Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Mali sa saradnicima, nakon preuzimanja odgovornosti 2012. godine do sada, lokalna samouprava Leskovca, na čelu sa gradonačelnikom, dr Goranom Cvetanovićem, omogućila je otvaranje pet hiljada novih radnih mesta.

Smanjenje broja nezaposlenih se nastavlja. Kompanija „Jura“ je proširila svoje kapacitete i otvorila još jednu novu fabriku. To će omogućiti zapošljavanje 1.200 novih ljudi.

U toku je projekat i radi se na otvaranju treće fabrike. Turska kompanija „Džinsi“ će u prostoru nekadašnje „Sintetike“ otvoriti još 350 radnih mesta.

Sve ovo omogućeno je jer je grad kupio imovinu preduzeća „Jug Ekspres“ po ceni od 40 miliona dinara, kao i imovinu fabrike „Sintetika“ za 30 miliona dinara, dok je u njenu rekonstrukciju i adaptaciju Vlada Republike Srbije investirala 185 miliona dinara.

U 2016. godini holandska firma „VNB Kniting“ otvorila je svoj proizvodni pogon u Grdelici, a 2018. godine u Leskovcu je otvorena i rumunska fabrika „Tera Stil“ za proizvodnju sendvič panela. U ovoj godini je ista fabrika proširila svoj pogon za šest miliona evra. To je omogućilo da se zaposli novih 356 leskovačkih radnika. Hvala.

Hvala, gospodine Bogatinoviću.
Uvek raduju dobre vesti iz srpskog Mančestera. Hvala vam.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad govorimo o reviziji, na veoma ozbiljan način treba izvršiti reviziju prihoda određenih poslanika koji taj novac nisu zaradili. Treba sankcionisati nerad.

Zamislite koliko subvencija, a to neko ne želi da kaže, se može isplatiti za novac koji će ova gospoda koja svoj posao ne rade mesecima, gotovo godinama, koliko tog novca dobiju samo danas. Dakle, da slobodno procenim, radi se o oko 150 hiljada dinara dnevno, bez obzira zasedali, ne zasedali.

Danas su dve poslanice ili dva narodna poslanika ženskog pola, Gordana Čomić i Aleksandar Jerkov, uredno naplatile putne troškove od Novog Sada do Beograda, pri tome primaju platu, kao i svi drugi koji nisu došli, a svoj posao ne obavljaju. Ko će da izvrši reviziju i da građanima koji su glasali za njih da budu u parlamentu jasno kaže koliko košta taj nerad?

Evo, uzmimo za primer gospodina Ješića, kada ste ga poslednji put videli u Skupštini? Dakle, da uzmemo gospođu Mariju Janjušević. To su dva narodna poslanika iz Inđije, koja, za razliku od moje malenkosti, svoj posao ne rade.

Za gledaoce koji prate ovaj prenos, da znaju da su njihova primanja istovetna kao i moja, ali za razliku od mene, oni na posao ne dolaze. Ako slučajno navrate u Beograd, oni se upišu za putne troškove. I vreme je da neka revizija utvrdi koliko je to koštalo građane Srbije, koliko to subvencija može da bude za tovljenike, prave tovljenike, koliko može da bude za ribarstvo, koliko smo mogli isplatiti zasada voćnjaka, koliko smo mogli staviti zalivnih sistema, za nešto što smo plaćali gospodu koja godinu dana bojkotuju Narodnu skupštinu, a da ja pravi razlog do dana današnjeg ne mogu da utvrdim. Dakle, niko im ovde nije lupio ni čvrgu.

Trinaestog juna sam od sekretara dobio podatke, posle šest-sedam meseci bojkota poslanici opozicije, po statistici koju je vodila ova CRTA, Otvoreni parlament, su govorili ukupno 571 sat, čine jednu trećinu parlamenta, a vlast koja čini dve trećine parlamenta je govorila 548 sati. Dakle, nije tačno da nisu imali šta da kažu. Nije tačno da je bilo medijske blokade, jer su uglavnom u 95% slučajeva prenosi išli direktno. U onih nekoliko procenata je to pomereno kao snimak zbog prenosa reprezentacije.

