prava, ljudske slobode itd. svih ljudi i ljudska prava svih ljudi, ne selektivno. Ne možete vi da birate, da vam se sviđa ova Jerkov i vama smeta zato što je Šešelj rekao da je ona ustaška kurva. Šta to vas briga? Ko je vas ovlastio da vi reagujete na način na koji ste reagovali? Završavam. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SDPS, Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Posle rasprave o izveštajima Zaštitnika građana i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja u julu, danas je pred nama izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Meni je zanimljiva simbolika da baš danas na svetski Dan starih osoba razmatramo izveštaj Poverenice, imajući u vidu činjenicu da je u izveštajnom periodu diskriminacija na osnovu starosne dobi, po broju prijavljenih slučajeva, na drugom mestu. Dakle, od 1.407 pritužbi, 16,5% odnosilo se na diskriminaciju starih. Simbolika tako nije dovoljno, već je neophodno da zajednički radimo još više i snažnije zato što posao zaštite i unapređenja ravnopravnosti, jednakosti nikada ne prestaje.

Izveštaj o radu Poverenice za ravnopravnost pokazuje i sadrži sve ono što je potrebno da se celovito sagledaju i predstave aktivnosti Kancelarije Poverenice u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti u kojem se, takođe, ocenjuje ostvarivanje i zaštita prava građana pred državnim organima.

Izveštaj Poverenice, kao uostalom i rad ostalih nezavisnih regulatornih tela i institucija, za SDP ima poseban značaj. Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ravnopravnost, jednakost i solidarnost za SDPS su, ne samo programsko, već i vrednosno, i to trajno opredeljenje.

Ovaj, kao i prethodni izveštaj, daje ocenu stanja društva, državne uprave, javnog sektora i ukazuje vrlo precizno na neophodne sistemske promene, izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređenja vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana.

Sa druge strane, iz predloženih zaključaka jasna je i namera, a jasna je i volja da se nadalje jačaju nezavisne institucije, dakle, u narednom periodu.

Zaključci sadrže preporuke Vladi da nastavi kontinuirani nadzor i unapređivanje u svim oblastima, analiziranjem efekata primene zakona u cilju efikasnijeg i zakonitog ostvarivanja prava građana i unapređivanja mehanizama za zaštitu njihovih prava.

Nezavisna regulatorna tela, kao što često to ponavljam, institucije uspostavili smo pre gotovo deceniju i po kako bi kontrolisali sprovođenje zakona u pojedinim oblastima, odnosno štitili i unapređivali poštovanje sloboda i prava građana u postupanju organa javne vlasti. Mi smo saveznici u tom poslu. Izabrali smo Poverenicu da u naše ime obavlja izuzetno važan i odgovoran i nimalo lak posao i time je i naša odgovornost kao narodnih poslanika daleko veća. Koristeći svoju kontrolnu ulogu i funkciju, mi smo ti koji treba pomno da pratimo da li i u kojoj meri Vlada i svi ostali primenjuju preporuke i sprovode zaključke koje ćemo danas, verujem, i usvojiti, kako bismo nadalje, kao što sam rekla i važno je da ponovim još nekoliko puta, jačali i unapređivali demokratiju i vladavinu prava, jer za izgradnju građanskog društva nema ništa važnije od jačanja institucija pravnog sistema, i to na delu, a ne samo deklarativno.

Pažljivo sam, Poverenice, čitala vaš izveštaj. On je sveobuhvatan i daje ne samo presek stanja, već i preporuke o tome šta izvršna, ali i zakonodavna vlast treba da preduzmu kako bih se unapredila ravnopravnost, zaštita i poštovanje ljudskih prava i to naravno svako u okviru svojih ovlašćenja.

Kvalitet izveštaja ukazuje na ozbiljan i posvećen rad institucije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u ostvarivanju ljudskih prava. Vi ste samostalni u svom radu i nezavisni i u tom smislu Vlada ni na koji način ne sme da utiče na vaš rad i rešavanje predmeta, osim neophodne saradnje i pomoći u izvršenju rešenja koja se odnose na postupanje organa državne uprave.

Nadzor na nezavisnim telima imamo mi. Mi smo vas birali, kako što sam već napomenula, da u naše ime obavljate taj izuzetno složen i odgovoran posao. Dakle, mi smo dužni, a na to nas dodatno obavezuju ovi zaključci koje ćemo usvojiti, da pratimo da dužnom pažnjom rad izvršnih organa i da sa vama uspostavimo još bližu saradnju kako bismo i unapred i blagovremeno mogli da reagujemo.

