Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Mali, poštovani ministre, gospodine Mali, vi ste ovih dana izloženi zajedno sa ministrom unutrašnjih dela, gospodinom Stefanovićem, neopravdano medijskim bestijalnim napadima.

Ne treba da vas to brine gospodine ministre, kada vidite od koga dolaze ti medijski bestijalni napadi, ni vi, ni ministar Stefanović.

Dajemo vam punu i bezrezervnu podršku da i dalje, obojica, kao i do sada, dajete sve svoje radne sposobnosti za bolji život i dobrobit građana Republike Srbije. Uveren sam da će tako da bude.

Što se tiče zakona, dozvolite mi samo da dve rečenice kažem, da uvođenje kontrole državne pomoći je u funkciji zaustavljanja trke u subvencionisanju između država članica EU, a radi fer i tržišne utakmice.

One su bitne subvencije i kod nas. Do dolaska SNS, subvencije su korištene, ali nije ništa rađeno. Dozvolite da vam kažem da jedan bivši premijer Vlade Republike Srbije je oštetio budžet Republike Srbije subvencijama za 533 hiljade evra samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu, a to je gospodin Živković, koji sada gleda ovde iz prostorija skupštinskih ovo što mi govorimo.

Toliko što se tiče subvencija.

Vi ste juče, gospodine ministre, a i danas, spominjali 2014. godinu kao prelomnu za sve ove ekonomske dobiti koje sada imamo. Potpuno ste u pravu, jer mi smo do dolaska Aleksandra Vučića na čelo predsednika Vlade zatekli zemlju koja je bila totalno ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirana. Ja bih voleo da pitam gospodu iz Saveza za Srbiju, koji gledaju iz prostorija Skupštine sad, da li je ovo tačno ili nije?

Drugo, da je bila bez sigurnosti i bezbednosti njenih građana, da smo zatekli zemlju koja je bila ponižena, zemlju bez plana i programa, zemlju bez nade i vere njenih građana u bolju budućnost, zemlju sa prevelikom zaduženošću, zemlju sa urušenim, totalno urušenim državnim institucijama, zemlju bez ikakvog međunarodnog ugleda i zemlju u kojoj je pljačkaška privatizacija dovela do bankrota.

Onda, dolaskom Aleksandra Vučića za predsednika Vlade i postavljanjem programa koje ste vi spominjali juče i danas, a to je tzv. „ekspoze“ Vlade Republike Srbije 2014. godine, za koji sam ja danima ovde govorio, a sada ponavljam, da je on bio najtransparentniji, najkonkretniji, najprecizniji, najbolji i najveći od svih prethodnih vlada u modernoj istoriji Srbije. Još jedan podatak, najviše po svim elementima realizovan od svih dosadašnjih programa vlada.

Dozvolite da kažem, da citiram iz tog ekspozea da bi mogli shvatiti ovo što se danas nalazi na dnevnom redu i danas i juče. Tadašnji predsednik Vlade, a danas aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, na stranici 9. ekspozea rekao je, citiram: „Merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će se do kraja 2017. godine spustiti na granici održivog 3 do 4% BDP, što će dovesti do zaustavljanja rasta javnog duga na nivou 75% BDP i započeti njegovo postepeno opadanje.“

I ova rečenica je vrlo bitna, i nastavlja predsednik tadašnje Vlade, a sada predsednik Republike: „Tada će država u pogledu ekonomskih parametara postati stabilna“.

Da li je tačno gospodo iz Saveza za Srbiju, koji gledate iz ovih skupštinskih prostorija ovo ili ne? Ja nemam vremena da vam kažem da je realizovano i u mnogim elementima i 120% tog programa, ali to ćemo drugom prilikom.

Pitam vas, gospodo iz Saveza za Srbiju, jesu li ovo ostvareni parametri ili nisu, čak i bolji? Odgovorite, ne u ovoj skupštinskoj sali, jer nećete da dođete, da se suočite sa istinama u zadnjih tri-četiri godine, posebno, ali odgovorite na konferencijama za štampu, imate li bar malo političke korektnosti, političke kulture i akademske, građanske ili poslaničke čestitosti da ustanete ili na konferenciji za štampu da se izvinete tadašnjem predsedniku Vlade i današnjem predsedniku države za sve ono što ste blatili taj ekspoze?