Ja želim da znam, kao i građani, koliko taj nerad košta, posebno nerad Boška Obradovića, zvanog Boškić-Ljotić-žutić, koji je krenuo geslom Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasovi, trebaju nam borci i upada iz institucije u instituciju primenjujući silu, pri tome čupa saobraćajne znake itd? Građani ga za to nisu platili.

Prema tome, gospodine ministre, bilo bi dobro da se makar, pošto kazne nema, da se makar utvrdi građanima i predoči koliko je taj njihov nerad koštao, koliko su uzeli dnevnica, koliko je Bošku Obradoviću plaćeno za troškove stanarine. Postoji osnovana sumnja da mu plaćamo stanarinu za njegov stan, koji je na nekog prijatelja registrovao, a novcem ga je kupio od sredstava koja su namenjena za izbornu kampanju i koja nisu vraćena u budžet, već su preko fiktivnih preduzetničkih radnji novci ispumpani, što kaže Nenad Čanak, i završili u njegovim džepovima. Sa tim novcem je kupljen stan. On se vodi na nekog njegovog prijatelja iz Ivanjice. Pri tome je uzeo i 35.000 dinara mesečno da mu plaćamo stanarinu. I dok Skupština plaća njemu lični dohodak, stanarinu itd, hranarinu, on uglavnom vreme provodi silujući saobraćajne znake, čupajući, lepeći nalepnice itd.

Organi gonjenja treba da počnu da rade svoj posao, a mi građanima da kažemo, da utvrdimo revizijom koliko je tačno koštao nerad, da građani na sledećim izborima znaju za koga ne treba da glasaju, ko neće vršiti svoju funkciju, ko neće raditi u njihovom interesu, ko neće čak biti ni protiv vlasti, neće ni oponirati, dakle, neko ko želi da se u Skupštini samo kvalifikuje za lične dohotke i za putne troškove, a pri tome ni na kraj pameti im nije da rade svoj posao za koji su itekako dobro plaćeni. Hvala.

Hvala.

Reč ima dr Milan Ljubić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u savremenim tržišnim uslovima upravljanje poslovanjem nije moguće zamisliti bez informacija sadržanih u finansijskim izveštajima, odnosno informacija koje nastaju u računovodstvu. Računovodstvo proučava i prati podatke, te ih pretvara u informacije potrebne za upravljanje.

Zato je važno da računovodstvena politika pomaže menadžmentu preduzeća, ali i eksternim korisnicima, investitorima, da uvidom u njih dobiju adekvatniju sliku o performansama preduzeća.

Suština su finansijski izveštaji koji bi bili relevantniji, pouzdani i uporedivi. Zakon predviđa obavezu profesionalnih zvanja za računovođe u agencijama, čime bi se unapredio kvalitet ovih usluga.

Država će ovim pravnim normama imati bolji uvid i kontrolu. Važno je stručnost i znanje iz oblasti računovodstva. Veoma je važno da računovođe poštuju sve međunarodne standarde i imaju kontinuiranu edukaciju, što je i predloženo rešenjima.

Još jedna značajna novina je dostavljanje jednog redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

U Nacrtu zakona predviđeno je pomeranje roka za predaju godišnjeg finansijskog izveštaja na 31. mart naredne godine. Ovaj rok obavezaće privredu da bude ažurnija kada je u pitanju dostavljanje dokumentacije i zaključenje poslednje godine radi izrade izveštaja u propisanom terminu.

Kako bi imali što bolju i precizniju sliku stanja, bolja procena budućih performansi privrednih subjekata omogućiće investitorima donošenje dobrih investicionih odluka. Zato je važna transparentnost finansijskih izveštaja i značajno donošenje ovog zakona. Cilj je podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja, što je jedan od preduslova za stvaranje boljeg poslovnog ambijenta za podsticaj razvoja domaće privrede i privlačenja potencijalnih stranih investitora. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 27. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Zoran Despotović.
Na član 32. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi iz opozicije koji su nas kritikovali, kao tobož, zbog malih subvencija, koji pri tome zaborave da se malo kritički osvrnu na vremena kad ih uopšte nije bilo, ali kad su oni primali novac, dok sam ja govorio o troškovima koje prave ovi koji bojkotuju rad Narodne skupštine, a ne bojkotuju lične dohotke, da ponovim da su danas gospođa Čomić i gospođa Jerkov, koja je prošla sve obuke, one političke obuke u CIA, verovatno su je tamo naučili da ne mora da radi svoj posao, da može da bude plaćena i za nerad, danas su uredno ubrale jedno 8.000 dinara troškova za putovanje, plus dve dnevnice 7.000, 15.000, bog da te vidi. Za tih 15.000 mi smo mogli nekom poljoprivredniku isplatiti subvencije, za recimo 4ha, za dva grla stoke, za jednog tovljenog bika itd, međutim, mi smo se opredelili da plaćamo nerad.

