Dakle, prosto je neverovatno da je vama palo na pamet da vi upozoravate SPC, pa najpre ste rekli da su crkva i država odvojene. Kako vi uopšte smete da upozoravate SPC zato što je srpski patrijarh izneo stavove SPC? Kažete to je bilo u javnosti, a nije na vršenju službe. Zar srpski patrijarh i SPC nemaju pravo da se oglašavaju u javnosti? Vi ste zamerili što je patrijarh srpski rekao da žene nedovoljno rađaju. Ko rađa nego žene. Vi kažete – zamerili ste patrijarhu što je protiv abortusa. Da li je moguće da vi mislite da vi imate pravo da nekoj crkvi kažete da ne može biti protiv abortusa? Da li je moguće da vi ikom u Srbiji smete da kažete, vi možete da zastupate vaš stav… Pre nekoliko meseci u američkoj državi Alabama je donet zakon o zabrani abortusa. Da li je to najdemokratskija zemlja na svetu, Sjedinjene države? U nekoliko država tamo je zabranjen abortus.

Vi sad hoćete da kažete da bilo ko u Srbiji ne sme da iznese drugačiji stav od vašeg. To je prosto neverovatno.

Vi zapravo ne smete da imate svoj lični stav. Vaš lični stav je Ustav Republike Srbije, zakon koji vas obavezuje kako delujete, a vi da upozoravate Srpsku pravoslavnu crkvu ili bilo koju crkvu ili versku zajednicu… Odakle crpite to pravo, odakle? Zaista je neverovatno, i kažem, vi nemate pravo nikoga da upozoravate za iznošenje stavova o bilo kom delu društva ili bilo kom delu države Srbije.

Svako ima pravo na svoje mišljenje, na svoje stavove i verske i političke i ljudske i pojedinačne i kako god. Vi nemate pravo niti ovlašćenje da vi bilo koga upozoravate zato što misli drugačije od vas, Snežane Čongaradin, Jerkov, Marinike itd.

Hvala, gospođo Radeta.
Nastavljamo dalje sa radom.
Po spisku prvi na listi je dr Muamer Zukorlić.
Nije prisutan.
Reč ima dr Predrag Jelenković.
Izvolite, dr Jelenkoviću.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovana poverenice sa saradnicama, iz ovog izveštaja se može videti da ste praktično pokrili sve oblasti, tj. segmente iz delokruga koji pokriva Zakon o zabrani diskriminacije, ali bih vas zamolio da neke stavke malo pojasnite i neke pozicije iz tabelarnih prikaza.

Naime, u preporukama koje ste dali u 29 tačaka, pod tačkom 19, između ostalog, kažete – tj. spominjete neke kontinuirane aktivnosti na podizanju svesti i prepoznavanju i obaveznosti prijave nasilja. Na koje aktivnosti ste mislili, osim ako nisi klasične tribine sa ovom temom?

Takođe, ovaj deo tačke 19. može se povezati sa tačkom 16. u kojoj ističete podizanje informisanosti po ovim pravima i uslugama. To zapravo znači, ako uzmemo u obzir sve te aktivnosti, da su vam neophodni mediji. Malopre je koleginica pričala o dobroj komunikaciji, o aktivnoj komunikaciji, pa u tom smislu, mislim da bi trebalo da što veći broj građana Srbije o vašim aktivnostima da to prosto dobije, tu informaciju, ali u smislu informisanja o ishodima svih evidentiranih, tj. predmeta po kojima ste postupali, što se može videti u tabelarnim prikazima na kraju vašeg izveštaja.

Na kraju vi čak i u izveštaju, negde na, mislim, na strani osam, kažete da je u medijima i javnom prostoru prisutan govor koji karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, uvredljivo izveštavanje itd, te da je u tom smislu potrebno posvetiti posebnu pažnju i odgovornom izveštavanju o nasilju.

Moje pitanje je - da li ste kada ste to lepo izanalizirali predvideli i neka sredstva u vašem budžetu za narednu godinu za jednu ozbiljnu medijsku kampanju ne bi li ovu temu i ne bi li prvo postigli efekat, a to je promenili i podigli svest građana Srbije kada je u pitanju ova oblast društvenog života?