Moram da vas razočaram, ponovo ću ponoviti, to je jedini program Vlade u novijoj istoriji Srbije koji je citiran u jednom međunarodnom časopisu na Scimago listi. Da bi bio citiran, morao se na jedan strani jezik prevesti čitav ekspoze, ne u skraćenoj verziji.

Dozvolite sada ipak na kraju da kažem. Naši politički protivnici, a i mene su prozvali da sam ja rekao da će se vreme meriti u zadnjih 20 godina po Aleksandru Vučiću, i tačno je tako. Prošli put sam govorio, ali dozvolite, pošto je tema sad da kažem. To je ovo vreme koje sam rekao, kako smo zatekli vlast, a ovo drugo vreme od 2014. godine samo, dozvolite da kažem jedan podatak.

Znači, prvi sam rekao kako je bilo, a bilo je zemlja ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirana, a posle dolaska Aleksandra Vučića na čelo Vlade, zemlja je otvorila 138 kilometara autoputeva, 480 kilometara državnih puteva, 360 kilometara lokalnih puteva, ukupno 970 i 311 mostova rehabilitovala itd. Neću da govorim koliko škola, koliko domova po svim parlamentima. I već danas u mnogim ekonomskim časopisima se meri vreme, u 20 ovih godina, pre dolaska njega za predsednika Vlade i posle dolaska Aleksandra Vučića, pre dolaska kad je zemlja devastirana i sada, ubrzana modernizacija.

Jedino mi nije jasno zašto su ovi iz Saveza za Srbiju ljubomorni da država ide napred. To ja nisam video ni teoriji, ni praksi, nigde. I nama kažu – vaš predsednik. Ja nikada nisam rekao Tadiću – njihov predsednik. To dokazuje njihovu državotvornost.

Dozvolite, na kraju, da ostavim vremena i drugima, da je najbolje o njima rekao Svetislav Basara, bivši ambasador Republike Srbije, 21. maja gospodnje 2019. godine, on je rekao za sve varijante DS, citiram – Demokratska stranka je samoupravna i interesna zajednica muljatora i lopuža. Završen citat.

Poštovani građani Srbije, uništili su našu prošlost, uništili su našu budućnost, zaustavili su budućnost naše dece, a da su bar malo ili još godinu dana ostali na vlasti, uništili bi nam i korene. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Dejan Radenković, u svom izlaganju izneo je stav da će poslanička grupa SPS podržati sve zakone iz drugog zajedničkog pretresa i istakao je značaj koje ovi zakoni imaju za poslaničku grupu SPS, a ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Zakon o reviziji.

Pružanje usluga revizije finansijskih izveštaja u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o reviziji, koji je stupio na snagu 24. jula 2013. godine i podzakonskim aktima za njegovo sprovođenje.

Osnovni razlozi, kao što smo mogli da čujemo danas, za izradu novog Zakona o reviziji, su usklađivanje sa zahtevima novih propisa EU, kojima se uređuje ova oblast i otklanjanje uočenih nedostataka u primeni postojećih zakonskih rešenja.

Predlog zakona posebnu pažnju posvećuje pitanju unutrašnje organizacije društva za reviziju. U Predlogu zakona definisano je da kontrola kvaliteta rada licenciranih, ovlašćenih revizora, društva za reviziju i samostalnih revizora prelazi u nadležnost Komisije za hartije od vrednosti, čime se povećava nezavisnost kontrole.

Unapređen je sistem sankcija kojim će se destimulativno delovati i sprečiti buduća ponašanja koja bi ugrožavala objektivno i kvalitetno pružanje revizorskih usluga u delu koji se odnosi na mere u postupku kontrole kvaliteta rada društva za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Primena aktuelnog Zakona o reviziji pokazala je postojanje određenih nedostataka u regulisanju i sprovođenju zakona u praksi. Pre svega, potrebno je uvesti novine u postojeći sistem javnog nadzora kako bi se isti unapredili i kako bi on imao jača ovlašćenja, pre svega po pitanju sprovođenja kontrole kvaliteta i izricanja sankcija.

Potrebno je pojednostaviti sistem izricanja mera društvima za reviziju i licenciranim ovlašćenim revizorima, u smislu da se kontrola izricanja mera, ako za to postoji potreba, odvija efikasnije i da se ubrza postupak. Uvedene su nove odredbe u zakonu, koje definišu subjekta revizije, profesionalnu etiku, profesionalni skepticizam, matičnu državu članicu, nezavisnost i objektivnost, kao i odredbe koje će početi sa primenom prijemom Republike Srbije u EU.

