Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, hajde što ovi predstavnici vaše vladajuće koalicije ovo ne razumeju, ali je meni zaista fascinantno da vi kao predlagač i vaši saradnici ne razumete šta ovde piše. Dakle, šta ste vi hteli, šta niste hteli, to nema veze, ali ono što piše u zakonu je potpuno jasno. Dakle, ta vaša priča da vi želite bez ikakvih ograničenja da pomognete u poljoprivredi i ribarstvu, pre svega ograničenja, nemaju nikakve veze sa državnom kontrolom te pomoći. Šta to znači? Dakle, vi možete pomagati samo kada vas niko ne kontroliše. I ovo što je rekao jedan od prethodnika, kako mi, kaže, ne želimo tržište u kome će biti velike subvencije, to znači loše tržište. Pa najveće subvencije su upravo u toj oblasti u EU i zbog toga njihovi poljoprivredni proizvođači opstaju, čak i oni manji i veći.
Ono što piše u članu 2. zakona, a što vi očigledno ne znate da protumačite je da se odredbe ovoga zakona ne odnose na pomoć u poljoprivredi i ribarstvu koje se odnosi po SSP-u između Evropske zajednice i država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane. To je potpuno jasno. Dakle, na tu pomoć koja se dobija iz EU, na nju ne može država Srbija, Republika Srbija, odnosno ova komisija ne može kontrolisati tu pomoć. Naravno, to ne znači da se druge vrste subvencija koje daje Republika Srbija iz svog džepa ne mogu kontrolisati. To bi bilo potpuno suludo.
Dakle, nije cilj ovoga zakona da oslobodi kontrole subvencije koje daje Republika Srbija u poljoprivredi, pa to bi bila potpuna propast, ko bi se normalan za to založio, nego vi ne možete kontrolisati na taj način ovom komisijom ono što dolazi iz fondova EU. To je ono što je suština, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Potpuno jednostavno, ali ne znate. Znate ono kada sam vam ja prošli put rekao da mi liči na onu situaciju, kada je rečeno – dobili smo presudu. Tako i vi kažete – dobili smo zakon. Vi dobijete zakon, predložite ga parlamentu, zastupate ga ovde, a ni sami niste sigurni šta tačno znači.