Dalje, pod tačkom 22. vašeg izveštaja kažete da je potrebno preduzeti sve potrebne mere kako bi sastav državnih organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva na njihovom području. Moram da vam kažem da SDPS se u svom programu zalaže za dosledno sprovođenje postojećih, ali i za kreiranje novih mera za povećanje i olakšano učešće pripadnika manjina i drugih društvenih grupa.

Tako npr. jedan od modela tzv. princip prazne stolice, to je jedno mesto u lokalnim skupštinama, kao i u opštinskim i gradskim većima koje bi bilo predviđeno za predstavnike društvenih grupa sa pravom da diskutuju, odnosno da učestvuju u raspravi, ali ne samo kada se govori o ljudskim pravima, već kada su na dnevnom redu i pitanja od javnog značaja. Na kraju krajeva vi imate i u Zakonu o planiranju, koji smo usvojili početkom godine, da su u proces donošenja odluka konsultuju građani.

Poštovana Poverenice, ovo je jubilarna godina, tačnije 10 godina postojanja i primene Zakona o zabrani diskriminacije koji je, kao što znamo, svi u srpskom društvu izazvao značajne polemike, pa vas pitam – da li je potrebno da neke predloge, ovakve ili slične izmene, radimo i kako bi sam zakon, odnosno kako bi bili što efikasniji i kako bi omogućili učešće pripadnicima manjina u svim lokalnim samoupravama u Srbiji?

Još jedno pitanje, u formi pitanja, a mislim da je koleginica Žarić već otvorila temu Niša i južne Srbije, jugoistočne Srbije. Na strani 267. u tabeli pod nazivom – pritužbe po regionima, kada pominjete region južne i istočne Srbije stoji broj 103 ili 10,4%, na koje konkretne pritužbe mislite, odnosno na šta se najviše odnosi ovaj broj, koje najviše dominiraju?

Takođe, na strani 247. u tabeli pod naslovom – oblasti društvenih odnosa, na koje se pritužbe pre svega odnose kada govorimo, odnosno ovo što vidimo u tabeli, da se brojevi odnose na kulturu, umetnost, sport, kao i obrazovanje i stručno osposobljavanje. Hvala.

Hvala dr Jelenkoviću.
Sada reč ima Vesna Ivković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana Poverenice sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred poslanicima na dnevnom redu razmatranje redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, Deveti redovni izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti.

Iza ovog izveštaja stoji još jedna godina kontinuiranog i intenzivnog rada u skladu sa mandatom i nadležnostima koje su poverene ovoj instituciji i Zakonom o zabrani diskriminacije.

Izneti su ključni podaci iz izveštaja, mišljenja i preporuke, a posebno su predstavljene i opšte preporuke za suzbijanje diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti.

Radi lakšeg razumevanja od strane građana Republike Srbije objasnila bih ulogu ove institucije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavistan, samostalan i specijalizovan državni organ, formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. Narodna skupština Republike Srbije izabrala je 27. marta 2015. godine gospođu Brankicu Janković za novu Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti. Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučaja diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblicima društvenih odnosa.

Deo aktivnosti Poverenika odnosi se na uspostavljanje i održavanje saradnje sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji AP i lokalnih samouprava, kao i sa organizacijama civilnog društva, međunarodnim i domaćim organizacijama, institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Tokom 2018. godine Poverenik je postupao u 1.407 predmeta. Pored postupanja po pritužbama, Poverenik je u skladu sa ovlašćenjima dao 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, podneta su četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tri krivične prijave, jednu tužbu za zaštitu od diskriminacije i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Najveći broj pritužbi podnet je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, starosnog doba i pola, a u oblasti društvenih odnosa su pružanje javnih usluga ili korišćenje objekata i površina, rad i zapošljavanje i postupci pred organima vlasti.

Poverenik je tokom 2018. godine sproveo dva istraživanja, a tako dobijeni podaci su od značaja kako za rad institucija, tako i za različite društvene aktere, za kreiranje i vođenje javnih politika.

Poverenik je objavio i dva priručnika, sproveo brojne obuke, radionice i predavanje iz oblasti i prepoznavanja i reagovanja na diskriminaciju kojima su bili obuhvaćeni mnogi akteri društvenog života, a to su policijski službenici, inspektori rada, predstavnici lokalnih samouprava, medija i organizacija civilnog društva, a održani su i seminari na temu građansko-pravna zaštita od diskriminacije za sudije sve četiri apelacije.