Analizirajući izveštaj čini mi se da je neophodno ojačati tu vrstu saradnje i dodatno unaprediti komunikaciju Kancelarije Poverenice sa Narodnom skupštinom i narodnim poslanicima i da probamo da primenimo jedan proaktivni pristup u rešavanju problema i unapređivanju ravnopravnosti svih građana i građanki u Srbiji.

Čini mi se da u pojedinim segmentima koji se tiču inicijativa i mišljenja koje vaša Kancelarija daje na predloge zakona, nekako se iz izveštaja vidi taj u ovom trenutku reaktivan pristup. Verujem da u vreme kada je to bilo aktuelno da ste vi proaktivno delovali, ali danas mi kao zakonodavno telo, kada to čitamo u izveštaju, za nas je to danas samo jedna konstatacija i u tom smislu reaktivan pristup.

Možda smo da smo bili upućeni u sve ono što nije uvaženo, kao preporuka vaše Kancelarije, da smo kao narodni poslanici bili upućeni u sve te detalje, možda smo mogli zajednički da u razgovoru sa ministrima prilikom donošenja zakona o kojima smo razgovarali u ovom visokom Domu možda smo mogli nešto zajednički da dodatno unapredimo ili ubrzamo usvajanje nekih izuzetno važnih preporuka koje, eto su prošle tako čak i nezapaženo.

Za neke od njih sam, moram vam priznati, saznala tek čitajući izveštaj i u tom smislu još jednom apelujem na Kancelariju da bi bilo dobro da ojačamo u budućem periodu tu saradnju zakonodavnog tela i Kancelarije. Možda ćemo moći još više i još bolje da uradimo na unapređivanju jednakosti i ravnopravnosti i uopšte vladavine prava i demokratije u društvu.

Dakle, nema potrebe da sada objašnjavam šta je sve uočeno u izveštaju, da se propisana procedura u pogledu pribavljanja mišljenja svih nadležnih organa i učešća u javnosti nije baš sprovodila dosledno, što onda kasnije je moglo dovesti i do usvajanja propisa koji međusobno nisu usklađeni i sa tim u vezi treba voditi računa da na taj način ne zbunjujemo dodatno građane jer u nekom trenutku moraćemo da promenimo i prilagodimo kada nas praksa nauči da su neki propisi neprimenjivi moraćemo da ih menjamo.

Zato mislim da je tu i taj odnos prema inicijativama i mišljenjima na predloge zakona Poverenika jedan od pokazatelja i položaja institucije poverenika, ali nekad i odnosa zakonodavne i izvršne vlasti prema problemima sa kojima se suočavaju građani u ostvarivanju svojih prava.

U tom smislu, ponavljam još jednom, neophodno je i bilo bi korisno da intenziviramo zajedničke aktivnosti jer namera da unapređujemo ubuduće jednakost i ravnopravnost i demokratiju i vladavinu prava i ljudska prava u Srbiji nije sporno.

Dakle, to blagovremeno upoznavanje Narodne skupštine i zakonodavne vlasti sa inicijativama mogu višestruko da budu od koristi, da se ne samo uoče problemi sa kojima se građani suočavaju, već da se blagovremeno za njih pronađu rešenja. Proaktivnim pristupom i bližom saradnjom mi možemo da eliminišemo neki problem dok je on još na nivou desetak pritužbi godišnje. Bolje je nego da čekamo da broj pritužbi na neki problem naraste na 300,400 ili više pa da ga onda rešavamo, jer će svakako biti teže rešiti to pitanje, kao što je danas mnogo teže rešavati npr. problem nasilja u školama. Tu govorimo o mladim ljudima koji će vaspitati nove generacije. Danas je teže rešavati taj problem nego da smo počeli da ga rešavamo npr. pre 20 godina. Ne kažem da nismo, ali jedan preventivni pristup je važno unaprediti u rešavanju onih ključnih probleme jer skup nadležnosti kojima raspolaže Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dovoljan je da, ukoliko se upotrebljavaju na odgovarajući način, da naprave bitan pomak u zaštiti prava građana, sprečavaju diskriminacije i unapređenju rada javne uprave.

Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje i ostvarivanje zaštite ravnopravnosti. O pojedinim segmentima iz izveštaja detaljnije ću govoriti, kao i moje kolege iz SDPS, u nastavku rasprave. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Mihajlović Vacić.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura.
Izvolite koleginice Macura.
...
Srpska napredna stranka

Tatjana Macura

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana Poverice, dobrodošli u dom Narodne skupštine. Za ove tri i po godine mog mandata nismo imali prilike da se susretnemo u plenarnom delu zasedanja. Jako mi je drago što se danas predstavili vaš izveštaj. Neću se toliko baviti tehničkim detaljima ovog izveštaja zato što su sve kolege pre mene jako dobro to ponovo iznele nakon vašeg izlaganja pa ne bih da trošim ni vaše vreme, niti da dodatno umaramo npr. građane Srbije koji prate ovo zasedanje.

