Hvala gospodine Vukadinoviću.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 11,00 časova. Dakle, za nekih dvadesetak minuta. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Želim dobrodošlicu ministru Đorđeviću sa saradnicima.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4. i 5. dnevnog reda.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je podnela Vlada br. 011 – 2679/17, od 26. septembra 2017. godine i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koji je podnela Vlada br. 011 – 3341/18, od 26. oktobra 2018. godine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju ministar Zoran Đorđević sa svojim saradnicima.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretrese o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlogu zakona i izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.
Da li predstavnici predlagača žele reč, odnosno ministar Zoran Đorđević? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Molim vas da se prijavite.
Reč ima gospodin Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući i poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda jedan je od zakona koji regulišu promet roba na tržištu. Zadatak države jeste da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, ali pored toga važno je i da osigura da potrošači na neki način budu sigurni da proizvode koje kupuju na tržištu, da su uvek bezbedni.

Cilj ovog zakona jeste da osigura visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti kupaca, bilo da je reč o proizvodima za ličnu upotrebu, bilo da govorimo o proizvodima koji se koriste za obavljanje nekih profesionalnih delatnosti.

Dosadašnji zakon odnosio se samo na finalne proizvode. Ovim izmenama zakona biće obuhvaćeni i oni proizvodi bez koji finalni proizvodi ne mogu da funkcionišu. Navešću samo jedan primer, a to su oni proizvodi koji su predmet česte kontrole, kao što su igračke za decu. Kontrolišu se igračke za decu kao finalni, konačni proizvod na tržištu, ali od sad biće kontrolisana na primer i baterije koje pokreću taj proizvod, da li su i one bezbedne.

Mi smo nedavno usvojili Zakon o trgovini, kao centralni zakon koji reguliše promet roba i usluga i na taj način smo unapredili prava potrošača. Unapredili smo ih, jer smo ih zaštitili od potencijalnih namera trgovaca da putem rasprodaja ili sezonskih sniženja ih dovode stalno u zabludu, pa smo tako propisali da postoje samo dva sniženja tokom godine, zimsko sniženje, letnje sniženje, propisali smo koji su rokovi za ta dva sniženja, a i tačno smo precizirali šta su rasprodaje. I ovaj Zakon o bezbednosti proizvoda na neki način reguliše ovu oblast, jer se tiče obmanjujućih proizvoda.

Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda ima cilj da umanji nameru trgovaca da obmanu kupce svojim proizvodima. Isto se odnosi i na proizvođače. Predlogom ovog zakona se zabranjuje proizvodnja i stavljanje u promet obmanjujućih proizvoda i zabranjuje se izvoz ovakvih proizvoda.

Sada se posebnim članom zakona precizira da je obmanjujući proizvod onaj proizvod koji nije prehramben, ali koji svojim izgledom, pakovanjem, mirisom ili nekim drugim karakteristikama može da podseća na prehrambeni proizvod. Dakle, sada smo jasno definisali, odnosno preciznije definisali šta su to obmanjujući proizvodi koji naročito mogu negativno da utiču na osetljivu grupu u našoj populaciji, kao što su deca koja često mogu da budu dovedena u zabludu i ne mogu da razlikuju ove dve vrste proizvoda prilikom upotrebe.

Očekivanja potrošača su uvek da će proizvod biti pouzdan, da će raditi na bezbedan način, da će biti bez rizika po zdravlje i bezbednost onoga koji ga koristi i da neće štetiti životnoj okolini. Preciziranim zakonskim normama se sužava mogućnost da se na našem tržištu pojave opasni, neprovereni ili obmanjujući proizvodi, a samim tim, sužava se i mogućnost, odnosno verovatnoća da nastupe štetne posledice što se tiče bezbednosti i zdravlja korisnika ovih proizvoda.

Za nas iz SDPS veoma je važno da usvajamo zakone koji štite na prvom mestu potrošače, da unapređujemo njihova prava, ali ovaj zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, pored toga što štiti prava potrošača na neki način odnosi se i na proizvođače.