Sa ciljem da se podstaknu lokalne samouprave, da kreiraju i sprovode različite afirmativne politike, ustanovljena je i nagrada „Opština/grad jednakih mogućnosti“. Ovaj izveštaj nam ukazuje na to da se naše društvo i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja ravnopravnosti. Postojećim antidiskriminacionim zakonodavstvom u Srbiji postavljen je temelj za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanja diskriminacije, ali je taj pravni okvir potrebno unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

Na zastupljenost diskriminacije u društvu utiču i drugi faktori među kojima su društveni i kulturni kontekst u kojem živimo, stepen tolerancije prema različitosti, poverenje u rad institucija, edukacija o prepoznavanju oblika diskriminacije i druge aktivnosti svih delova društva u zaštiti ljudskih prava.

Treba naglasiti da pored Poverenika, izuzetno važnu ulogu imaju sudovi i naglasiti da su u 2018. godini sprovedene u celosti pojedine preporuke koje je Poverenik dao u svom godišnjem izveštaju za 2017. godinu. Krajem 2018. godine otpočela je sa radom i nacionalna linija za žene žrtve nasilja i u skladu sa tim doneti su mnogi strateški planovi.

Diskriminacija je zabranjena Ustavom Republike Srbije koji propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. Shvatajući važnost poštovanja ljudskih prava i poštovanja principa ravnopravnosti, Republika Srbija je proteklih godina izradila adekvatan antidiskriminacioni okvir i ratifikovala najvažnije univerzalne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava i zabrane diskriminacije.

U izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu, navodi se da je zakonodavstvo o zabrani diskriminacije u našoj zemlji u skladu sa evropskim standardima, ali je potrebno vršiti dalje usklađivanje. Posebno su značajni antidiskriminatorni zakoni, kao što su Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o ravnopravnosti polova. Sistem pravne zaštite o diskriminaciji u Republici Srbiji obuhvata mehanizme građansko-pravne, krivično-pravne i prekršajno-pravne zaštite.

Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu je veoma sažet, celovit i do detalja objašnjeno šta je urađeno. Date su i određene preporuke u ovoj oblasti – da se izrade strateški dokumenti koji se odnose na prevenciju i zaštitu diskriminacije, unapređenje osoba sa invaliditetom, razvoj socijalne zaštite, razvoj mentalnog zdravlja, prevenciju i zaštitu dece od nasilja, razvoj obrazovanja odraslih, društveno odgovorno poslovanje, strategiju o starenju i druge. Važno je unaprediti dostupnost obrazovanja dece sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, romske dece kao i pristup visokom obrazovanju, mere i aktivnosti za ravnomernu zastupljenost žena i muškaraca u svim sferama političkog i javnog života, podsticanje zapošljavanja i ekonomskog osnaživanja žena. Potrebno je unapređivanje koordinisanog i efikasnog delovanja svih institucija sistema u pružanju zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika nasilja, uz razvoj servisa za podršku žrtava nasilja.

Preduzeti mere na eliminisanju diskriminacije i stigmatizacije LGBT osoba, unapređivanju položaja Roma i Romkinja, kao i položaja starih ljudi i možda najvažnija preporuka programima i planovima, predvideti sprovođenje mera i aktivnosti na svim nivoima u cilju zaustavljanja odlaska mladih iz Srbije.

Ono što bih pohvalila u ovom izveštaju, pre svega, kao žena, to je inicijativa Poverenice upućena Skupštini grada Beograda za određivanje naziva i obeležavanja ulica, trgova i zgrada, da daju imena znamenitih žena našeg društva. Citiraću vas – naše društvo nisu stvarali samo muškarci već i žene. Neophodno je efikasno funkcionisanje svih društvenih mehanizama za zaštitu od diskriminacije. Svako ljudsko biće ima potrebu za poštovanjem i uvažavanjem i zato treba edukovati decu da poštuju druge, da poštuju različitosti, jer time gradimo bolju i tolerantniju Srbiju.

Poverenica je istakla da i dalje nastavlja sa proaktivnim pristupom u nameri da i u budućnosti pružaju još efikasniju zaštitu od diskriminacije i radi na unapređenju ravnopravnosti. Ja sam uverena da na taj način zajedno doprinosimo izgradnji boljeg društva koje će stajati na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki.