Volela bih da se osvrnemo zajedno na nekoliko pitanja za koja smatram da jesu važna i koja se naslanjaju na probleme koje imamo iz 2018. godine, a imamo ih i u 2017. godini, 2016. godini i sve su prilike da se sa tim problemima susrećemo i danas u 2019. godini i da ćemo ih teškom mukom rešavati u nekom budućem periodu.

Krenuću polako po nekim grupama za koje mislim da su u ovom trenutku u Srbiji najugroženije. Pre svega bih se osvrnula na položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji. Tu bih se u najvećoj meri osvrnula na problem pristupačnosti institucije i zgrada, fizičke pristupačnosti što se njihovog problema tiče.

Nisam imala prilike da se ranije upoznam sa tim misleći da postoje neke institucije i neke ustanove u ovoj zemlji koje su apsolutno pristupačne svim osobama sa invaliditetom. Međutim, silom prilika nedavno sam se susrela sa tom situacijom da čak i naše bolnice nisu u dovoljnoj meri pristupačne i čini mi se da bismo trebali da na ovaj problem i te kako stavimo akcenat i kada kažem da nisu pristupačne, one nisu pristupačne do najbanalnijeg nivoa, počevši od toaleta, prilaza ordinacijama, posete pacijentima, pružanja usluge osobama sa invaliditetom u oblasti zdravstvene zaštite.

Ovaj problem je nešto što zaista nosimo iz prošlosti i ovim problem bismo trebali svi zajedno da se pozabavimo i vi kao neko ko vodi nezavisnu instituciju sa vaše strane, mi sa ove strane kao narodni poslanici i najveća odgovornost najviše leži na onome ko je u ovom trenutku na poziciji izvršne vlasti.

Druga stvar, što se tiče pristupačnosti, tiče se jednog, sada da kažem jedne okolnosti koja nas očekuje na proleće 2020. godine, a to je prilika da osobe sa invaliditetom glasaju u Srbiji. Dakle, birački spisak nije uređen na taj način da se u njemu može videti da li su osobe sa invaliditetom, ukoliko ih neko od najbližih ne prijavi za glasanje. Akcenat je na pristupačnosti samih prostorija gde se vrši glasanje, da li se one fizički nalaze na nekom spratu zgrade itd, gde se osobe koje se kreću pomoću kolica ili ortopedskih pomagala teže dolaze do svog mesta gde mogu da biraju i drugi problem sa kojim se sreću, to su osobe koje su slepe i slabovide za koje ipak u ovom trenutku mora još uvek da glasa neka druga osoba tj. da izrazi njihovu biračku volju.

Dakle, ovaj problem postoji i može da se reši. Ja se nadam da će i vaša kancelarija razumeti problem i koliko smo i mogli da pročitamo iz izveštaja, vi i o tome govori. Dakle, da nekako izvršimo pritisak, s obzirom da je sada takva situacija u državi i vreme političke krize u kojoj se najviše govori o izbornim okolnostima, dakle, to jeste tema broj jedan, trenutno u državi, pa kroz tu temu bi bilo dobro da se pozabavimo i problemom osoba sa invaliditetom koji bi želele da ostvare svoje Ustavom garantovano pravo.

Što se tiče osoba sa invaliditetom tu ste najviše, čini mi se vi govorili. Rekli ste da ima najviše pritužbi i da one u najvećoj meri dolaze upravo zbog loše primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u kojem su, naravno, pogođene majke dece, koje su rodile decu sa invaliditetom. Jako često o tome govorim, gotovo da 90% svojih izlaganja u stvari posvećujem temi izmeni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i zaista želim da izrazim jednu zahvalnost i u svoje lično ime i u ime inicijative koju vodim i u ime Stranke moderne Srbije, što ste i vi predložili Ustavnom sudu da razmotri ovaj zakon, odnosno da ga proglasimo u određenim odredbama neustavnim i konkretno o ovoj meri, dakle, jedan ozbiljniji akcenat.

Mi smo kao inicijativa, dakle, inicijativa „Mame su zakon“ i Stranka moderne Srbije zajedno sa 30 kolega ovde koji sede sa nama u parlamentu, predložili takođe Ustavnom sudu stavi na razmatranje ovaj zakon. Ustavni sud nije toliko agilan koliko smo mi, slobodno mogu da kažem, dakle, još uvek nije došao na razmatranje. Ja sam tokom leta tražila uvid u ovaj predmet i da vidim dokle se stiglo, nije se mnogo postiglo u vezi izmena ovog zakona. Ustavni sud je uputio zahtev Skupštini Srbije, a onda Skupština Srbije, Vladi Republike Srbije da se izjasni o tome i čini mi se da je taj put suviše dug, da bi mogao da bude mnogo brži, posebno kada se konkretno o ovoj odredbi ovog zakona tiče.

