Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Tema je izuzetno značajna i tema je u kontekstu svih mojih višegodišnjih aktivnosti vezanih za zabranu genetički modifikovanih organizama u Srbiji.
S obzirom na to, ja postavljam pitanje. Budući da je rečeno da Zakonom o genetički modifikovanim organizmima je zabranjen uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO u Srbiji i da ja vršim uzbunjivanje naroda, molim vas, 26. avgust 2016. godine, gospodin Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, dao je izjavu "Politici" da se u Srbiji jede genetički modifikovana hrana. Ko laže? Da li lažem ja, što se zalažem za zabranu GMO, u skladu sa Zakonom o GMO ili iznosi neistine potpredsednik Vlade?
Drugo, prilikom izlaganje ekspozea za predsednika Vlade, tadašnji kandidat, Aleksandar Vučić je rekao: "Mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada, zato što te priče o genetski modifikovanoj hrani, a svaki dan jedemo genetski modifikovanu hranu, a pravimo se da smo nekakvi najveći zaštitnici i zbog toga ne možemo da izvozimo ništa".
Znači, kandidat za predsednika Vlade koji je izabran za predsednika Vlade, a potom na novim izborima za predsednika države, tvrdi da mi svaki dan jedemo GMO hranu.
Znate li vi šta je to čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni. Mislim da Srbija u pogledu GMO hrane nema nikakve šanse. Ona je jedina država u Evropi koja je samo dovoljna u proizvodnji kukuruza i soje kao glavnih komponenti stočne hrane, da izvozimo sve proizvode od mesa, mleka i jaja na evropsko i svetsko tržište sa oznakom bez GMO.
Zašto to mi ne radimo? Kome je u interesu da se uništi srpsko selo i srpska poljoprivreda?
Dalje, liberalizacijom uvoza iz zemalja članica EU, ovo su podaci koji su dobijeni zvanično, dakle, od 2013. do 2017. godine ukupan broj pošiljki hrane i hrane za životinje biljnog, mešovitog porekla koji je uvezen bio je između 43.129 i 61.827 pošiljki. Broj uzoraka koji je uzet je bio između 4.313 i 15.327 po pojedinim godina. Broj rešenja o zabrani izvoza i stavljanja u promet, po Zakonu o bezbednosti hrane, bio je između 79 i 237. Broj uzoraka uzetih, po Zakonu o GMO, za kukuruz, soju, pirinač, uljanu repicu, šećernu repu i njihove proizvode između 2.488 i 4.508. Broj rešenja o zabrani uvoza, po Zakonu o GMO, između nule u 2016. godini i šest u 2017. godini.
Kad pogledamo procenat uzoraka uzetih po Zakonu o GMO u odnosu na ukupan broj pošiljaka to je između 4,3 i 7,2%. Šta je sa onih oko 95% pošiljaka koje uopšte nisu uzorkovane i koje su ušle u Srbiju? Kako građani da budu sigurni da je to zdravstveno bezbedna hrana?
To su samo prehrambeno-bezbedonosni razlozi. Ali, kao što vidite, naše kolege su u ovoj godini izdale knjigu, u Londonu, na engleskom jeziku, čuvena izdavačka kuća za naučne monografije „CEBI“, o GMO hrani i ekonomskom uticaju, koleginica Tatjana Brankov i kolega Koviljko Lovren sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Ako su oni zaslužili da im jedna renomirana izdavačka kuća izda knjigu, bilo bi barem poželjno očekivati da Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije nabavi tu knjigu i pročita šta su naši naučnici tamo predložili.
Srbija gubi milijarde na tome što izvozi 2,2 miliona tona kukuruza u zrnu i što izvozi nekoliko stotina hiljada tona soje koje nisu genetički modifikovane, umesto da preradimo i da zaposlimo naše farme i da zaposlimo naše klanične kapacitete. Kome je u interesu da Srbija ne izvozi kvalitetnu hranu i da se ne hrani naše stanovništvo kvalitetnom hranom?