Na samom kraju, poželela bih ovoj instituciji što manje pritužbi u narednom periodu, što bi za nas bio znak da postajemo sve bolje i tolerantnije društvo kada su različitosti u pitanju.

Da zaključim, izveštaj je vrlo detaljan i sadrži sveobuhvatan pregled stanja i relevantne podatke koji mogu biti od značaja za dalje kreiranje i unapređenje javnih politika. Zato predlažem da se isti usvoji, što će poslanička grupa SPS uraditi u Danu za glasanje. Hvala.

Hvala gospođo Ivković.
Sada reč ima Jahja Fehratović. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvolite.

Poštovana Poverenice, poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da se podsetimo da je Narodna skupština pre 10 godina usvojila Zakon o zabrani diskriminacije, svrstajući se tako u red demokratskih društava koja su prepoznala problem diskriminacije i zakonom utvrdila mere i aktivnosti za borbu protiv bilo kog vida diskriminacije.

Diskriminaciju smo definisali kao nejednako postupanje prema pojedincu ili grupi, na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare Ustavom i zakonom zagarantovana prava. Dakle, to je nejednako postupanje, tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinca ili grupe ljudi, koji se nalazi u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji.

Diskriminacija se može vršiti po osnovu i invaliditeta, starosne dobi, na osnovu pola, bračnog ili porodičnog statusa, nacionalne pripadnosti i etničkog porekla ili seksualne orijentacije itd.

Redovan izveštaj koji se dali za ravnopravnost za 2018. godinu, a Narodnoj skupštini se takav izveštaj podnosi deveti put, ukazuje da se sprečavanju diskriminacije u svim segmentima društva po osnovu navedenih svojstava ličnosti, posvećuje sve veća pažnja. Prema rangiranju obima ispoljenih diskriminatornih radnji, kako je u izveštaju prikazano, najviše slučajeva diskriminacije je u 2018. godini bilo po osnovu invaliditeta. Kada se posmatraju oblasti diskriminacije, u izveštaju je navedeno da je na prvom mestu nažalost oblast pružanja javnih usluga. Na drugom oblast rada i zapošljavanja, na trećem su postupci pred organima javne vlasti, a na četvrtom oblast javnog informisanja i medija.

Iz kojih god razloga, u bilo kom segmentu života da se desi diskriminatorni odnos, on sprečava građane da ostvaruju svoja prava potpuno ravnopravno sa jednakim šansama pred zakonom.

Osvrnuo bih se sa nekoliko rečenica u vezi izveštaja koji se odnosi na ostvarivanje manjinskih nacionalnih prava. Prema izveštaja Poverenika iz 2018. godine, diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, rangirana je na šestom mestu, pri čemu izveštaj ne sadrži podatke za KiM. Kada su u upitanju prava nacionalnih manjina i etničkih grupa, moram da istaknem da Srbija ima ustavni i zakonodavni okvir koji nacionalnim manjinama daje prava koja su obimnija i veća od prava koje manjine imaju u mnogo razvijenim zemljama sveta. Jedno od značajnih prava jeste da manjine imaju zakonsku mogućnost da biraju svoje organe, pre svega nacionalne savete, kao i druge odbore, kojim se zapravo ostvaruju sva prava u autonomnosti obrazovanja, kulture, informisanja, jezika i pisma.

Prošle godine su održani izbori za nacionalne savete. Na izborima je izabrano 22 nacionalna saveta, znači 22 nacionalne manjine su dobile svoje organe. U izveštaju se govori o prisustvu diskriminacije prilikom zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima i tu ima naravno problema. Taj problem može da postoji ukoliko pripadnici manjina ne govore srpski jezik koji je službeni jezik u Republici Srbiji.

U lokalnim zajednicama u kojima manjine imaju preko 10% prisutnosti, obavezno postoje prevodioci za manjinske jezike. Pripadnici manjina rade i u državnim organima, ali se ne može očekivati da na primer pripadnik jedne manjine bude zaposlen na primer u Kragujevcu, ako ne zna službeni jezik države u kojoj živi.

Ne smemo iz ugla manjina državu Srbiju posmatrati kao tuđu državu, a pogotovo ne poštovati Ustav i zakone. To neke manjine ili bolje rečeno njihovi lideri nekih manjina danas pokušavaju i primenjuju.