Bezbednost proizvoda podrazumeva da materijali, komponente i ceo proizvodni proces budu usaglašeni sa propisanim zahtevima, kako bi finalni proizvod bio bezbedan. Upravo zbog toga konkurentnost nekog preduzeća je usko povezana sa njegovom sposobnošću da proizvede bezbedan i kvalitetan proizvod. To su samo neki od zahteva koji danas otvaraju ili zatvaraju vrata privrednicima, ne samo na evropskom tržištu, nego i na drugim svetskim tržištima.

Postoji čitav niz različitih zahteva koje treba ispuniti da bi se garantovala bezbednost proizvoda, u zavisnosti od vrste proizvoda, od namene, od ciljne grupe kojoj je namenjen, od sredine u kojoj će se proizvod koristiti. Proizvođači moraju da vode računa o svemu tome.

Navešću jedan primer koji nije sa našeg područja, iz SAD je, ali koji pokazuje kako propust u proceduri može da dovede do štete samom preduzeću. Pre nekoliko godina je u SAD je naloženo da se iz upotrebe povuku svi automobili koji u sebi imaju ugrađene vazdušne jastuke određenog proizvođača. Naime, proizvođač je tada propustio, odnosno nije ispunio zahtev i napravio je previd da vazdušni jastuci u uslovima kada postoji velika vlaga, ne ispunjavaju svoju ulogu, naprotiv, imaju suprotan efekat. Tada je utvrđeno da je širom sveta 16 miliona automobila imalo takvu opremu, a povučeni su automobili samo u SAD.

Zato je važno da se proizvođači od početka proizvodnog procesa pridržavaju propisanih standarda, jer će jedino biti sigurni na taj način da je proizvod bezbedan, ako ispoštuju sve kriterijume u proceduri.

Primena ovog zakona će znatno uticati i na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer se na ovaj način uspostavljaju jasna i jednaka pravila za sve proizvođače i trgovce u pogledu proizvodnje i distribucije proizvoda koji treba da budu bezbedni. Dobro je što prihvatamo standarde razvijenih evropskih zemalja i usvajamo propise EU.

Mi smo do sada usvojili veliki deo standarda i tehničkih propisa EU i u toj oblasti smo napravili prilično dobar napredak. Bezbednost proizvoda i slobodan protok robe su upravo principi na kojima se zasniva tržište EU.

Nadzor nad sprovođenjem propisa predstavlja bitnu kariku u sistemu infrastrukture kvaliteta. Predlogom zakona o opštoj bezbednosti proizvoda se određuje nadležnost tržišne inspekcije za ovu oblast, ali se precizira i nadležnost sanitarne inspekcije kada se govori o obmanjujućim proizvodima. Preduzimanje mera i kazni od strane inspekcijskih službi treba da postigne cilj da se sa tržišta eliminišu oni proizvođači i oni distributeri koji na uštrb bezbednosti snižavaju cene svojih proizvoda i tkao postaju nelojalna konkurencija savesnim proizvođačima i savesnim trgovcima koji vode računa o bezbednosti proizvoda koje plasiraju na tržištu.

Podaci sa terena pokazuju da potrošačima u Srbiji najviše glavobolje zadaju na prvom mestu tehnički proizvodi, nameštaj, odeća i obuća. Navešću jedan primer od pre nekoliko godina koji je bio u medijima, da je devojčica u Nišu povređena tako što je nosila baletanke, ne znajući da postoji opasnost da metal koji je bio skriven u đonu baletanki, za koji nije znala može da je povredi. Zato je važno da inspekcijske službe što više izvrše nadzora odnosno kontrolu nad onom robom koju koriste deca.

Ovim zakonom, odnosno izmene i dopune Zakona omogućavaju nam da javnosti budu više dostupne informacije koje se odnose na bezbednosni aspekt robe. Razmena informacija o opasnim proizvodima predstavlja jedan od prioriteta u cilju uspostavljanja bezbednosnog tržišta. Već dugi niz godina u EU ta ideja je krenula još od 1987. godine, postoji informacioni sistem za praćenje, prijavu i razmenu informacija o proizvodima koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost kupaca.

Ovaj sistem za brzo uzbunjivanje, odnosno za brzo upozoravanje nosi naziv „Rapisk“ i nešto ću reći o njemu. Suština „Rapeksa“ je da je formirana baza podataka o nebezbednim proizvodima koja se ažurira na svaki minut, na kraju sedmice objavljuje se izveštaj o tome koji su proizvodi nebezbedni, koji predstavljaju ozbiljan rizik za potrošače, koja je priroda tog rizika i koje su mere preduzete da se otkloni rizik u pogledu bezbednosti.