Bilo je komentara vezano za ovu odredbu, ali mislim da je za nas, za državu, bez obzira na to kada ćemo ući u EU, važno da mi uredimo svoju državu, pa kad god to bilo.

U novom zakonskom rešenju detaljnije je regulisana obaveza čuvanja poslovne tajne društva za reviziju i licenciranih ovlašćenih revizora tokom vršenja zakonske revizije. Radi podizanja kvaliteta revizorskog izveštavanja, unapređen je obuhvat mera, kazni koje mogu biti izrečene za nepoštovanje zakona i pravila struke, kao i njihova efikasnost.

Predlogom zakona zabranjeno je krivično osuđenim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima, da budu osnivači i vlasnici društva za reviziju.

Komisija i ministarstvo nadležno za poslove finansija imaće krajnju odgovornost za kvalitet obavljanja revizije u Republici Srbiji.

Prenosom nadležnosti po pitanju kontrole kvaliteta obavljanje revizije iz komore ovlašćenih revizora u nadležnost Komisije za hartije od vrednosti biće pojednostavljen i ubrzan postupak kontrole i izricanja sankcija društvima za reviziju i revizorima zbog nepoštovanja odredaba zakona i pravila struke.

Umesto u tri institucija, postupak će se odvijati u okviru jedne institucije – Komisije za hartije od vrednosti. Radi obavljanja ovih nadležnosti, a na osnovu sporazuma, Komisija će preuzeti lica zaposlena u komori ovlašćenih revizora na poslovima kontrole kvaliteta.

Sistem kontrole kvaliteta biće ustanovljen na nezavisniji, efikasniji, efektniji način i usklađen sa najboljom profesionalnom praksom.

U Predlogu zakona o reviziji propisana je i minimalna forma revizorskog izveštaja.

Sve predložene izmene treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta revizorskih izveštaja, što za posledicu treba da ima poboljšanje kvaliteta finansijskih izveštaja, što će pozitivno uticati na sve privredne subjekte, ali i na državne organe i institucije, kao i na strane i domaće investitore. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Branimir Rančić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Mali, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima ove nedelje je set ekonomskih zakona, koji ukazuju na ekonomski napredak Srbije, između ostalog, i suficit budžeta od 46,6 milijardi, koji ćemo raspodeliti na, kao što ste rekli, povećanje plata u javnom sektoru, na isplatu jednokratne pomoći penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, pomoć građanima koji su bili zaduženi u švajcarskim francima i na kapitalne investicije.

Kako će se trošiti ovaj novac iz budžeta, upravo ovi zakoni to definišu i kontrolišu.

Moram da napomenem da privredna aktivnost u 2019. godini ostaje na vektoru rasta, koji je započet početkom 2015. godine. Ovaj kvartal januar-jul 2019. će biti osamnaesti, ponavljam, osamnaesti uzastopni kvartal u kome privredna aktivnost beleži rast.

Profesor Atlagić u svom izlaganju, neću reći dao mi je šlagvort jer je to nemačka reč, a u srpskom parlamentu treba da se koriste srpske reči, pa ću reći dao mi je dobar uvod kada je pomenuo ekspoze tadašnjeg kandidata za premijera gospodina Aleksandra Vučića, avgusta 2016. godine, obraćajući se ovde u parlamentu.

Citiram, od 2008. do 2012. godine imali smo pogrešnu ekonomsku politiku u kojoj smo insistirali na povećanju rasta BDP time što smo povećali uvoz i, drugo, domaću potrošnju, ali ekonomska logika se promenila i rast u narednom periodu je ostvaren prvo investicijama a drugo uvećanjem uvoza. Još je važnija činjenica da je došlo do promene strukture našeg izvoza u EU. Najvažniji izvozni proizvodi nisu više primarni poljoprivredni proizvodi, već industrijski proizvodi. Srbija najviše izvozi u države članice EU, 63,6% i oni koji žele to da postanu, znači, CEFTA, 21,1%.

Zato je, moram to da kažem, sad mi je palo na pamet, Kin de Hang rekao – neke zemlje u svetu u kojoj je za tako kratko vreme uspela da se brzo izvuče iz krize u kakvoj je bila Srbija. Znači, nema zemlje u svetu koja se tako brzo izvukla iz krize kao Srbija.