Dakle, radi se o jako malom broju dece koja su pogođena primenom ovog zakona i zaista je samo pitanje volje, dobre volje Ministarstva za rad i Vlade Republike Srbije da se ovo pitanje reši. Niti to u nekoj velikoj meri opterećuje budžet Republike Srbije, niti će bilo koji građanin da ima bilo šta protiv ukoliko se porodicama koje imaju decu sa invaliditetom na ovaj način izađe u susret.

Osvrnuću se, naravno i dalje na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, on je u većoj meri diskriminatorski nego što je samo ova jedna odredba. Vi ste pomenuli i u izveštaju i u vašem izlaganju problem koji imaju poljoprivrednice, problem imaju i preduzetnice. To je nešto sa čime se, čak neka mnoga pitanja se tek primenom zakonom možemo videti u stvari kako se otvaraju, koji su to problemi.

Dakle, na primer, jedna od stavki koja se u međuvremenu otvorila, za koju i ja kada smo usvajali taj zakon nisam znala, iako sam u velikoj meri upućena u taj zakon, dakle, da preduzetnice ne mogu da prebace porodiljsko odsustvo na svog supružnika, za razliku od drugih žena. Eto i to se na kraju pokazalo kao jedna diskriminatorska odredba sa kojom bi trebalo da se svi zajedno pozabavimo.

Pozdravljam jedan od ciljeva koji je naveden u vašem izveštaju, a to je ekonomsko osnaživanje žena. Nadoknade koje dolaze po osnovu primene ovog zakona idu i u tom pravcu, za ekonomsko osnaživanje žena, posebno u državi kakva je naša, gde na sva usta govorimo o demografskim problemima i populacionoj politici, a u suštini ne bavimo se tim bazičnim stvarima, kako će ta žena kada poželi da se ostvari kao majka i kada želi da koristi sve ono što je u međuvremenu stekla u ovoj državi, da se uopšte motiviše da to do kraja i učini, ako zna da država pravi prepreke na svakom koraku.

Na kratko bih se osvrnula, mada je o tome bilo danas ovde reči, o situaciji i poziciji u kojoj se nalazi pripadnici različitih seksualnih orijentacija u Srbiji. Jako sam zabrinuta zbog govora koji se plasira u javnosti i načina na koji se različite policijske organizacije ovim pitanjima bave.

Konkretizovaću šta pod ovim mislim. Dakle, svake jeseni imamo prilike da vidimo da se paralelno sa "Paradom ponosa" u Beogradu, a sada i u nekoliko gradova širom Srbije, održavaju i neke druge parade koje nose naziv "Parada ponosa", roditeljstva itd. Da ne dođemo u situaciju da se pogrešno razumemo, Ustavom je garantovano pravo svima da se okupljaju i da iskažu svoje stavove. Razlika između organizovane "Parade ponosa" koja se održava u Beogradu i kažem širom Srbije, je da ona sa sobom nosi i spisak određenih zahteva koju ova grupa ljudi ima. Između ostalog, da se zakonski reši pitanje njihovih bračnih i vanbračnih zajednica, pravno imovinska pitanja itd.

Dok sa druge strane, s obzirom da se dešava istovremeno kao nekakav pandan ili revolt grupe građana koji ne podržavaju osobe drugačije seksualne orijentacije, organizuju se neka druga okupljanja bez jasnog cilja zašto se oni okupljaju. Dakle, nema zahteva ispred takvog organizovanja na ulicama Srbije, a sa željom da se istakne da su oni samo protiv LGBT populacije.

Dakle, mislim da je na svima nama jako velika odgovornost da se objasni, da se doedukuju građani Srbije, da razumeju da "Parada ponosa" nije provokacija, već legitimno pravo korišćeno po Ustavu Republike Srbije da se ljudi okupe i da traže neke izmene zakonskih propisa kojima su njihovi životni izbori praktično ugroženi. Dakle, nemam neku posebnu zamerku, obzirom da se vi aktivni po pitanju ljudskih prava koja se tiču osoba drugačijih seksualnih orijentacija, ali bih iskoristila priliku da apelujem na građane da se o ovim temama mnogo bolje informišu i na javnost i medije koji imaju priliku da informišu građane, da iskoriste tu mogućnost da edukuju građane da između sebe ne stvaramo veću mržnju nego što je možda ima, već da prosto jedni druge razumemo u zahtevima koje ispostavljamo.