Sigurno da nijedan proizvođač ne želi da se njegovo ime nađe na ovom spisku, jer to znači da će se i proizvodi naći na crnoj listi, a to dalje uzrokuje povlačenje tih proizvoda sa tržišta, ponovo ispitivanje i samim tim dodatne troškove. Po uzoru na evropski, u Srbiji je formiran sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima, njegov naziv je „NEPRO“, bilo bi dobro da i građani što više budu upoznati da postoji ovakav jedan sistem, inspekcijske službe su već sa tim naravno, upoznate i on im mnogo pomaže. Njegov cilj jeste brza razmena informacija u zbunjivanju nadležnih organa radi preduzimanje mera u sprečavanju rizika od nebezbednih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu.

Da bih istakao značaj informacija i informisanja građana o nebezbednim proizvodima navešću nekoliko primera, jer svrha i tih razmena informacija, jedan od ciljeva jeste da proizvođači budu odgovorni, da i proizvođači sami povlače nebezbedne proizvode sa tržišta onda kada uoče neke nepravilnosti. Recimo, američki proizvođač automobila „Ford“ je 2012. godine opozvao 490.000 vozila, jer je otkrivena tehnička greška koja može da izazove požar ili gubitak snage motora. Godinu dana pre toga nemački proizvođač automobila je preventivno iz prodaje povukao 120.000 automobila zbog greške na filteru. Pre nekoliko meseci, švedski proizvođač automobila je povukao sa tržišta preko milion vozila, jer je otkriveno da postoji greška u materijalu prilikom sačinjavanja motora gde motor može da se istopi i da izazove požar.

Na ovaj način, i proizvođači, i distributeri, pokazali su određenu odgovornost i na vreme su reagovali da ne bi bila ugrožena bezbednost kupaca, i navodim ih opet, kao pouzdan primer i kao značaj informacija koje se plasiraju u javnosti, odnosno sistema za razmenu informacija.

Danas raspravljamo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Ove izmene podrazumevaju brisanje odredbi koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za robu dvostruke namene. Ipak, izmene se ne odnose na brisanje definicija, kao što su pojmovi uvoznik i izvoznik, i na taj način se zadržava obaveza privrednika da vode evidenciju o svom poslovanju i o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, a to omogućuje državnim organima da kontrolišu njihovo poslovanje.

Inače, Srbija je u ovom trenutku jedina država koja izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene i zato je to još jedan od razloga, gde treba pratiti trendove iz okruženja i da ukinemo ovu postojeću odredbu. Brisanjem odredbi zakona koje to predviđaju, mi ćemo rasteretiti privredne subjekte, jer oni nakon usvajanja ovih izmena neće biti opterećeni administrativnim poslovima, kao što su prikupljanje dokumentacije, podnošenje zahteva, plaćanje takse, čekanje na izdavanje dozvole, a to samo čekanje je jedan proces koji traje oko mesec dana. Na taj način postižu se uštede i u novcu i uštede u vremenu, a sa druge strane, daćemo jedan pozitivan signal investitorima da ulažu u ovu oblast. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Da li se još neko javlja za reč od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa?

Reč ima Ana Karadžić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Pre svega želim da napomenem da će poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržati ova dva predloga zakona.

Srbija je na putu modernizacije, što kroz konstantno ulaganje u digitalizaciju kao veoma važan faktor za razvoj, tako i kroz podsticanje elektronske trgovine za razvoj tržišta, ali i kroz različite procedure i zakone koji se danas nalaze, kao i na svakoj drugo sednici pred nama, koji upotpunjavaju pravni okvir kako bi što bolje i što efikasnije štitili građane Srbije u svakom smislu.

Bezbednost proizvoda samo je jedan od brojnih zahteva koji je danas potreban kako bi se proizvođačima otvorio ulazak na tržište, kako na tržištima u svetu, tako naravno i kod nas. Postoji čitav niz zahteva koje treba ispuniti kada govorimo o bezbednosti proizvoda, počev o bezbednosti svih delova samih proizvoda, kao i krajnjeg proizvoda koji se delegira potrošačima.