Budžet za 2019. godinu donet je u skladu sa nastojanjem da se održi, kako kažu ekonomisti, makroekonomska stabilnost, održivi fiskalni sistem i zdrav ekonomski rast. Rast BDP u prvom kvartalu je od 2,7 usled ubrzane privredne aktivnosti od 2,9 u drugom kvartalu ostvaren je polugodišnji rast od 2,8. Projektovana stopa rasta BDP za 2019. godinu je zadržana na nivou od 3,5.

Ovakva kretanja rezultat su pre svega posvećenosti predsednika Aleksandra Vučića i Vlade u smislu povećanja broja zaposlenosti. Tržište radne snage u 2019. godini beleži izuzetno povoljna kretanja. Stopa nezaposlenosti je u drugom kvartalu dostigla nizak nivo u iznosu od 10,3%, što je manje za 1,6 u poređenju sa istim kvartalom prošle godine. Ukupna zaposlenost je bila veća za 0,7%. Pored značajnog smanjenja stope nezaposlenosti i rasta ukupne zaposlenosti, zabeleženo i strukturno poboljšanje na tržištu rada. Tako je, na primer, stopa nezaposlenosti mladih za 27,5 pala na 24,4, dok je kod žena smanjen za 1,6% poena na 11%.

Takođe, rast broja zaposlenih u privatnom sektoru za 4,1%, odnosno za 58,5 hiljada zaposlenih, dok je u javnom sektoru smanjen za 1,2% odnosno za 7,4 hiljade dinara.

Znači ja sam ovde govorio jezikom brojki. Brojke dominiraju u matematici, a kako je ekonomija matematika, mislim da je jedan od najtežih predmeta na ekonomiji matematika, znači cifre govore u prilog ubrzanog rasta Republike Srbije.

Što se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u razdeoku 30, kao što je rekla moja uvažena koleginica Milanka, je odvojeno 120 milijardi dinara, od toga osam milijardi za porodilje. Devet posto od te cifre biće za povećanje plata, ali ono što je bitno, što moram da potenciram je to da će se izjednačiti plate medicinskim radnicima zaposlenim u ustanovama socijalne zaštite sa medicinskim radnicima zaposlenim u medicinskim ustanovama. Sto pedeset miliona je odvojeno za hraniteljske porodice.

Sve ovo o čemu sam govorio možemo spustiti na lokalni nivo. Tako, na primer, moj grad Niš imao je u avgustu rebalans budžeta gde je ukazano na finansijsku konsolidaciju. Prvo, prihodi od poreza na zarade u periodu od prvog do šestog meseca 2019. godine viši su za 402 miliona dinara u odnosu na isti period prethodne godine. To je i razumljivo kada se uzme u obzir činjenica da je u 2015. godini bilo 2.995 aktivnih preduzeća, a u 2018. godini 3.718. Broj preduzetnika u 2015. godini je bio 7.614, a u 2018. godini 9.513. Broj nezaposlenih u 2012. godini je bio 36.104, a u 2018. godini 23.106, a broj zaposlenih u 2012. godini je bio 61.806, a sada 79.285.

Na kraju samo da napomenem kapitalne investicije koje se dotiču moga grada. Prvo, imamo završetak istočnog kraka Koridora 10, znači, kraka za Bugarsku, koji će biti pušten ili ovog ili sledećeg meseca. Zatim, završen je krak za Severnu Makedoniju, odnosno Grčku. Treće, izmeštanje železničke pruge iz grada tzv. obilaznica Popovac – Prosek, kao i izgradnja dve železničke stanice na aerodromu i Panteleju. Ono što je vrlo bitno, to je početak radova na autoputu Niš – Merdare, a što se tiče modernizacije pruge Niš – Dimitrovgrad, kao i investicije u aerodrom „Konstantin Veliki“, o tome neki drugi put.

Znači, mogu da zaključim da se latinska dikta – svi putevi vode u Rim, može zameniti – svi putevi vode u Niš. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Da li smo na drugoj tački dnevnog reda, gospodine Marinkoviću?

(Predsedavajući: Jesmo.)

Nemamo mi srpski radikali ništa protiv stvaranja institucija i organizacija koje su u skladu sa zakonom ove države, ali smo duboko protiv nepoštovanja funkcionisanja tih institucija i kršenja zakona. Da li slučajno ili namerno, to kada je u pitanju izvršna vlast, ne može se pripisivati slučajnosti. Može se samo pripisivati većim delom nameri.