Jako sam zabrinuta u 2019. godini što se prava određenih nacionalnih manjina i te kako ugrožavaju. Pre svega mislim na Romsku populaciju i u 2019. godini, pre možda samo par nedelja imali smo situaciju kada su dva udruženja građana desničarski orijentisani, vrlo jasno desničarski orijentisani, uzeli pravdu u svoje ruke i pokušali da rade ono sve što bi trebala jedna država da radi. Ja ću da ih imenujem i mislim da bi trebalo njima da se pozabavimo, dakle, apelujem na njih da više to ne rade. Radi se o Udruženju "Levijatan" koje zvanično u svojim ciljevima ima proklamovanu brigu o životinjama i o Udruženju "Srbska čast" za koje zaista ne znam ni da li je formalna organizacija. Oni su pre nekoliko nedelja, pod pritiskom, da kažem na svoju ličnu inicijativu, pod pritiskom iznudili priznanje od jednog maloletnog Roma koji je tukao na nekim snimcima koji su mogli da se vide u javnosti, tukao je svog konja i umesto da su se obratili institucijama koje se na nivou države bave brigom o životinjama, oni su tu pravdu uzeli u svoje ruke. Praktično su zastrašili tog mladića, iznudili njegovo nekakvo priznanje i obećanje da on to više neće raditi, a onda su nakon nekog vremena sveli tu svoju aktivnost na izvinite, šalili smo se.

Dakle, apsolutno je neprihvatljivo da se pripadnici jedne nacionalne manjine za koju znamo da jeste značajno ugrožena u odnosu na sve druge građane u Srbiji, još stvara ovakav dodatni pritisak, jer mi imamo institucije u ovoj zemlji. Kao što je potrebno osnažiti instituciju vašu koju vi danas predstavljate, tako je isto potrebno da se osnaže i neke druge institucije na nivou zemlje koje se bave nekim drugim pitanjima, kao i samo sudstvo kao takvo koje bi trebalo u ovom slučaju da reaguje.

Jako sam zabrinuta takođe i zbog strahovitog govora mržnje koje može da se čuje i u medijima i na žalost ovde u parlamentu. Nešto je bolja situacija u poslednjih nekoliko meseci, ali za ovih tri i po godine mandata ja bih sigurno mogla da kažem da jedno tri godine smo bili izloženi strašnim govorima mržnje i netrpeljivosti i da se to prosto moglo i videti kako se širi među građanima Srbije, prihvata kao jedan model ponašanja koji je svima prihvatljiv.

Pre svega ću zaista da apelujem na kolege, posebno kolege, ne koleginice nego kolege, koji koriste svaku priliku da ovde tokom plenarnog zasedanja napadaju svoje druge koleginice koje nemaju iste političke stavove, nazivajući ih najprostačkijim mogućim imenima.

Među napadnutim koleginicama nalazile su i koleginica Marinika Tepić, i koleginica Aleksandra Jerkov i gospođa Sanda Rašković Ivić, i ja između ostalog. To su sve žene koje su u ovom parlamentu, ima ih još nažalost, koje su izložene strahovitim napadima i pritiscima koji se sa ovog prostora, dakle, iz plenarnog zasedanja, jako lako širi u javni prostor putem medija, na koje mi ne možemo da utičemo. Zaista apelujem na sve kolege i na koleginice da vodimo računa da poštujemo neistomišljenike, da ne koristimo priliku da se u javnom prostoru jedni drugima na takav način obraćamo.

Ne mogu da kažem da li sam imala prilike da vidim da ste u javnom prostoru nešto govorili o diskriminaciji po osnovu zdravlja.

Ono što je u ovoj godini specifično jeste da na primer ja nisam imala prilike da se susretnem sa tim informacijama, i tako sam saznala da postoji grupa ljudi koji su oboleli od određenih bolesti, koje su teške, neizlečive, itd, i koje se nalaze i inferiornom položaju u odnosu na neke druge pacijente koji su oboleli od nekih drugih bolesti zbog toga što im nije dostupna terapija na onaj način na koji bi to trebalo da bude.

Ja želim da informišem javnost da u Srbiji mi imamo jedan od takvih primera, jesu oboleli od multipleskleroze. Dakle, u Srbiji postoji, prema onim informacijama koje su nama dostupne, nema ih naravno Ministarstvo zdravlja još uvek, nadam se da će ih dostaviti, u Srbiji postoji negde oko 9.000 obolelih od multipleskleroze i samo 12% pacijenata ima pravo na terapiju i pritom to nisu najefikasnije terapije koje oni mogu da koriste.