Važno je napomenuti da ove izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti imaju cilj da unaprede mehanizme kojima će se zaštiti potrošači, znači svi građani Republike Srbije, ali se neće stvoriti dodatna ograničenja u slobodi kretanja robe.

Ovaj zakon propisuje postupanje obaveze proizvođača i distributera u pogledu stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda, koji će na svaki način, počev od svojstva proizvoda, kao i samih rizika koji proizvodi mogu da predstavljaju za potrošače i korisnike, kao i aktivnosti mere koje su u tom cilju preduzete od strane države ukoliko dođe do bilo kakvih rizika.

Na ovaj način se značajno sužava prostor i mogućnost da se na našem tržištu pojave neprovereni, opasni, obmanjujući proizvodi, a time i verovatnoća da nastanu neke štetne posledice po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika.

Za nas iz Pokreta socijalista, cilj je da u svakom segmentu zaštitimo građane Srbije, da usluga koja im se pruža i da proizvod koji se distribuira bude po svi standardima, ali i da se stvore pravni okviri kojima će se omogućiti nesmetani nadzor i unaprediti u skladu sa najnovijim iskustvima na tržištu.

Važno je napomenuti da se tržište ubrzano razvija, da je efikasno i efektivno u svakom smislu i da zbog toga dolazi do velikih rizika kada govorimo uopšte o distribuciji svih vrsta proizvoda.

Ono što je važno jeste da se ovim zakonom takođe omogućava brza razmena podataka, tako da se veoma brzo može zabraniti određeno raspolaganje proizvoda na tržištu. Ono što je takođe važno, jeste da, kada govorimo o bezbednosti proizvoda, one će sprečiti nelojalnu konkurenciju, znači stvara se okviru u kome proizvođači neće moći da snize cene kako bi na uštrb kvaliteta proizvoda, već će morati da se ispoštuju određeni standardi pre svega. Znači, snižavanjem cene neće moći da obmanu građane Srbije, odnosno sve one korisnike proizvoda.

Pred nama je takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Naime, Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu, jedina zemlja u regionu koja i dalje izdaje dozvole za uvoz proizvoda, što značajno destimuliše sve one koji, iz EU, kao i druge, koji žele da se njihovi proizvodi nađu na tržištu Srbije, ali takođe i naše privrednike koji moraju da čekaju određene dozvole za uvoz-izvoz proizvoda.

Ovim zakonom se značajno podstiče efikasnije poslovanje za naše privredne subjekte, ali takođe se omogućava efikasniji rad organa državne uprave, koji su do sada morali da izdaju mnogo dozvola kako bi se uvozili proizvodi, što znači da će na ovaj način biti rasterećeni ukidanjem ovih dozvola.

Vlada Republike Srbije trudi se da na svaki mogući način podstakne domaće privrednike, ali da postane konkurentnija za investitore i ulagače.

Usvajanjem zakona koji je pred nama olakšava se poslovanje, ubrzava se poslovanje, stvara se efikasnije, ekonomičnije okruženje za sve one koji žele da ulažu u Srbiju i srpsko tržište i na taj način se sigurno povećava standard građana kroz povećanje plata građana, ali i kroz otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta, ulaganjem stranih privrednika, itd.

Ne možemo očekivati nikakve instant promene, ali je bitno da imamo pozitivne male korake i da se krećemo ka boljitku u svim sferama.

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće ove predloge. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Karadžić.
Da li se još neko javlja za reč od predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa? (Da)
Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa svojim timom, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na 51. sednici razmotrio u načelu ova dva predloga zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona opšte bezbednosti proizvoda, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namere.

Ono što je najvažnije u pogledu Zakona opšte bezbednosti od proizvoda to je da izmene i dopune Predloga zakona o opštoj bezbednosti proizvoda podržava slobodan protok robe sa jedne strane. Sa druge strane obezbeđuje visok nivo zaštite bezbednosti zdravlja potrošača, kao i zaštitu životne sredine koja je od javnog interesa. Protok robe ograničava se samo u tim slučajevima.

Osnovni principi nadzora podrazumevaju komunikaciju organa za nadzor sa privrednim subjektima. Svaki nadzor mora biti izbalansiran u dobroj meri i potrebnom obimu.