Srbija je multietnički prostor, zemlja sa najviše nacionalnih manjina u okruženju, zato je unapređenje položaja nacionalnih manjina i ostvarivanje manjinskih prava važno za stvaranje međuetničkog poverenja i uvažavanja. Život u multietničkim zajednicama je dvosmerni proces. Neophodno je sa jedne strane da država obezbedi korišćenje manjinskih prava, ali sa druge strane važno je da manjine prihvate i poštuju državu u kojoj žive i većinski narod, kao što većinski narod treba ne samo da obezbedi garantovana prava, već kroz stvaranje kulturno socijalnog ambijenta neguje multietničnost. Da bi se to postiglo neophodno je da se uzajamno više poznajemo i cenimo i da shvatimo da svaka manjina ovde u Srbiji ima prava koja omogućavaju izražavanje svojih posebnosti, ali da treba da se integriše u društvo kako bih mogla da razvija, obrazuje i čuva svoju baštinu.

U svakom slučaju izveštaj koji ste podneli za ravnopravnost je dobar reper, ne samo za analizu stanja, već i za prepoznavanje slabosti i slabih tačaka koje treba kroz obostrano razumevanje i podršku pretvoriti u prednosti Srbije kao višenacionalne države.

Poslanička grupa SPS će glasati za ovaj izveštaj. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Mihajloviću.
Reč ima prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite profesore.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Poštovana gospođo Poverenik za ravnopravnost, izjavili ste da je napredak u pogledu ravnopravnosti činjenica da je formirana ženska poslanička grupa. Ženska poslanička grupa da je formirana u Parlamentu u Skupštini, da li je onda diskriminacija to što ne postoji muška poslanička grupa u ovom Parlamentu?

Drugo, da li vam je poznato da Srbi na području AP KiM ne mogu dobiti pasoše koji su identični pasošima nas koji živimo na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine? Čak i kada dobiju pasoše na teritoriji centralne Srbije, piše Republika Srbija – koordinaciona uprava. Sa tim pasošem oni moraju pored tog pasoša da vade još i Šengenske vize. Zašto su Srbi, građani Srbije sa KiM diskriminisani?

Dalje, kada ćemo omogućiti i insistirati kod EU i svih drugih međunarodnih organizacija da se svakom Srbinu iseljenom sa KiM mora omogućiti povratak na njihova ognjišta?

Kada ćemo insistirati da oni koji su porušili manastire, crkve, groblja i sve druge objekte moraju obnoviti iste? Kada smo uložili protest da Srbi sa KiM barem za zadušnice mogu da odu i obiđu svoje grobove na KiM? Mi to sve prećutkujemo.

Dalje, kada će građani Srbije na privremenom radu u inostranstvu moći elektronski da glasaju? Jer, molim vas, kako je moguće da ljudi koji žive u Kanadi, Americi, Australiji, Kini i Rusiji prevaljuju hiljade kilometara da bi glasali u nekoliko mesta gde je organizovano glasanje i gde postoji više članova glasačkih odbora nego što je glasača kada se sve sabere?

Dalje, kada ćete zaštiti i istaći građane u ruralnom području, koji su eliminisani osnovnih prava na život, između ostalog i izgradnjom mini hidroelektrana na 15 metara od prozora od kuće bez ikakve zvučne izolacije? Voleo bih da vidim da neko izgradi mini hidroelektranu na Topčiderskoj reci, na 15 metara od prozora zgrada i da vidim kako će ti građani da reaguju.

Dalje, molim vas da mi objasnite koji termin vi kao Poverenik za ravnopravnost koristite kao srpski prevod LGBT, da ne bi napravio grešku? Imajući u vidu da imamo pravo da sve nazive koristimo na srpskom jeziku.

Takođe, ja sam vam pre početka sednice dostavio ovu fotografiju. Ja vas molim, objasnite da li je ovo kršenje ravnopravnosti? Pod koje odredbe ovo može da se podvede? Da li to znači da neko sutra može umesto patrijarha, da stavi sliku kardinala, muftije, rabina? Da li biste onda reagovali? Zašto samo srpski crkveni poglavari mogu biti predmet omalovažavanja i to onog koji imaju doživotne funkcije, a ne izborne na pet godina ili četiri godine?

Hvala lepo.

Hvala, profesore.
Reč ima dr Branimir Rančić, izvolite.