Dakle, postoji ozbiljna diskriminacija i na ovom nivou i mislim da bismo trebali da apelujemo na Ministarstvo zdravlja, a dolazi nam i rasprava o budžetu. Ja razumem da su neke terapije i skupe i da nije lako doći do njih, ali dolazi rasprava o budžetu i čini mi se da bi smo svi mogli da damo svoj doprinos u tome da svi pacijenti koji su u prilici da mogu da se leče ovde u Srbiji to zaista mogu i da ostvare. Dakle, nabavka tih lekova nije nešto što je nemoguća misija za našu državu ili za Ministarstvo zdravlja, meni se čini da bismo mi mogli da uložimo i dodatne napore da se ovo pitanje reši.

Na kratko ću se osvrnuti na položaj starijih sugrađana. Dakle, u prošloj godini mi smo izglasali prestanak važenja Zakona o privremenom oduzimanju penzija. Tu jeste postojala jedna ozbiljna grupa, velika grupa naših sugrađana, koji su se odrekli jednog dela svoje imovine u korist prosperiteta naše države.

Dakle, s obzirom da ovih dana zaista slušamo sve najlepše o ekonomskom razvoju naše zemlje, bilo to utemeljeno ili ne, postavlja se pitanje – da li postoji namera da se ispravi greška koja je napravljena prema penzionerima koji su izdržali taj teret odluke da se donese takav zakon?

Dakle, ne znam na koji način bi mogla vaša nezavisna institucija da pomogne, ali meni se čini da bismo mogli i to pitanje da rešimo. Država ako želi ovo pitanje da reši, moj kolega jeste radio jednu ozbiljniju ekonomsku analizu povodom ovog problema, i postoji mogućnost da se ovo pitanje reši. Opet je pitanje samo političke volje, a ne pitanje toliko da li ova država to može da podnese ili ne.

Ja ću kao predsednica SMS jasno proevropski orjentisane stranke da podržim vaš rad i dalje. Vaš izveštaj u svakom smislu je dobar i kvalitetan. To je poslednji u nizu izveštaja nezavisnih institucija koje ovaj parlament treba da usvoji. Zalagaću se svim silama da se osnaži vaša nezavisnost u radu, jer čini mi se da kada sarađujemo mnogo bolje funkcioniše država i čini mi se da ćemo na jedan pitkiji i bolji način da ukažemo na neke probleme za koje možda po difoltu da su neki drugačiji odnosi, ne bismo mogli da objasnimo kolika je važnost nekih pitanja. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Macura.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala vam, gospodine Marinkoviću, što ste mi dali reč.

Gospođo Janković sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što danas raspravljamo o izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, jer će i narodni poslanici, a i građani koji ovo prate moći da se upoznaju sa rezultatima koji su do sada postignuti u oblastima kojih se tiče izveštaj, ali moramo misliti i na to šta još možemo da uradimo da stepen ravnopravnosti bude veći, odnosno da diskriminacije u našem društvu bude manje. I dalje su pred nama svakodnevni izazovi u ovoj oblasti i to zahteva zaista kontinuirani rad na zakonima koji sadrže norme za suzbijanje diskriminacije, u smislu usaglašavanja sa međunarodnim pravilima i u smislu usaglašavanja sa standardima EU.

Izveštaj jeste zaista sveobuhvatan, pruža uvid u rezultate analiza i istraživanja koje bi svakako trebalo uzeti u obzir prilikom preduzimanja nekih daljih koraka u borbi protiv diskriminacije, ali isto tako moramo znati na koji način je sačinjena ova statistika, da je statistika koja je data u izveštaju urađena zapravo u okviru delokruga rada Poverenika, a to je postupanje po pritužbama. Zato je dobro da čujemo i neke pozitivne stvari, stvari koje su urađene da bi građani imali kompletniju sliku o onome o čemu govorimo.

U vašem izveštaju u 2018. godini najčešće je bila diskriminacija po osnovu invaliditeta, uglavnom zbog nemogućnosti da se pristupi javnim objektima, kako bi se lica informisala ili ostvarila neka svoja prava ili zadovoljila neke svoje potrebe. Naravno, slažem se da i u oblastima zapošljavanja, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite postoje stvari na kojima tek treba raditi, koje možda treba promeniti ili unaprediti. I na nama narodnim poslanicima je deo posla i deo odgovornosti da prilikom donošenja zakona uzmemo u obzir sva pravila, pa i Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, koja nam takođe može pomoći u kreiranju normi.

Logično je da primenu mera Vlade Srbije prate u ovoj oblasti i jedinice lokalne samouprave. Kao što i mi dobijamo podatke iz vašeg izveštaja, isto tako mislim da je dobro da narodni poslanici vama daju neke podatke, kako biste i vi imali kompletniju sliku u ovom trenutku o našem društvu.

