Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da iskoristim par minuta da se osvrnem na pitanje ovog amandmana, odnosno problematike o kojoj raspravljamo danas, ali i na različite ocene i stavove koji su izrečeni u ovoj sali tokom današnjeg dana.
Pre svega, pitanje kontrole državne pomoći - da, jeste važno i ne greše oni koji kažu da je, ukoliko nema odgovarajuće kontrole, moguće programe ove vrste i zloupotrebiti. Uostalom, u Republici Srbiji zabeleženi su slučajevi kada se to dešavalo.
Mi smo, čini mi se, u nekim prethodnim prilikama razgovarali baš na ovu temu i ukazivali da je zvanično konstatovano da je bilo i zloupotreba i da je zvanično konstatovano da su u najvećem broju i najdrastičnije po svojim dimenzijama te zloupotrebe bile, sećate se sigurno kada, u predizborno vreme 2012. godine.
Dakle, utvrđeno je crno na belo, bivši režim se nije libio da ovu vrstu zloupotreba čini. Naravno, ti programi su kasnije sa tim vrstama manjkavosti, da budemo blagi u oceni, birajući termin kako ćemo ih nazvati, morali da dožive određenu reviziju.
Činjenica je svakako da danas te vrste zloupotrebe nema, da se ne konstatuje. Naprotiv, mi kada govorimo da se maksimalna pažnja poklanja želji, nameri da ti programi budu pripremljeni kvalitetno, da se dobro definišu kriterijumi i obimi pomoći, da se, pre svega, vodi računa o efektu koji, recimo, neka strana investicija može da izazove u Republici Srbiji, o pozitivnim efektima govorimo tačno, a govorimo, dakle, precizno o broju radnih mesta koji se obezbeđuje, govorimo o ukupnom nivou investicija koje dolaze, da se onda sa svoje strane država postavi na najbolji mogući način.
Naravno, nije nikakva tajna reći da ta vrsta zloupotreba u predizborno doba 2012. godine nije i jedina vrsta zloupotreba za kojom se posezalo i, naravno, nije nikakva tajna reći da kada se postupa ispravno, kada se postupa odgovorno i domaćinski, onda može da se govori o pozitivnim efektima. Zahvaljujući tim pozitivnim efektima, ozbiljnoj i odgovornoj politici i u ovom segmentu, ali i u svakom drugom pitanju koje se tiče naše ekonomije i naše privrede koji jesu ustanovili Aleksandar Vučić i SNS, mi danas govorimo, između ostalog, o stotinama različitih već realizovanih investicija, o stotinama različitih projekata koji su doneli nova radna mesta, a ta radna mesta brojimo stotinama hiljada. U ono vreme kad se zloupotrebljavalo i kad se nije libilo da se zloupotrebe prave, ovu vrstu efekata niste imali. Mi smo, da podsetimo, beležili gubitak radnih mesta i to drastičan gubitak. Govorimo o periodu od nekoliko godina samo od 2008. do 2012. Zvanična statistika kaže pola miliona radnih mesta izgubljeno. I sad, pogledajte kako se postupa, da li se pravi trošak, neretko i šteta, a kakav se efekat gradi u tom periodu na koji mi svakako moramo da podsećamo. Moramo, između ostalog, zato što danas, evo, između ostalog, mi dobijamo pitanje da se mi uporedimo sa tim i takvim periodom. Pa, jedan od narodnih poslanika koji jeste izabran na jednoj od dosovskih lista na izborima 2016. godine i zato niko ne treba da se ljuti, jer svako je od nas birao gde će učestvovati i sa kim će deliti izbornu listu, kaže, da vidimo, da uporedimo šta je bilo sa poljoprivredom. Možemo, naravno, i treba uvek i da vidimo i da uporedimo i sa poljoprivredom i sa pitanjem radnih mesta i sa pitanjem prosečne plate i sa kojim god želite parametrom, i sa onim kojim ne želite, da se vidimo, u oči pogledamo i da se podsetimo.
Mi smo, dame i gospodo, ovih dana o ovim stvarima takođe pričali. Mi smo ove stvari pokazivali. Za svaki sektor možete da napravite ovako lep uporedni prikaz i da pogledate kako je bilo nekada, to vam je ovo malo i žuto, a da pogledate kako je sada - to je ovo veliko i plavo.
