Hvala, gospodine predsedavajući.
Zaista, kada slušamo naše ministre, ministre Vlade Republike Srbije, unazad pa punih 18 godina, jer likovi su se menjali, ali politika i vokabular nije. Podseća nas na onu staru - statistika naša dika, što poželiš ona naslika.
Sećamo se posle „buldožer revolucije“ 5. oktobra, onaj princip koji vi danas provodite u praksu, kod nas se govorilo - ulazak u EU samo što nije, strane investicije nikad bolje, za razliku od režima 90-ih, koji je bio loš, otvaramo fabrike, nikada bolji minimalac, ulaze strane firme. Naravno, a po sredi svega toga u pozadini za 18 godina uništene su sve domaće firme, sve domaće fabrike. Uništena je kompletna privreda Republike Srbije, ali je neverovatno kako svake godine iz godinu u godinu kada dođe rebalans budžeta, kada dođe budžet, slušamo kako je ovo budžet, Predlog budžeta koji je najbolji na istorijskom nivou.
Samo što ima jedan mali problem, građani od toga neće videti ništa osim što kada slušaju televizije sa nacionalnom frekvencijom i informativni program i naše ministre, žive kratko u zabludi dok ne odu do prve prodavnice.
E, sada da vas podsetim gospodine ministre, vi ste i ovde se govorilo i moje kolege, bili presrećni, valjda i svaki građanin Srbije treba da bude presrećan kada skače minimalac. Hajde da vidimo dvoje zaposlenih ljudi koji radi i više od minimalca. Evo, neka im je 35.000 dinara plata. To je 70.000. Imaju samo dvoje dece, ne troje, koliko minimum bi trebalo kako bi pospešili rast naših građana i prirodnog priraštaja i sprečili makar na kratko belu kugu.
Ako uzmemo da žive u proseku od 50 kvadrata, ne više, hajmo da izračunamo kolika je cena infostana, vodovoda i kanalizacije, grejanja. Isključićemo da imaju automobil, da koriste gorivo, to ne treba, to je već višak. Da uzmemo vrtić. Evo na primer da uzmemo vrtić, šest hiljada dinara puta dva je 12, po hiljadu i po dinara engleski jezik, to je tri hiljade, to je ukupno 15, po sport hiljadu i po, to je ukupno 18 hiljada dinara.
Isključićemo SBB, Telekom, MTS, ne treba nam kablovska, ne treba nam fiksni telefon. Uzećemo jedan mobilni telefon. Osamnaest hiljada dinara je samo vrtić. Ako uzmemo još 25 hiljada, koja je minimalna cena ako se uključuje mašina u 12 uveče kada je jeftinija struja, pod pretpostavkom da vas ne prijavi komšija Komunalnoj policiji, dobijete kaznu, pod tom pretpostavkom, to je 33 hiljade dinara. Mobilni telefon neka je hiljadu dinara, znači 34.
Znači, nemamo automobil, nemamo gume, nemamo registraciju, nemamo kablovski operater. Imamo par televizijskih kanala. Ostaje 30 hiljada dinara za život. Za život, obuća, odeća, hrana.
Kako vas nije sramota?
Možete reći – U redu, evo ovim Predlogom budžeta uspeli smo da povećamo, nije dobro, loše je, katastrofalno je, ali nemojte govoriti kako će građani živeti bolje. Od čega? Tako što više neće morati, šta, zemlju da jedu, pa će moći neku salamu da kupe?
Lako je na primer gospodinu Orliću. On predaje tamo pored ove poslaničke plate, predaje na nekom tamo fakultetu, ko zna u kojim je još upravnim i nadzornim odborima. Tuku po 200-300-500 hiljada dinara on i njegove kolege i onda ustane i priča o minimalcu od 30 hiljada. To je u najmanju ruku licemerno i cinično sa vaše strane.
Meni je drago kada vidim osmehe sa ove leve strane poslanika koji mi se smeju, SNS, jer je to dokaz koliko poštuju građane Republike Srbije. To je suština.
Druga stvar vrlo bitna. Kada ste govorili ovih dana o predlogu i kažete – jednokratna pomoć penzionerima. Pa vi ste rekli da u penzionere nikada nećete dirati, da je to poslednje što bi ste uradili i smanjili ste im penzije? Sada šta, pred izbore im vraćate, dajete po pet hiljada dinara?