Nakratko ću se osvrnuti na grad Niš iz koga dolazim. Naime, dobro je reći da je 21 milion dinara izdvojen iz budžeta za udruženja osoba sa invaliditetom, grad je bio inicijator dosta stvari, ne samo pokretanja priče o rađanju svesti kod ljudi o problemima koje imaju osobe sa invaliditetom, već i poslova oko afirmacije tih udruženja, čak i uklanjanja nekih fizičkih barijera i pokretanja mnogih usluga. Najvažnija usluga trenutno u Nišu je usluga personalnog asistenta i njih je trenutno u Nišu 36. Možemo reći da je to dobra stvar koja je urađena za naš grad, ako uzmemo u obzir da ih je u Beogradu 50 i nešto, odnosno da ih je u celoj Srbiji 94.

Takođe, pri kabinetu gradonačelnika formiran je i Savet za rad sa osobama sa invaliditetom. Dobro je to što su članovi tog saveta zapravo i članovi udruženja osoba sa invaliditetom, tako da oni mogu odmah da prenesu probleme koje imaju i potrebe sa kojima se susreću svakodnevno.

Na drugom mestu, kod vas je kao osnov diskriminacije dato starosno doba, uglavnom u kombinaciji sa invaliditetom ili sa zdravstvenim stanjem. Apelovala bih na vas, pošto vidim da radite obuke i istraživanja, da se zaista možda kod našeg naroda malo i promeni svest u tom smislu da kada je neki naš sugrađanin stariji, da ne bude odmah da je star i neproduktivan. U tom smislu se govori i o zdravstvenom stanju, kao jednom od osnova za diskriminaciju, uglavnom kod ljudi koji su bolesni od autizma, od HIV-a itd. Dakle, predrasude i dalje postoje, verovatno u mnogo manjoj meri nego ranije, ali možda bi trebalo prvo raditi na proširenju svesti kod ljudi o tim problemima, pa onda možda na nekim kvalitetnijim zakonskim rešenjima.

Zadržala bih se malo na diskriminaciji na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla. Vi ste taj osnov diskriminacije u izveštaju za 2018. godinu naveli kao šestu po učestalosti navođenja i da su najčešće pritužbe došle od pripadnika romske nacionalne manjine. Složićete se, u poslednje vreme je dosta stvari učinjeno što se tiče zakonodavnog okvira i što se tiče konkretne podrške Vlade Srbije nacionalnim manjinama, odnosno manjinskim narodima i tu postoje podaci koji govore o tome koliko smo ozbiljno shvatili pitanje unapređenja položaja manjina. Negde moj lični utisak bi bio da je u Srbiji daleko bolji položaj nacionalnih manjina nego u ostalim zemljama u regionu.

Najpre u tom smislu želim da kažem da je dobra vest da postoji budžetski fond za nacionalne manjine za 2019. godinu za projekte u oblasti kulture čija je vrednost 30 miliona dinara. Tu oblast su, inače, izabrali sami saveti nacionalnih manjina, a Sektor za ljudska i manjinska prava i slobode nadgleda sprovođenje tih projekata. Korisnici sredstava su ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači upravo saveti nacionalnih manjina, kao i organizacije civilnog sektora koje se bave zaštitom i unapređenjem prava pripadnika nacionalnih manjina.

Dobro je reći da je podršku Vlade dobio čak 91 projekat, od čega se 14 projekata upravo odnosi na unapređenje kulture romske nacionalne manjine, a u 27 drugih projekata koji su multikulturalni zastupljeni su i Romi, pored drugih manjina. Dobar primer kako se unapređuje položaj Roma jeste i projekat Fonda za obrazovanje Roma, koji je podržala Vlada, kojim je organizovana obuka za dve stažistkinje romske manjine, u trajanju od tri meseca.

Ono što bih istakla takođe kao važno jeste prikupljanje podataka o broju podržanih projekata od strane jedinica lokalne samouprave. Mnogo je važno spustiti rešenje nekog problema sa republičkog nivoa na nivo lokalne zajednice. Za sada, 131 jedinica lokalne samouprave dostavila je podatke, od toga 82 već sprovode takve projekte, što je dobar podatak. Takođe, uz podršku Saveta Evrope sprovodi se projekat "Upravljanje ljudskim resursima u jedinicama lokalne samouprave", a tiče se boljeg sagledavanja pripadnika romske manjine prilikom zapošljavanja, što će svakako uticati na to da njihov položaj u našoj zemlji bude bolji.

Svedoci smo pozitivnih makroekonomskih kretanja u prethodnom periodu, što je rezultat dobre politike i odgovarajućih mera koje sprovodi Vlada, sa ciljem rasta privredne i investicione aktivnosti, razvoja preduzetništva, razvoja naučnih tehnologija, naprednih tehnologija, otvaranja novih radnih mesta i pre svega sa ciljem smanjenja stope nezaposlenosti.