Ovo konkretno vam se odnosi na obim sredstava koji smo kroz budžet, a pričamo o ovom rebalansu koji je tema ove sednice, koji smo izglasali juče. Dakle, to je ovaj nivo veliki i plav. Koliko je to bolje, to se golim okom vidi u odnosu na ovo njihovo malo i žuto. Pa, ako treba da govorimo o tome koliko država izdvaja, koliko se država brine za svaki sektor, pa i za ovaj koji se na poljoprivredu odnosi, može, evo da pogleda svako i kaže svako – ovo je danas dva i po puta više ako o izdvajanjima priča. Koliko onda ima smisla da neko kaže ovde a da li je 2,3% ili 2,4% više manje? Ne pričamo mi ovde uopšte. U Srbiji se danas ne govori o razlikama o 2,3% i 2,4%, dva i po puta je više, dva i po puta je bolje. To su neke razlike koje čovek, ako hoće da govori iskreno i pošteno, mora da primeti i ne može da ne prizna i u skladu sa tim zamerkama, a konkretno taj rebalans juče izglasan. Tu je i ministar. On može da ispravi ako ja pogrešim u nekim brojevima. Da li se odnosi ili se ne odnosi, između ostalog, za preko dve milijarde dinara novih upravo u ovom sektoru, sektoru poljoprivrede i upravo u sferi subvencija? Preko dve milijarde mi smo doneli ovim…
(Marijan Rističević: I više.)
Ovim preko dve milijarde, a ima tu čini mi se još dodatnih preko pola milijarde na različite objekte i infrastrukturu, opet za poljoprivredu.
Ispravljaju kolege koje vrlo pažljivo vode računa o ovim brojevima, ja nekad malo zaokružim, ali, vidite, uvek na našu štetu. Neću da nas previše pohvalim, a imamo za šta.
Da li je to dobra stvar? Da li je to za pohvalu? Ja bih rekao da jeste. Kada pominju šta je danas sa Srbijom na spoljnopolitičkom planu, pa jel dobra stvar i za pohvalu da je činjenica imamo tako dobre odnose i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, za koju se neki, tobože, brinu ovde, toliko dobre da se nikada niko nije mogao pohvaliti od ovih bivših, od ovog režima koji se trudio da kako god ume, koristeći se malverzacijama, kršeći zakone otvoreno, praveći štetu i strašne pare uzimajući da dobije izbore, ali ništa nije vredelo, nisu nikada imali taj nivo odnosa ni u kom pogledu, ni vezano za ekonomiju, ni vezano za našu privrednu saradnju, ni za infrastrukturu koju danas radimo i sa tim našim partnerima pored drugih partnera koje imamo, ali, moram da vam kažem, ni vezano za pitanje Kosova i Metohije.
Da li hoćete da razgovaramo o tome šta mi danas radimo za Kosovo i Metohiju? Evo, može opet u kontekstu ove sednice, opet u kontekstu ovog rebalansa. Opet ministar neka prati, pa ako treba neka koriguje. Da li je vezano baš za ovaj rebalans bilo da je za Kancelariju za Kosovo i Metohiju tim rebalansom predviđeno, a mi usvojili, preko 2,5 milijarde dodatnih sredstava? To kaže lepo u opisu. To je radila Parlamentarna budžetska kancelarija. Svaki narodni poslanik može taj materijal da dobije, svaki narodni poslanik može da ga koristi.
Radili ljudi precizno analizu i kažu – transferi nivoima vlasti preko 2,5 milijarde za podsticanje ekonomskog razvoja, podršku funkcionisanju lokalnih kapaciteta, vaspitno-obrazovnih institucija itd. Još mi najavimo i to je predsednik poslaničke grupe SNS govorio ovde prilikom poziva našim sunarodnicima da se bore za svoju budućnost i da izađu na izbore 6. oktobra. Podsetio čovek u planu, zvaničnom planu Vlade Srbije, zvanične institucije, ne može zvaničnije i još 350 novih projekata vezanih za Kosovo i Metohiju, neposredno u službi života i opstanka naših sunarodnika na teritoriji AP, vrednosti preko 150 miliona evra. Da li nije dobro, da li nije za pohvalu? Ja bih rekao jeste. Sve jedno i drugo i za iskreno priznanje ko se i koliko trudi, ko je u stanju kakav rezultat da obezbedi.
Između ostalog, da se podseti ko je i kada obezbedio da 15 država povuče ranije datu saglasnost, odnosno priznanje tzv. „nezavisnosti“ Kosova i Metohije. I to je jedan od pokazatelja ko se bori i ko je u stanju da kada se bori rezultat i napravi. Da nije reč samo o želji, bez koje naravno nema ništa, već i o znanju, sposobnosti da se rezultat napravi.