Građani Srbije koji su birali ovu Narodnu skupštinu za svoj suverenitet preko nas preneli na Narodnu skupštinu, a mi smo je preneli na Vladu i kao neko ko brani suverenost građana. Ja tražim da se u potpunosti istina dozna i da se tačno kaže koliko su nas koštali ovi neradnici koji danima, nedeljama, mesecima izbegavaju da rade svoj posao, koliko su nas koštale ove secikese, zgubidani, da se tačno izračuna i da se predoči građanima Srbije da na narednim izborima znaju za koga ne treba glasati. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

U opštoj borbi protiv sive ekonomije i Srbija je zemlja o kojoj se želi zakonskim unapređenjem iz oblasti računovodstva, a pogotovo revizije, doprineti da se finansijski tokovi svedu u zakonske okvire, da se smanji ta tzv. siva ekonomija. Ono što Srbiju u poslednje vreme i te kako opterećuje to je stepen korupcije koji je prisutan u Srbiji.

Mi imamo istraživanja međunarodnih agencija koje su specijalizovane za ispitivanje korupcije u pojedinim zemljama i ne možemo kao država da se pohvalimo sa nekim visokim mestom, koje bi značilo da je smanjena korupcija, čak štaviše kako to u indeksnim poenima prikazuju, za dva indeksna poena je Srbija pala na toj nekoj rang listi, pošto se ovde uvek govori o nekom rangiranju od strane međunarodnih agencija.

Ono što je isto tako prisutno u Srbiji, to je neodgovornost pojedinih članova Vlade, kada je u pitanju raspolaganje finansijskim sredstvima. Dok mi ovde razmatramo amandmanske predloge kako bi poboljšali zakon, mi imamo jednu realnost koja je prisutna u Srbiji da za izgradnju infrastrukture, pogotovu kada su u pitanju autoputevi jednostavno razbacuje se sa novcem, sa parama budžetskih sredstva, odnosno sa novcem koji prikupljamo od poreskih obveznika.

Mi smo svedoci da se već otvoreno, sa svim dokazima i činjenicama, javnosti predočava da je autoput, na ime izgradnje autoputa od Preljine do Pojata nepotrebno izdvojeno 300 miliona više nego što je to potrebno. Imamo poražavajuću činjenicu da u izgradnji i u završetku Koridora 10 i jednog i drugog kraka, zbog nemarnosti, zbog nebrige, zbog neznanja, zbog bahatosti, konkretno ministarstva, a pogotovo ministarke, dodatno se utrošilo na desetine i desetine miliona evra. I mi bez obzira koliko ovde upozoravali, suočavamo se uvek sa jednom te istom činjenicom, a to je da u sklopu obrazloženja ili objašnjenja zbog čega je to tako, da će građani Srbiji biti ti koji će oceniti, a ocenu će dati kada dođu izbori.

Nije suština u tome. Vi ćete možda i građanima Srbije poboljšati trenutno standard, povećati platu, povećati penzije, možda ćete im neku nadoknadu dati ako izađu na izbore, a pogotovo pojačati ako budu glasali za vas, ali zapamtite, onaj ko se služi takvim metodama taj neće dugo opstati na vlasti. Da je to tako bilo, Boris Tadić bi zbog autorstva na ovom izumu, na ovom patentu, oni su to izumeli da plaćaju glasove, da nose pakete tzv. žute pakete, on bi vladao i dan danas. Tako da, moramo sa jedne strane da gledamo kako da poboljšamo zakon, da smanjimo tu sivu ekonomiju, da sprečimo pranje novca, da sprečimo finansiranje terorizma, a sa druge strane nama se najodgovorniji ponašaju bahato, neodgovorno, troše nemilice pare poreskih obveznika, a pogotovu, približavaju se izbori, tu će biti pojačane nemarnosti, odnosno veći stepen bahatosti.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Profesore Bojiću, izvolite.