Ako posmatramo poslednje tri godine, doći ćemo do informacije da je u jednom trenutku u 2017. godini stopa nezaposlenosti bila 11%, u istom trenutku stopa zaposlenosti je bila 48%. Dakle, sada se nastavlja sa reformom radnog zakonodavstva, unapređuje se rad inspekcijskih službi, radi se na promovisanju investiranja iz subvencija i, sve u svemu, stvara se bolja klima za zapošljavanje. Cilj jeste da stopa nezaposlenosti bude ispod 10%, na čemu radi, između ostalog, i Nacionalna služba za zapošljavanje sa sprovođenjem svojih programa i projekata. Od početka avgusta ove godine, recimo, imamo podatak da je nezaposlenost 10,3%, što je pokazatelj da se mi nalazimo na dobrom putu, ako se malo vratimo unazad, što nije bilo tako davno, i ako se setimo da je 2012. godine nezaposlenost prelazila 25%.

Dakle, u prilog naporima da se smanji siromaštvo i da se popravi životni standard građana ide i plan za jednokratnu isplatu od 5.000 dinara svim penzionerima.

Takođe, u narednim danima nas očekuje i rasprava o rebalansu budžeta gde ćemo moći da čujemo šta se to desilo u prethodnoj godini, odnosno kakva sve povećanja plata i penzija, šta nas očekuje do kraja ove godine, ali ćemo moći da raspravljamo i o nekim stvarima koje nas očekuju u sledećoj godini.

Pred Vladom Srbije su zadaci, pred Vladom Srbije su izazovi da se spreči socijalno raslojavanje, da se spreče negativni trendovi iz prošlosti, da se omogući da Srbija bude socijalno pravednije društvo i da se do kraja sprovedu mere koje će smanjiti siromaštvo i bolje zaštiti najugroženije stanovništvo.

Od značaja je još jedan projekat koji želim da pomenem, nosi naziv - Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe, koji podrazumeva saradnju Vlade Srbije i jedinica lokalne samouprave. Radi se o unapređenju usluga socijalne zaštite koje se uprave odnose na osetljive grupe, dakle na osobe sa invaliditetom, decu, žene, starije osobe, žrtve nasilja, uopšte Rome, migrante itd. Jako je važna podrška rešavanju problema u lokalnim zajednicama gde ti problemi i nastaju.

Iz svega što sam navela možemo da zaključimo da je veliki broj preporuka koje možemo da vidimo u vašem izveštaju zapravo ispoštovan, odnosno i da se dalje radi na tome samim tim što se sprovode mere koje su već isplanirane u svakom ministarstvu. Da, postoje pomaci kako na republičkom, tako i na pokrajinskom, ali i na lokalnom nivou jer se pokrenulo rešavanje problema koji su nastali zbog bilo kog osnova za diskriminaciju. Pozitivno je i to što u poslednje vreme sve češće vidimo da se deluje i preventivno, što zapravo i jeste najpotrebnije.

Na primer, jedna od preporuka u vašem izveštaju jeste jačanje kapaciteta centara za socijalni rad. Ovaj izveštaj se odnosi na 2018. godinu. Upravo u 2018. godini je održan niz sastanaka sa direktorima svih centara za socijalni rad i ustanova socijalne zaštite kako bi se utvrdile konkretne mere za unapređenje njihovog rada. I u 2019. godini nastavljena je podrška Vlade centrima za socijalni rad. To se odnosi pre svega na pomoć jedinicama lokalne samouprave upravo kroz namenske transfere i kroz neka projektna finansiranja.

Dakle, moramo imati kompletnu sliku. Da bismo mogli da govorimo o nekoj oblasti moramo da imamo i analize koje ste vi dali u izveštaju, ali i, sa druge strane, moramo da znamo i neke druge stvari na kojima je radila Vlada Srbije i na kojima će se nastaviti sa radom.

Poslanici SNS će u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Mi ćemo glasati za usvajanje tog izveštaja.

Samo želim da, sa time ću i završiti, želim na kraju nešto da kažem, ne mogu da se otmem utisku kada već govorimo o diskriminaciji, znate da su na Kosovu i Metohiji izbori 6. oktobra, pa kada se vrši pritisak na Srpsku listu da iz predizbornog spota izbaci „Srbija“ i stavi „Država Kosovo“ a radi se o delu Srbije o Kosovu i Metohiji, našoj južnoj pokrajini, želim da vas pitam da li je to diskriminacija? Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala koleginice Žarić Kovačević.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Izvinjavam se, pre nego što pređemo na ovaj spisak narodnih poslanika reč ima poverenica Brankica Janković.
Izvolite, gospođo Janković.