Mi smo za uvođenje reda kada je u pitanju, konkretno, državna pomoć. Mora da postoji transparentnost pri funkcionisanju ovog sistema, gde država izdvaja ne mala sredstva, na ovaj ili onaj način, i ta sredstva se koriste, a evidencija, kada želite da pogledate, uvek je nekompletna ili nedostupna itd.

Dobar je predlog, između ostalog, da to bude izvan Ministarstva finansija, kako to ministar kaže, jer tu treba da se ispoštuje ta objektivnost koja je potrebna, jer onaj koji učestvuje u dodeli te pomoći, oslobađanje od poreza ili na druge načine, ne može baš da bude objektivan kada je u pitanju kontrola trošenja sredstava. Ministarstvo finansija mora da snosi i da nosi najveću odgovornost kada je u pitanju kontrola ukupno dodeljenih sredstava u sklopu državne pomoći, i to mora da bude izloženo javnosti, mora da bude dostupno svima, pogotovo parlamentu.

Da se ne poštuju i da se dosledno ne sprovode odluke o funkcionisanju institucija možda je najbolji primer kada je u pitanju predlog oko revizora.

Imamo jedan veliki problem koji se sastoji u reviziji, odnosno u kontroli funkcionisanja finansijskog sistema javnog sektora, počevši od lokalne samouprave, preko pokrajine, do Republike, pri tom ne gubeći iz vida da to obuhvata i javne službe, odnosno javna preduzeća.

Državni revizori su preopterećeni sa poslom koji obavljaju i možda je delimično u pravu neko ko je ovde rekao da izveštaji DRI liče jedan na drugi kao da su rađeni po porudžbini iz razloga što ono što podrazumeva objektivnost i što podrazumeva nešto što je detaljnije, objektivnost je rezultati detaljnijeg istraživanja, odnosno kontrole, to nedostaje iz prostog razloga jer fizički ne može da se stigne, isuviše je mali broj ljudi koji obavljaju taj posao.

Mi koji smo u matičnom Odboru za finansije smo svedoci prilikom podnošenja izveštaja, periodičnih izveštaja od DRI, da jednostavno ne možemo da tražimo od tih ljudi da na vreme ili blagovremeno obave sve revizije u ovoj državi. Suština nije samo u tome što je taj fizički nedostatak, što je veoma bitno, već je suština u tome što se insistira, pogotovo mi srpski radikali smo od ranije insistirali da se uvede interna revizija. Interna revizija je nešto što je preko potrebno za funkcionisanje čitavog sistema kontrolisanja.

Ovde imamo recimo na nivou lokalne samouprave da se pro forme formiraju interne revizorske ili neke komisije koje su u funkciji revizije, a onda kada dođe DRI, onda se vidi da je tu bilo dosta nepravilnosti, da je bilo protivzakonitog poslovanja itd. Kada se to pretvori u ono što je veoma bitno za nas, to su ogromne sume novca koje se koriste, odnosno koje se protivzakonito i protiv svih pravilnika troše.

Šta je rezultat rada revizora? Rezultat je, govorim o državnim revizorima, da se razumemo, da oni kao preventiva opominju nekoga ko je prekršio, nekoga ko nije postupao u skladu sa zakonom. Šta se dešava? Ne dešava se ništa. Pošto Ministarstvo finansija ima ingerencije, ima ovlašćenja da u većini slučajeva reaguje, mali je broj slučajeva zabeležen gde ministarstvo koristeći svoje zakonsko ovlašćenje je reagovalo tako što je primera radi kaznilo ili izreklo bilo kakvu meru kada je u pitanju niži nivo vlasti, pogotovo kada su u pitanju javna preduzeća.

Imamo drastične slučajeve kada je u pitanju kontrola. Imamo slučaj u jednom javnom preduzeću. Službenik, državni revizor daje primedbu direktoru, koji je izabran kako se to radi uobičajeno, ne po svojim sposobnostima i kvalifikacijama nego u najvećem broju po stranačkoj pripadnosti, da poslovanje tog javnog preduzeća, na čijem je on čelu, nije u skladu sa statutom tog javnog preduzeća. Zamislite, posle nekoliko minuta pošto je napustio prostoriju, direktor tog javnog preduzeća se vraća i saopštava revizoru da je on rešio taj problem tako što je fizički uništio statut i taj statut fizički ne postoji i problem je rešen. Revizor, čovek koji je imao ogromno iskustvo nikada to nije u svojoj praksi imao, iznenađen, mislio je da je neslana šala, i kazao je – gospodine, statut ne možete da uništite fizički.

