Dame i gospodo narodni poslanici, kad govorimo o reviziji, na veoma ozbiljan način treba izvršiti reviziju prihoda određenih poslanika koji taj novac nisu zaradili. Treba sankcionisati nerad.
Zamislite koliko subvencija, a to neko ne želi da kaže, se može isplatiti za novac koji će ova gospoda koja svoj posao ne rade mesecima, gotovo godinama, koliko tog novca dobiju samo danas. Dakle, da slobodno procenim, radi se o oko 150 hiljada dinara dnevno, bez obzira zasedali, ne zasedali.
Danas su dve poslanice ili dva narodna poslanika ženskog pola, Gordana Čomić i Aleksandar Jerkov, uredno naplatile putne troškove od Novog Sada do Beograda, pri tome primaju platu, kao i svi drugi koji nisu došli, a svoj posao ne obavljaju. Ko će da izvrši reviziju i da građanima koji su glasali za njih da budu u parlamentu jasno kaže koliko košta taj nerad?
Evo, uzmimo za primer gospodina Ješića, kada ste ga poslednji put videli u Skupštini? Dakle, da uzmemo gospođu Mariju Janjušević. To su dva narodna poslanika iz Inđije, koja, za razliku od moje malenkosti, svoj posao ne rade.
Za gledaoce koji prate ovaj prenos, da znaju da su njihova primanja istovetna kao i moja, ali za razliku od mene, oni na posao ne dolaze. Ako slučajno navrate u Beograd, oni se upišu za putne troškove. I vreme je da neka revizija utvrdi koliko je to koštalo građane Srbije, koliko to subvencija može da bude za tovljenike, prave tovljenike, koliko može da bude za ribarstvo, koliko smo mogli isplatiti zasada voćnjaka, koliko smo mogli staviti zalivnih sistema, za nešto što smo plaćali gospodu koja godinu dana bojkotuju Narodnu skupštinu, a da ja pravi razlog do dana današnjeg ne mogu da utvrdim. Dakle, niko im ovde nije lupio ni čvrgu.
Trinaestog juna sam od sekretara dobio podatke, posle šest-sedam meseci bojkota poslanici opozicije, po statistici koju je vodila ova CRTA, Otvoreni parlament, su govorili ukupno 571 sat, čine jednu trećinu parlamenta, a vlast koja čini dve trećine parlamenta je govorila 548 sati. Dakle, nije tačno da nisu imali šta da kažu. Nije tačno da je bilo medijske blokade, jer su uglavnom u 95% slučajeva prenosi išli direktno. U onih nekoliko procenata je to pomereno kao snimak zbog prenosa reprezentacije.
Ja želim da znam, kao i građani, koliko taj nerad košta, posebno nerad Boška Obradovića, zvanog Boškić-Ljotić-žutić, koji je krenuo geslom Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasovi, trebaju nam borci i upada iz institucije u instituciju primenjujući silu, pri tome čupa saobraćajne znake itd? Građani ga za to nisu platili.
Prema tome, gospodine ministre, bilo bi dobro da se makar, pošto kazne nema, da se makar utvrdi građanima i predoči koliko je taj njihov nerad koštao, koliko su uzeli dnevnica, koliko je Bošku Obradoviću plaćeno za troškove stanarine. Postoji osnovana sumnja da mu plaćamo stanarinu za njegov stan, koji je na nekog prijatelja registrovao, a novcem ga je kupio od sredstava koja su namenjena za izbornu kampanju i koja nisu vraćena u budžet, već su preko fiktivnih preduzetničkih radnji novci ispumpani, što kaže Nenad Čanak, i završili u njegovim džepovima. Sa tim novcem je kupljen stan. On se vodi na nekog njegovog prijatelja iz Ivanjice. Pri tome je uzeo i 35.000 dinara mesečno da mu plaćamo stanarinu. I dok Skupština plaća njemu lični dohodak, stanarinu itd, hranarinu, on uglavnom vreme provodi silujući saobraćajne znake, čupajući, lepeći nalepnice itd.
Organi gonjenja treba da počnu da rade svoj posao, a mi građanima da kažemo, da utvrdimo revizijom koliko je tačno koštao nerad, da građani na sledećim izborima znaju za koga ne treba da glasaju, ko neće vršiti svoju funkciju, ko neće raditi u njihovom interesu, ko neće čak biti ni protiv vlasti, neće ni oponirati, dakle, neko ko želi da se u Skupštini samo kvalifikuje za lične dohotke i za putne troškove, a pri tome ni na kraj pameti im nije da rade svoj posao za koji su itekako dobro plaćeni. Hvala.