Bivši režim to nije radio. Ovi na čijim su listama neki postali narodni poslanici 2016. godine, oni se nikada oko tih stvari trudili nisu, jer znamo da su bili zauzeti nečim što je za njih bilo mnogo važnije. Stotinama miliona evra da, ali ne u investicije, ne za Srbe na Kosovu i Metohiji, nego na račune sopstvenih firmi, 619 miliona evra, da podsetimo, kao prihod slilo se na račune firmi Dragana Đilasa. To su bile njihove preokupacije i zbog toga se oni drugim stvarima bavili nisu.
A kako su se odnosili prema Kosovu i Metohiji, kako se odnosi danas? Evo vam primer današnji. Kad kažem danas, da znate baš mislim bukvalno danas. Ovo vam je jedan od njihovih omiljenih tabloida, zove se „Danas“. Kukaju već danima zbog toga što su Rada Trajković i onaj Rašić, beše, što tečno govori albanski i kaže - ja sam Kosovar, ja sam ponosni član najmlađe države na svetu. Kukaju što su prošli kako su prošli u nedelju.
Sada vidite šta piše ovde, ja vam sada čitam, a vi slobodno proveravajte da nisam neko slovo pogrešio: „Šta znači pobeda Samoopredeljenja i DSK na izborima u bivšoj južnoj srpskoj pokrajini?“ za njih je, i oni to kažu na naslovnoj strani Kosova i Metohije bivša južna srpska pokrajina. Otvoreno kažu ljudi. Eto to oni misle i to zagovaraju i time se bave i ovi njihovi miljenici koji se ne skidaju sa njihovih naslovnih strana. Tu mislim, pre svega na Đilasa, Jeremića, Obradovića i ostale koalicione partnere, Rade Trajković i ovog Rašića, kako sami kažu Kosovara, kako sami to kažu stanovnika najmlađe države na svetu.
Inače, ljudi koji su otvoreno govorili da se zalažu za političku saradnju sa Aljbinom Kurtijem, godinama unazad su to pričali, ne jednom, tri ili četiri puta je Borko Stefanović pokušavao da ubedljivo objasni zašto je Kurti dobar čovek, taj Kurti koji se zalaže za veliku Albaniju, taj ekstremista koji Srbe ne može da smisli, za njih je oduvek bio poželjan koalicioni partner, ali to je pitanje odnosa.
Nema nikakvog smisla da neko nama postavlja pitanje, koji se borimo za Srbe na Kosovu i Metohiji, koji se borimo za Srbiju na svakom planu, šta i kako radimo i koga i kako na svetu uvažavamo. Naša politika jeste da plate svima budu veće, pa i u javnom sektoru. Ovim što smo izglasali svi zajedno, to smo i obezbedili. Rečeno je već, ali da ponovimo. U proseku 9.6% povećanje plata. Za različite branše, od 8 pa sve do neverovatnih 15. Znate šta? Biće još.
Kad pričamo o ispunjenim obećanjima, prosečna plata u Republici Srbiji na nivou od 500 evra biće jedno od ispunjenih obećanja Aleksandra Vučića i SNS. Sigurno među onim značajnijima kada pogledate šta čoveka svakog u Srbiji prirodno najviše zanima, ali biće jedno od. Plata predsednika Republike, to je neko pomenuo, da znate, ništa vam novo ne saopštavam kada vas podsetim. Taj posao Aleksandar Vučić sigurno ne radi zbog plate, taj posao se radi pre svega srcem zato što se voli draža, zato što se voli narod i zato što se iskreno želi da se za njega nešto izbori. Kada se ume i kada se radi danonoćno, onda se izbori pa i bude prosečna plata 500 evra u Republici Srbiji, pa bude i na stotine hiljada novih radnih mesta. Imate i više Srbije na Kosovu i Metohiji.
Na kraju, kada se okrenete ljudima, kada se okrenete našim građanima i pitate ih – šta vi mislite o svemu tome? Srbi konkretno na Kosovu i Metohiji rekoše svoje pre dva dana. Preko 98% kaže – Da, verujemo Aleksandru Vučiću, da, verujemo Vladi Srbije, da, vidimo sve dobre rezultate.
Oni koji ne vide i kojima ove razlike onog malog žutog i onog velikog plavog nisu dovoljne da neke stvari uvide, neka pogledaju malo i neka oslušnu šta kažu Srbi. Ako im ni to ne pomaže, ja se bojim onda nikakve pomoći, nikakvog odgovora za njih nema.