Takođe, Predlogom ovog zakona precizira se i komunikacija između organa tržišnog nadzora kao i privrednih subjekata. U daljem delu zakona, tokom izmena, izvršena je precizna podela nadležnosti između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, odnosno tržišne inspekcije, s jedne stane Ministarstva zdravlja sa druge strane, odnosno inspekcije iz oblasti zdravlja i to je ono koje su najvažnije izmene u Predlogu ovog zakona.

Još moram da kažem da se izmene i dopune u Predlogu ovog zakona odnose samo na proizvode koji nisu hrana, a svojim izgledom, oblikom, bojom, pakovanjem i mirisom podsećaju na hranu. Prehrambeni proizvod ili hrana u nadležnosti su drugih zakona.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, čuli ste već, Srbija je ostala jedina država u Evropi koja kontroliše uvoz robe dvostruke namene.

Privredni subjekti su bili izloženi proceduri pribavljanja dozvola za uvoz koji je trajala oko mesec dana.

Takođe, morali su da plaćaju i administrativnu taksu za izdavanje tih vrsta dozvola u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, naravno. S obzirom da se tu pojavljuju određeni problemi, zastoji, opterećivanje privrede i ukazivanje investitora iz EU da im to stvara poteškoće u poslovanju Predlogom ovog zakona eliminišu se te obaveze.

Odbor je u načelu usvojio ove predloge zakona i preporučio Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Hvala.

Hvala, gospođo Petrović.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas razgovaramo o dva veoma važna zakona iz oblasti prometa roba i usluga. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Najpre, govoriću o prvom zakonu. Dakle, važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je pre tačno deset godina, sa ciljem da obezbedi neophodnu zakonsku zaštitu zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda stavljenih na tržište.

Ovo se odnosi na proizvode koje se koriste za lične potrebe ili za obavljanje profesionalnih delatnosti.

Primena ovog zakona ima za cilj, takođe, i sprečavanje pojavljivanja nebezbedne po zdravlje potrošača opasne robe na našem tržištu.

Svedoci smo da su se uprkos svemu na svetskom, ali i na našem tržištu, pojavljivali i nebezbedni obmanjujući proizvodi, čije je stavljanje u promet ostavljalo negativne posledice po zdravlju potrošača.

Danas kada je i domaće i svetsko tržište preplovljeno ogromnim količinama robe širom potrošnje, kada se proizvođači često na nelojalan način takmiče za osvajanje tržišta, dešava se da oni svoju konkurentnost obezbeđuju lošim kvalitetom svojih proizvoda, ali što je možda i još opasnije, nebezbednim proizvodima po zdravlju.

Naročito se, pre svega radilo o proizvodima od plastičnih masa, koje sadrže i otrovne supstance.

Imali smo bezbroj situacija kada su se na tržištu pojavile dečije igračke koje su sadržale otrovne i po zdravlje vrlo opasne supstance.

Tada se radilo i o takozvanim obmanjujućim proizvodima, primamljivim naročito za decu. Tom prilikom su i sa tržišta EU povučeni nebezbedni proizvodi za najmlađe. Bila su u pitanju dečija kolica i auto-sedišta za bebe i to proizvedene u zemljama EU, ali i preko 700 igračaka kojima su se igrala deca u zemljama EU, ali ih je nažalost bilo i na našem tržištu.

Upravo pozitivna praksa prijavljivanja nebezbednih proizvoda dovodi do povlačenja ovih proizvoda u skladu sa direktivama EU o opštoj bezbednosti proizvoda. Istovremeno otkrivanje i izveštavanje o nebezbednim i obmanjujućim proizvodima treba da obezbedi odgovorniju proizvodnju i stavljanje na tržište, isključivo bezbednih proizvoda.

To upravo čini Evropska komisija putem sistema pod nazivom RAPEKS, preko koga se objavljuju sedmični izveštaji o prijavljenim proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje potrošača.

Ovi izveštaji sadrže i podatke o vrsti rizika i merama koje se preduzimaju na nivou Evropske zajednice, odnosno, zemalja iz kojih su proizvođači kako bi se sprečili ti rizici.