Umesto da se sankcioniše, umesto da se preduzima korak na osnove izveštaja revizora o nepravilnom poslovanju, protivzakonitom, taj direktor je i dalje aktuelan. To je jedan od ovih tarot ekonomista, tih što bacaju karte kada gledaju ekonomiju ili gledaju u pasulj, kada popiju kafu u šolju pa tako uče ekonomiju. Tako je i on došao do diplome, a onda zauzeo poziciju direktora i do dan danas je na toj funkciji.

Interna revizija je veoma bitna, veoma značajna za funkcionisanje finansijskog sistema i ono što je najbitnije – borba protiv pranja novca, borba za sprečavanje terorizma je velikim delom zasnovana na internoj kontroli, pogotovo sistema koji su pod direktnom kontrolom izvršne vlasti ili na neki način pod kontrolom Ministarstva finansija i to mora da se uradi.

U ovom Predlogu zakona nije ni malo jednostavno ni lako doći do licence kada je u pitanju i računovodstvo, odnosno oni koji će se baviti tim poslom i koji se bave, a pogotovo kada su u pitanju revizori. Mora se uvesti red i tu postoji jasan stav da ne mogu računovodstvom da se bave ljudi koji poseduju samo program, kada ubace u program onda dobiju rezultate njihovog znanja iz računovodstva. Mora se u toj licenci jasno razgraničiti na one koji imaju kvalifikacije, oni koji znaju u odnosu na one kojima treba ceniti iskustvo, ali nemaju potrebno znanje i nemaju potrebnu diplomu. To mora da se uradi. Nemamo ništa protiv, ali tu se mora biti objektivan. Ne može po principu kako su to notari ili kako su to izvršitelji, ne može po tom principu baš sada da se proizvode i fabrikuju oni koji će voditi računovodstvo i koji će se baviti revizijom.

Na vreme vam skrećemo pažnju na to, ministre.

Hvala gospodine Mirčiću.

Sada reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predloženo vam je da budete sudija i da kažnjavate, ili on ili ministarstvo. Ne ulazim u to. Dobro sam razumeo svoje kolege koji su govorili pre mene. Znači, traži se da ministar kažnjava. Postoje inspekcijski organi, postoje sudije za prekršaje, postoje preporuke DRI lokalnim samoupravama, skupštinama, jedinicama lokalnih samouprava, ali nemojte da narušavate pravni poredak u Republici Srbiji, pogotovo ne ustavni.

Gospodine ministre, ovde su se danas mnoge stvari izgovorile, ali nešto moram da vam kažem. Ovi koji su protiv elektronskog poslovanja i koji izražavaju sumnju da je to moguće u Republici Srbiji, to su samo iz jednog razloga – boje se da ih ne udari struja dok kucaju na računaru. To je jedini razlog zbog čega su oni protiv elektronskog poslovanja. Taj strah moraju da prevaziđu jer civilizacijske tekovine idu napred, a Srbija nije u praistoriji, hvala Bogu. Ako oni žele da ostanu tamo, neka ostanu i u Savezu komunista, pošto sam čuo i da smo zemlja radnika i seljaka itd, a ja mislim da smo zemlja građana Srbije i da su svi građani jednaki pred zakonom.

Gospodine ministre, vi Predlogom zakona o kontroli državne pomoći dajete Narodnoj skupštini jedan instrument kojim bi se kontrolisao rad vašeg ministarstva, a moje kolege iz opozicije kažu da to njima ne treba. Znači, povećava se nadležnost Narodne skupštine i svakog narodnog poslanika pojedinačno i opozicija kaže da to ne treba.

Kada sam ja bio opozicioni narodni poslanik, voleo bih da sam imao sve te instrumente, nego sam morao da preturam i tražim po raznim dokumentima, da proveravam i čitam razne sajtove da bi došao do određenih podataka za diskusiju kako izvršna vlast funkcioniše, kakvi su im postupci, kakve su im greške, kakvi su im zloupotrebe.

Mi sada nudimo opoziciji i svakom narodnom poslaniku, naravno, koji podržava Vladu, da može da kontroliše Ministarstvo finansija, da može da kontroliše kako se sprovodi državna pomoć i to neko odbija.