Srbija nije u sistemu RAPEKS, jer nije članica EU, ali je kao kandidat za ulazak u EU, donoseći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ugradila pravo u naše nacionalno zakonodavstvo, što omogućava bolju zaštitu, kontrolu i transparentan odnos prema opštoj bezbednosti proizvoda na našem tržištu, bilo da su domaći ili uvezeni.

Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, o kome danas raspravljamo, možemo reći da su u pitanju izmene koje su proistekle iz obaveze dalje harmonizacija sa propisima EU u oblasti bezbednosti proizvoda, za ličnu potrošnju ili obavljanje profesionalnih delatnosti, ali i iz uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni zakona.

Naime, izmenama i dopunama ovog zakona o kojima danas raspravljamo, se još preciznije definišu pojmovi opasnih i obmanjujućih proizvoda i propisuje zakonska obaveza proizvođačima, ali i ostalim učesnicima na tržištu da na tržište mogu stavljati isključivo proizvode bezbedne po zdravlju potrošača.

Takođe, ovim izmenama zakona se decidno zabranjuje proizvodnja, izvoz, uvoz i promet obmanjujućih proizvoda.

Na kraju, bili mi članica EU ili ne, mi imamo obavezu prema svojim građanima da sprečimo proizvodnju i promet opasnih i obmanjujućih proizvoda kojima se ugrožava zdravlje ili bezbednost naših građana kao potrošača.

Posebno moramo biti senzibilni jada su u pitanju naša deca, kojima kupljene igračke umesto zadovoljstva mogu postati opasnost po zdravlje i bezbednost.

Ovo je primarni razlog ili jedan od razloga zbog kog podržavamo izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Kada je u pitanju drugi zakon, koji je predložen u današnjem pretresu, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, kao što su kolege već govorile, Srbija je ovaj zakon donela 2013. godine, kako bi propisala uslove prometa ove vrlo osetljive robe i kako bi ovu vrstu prometa uskladila sa pravnim sistem EU.

Robom dvostruke namene prema zakonu smatra se roba koja se može koristiti kako u civilne, tako i u vojne svrhe. Roba koja može biti upotrebljena u neeksplozivne svrhe, kao i roba koja se na bilo koji način može iskoristiti u cilju širenja ili proizvodnje oružja za masovno uništenje.

Dakle, u pitanju su veoma osetljivi proizvodi čiji je uvoz, odnosno izvoz veoma važno kontrolisati ali takođe i omogućiti.

Ono što je značajno, zakon je uspostavio jak sistem kontrole i nadzora u oblasti izvoza i uvoza robe dvostruke namene, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja.

Važeći zakon usklađen je sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima, ali smo u trenutku zakona smatrali da ne treba da ukidamo kontrole uvoza ove robe.

Ono što su kolege već rekle, a ja ću ponoviti, kada je zakon bio u izradi učestvovali su i eksperti EU koji su i tada savetovali da se odmah uskladimo i u pogledu kontrole uvoza, što je bila obaveza iz evropskih pravnih akata, pod okolnostima da je u međuvremenu Republika Srbija praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. To je bilo neophodno pristupiti izmenama zakona upravo ovim o kojima mi danas diskutujemo.

U dosadašnjoj primeni zakona uočeno je da je postupak dobijanja dozvole za uvoz robe dvostruke namene dodatno opteretio privredne subjekte komplikovanim administrativnim procedurama i prikupljanjem velikog broja potrebnih dokumenata. To vreme koje iziskuje prikupljanje papira, kao i takse koje se plaćaju prilično su smanjile konkurentnost naših preduzeća.

Ne treba zanemariti ni poziciju stranih ulagača koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas, a bili su na ovaj način prilično destimulisani, jer dešavalo se da pošto dobiju dozvole za izvoz iz zemalja članica EU moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvolu nadležnih srpskih organa za uvoz te robe.

Mišljenja sam da su izmene i dopune Zakona u mnogome olakšale ovu situaciju i da će to poboljšati stanje na tržištu i iz tog razloga poslanici poslaničke grupe SPS će u danu za glasanje podržati oba zakona koja su predložena u današnjem pretresu. Hvala.

Hvala, gospođo Paunović.
Sada reč ima narodni poslanik Ana Čarapić. Izvolite.