Ja ću samo da pročitam da je ta Komisija za kontrolu državne pomoći odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije, po predlogu zakona. To nije sporno. Ko bira članove Komisije? Pa, evo, u članu 12, stav 3. - odluku o izboru predsednika Komisije ili člana Saveta Narodna skupština donosi većinom glasova svih narodnih poslanika, po predlogu odbora Narodne skupštine nadležnog za poslove finansija. Po predlogu odbora našeg radnog tela, koji čine opet narodni poslanici.

Predsednik Narodne skupštine, koji je narodni poslanik, raspisuje konkurs. I to je njima sumnja. Ne, najbolje je da to radi, kao što je bilo do sad, ili je to valjda žal za proteklim vremenima, da je država odnosno Vlada ta koja je svemoguća, koja može i mora sve. Ta vremena su prošla. I to je njihov ideološki najveći problem. Vremena Saveza komunista su prošla. Sada živimo u normalnoj demokratskoj državi, uspostavljamo prave vrednosti u ovom društvu. O tome ćemo malo kasnije, kako to sve izgleda kada se napada neki predlog zakona čisto da bi se napadao.

Ali, mene čudi da moje kolege narodni poslanici iz opozicije ne žele da pojačaju kontrolnu i nadzornu ulogu Narodne skupštine. To je naša ustavna nadležnost. Valjda su nas zato građani birali. To je svrha ne samo donošenja zakona, nego i kontrola rada izvršne vlasti.

Neću da ulazim u to kakvi su izveštaji revizora. Pa, kakvi mogu da budu nego tipski? Kakvi mogu da budu? Ali ćemo da prepričavamo anegdote koje se dese. Samo da znate, državni revizor obaveštava Narodnu skupštinu, obaveštava srpsku javnost o eventualnim nepravilnostima, može da da preporuku da se neki rukovodilac smeni, ali Narodna skupština i jedinica lokalne samouprave nisu dužni da po tome postupaju, zato što su nosioci suvereniteta građana. I nemojte sebe da unižavate više.

Bilo je tu još diskusije i oko toga, znate, kad god nekim zakonom pokušavamo da neku materiju malo bolje uredimo, da unapredimo, da se pozovemo na dobra iskustva i zemalja u regionu i zemalja EU, uvek se napadnemo i uvek je Vlada napadnuta da mi te zakone donosimo zbog članstva u EU. Evo, odmah ću da kažem - nije to primarno i nije to najvažnije. Donosimo zakone isključivo zarad interesa građana Srbije i države Srbije, to neka nauče jednom.

Napadnuti su ovi zakoni koji uređuju oblast računovodstva i revizije, kažu - to su direktive EU itd. Sad ja postavljam pitanje - evo, imamo nekoliko investitora, ima ih više ali ja ću da navedem samo tri-četiri, "Aerodrom Beograd", "Boš", Nemačka, itd, da ne nabrajam ta preduzeća, oni obavljaju neku delatnost u Srbiji, jesu povezana lica sa svojim matičnim kompanijama, ali mene sada interesuje da li ta preduzeća, da ne primenjujemo međunarodne računovodstvene standarde, dobit i profit koju ostvaruju u Srbiji mogu da budu prikazani u bonitetu tih preduzeća? Evo, ja tvrdim da ne mogu. A ako nečiji bonitet, a uložio je novac u Srbiji, ne može da bude prikazan u njegovom poslovanju, na tržištu hartija od vrednosti, da li su one vlasničke, da li su dužničke, ne ulazimo u to, taj neće da ulaže u Srbiju.

E, sad će da kažu - znate, ali to su strane kompanije, šta nas briga za to. Dobro, evo da kažemo da je i ta pretpostavka tačna. Dolazimo do drugog problema. Ako imamo ozbiljnu kompaniju u Srbiji, gde je isključivi vlasnik rezident ili građanin Republike Srbije, grupa građana, itd, neću da ulazim u vrstu tog privrednog društva, da li ono može, ukoliko ne primenjuje međunarodne računovodstvene standarde, da podigne kredit u inostranstvu kod neke banke koja ne posluje na teritoriji Republike Srbije? Evo, tvrdim da ne može. Moraće možda da podiže nepovoljnije kredite na domaćem tržištu zato što mi nismo predvideli svojim zakonima da primenjujemo međunarodne računovodstvene standarde. Ali ćemo zato da raspalimo po EU, ona se raspada, ona je ovakva, ona je onakva, a pri tom zaboravljamo da smo valjda svi mi birani od građana Republike Srbije i da prvo njima odgovaramo i da trebamo da radimo u njihovom interesu, a ne da budemo za neku političku ili ekonomsku regionalnu organizaciju, međunarodnu ili ne. Na prvom mestu treba da nam budu interesi građana Srbije.

Bilo je diskusije i oko tog čuvenog Zakona o računovodstvu. Tu moram da vam kažem, gospodine ministre, velika je uznemirenost u jednom delu stručne javnosti koja se tiče oblasti računovodstva i tih čuvenih licenci koje se izdaju, koje bi po tumačenju nekih trebale da se izdaju. Najviše je tome doprineo sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije, gospodin Pero Škobić, koji je u nekoliko članaka upoznao računovođe i revizore da će morati da se pretplate, ono što je on dao u svom intervjuu, da se pretplate na publikacije koje izdaje Savez računovođa i revizora, da će morati da idu na seminare da bi, bože moj, znali zakonsku regulativu koja se ubrzano menja, pa je potrebno njihovo neprestano osposobljavanje i da oni neprestano usavršavaju svoje znanje. Svoje znanje bi usavršavali tako što bi išli na te seminare, gde bi skupljali određeni broj poena a sa određenim brojem poena bi stekli pravo da produže licencu ili zvanje računovođe ili revizora. Zato se iz tog razloga te, da kažem, neobaveštenosti jednog dela naše javnosti, podigla velika prašina i tog nastupa koji je gospodin Škobić imao nedavno, pre desetak dana.

Da budemo jasni, nije logično da postoje računovodstvene agencije koje obavljaju tu delatnost, a da nemaju ni jednog zaposlenog. To odmah da raščistimo. Kako neko može da obavlja neku delatnost, da pruža neku uslugu da nema nijednog zaposlenog? To nije normalno. Ili je reč o zloupotrebi, zloupotrebi zakona. Može sve da bude po zakonu, ali da bude zloupotreba zakonskog prava.

Zato je dobro što se konačno uvodi taj registar koji će da bude javan, svako će imati uvid u njega. Dobro je što za razliku od zakona iz 2004. godine nije uspostavljen monopol kakav je imao Savez računovođa i revizora donošenjem tog zakona 2004. godine i koji su ta loša iskustva, kako su se ponašali u Savezu računovođa i revizora prema svojim članovima, gde su im bukvalno gulili kožu sa leđa, napravili jedan ozbiljan problem kada se donosio zakon. Znači, može da se polaže kod dve organizacije u Srbiji, može kod bilo koje, bilo gde u svetu koja ispunjava uslove iz našeg zakona, a to je da je članica Međunarodne federacije računovođa i revizora.

Ono što je najvažnije, nadzor nad radom svega toga vrši ministarstvo i neće biti zloupotreba prilikom brisanja zvanja računovođe. To je možda najveći problem u celoj ovoj priči.

Znači, nije problem da neko stekne zvanje, problem je da kad dokaže jednom svoje znanje, ne mora da ga dokazuje svake godine, jer ni mi ne menjamo zakone svake godine u jednoj oblasti, a on će svoje usavršavanje da ima kroz rad u delatnosti koju obavlja, jer to je nešto normalno. I medicina napreduje, ja nisam znao da doktori moraju stalno da polažu neke ispite, elektrotehnika napreduje, nisam znao da moraju inženjeri stalno da dokazuju svoje znanje, i da ne nabrajam dalje, pa ne vidim i zašto bi Savez računovođa i revizora i neke slične organizacije imale neka ekstra ovlašćenja nego sve druge organizacije koje se ovim bave. Mi često menjamo i zakone, pa evo iz oblasti pravosuđa, iz oblasti i krivičnog prava, Krivičnog zakonika, nisam čuo da je neki sudija ponovo polagao pravosudni ispit ili tužilac javnotužilački, pa mislim da i računovođe kad već jednom steknu to znanje ne treba stalno da ga dokazuju.

Kažem da je javnost bila uznemirena najviše zbog samog nastupa predstavnika Saveza računovođa i revizora i zato je bio toliki pritisak i na kolege poslanike i na članove Radne grupe i na samog ministra. Ali da ponovim, mi zakone ne donosimo samo zbog toga da bi postali član EU, nego na prvom mestu i isključivo zakone donosimo u korist građana Srbije i države Srbije i ova tri zakona su i u korist građana Srbije i države Srbije.

Hvala, gospodine Arsiću.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.